dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Да - престани да урлаш. Шта си, пијан?"
"Аха. Слушај, Слушај, еј. Долазим на Бадње вече.
Важи? Да ти китим јелку. Важи? Је л' важи, еј, Сали?"
"Да. Пијан си. Иди сад у кревет. Где си? Ко је с тобом?"
"Сали? Долазим да китим јелку, важи? Је л' важи, еј?"
"Да. Иди сад у кревет. Где си? Ко је тамо с тобом?"
"Нико. Са мном сам." Људи моји, како сам био пијан!
Чак сам се и даље држао за стомак. "Средили су ме. Рокијева
банда ме средила. Је л' знаш? Сали, је л' знаш?"
"Не чујем те. Иди сад у кревет. Морам да идем. Зови
ме сутра."
"Еј, Сали! 'Оћеш да ти китим јелку? 'Оћеш ли, еј?"
"Да. Лаку ноћ. Иди сад кући и лези."
Спустила је слушалицу.
"Лаку ноћ. Лаку ноћ, Салишка. Сали моја слатка",
рекао сам. Можете ли да замислите колико сам био пијан?
Онда сам и ја окачио слушалицу. Закључио сам да се
вероватно тек вратила кући с неког састанка. Замислио сам је
негде напољу са Лантовима и оним ендоверским клипаном.
Сви пливају наоколо у проклетом лонцу пуном чаја и одвајају
неке високо интелектуалне разговоре, крајње шармантни и
исфолирани. Стравично сам зажалио што сам јој
телефонирао. Кад сам пијан, потпуно сам луд.
Остао сам прилично дуго у проклетој говорници.
Држао сам се као за телефон, да не изгубим свест. Нисам се
баш чаробно осећао, морам да признам. На крају сам ипак
изашао из те говорнице и отишао у мушки тоалет, тетурајући
се наоколо као морон, и напунио један од лавабоа хладном
водом. Онда сам загњурио главу, скроз до ушију. Нисам се ни
трудио да је осушим или нешто. Пустио сам нека се цеди,
гадура. Онда сам прешао до неког радијатора крај прозора и
сео на њега. Био је леп и топао. Стварно је пријао, јер сам се
тресао као скот. Смешно је то, увек се тресем као суманут кад
се напијем.
Нисам имао шта друго да радим, па сам само седео на
радијатору и бројао оне мале беле коцкице на поду. Сав сам
137