dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

кога је брига што касни? Никога. "Боље да пожуримо", рекох.
"Представа почиње у двадесет до три." Пошли смо низ
степенице према такси станици.
"Шта ћемо гледати?" рекла је.
"Не знам. Лантове. Само сам за то нашао карте."
"Лантове! О, па то је чаробно!"
Рекао сам вам да ће да забалави када чује за Лантове.
Поватали смо се мало у таксију, на путу до позоришта.
Прво није хтела, јер је била накарминисана и све, али
наступио сам максимално заводнички па није имала куд.
Двапут, кад је проклети такси нагло прикочио, мало је фалило
да паднем са седишта. Ти проклети таксисти никада не гледају
куда возе, кунем се. А онда, тек да вам представим колико сам
луд, кад смо излазили из клинча, рекао сам јој да је волим и
све. Била је то лаж, наравно, али ствар је у томе што сам тако
и мирлио кад сам јој то рекао. Луд сам. Стварно сам луд.
"О, драги, и ја тебе волим", рекла је. А онда је, у истом
даху, додала: "Обећај ми да ћеш да пустиш косу. Кратке
фризуре излазе из моде. А имаш тако дивну косу."
Дивну, кад би се зезали.
Представа није била тако лоша као неке које сам
гледао. Али свеједно је била глупа. Нешто о петсто хиљада
година у животу неког старог брачног пара. Почиње кад су
обоје млади и све, а родитељи те девојке не желе да се она
уда за тог младића, али она се ипак удаје за њега. Онда
постају све старији и старији. Муж одлази у рат, а жена има
брата који је пијанац. Нисам баш могао да се заинтересујем за
све то. Мислим, нисам се претерано узбуђивао кад би неко у
тој породици умро или нешто. Сви су били само гомила
глумаца. Муж и жена су били сасвим пристојан стари пар -
врло духовити и све - али нисам могао претерано да се
заинтересујем за њих. Пре свега, стално су пили чај или
нешто, током читаве проклете представе. Кад год би се
појавили, неки батлер је постављао пред њих чај или га је
жена сипала неком. И сви су непрестано слазили и излазили -
да ти се заврти у глави док их гледаш како стално седају и
113