dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu
зато цто има погоднс климс. Шта је схинила наца влада да побољца живот еркима на Аљарфи? то погледај за рстпа!!! Феба Ведептилд Колтилд Феба Ведептилд Колтилд Феба Ведептилд Колтилд Феба В. Колтилд гђифа Феба Ведептилд Колтилд лихно Молим те додај ово Шипли!!!! Шипли пекла ри да ри ртпелаф али ти ри рамо бик, понери полцсе кад идец код мене. Седео сам тако на Д.Б.-овом писаћем столу и прочитао целу свеску. Није ми дуго требало, а ја могу да читам такве ствари, неку дечју свеску, Фебину или било чију, по читав дан и ноћ. Дечје свеске ме обарају. Онда сам запалио цигарету - била ми је последња. Мора да сам попушио бар три пакле тога дана. А онда сам је најзад пробудио. Мислим, нисам могао да седим на том столу до краја живота. Осим тога, плашио сам се да не бану изненада родитељи и хтео сам бар да је поздравим пре тога. И тако сам је пробудио. Она се врло лако буди. Мислим, човек не мора да виче или нешто. Треба само да седне на кревет и каже: "Пробуди се, Фебо", и паф! - она је већ будна. "Холдене!" одмах је рекла. Загрлила ме и све. Јако је осећајна. Мислим, прилично је осећајна за једно дете. Понекад је чак ппевице осећајна. Пољубио сам је, а она је рекла: "Кад си стигао ксћи?" Било јој је страшно драго што ме види. Лепо се видело. "Не тако гласно. Малопре. Како си иначе?" "Фино. Јеси ли добио моје писмо? Написала сам ти пет страница..." "Аха - не тако гласно. Хвала ти." Написала ми је то писмо, али нисам стигао да јој одговорим. Читаво је писмо било о тој школској представи у којој је требало да игра. Рекла ми је да се ништа не договарам за петак, како бих могао да је гледам. 146
"Како представа?" упитах је. "Како си оно рекла да се зове?" "'Божична свечаност за Американце'. Глупа је, али ја сам Бенедикт Арнолд. Имам у суштини главну улогу", рекла је. Људи моји, била је тотално будна. Јако се узбуди кад прича о таквим стварима. "Почиње кад умирем. Дух долази на Бадње вече и пита ме да ли се стидим и све. Знаш већ. Због издаје домовине и свега. Хоћеш ли доћи да гледаш?" Седела је већ сасвим усправно на кревету. "О томе сам ти писала. Хоћеш ли?" "Наравно да ћу доћи. Сигурно долазим." "Тата не може да дође. Мора да лети за Калифорнију", рекла је. Људи моји, стварно је била тотално будна. Треба јој највише две секунде да се тотално разбуди. Седела је - више као клечала - сасвим усправно на кревету и држала ме за руку. "Слушај. Мама је рекла да долазиш кући у рпедс. Рекла је у рпедс." "Отишао сам раније. Не тако гласно. Пробудићеш све живо." "Колико је сати? Вратиће се веома касно, рекла је мама. Отишли су на неку забаву у Норвок, у Конектикату", рекла је Феба. "Погоди шта сам радила поподне! Који сам филм гледала. Погоди!" "Не знам... Слушај. Зар нису рекли у колико ће се..." "Доктоп", рекла је Феба. "Специјално су га давали, тамо у Листеровој фондацији. Давали су га само данас - данас је био једини дан. О неком доктору из Кентакија који стави ћебе преко лица тог детета које је богаљ и не може да хода. Онда га шаљу у затвор. Одличан је био." "Стани мало. Зар нису рекли у колико се..." "Он је њу жалио, тај доктор. Зато је ставио ћебе преко њеног лица и свега, да би се угушила. Онда га шаљу у затвор, на доживотну робију, али то дете коме је ставио ћебе преко главе стално га обилази и захваљује му за оно што је урадио. Он је био убица из милосрђа. Само, он зна да заслужује затвор зато што доктор не би смео да одузима оно што је божје. 147
- Page 95 and 96: тако сам само остао
- Page 97 and 98: што стално улаже но
- Page 99 and 100: у кофер кад је пако
- Page 101 and 102: "У коју школу идете?
- Page 103 and 104: корпу. Тешко је то б
- Page 105 and 106: долара за њу, јер је
- Page 107 and 108: Видео сам, ипак, јед
- Page 109 and 110: учитељица заустављ
- Page 111 and 112: 17 Било је још сувиш
- Page 113 and 114: кога је брига што к
- Page 115 and 116: мислила да зна. Пон
- Page 117 and 118: толико су се повија
- Page 119 and 120: се правиш како ти ј
- Page 121 and 122: панталонама који в
- Page 123 and 124: комплекса ниже вре
- Page 125 and 126: би Исус вероватно п
- Page 127 and 128: Кад се филм завршио
- Page 129 and 130: остало, замрзели би
- Page 131 and 132: "Шта студираш?" упит
- Page 133 and 134: "Ма не баш посебно у
- Page 135 and 136: Гледао је у свој ру
- Page 137 and 138: "Да - престани да ур
- Page 139 and 140: ипак, веома љубазна
- Page 141 and 142: у проклето гробље,
- Page 143 and 144: Затворио је врата л
- Page 145: жакетић њеног драп
- Page 149 and 150: "Не занима ме. Анапо
- Page 151 and 152: "Како је стара Хејз
- Page 153 and 154: деведесет година, и
- Page 155 and 156: сило, само су искљу
- Page 157 and 158: "Знаш ли шта бих вол
- Page 159 and 160: "У ципелама си", рек
- Page 161 and 162: "Чула си ме." "Само с
- Page 163 and 164: "Еј, не треба ми тол
- Page 165 and 166: пије. "Холдене! Где
- Page 167 and 168: говорио је о некој
- Page 169 and 170: тебе?" "Не, нисам." "С
- Page 171 and 172: Отишао је до писаће
- Page 173 and 174: Тада сам, наједном,
- Page 175 and 176: "Куда то мораш да ид
- Page 177 and 178: да се питам није ли
- Page 179 and 180: са мајкама у центар
- Page 181 and 182: могу да се опростим
- Page 183 and 184: Пенси, а она је рекл
- Page 185 and 186: "Јеби се". Било је на
- Page 187 and 188: "Спустила сам се по
- Page 189 and 190: Није хтела да ми од
- Page 191 and 192: испред, седећи на к
- Page 193: 26 То је све што сам
зато цто има погоднс климс.<br />
Шта је схинила наца влада<br />
да побољца живот еркима на Аљарфи?<br />
то погледај за рстпа!!!<br />
Феба Ведептилд Колтилд<br />
Феба Ведептилд Колтилд<br />
Феба Ведептилд Колтилд<br />
Феба В. Колтилд<br />
гђифа Феба Ведептилд Колтилд лихно<br />
Молим те додај ово Шипли!!!! Шипли пекла ри да ри<br />
ртпелаф али ти ри рамо бик, понери полцсе кад идец код мене.<br />
Седео сам тако на Д.Б.-овом писаћем столу и прочитао<br />
целу свеску. Није ми дуго требало, а ја могу да читам такве<br />
ствари, неку дечју свеску, Фебину или било чију, по читав дан<br />
и ноћ. Дечје свеске ме обарају. Онда сам запалио цигарету -<br />
била ми је последња. Мора да сам попушио бар три пакле тога<br />
дана. А онда сам је најзад пробудио. Мислим, нисам могао да<br />
седим на том столу до краја живота. Осим тога, плашио сам се<br />
да не бану изненада родитељи и хтео сам бар да је поздравим<br />
пре тога. И тако сам је пробудио.<br />
Она се врло лако буди. Мислим, човек не мора да виче<br />
или нешто. Треба само да седне на кревет и каже: "Пробуди<br />
се, Фебо", и паф! - она је већ будна.<br />
"Холдене!" одмах је рекла. Загрлила ме и све. Јако је<br />
осећајна. Мислим, прилично је осећајна за једно дете.<br />
Понекад је чак ппевице осећајна. Пољубио сам је, а она је<br />
рекла: "Кад си стигао ксћи?" Било јој је страшно драго што ме<br />
види. Лепо се видело.<br />
"Не тако гласно. Малопре. Како си иначе?"<br />
"Фино. Јеси ли добио моје писмо? Написала сам ти пет<br />
страница..."<br />
"Аха - не тако гласно. Хвала ти."<br />
Написала ми је то писмо, али нисам стигао да јој<br />
одговорим. Читаво је писмо било о тој школској представи у<br />
којој је требало да игра. Рекла ми је да се ништа не договарам<br />
за петак, како бих могао да је гледам.<br />
146
Change language