dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

се правиш како ти је тешко ако је рагби-тим изгубио, и по цео
дан причаш само о девојкама, пићу и сексу, и сви су издељени
у те одвратне мале клике. Ликови који играју кошарку држе се
за себе, католици се држе за себе, проклети интелектуалци се
држе за себе, ликови који играју бриџ држе се за себе. Чак се
и ликови који припадају проклетом клубу Књиге мерефа држе за
себе. Ако покушаш да водиш неки иоле интелигентан раy..."
"Слсцај сад", рекла је Сали. "Многим младићима
школа пружа много више од тога."
"Слажем се! Слажем се да им пружа, некима од њих!
Али то је све што мени пружа. Схваташ ли? У томе је поента.
Баш у томе је проклета поента", рекох. "Мени тешко да се
било шта пружа. У лошем сам стању. У охајном сам стању."
"Види се."
А онда, наједном, синула ми је идеја.
"Слушај", рекох. "Ево шта сам смислио. Да ли би
волела да одеш бестрага одавде? Ево шта сам смислио. Знам
једног типа у Гринич Вилиџу од кога можемо да узмемо ауто
на неколико недеља. Ишли смо у исту школу и још ми дугује
десет долара. Шта бисмо могли да урадимо - да се сутра
ујутро одвеземо горе до Масачусетса и Вермонта и свуда
наоколо, знаш. Тамо горе је ужасно лепо. Најозбиљније."
Почео сам стравично да се узбуђујем, што сам више мислио о
томе, и пружио сам као руку и ухватио Сали за руку. Каква
сам бсдала био. "Без зезања", рекох. "Имам око сто осамдесет
долара у банци. Могу да их подигнем кад ујутро отворе, а
онда могу да одем по тај ауто. Без зезања. Сместићемо се у
неки бунгалов тамо у неком кампу или негде, док нам трају
паре. А онда, кад нам нестане пара, могу да нађем неки
посао, па бисмо могли да живимо уз неки поток или негде, а
касније бисмо могли да се венчамо или нешто. Зими бих
могао да нацепам колико год нам треба дрва и свега.
Фантастично би нам било, кунем се! Шта кажеш на то? Хајде,
реци! Шта кажеш на то? Хоћеш ли да пођеш са мном? Молим
те!"
119