dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

књизи има неки поручник Хенри, који би као требало да буде
неки добар лик и све. Не схватам како је Д.Б. могао толико да
мрзи војску и рат и све, а да му се истовремено свиђа тако
лажан, исфолиран лик. Мислим, не видим како је могла да му
се свиђа тако извештачена књига, а да истовремено воли ону
од Ринга Ларднера или ону другу за којом је толико луд,
Велики Гетрби. Д.Б. се наљутио кад сам то рекао и изјавио да
сам још сувише млад и све да бих то проценио, али ја не
мислим тако. Рекао сам му да волим Ринга Ларднера и Великог
Гетрбија. И стварно их волим. Био сам луд за Великим
Гетрбијем. Добри стари Гетсби. Стара лафчина. Обарао ме.
Све у свему, некако ми је драго што су измислили атомску
бомбу. Ако икада избије још неки рат, сешћу право на њен
проклети врх. Добровољно ћу се јавити за то, кунем се.
19
Ако случајно нисте из Њујорка, тај Викер-бар је у неком
као луксузном хотелу, хотелу Сетон. Једно време сам
прилично често ишао тамо, али не идем више. То је једно од
оних назови-ексклузивних места где фолиранти буквално
упадају кроз прозор. Имали су те две Францускиње, Тину и
Жанину, које су певале и свирале клавир, једно трипут за вече.
Једна од њих је свирала клавир - врло траљаво - а друга је
певала, а песме су већином биле ласцивне или на
француском. Та што је певала, стара Жанина, увек је
шапутала у проклети микрофон пре него што би запевала.
Говорила би: "А сад бисмо волеле да вам отпевамо наша
импресија о Вули Ву Фран-сеј. То је песма о мала франсуска
девојка која дође у велики град, исто као Нујорк, и залуби се у
мали момак из Бруклин. Надамо се вама то пријати." Затим,
кад би престала да шапуће и заводи, отпевала би неку глупу
песму, пола на енглеском, пола на француском, и доводила у
делиријум све мамлазе у локалу. Ако бисте довољно дуго
седели ту и слушали све те фолиранте како аплаудирају и
128