dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

Алекова вереница пре него што је изгубио памћење, и она га
препозна док он у књижари потписује своје књиге. Марша
каже старом Алеку да је он у ствари војвода, али он јој не
верује и одбије да оде с њом и посети своју мајку. Мајка му је
потпуно слепа. Али друга девојка, она срдачна, натера га да
оде. Она је врло племенита и све. И тако он оде. Међутим,
памћење му се и даље не врати, чак ни кад његова велика дога
скочи на њега, или кад му мајка пређе прстима преко лица и
донесе му плишаног медведића с којим се балавио кад је био
мали. Али онда, једног дана, нека деца играју крикет на
травњаку и погоде га лоптицом у главу. Истог тренутка врати
му се проклето памћење и он уђе у кућу и изљуби мајку у чело
и све. Онда поново почне да живи као прави војвода и
потпуно заборави ону срдачну девојку што издаје књиге.
Причао бих вам остатак филма, али бојим се да не повратим.
Није да бих вам поквапио доживљај или нешто. Нема ту шта да
се поквапи, Исусе. Све у свему, завршава се тако што се Алек и
она срдачна девојка венчају, а брат пијанац среди живце и
оперише Алекову мајку тако да она прогледа, а онда се тај
пијани брат и стара Марша узму. На крају сви седе за
дугачким свечаним столом и падају од смеха, јер се она
велика дога појави са гомилом штенади. Сви су ваљда мислили
да је она мужјак, шта ли. Све што могу да кажем је - немојте
да гледате тај филм ако нећете да се исповраћате од главе до
пете.
Оно што ме дотукло била је нека дама што је седела до
мене, која је плакала током читавог проклетог филма. Што је
лажнији био, више је плакала. Помислили бисте да је плакала
зато што има стравично меко срце или нешто, али ја сам седео
одмах до ње и знам да није тако. С њом је био тај мали који је
умирао од досаде и хтео да иде у тоалет, али она није хтела да
га одведе. Само му је понављала да седи мирно и пристојно се
понаша. Имала је меко срце као проклети курјак. Узмите тако
неког ко је у стању очи да погуби од плакања над гомилом
лажних глупости у филмовима - у девет од десет случајева то
су праве скотине у срцу. Најозбиљније.
126