dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Драги господине Спенсер" (гласно је читао). "То је све
што знам о Египћанима. Изгледа да нисам у стању да се
истински заинтересујем за њих, иако су ваша предавања
веома занимљива. Што се мене тиче, рлободно ме оборите јер
ионако падам из свих предмета осим енглеског. С
поштовањем, ваш Холден Колфилд."
Спустио је мој проклети папир и погледао ме као да ме
разбио у пинг-понгу или нечему. Мислим да никад нећу моћи
да му опростим што ми је наглас читао то срање. Ја то не бих
наглас читао њемс, да је он писао - не бих, озбиљно. Пре свега,
дописао сам ту идиотску поруку рамо зато да му не би тешко
пало што мора да ме обори.
"Замераш ли можда што сам те оборио, младићу?"
рекао је.
"Не, господине! Ни у ком случају", рекох. Молио сам
бога да престане већ једном да ме сваки час зове 'младићу'.
Покушао је да баци мој писмени на кревет кад је
најзад завршио с њим. Наравно, опет је промашио. Морао сам
поново да устанем, покупим папир и спустим га на Атлантик
мантил. Стварно је досадно радити то свака два минута.
"Шта би ти учинио да си на мом месту?" рекао је.
"Искрено ми кажи, младићу."
Ето, лепо се видело да му је баш непријатно што ме
оборио. Зато сам почео мало да га фолирам. Рекао сам му да
сам тотални кретен и све што иде уз то. Рекао сам да бих
идентично поступио да сам на његовом месту, и како већина
људи не зна колико је тешко бити професор. И тако даље.
Класичне жваке.
Смешно је, међутим, што сам у ствари мислио на нешто
друго док сам тако тупио. Ја сам иначе из Њујорка и
нешто сам мислио на оно језерце у Централ-парку, на јужној
страни. Питао сам се да ли ће бити залеђено када стигнем
кући и, ако буде, куда одлазе патке. Питао сам се куда оду
патке кад се цело језерце замрзне и прекрије га лед. Можда
дође неки тип с камионом и однесе их у Зоолошки врт или
негде. Или оне можда само одлете.
11