dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

свари. Увек је захтевао да свако оде у своју собу и ућути када
он није више у центру пажње. Чега се бојао - бојао се да неко
не каже нешто паметније од оног што је он говорио. Стварно
ме забављао.
"Можда ћу да одем у Кину. Мој сексуални живот је
мизеран", рекох.
"Наравно. Твој дух је још незрео."
"И јесте. Озбиљно. Свестан сам тога", рекох. "Знаш у
чему је проблем са мном? Никад не могу да се стварно
напалим - мислим онако ртвапно - са девојком коју не волим
много. Мислим, мора много да ми се рвиђа. Ако ми се не
свиђа, некако губим жељу за њом и све. Људи моји, то ми
стварно уништава сексуални живот. Мој сексуални живот је
никакав."
"Наравно да је никакав, човече. Још прошли пут сам ти
рекао шта је теби потребно."
"Мислиш да одем на психоанализу и све?" рекох. То је
било оно што ми је рекао да урадим. Његов отац је био
психоаналитичар.
"То зависи од тебе, човече. Мене се апсолутно не тиче
шта ћеш са својим животом."
Ћутао сам неко време. Размишљао сам.
"Претпоставимо да одем код твог оца и пустим да ме
анализира и све", рекох. "Шта би ми он радио? Мислим, шта
би ми радио?"
"Ништа ти не би радио. Само би попричао с тобом и ти
би попричао с њим. Пре свега, помогао би ти да препознаш
склоп својих мисли."
"Шта је то?"
"Склоп твојих мисли. Твој мозак функционише као...
Слушај. Нећу да ти сада држим елементарни курс из психоанализе.
Ако те занима, окрени га и закажи посету. Ако те
не занима, немој. Мени је апсолутно свеједно, веруј ми."
Ставио сам му руку на раме. Људи моји, баш ме
забављао. "Ти си стравично љубазан скот", рекох. "Ниси
знао?"
134