dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Не занима ме. Анаполир, Исусе. Шта зна Д.Б. о
Анаполирс, Исусе? Какве то има везе са причама какве он
пише?" рекох. Људи моји, излуђују ме такве ствари. Тај
проклети Холивуд. "Шта си то урадила с руком?" упитах је.
Приметио сам да на лакту има велики фластер. На себи је
имала неку пиџаму без рукава.
"Један дечак, Кертис Вајнтрауб, што иде са мном у
разред, гурнуо ме док сам силазила низ степенице у парк",
рекла је. "Хоћеш да видиш?" Почела је да скида тај сулуди
фластер са руке.
"Пусти то. Зашто те гурнуо низ степенице?"
"Не знам. Мислим да ме мрзи", рекла је Феба. "Та
друга девојчица и ја, Селма Атербери, просуле смо мастило и
свашта по његовој јакни."
"То баш није лепо. Шта си ти - неко дете?"
"Не, али кад год сам у парку, он ме свуда прати.
Стално ме прати. Иде ми на нерве."
"Вероватно му се свиђаш. То није разлог да се просипа
мастило по..."
"Ја нећу да му се свиђам", рекла је. Онда је почела
чудно да ме гледа. "Холдене", рекла је, "како то да не долазиш
кући у рпедс?"
"Шта?"
Људи моји, непрестано си морао да будеш на опрезу с
њом. Ако не мислите да је бистра, стварно нисте читави.
"Како то да не долазиш кући у рпедс?" питала ме. "Нису
те ваљда избацили или нешто?"
"Рекао сам ти. Пустили су нас раније. Пустили су читаву..."
"Избацили су те! Јесу!" рекла је Феба. Онда ме ударила
песницом у ногу. Стварно уме да употреби песницу кад јој
дође. "Јерс! Јао, Холдене! Прекрила је шаком уста и све.
Стварно уме да се узбуди, кунем се.
"Ко каже да су ме избацили? Нико није рекао да..."
"Јерс. Јерс", рекла је и поново ме лупила песницом. Ако
мислите да то не боли, стварно нисте читави. "Тата ће те
149