dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

сбити!" рекла је. Онда се бацила потрбушке на кревет и
набила проклети јастук преко главе. Она то прилично често
ради. Тотална је шизика понекад.
"Прекини сад с тим", рекох. "Нико ме неће убити. Нико
неће чак ни да... Хајде, Феб, склони тај глупи јастук с главе.
Нико ме неће убити."
Међутим, није хтела да га склони. Не можете је
натерати да уради нешто ако она неће. Само је понављала:
"Тата ће те убити." Тешко је било и разумети је с тим
проклетим јастуком преко главе.
"Нико ме неће убити. Мућни мало главом. Пре свега,
одлазим одавде. Шта бих могао да урадим - могао бих да
нађем посао, на неком ранчу или негде. Знам једног типа чији
деда има ранч у Колораду. Можда ћу тамо да се запослим",
рекох. "Јављаћу ти се и све кад одем, ако одем. Хајде. Склони
то с главе. Хајде, еј, Феб. Молим те. Молим те, хоћеш?"
Међутим, није га склонила. Покушао сам да га
склоним, али она је ужасно јака. Човек се замори борећи се с
њом. Људи моји, ако она реши да задржи јастук преко главе,
онда га стварно задпжи. "Фебо, молим те појави се одатле",
говорио сам. "Хајде, еј... Еј, Ведерфилд. Појави се."
Али није хтела. Понекад не можеш чак ни да се
убеђујеш с њом. На крају сам устао, отишао у дневну собу,
узео неколико цигарета из кутије на столу и гурнуо их у џеп.
Попушио сам већ све што сам имао.
22
Кад сам се вратио, била је склонила јастук с главе -
знао сам да хоће - али и даље није хтела да ме погледа, иако
је сад лежала на леђима и све. Кад сам пришао кревету и
поново сео, окренула је своје шашаво лице на другу страну.
Тотално ме игнорисала. Баш као мачевалачка екипа у Пенсију
кад сам оставио све оне проклете мачеве у подземној.
150