dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

устају. Алфред Лант и Лин Фонтен су играли стари пар и били
су веома добри, али нису ми се много допали. Ипак, били су
друкчији, морам да признам. Нису се понашали као обични
људи, а нису се понашали ни као глумци. Тешко је то
објаснити. Понашали су се више као да знају да су неке
величине. Мислим, добри су били, али ппевице добри. Кад би
једно од њих изговорило свој текст, оно друго би одмах нешто
рекло. То је требало да изгледа као кад људи стварно
разговарају и упадају једно другом у реч и све. Проблем је
што су ппевице личили на људе који разговарају и упадају
једно другом у реч. Понашали су се, донекле, као што стари
Ерни, тамо у Вилиџу, свира клавир. Када нешто ппевице добро
радиш, онда, после неког времена, ако не пазиш, постанеш
разметљив. А онда већ ниси тако добар. Али, све у свему, они
су били једини у представи - Лантови, мислим - који су
деловали као да имају нешто у глави. То морам да признам.
После првог чина изашли смо са свим осталим
мамлазима да попушимо цигарету. Какав је то призор био. У
животу нисте видели толико фолираната, сви су пушили да им
уши отпадну и лапарали о представи тако да свако може да их
чује и укапира колико су оштроумни. Неки глупи филмски
глумац стајао је поред нас и пушио. Не знам му име, али
вечито глуми у ратним филмовима, типа који испадне
кукавица баш кад загусти или нешто. Био је са неком
заносном плавушом и обоје су се трудили да буду максимално
блазирани и све, као да он појма нема да га људи гледају.
Невиђено скроман лик, нема шта. Баш ме разгалио. Сали није
много причала, осим неких излива усхићења намењених
Лантовима, јер је углавном кривила врат наоколо и трудила се
да изгледа шармантно. Онда је, наједном, на другој страни
фоајеа угледала неког мамлаза којег је познавала. Неког типа
у једном од оних тамносивих фланелских одела с карираним
прслуком. Строго у стилу ексклузивних колеџа. Јака ствар.
Стајао је уза зид и пушио као суманут, делујући као да умире
од досаде. Сали је само понављала: "Тај младић ми је однекуд
познат." Увек је неког знала, куд год да одеш с њом, или је бар
114