dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

изашао из Пенсија. Шта је урадио - основао је ланац
погребних завода по читавој земљи, преко којих човек може
да сахрани чланове своје породице за једно пет долара по
комаду. Требало је видети старог Осенбургера. Вероватно их
је само трпао у џакове и бацао у прву реку. Све у свему,
поклонио је Пенсију гомилу пара, па су нашем делу зграде
дали његово име. Када је игран први рагби-меч у сезони, он је
стигао у свом монструозном 'кадилаку' па смо сви морали да
устанемо на трибинама и имитирамо локомотиву - то је као
неки поздрав. Следећег јутра је у капели одржао говор који је
трајао једно десет сати. Почео је с педесетак бајатих вицева,
тек да нам покаже како је он неки нормалан тип. Јака ствар.
Онда нам је рекао како се никад није стидео, кад се нађе у
некој невољи или негде, да клекне на колена и помоли се Богу.
Рекао нам је како би увек требало да се молимо Богу - да
разговарамо с њим и све - где год се налазили. Рекао је како
би требало да мислимо о Исусу као да нам је другар. Изјавио
је да он непрестано разговара са Исусом. Чак и кад вози ауто.
То ме дотукло. Лепо сам могао да видим тог дебелог
дволичног скота како убацује у прву и моли Исуса да му
пошаље што више лешева. Једино што је вредело у читавом
говору било је баш на средини. Хвалио нам се какав је он
сјајан момак био, каква лафчина и све, када је лик који је
седео у реду испред мене, Едгар Маршала, изненада одвалио
тај громогласни прдеж. Прилично сирова фора, усред капеле
и свега, али комично је испало. Добри стари Маршала. Мало
је фалило да развали кров. Тешко да се ико гласно смејао, а
стари Осенбургер правио се да ништа није чуо, али је стари
Тармер, наш директор, седео одмах до њега на подијуму и
лепо се видело да је он чуо. Људи моји, како је побеснео.
Ништа није рекао, али зато нас је предвече послао у салу за
принудно учење, а онда дошао и одржао нам говор. Рекао је
како ученик који је изазвао неред у капели није достојан да
похађа Пенси. Покушали смо да убедимо старог Маршалу да
груне још једном, баш усред тираде старог Тармера, али није
био адекватно расположен. Све у свему, ето где сам био
15