dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Сви су увек закљсхавали врата кад би неко хтео да уђе. А
имали су и то проклето тајно братство. Придружио сам се јер
сам био кукавица да то не учиним. Тамо има један бубуљичав,
досадан лик, Роберт Екли, који је хтео да га приме. Стално је
покушавао да се придружи, али нису хтели да га приме. Само
зато што је досадан и бубуљичав. Чак ми се и не прича о томе.
Одвратна школа. Кунем ти се."
Феба је ћутала, али слушала је. По њеном потиљку сам
могао да погодим да слуша. Она увек слуша кад јој нешто
причаш. А смешно је што увек зна о чему причаш.
Најозбиљније.
Наставио сам да причам о старом Пенсију. Тако ми је
као дошло.
"Чак су и она два-три добпа професора у школи били
дволични", рекох. "На пример, тамо има неки матори лик,
стари Спенсер. Његова жена је свакога увек служила врућом
чоколадом и све, и били су стварно добри. Али требало је
видети га када је директор, стари Тармер, дошао на час
историје и сео скроз позади. Вечито је долазио и седео по
једно пола сата у задњој клупи. Правио се као да је инкогнито
или нешто. После неког времена јављао се отпозади и
прекидао предавање старог Спенсера неким имбецилним
шалама. Стари Спенсер је буквално умирао од церекања и
смешкања, као да је Тармер проклети принц или нешто."
"Немој толико да псујеш."
"Ти би повратила од свега тога, кунем се", рекох. "А
онда, ту је и Дан ветерана. Имају тај Дан ветерана, када сви
мамлази који су од 1776. матурирали на Пенсију, долазе и
мувају се наоколо са својим женама и децом и свима. Требало
је да видиш тог маторог од једно педесет година. Шта је радио
- ушао је код нас у собу и куцао на врата и питао нас може ли
да оде у тоалет. Тоалет је био на крају ходника - појма немам
зашто је нар питао. Знаш ли шта је рекао? Рекао је како хоће
да види да ли су његови иницијали још увек на једним вратима
клозета. Шта је тај урадио - урезао је своје глупе жалосне
маторе иницијале на нека врата од клозета, пре једно
152