dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

попије са мном врућу чоколаду или нешто, али рекла је не,
хвала. Рекла је како мора да се нађе са другарицом.
Девојчице увек морају да се нађу с неком другарицом. То ме
обара.
Иако је била недеља, па Феба није била тамо са својим
разредом, и мада је било тако влажно и одвратно напољу,
прошао сам пешице кроз читав парк, све до Природњачког
музеја. Знао сам да је то музеј на који је мислила она мала с
кључем од ролшуа. Знао сам цео тај музеј као сопствени џеп.
Феба је ишла у исту школу у коју сам ја ишао као дете, и
стално смо висили тамо. Имали смо ту учитељицу, гђицу
Ејглтингер, која нас је водила готово сваке божје суботе.
Понекад смо гледали животиње, а понекад оне ствари које су
правили Индијанци, у стара времена. Лонце и корпе од прућа
и друге ствари у том стилу. Увек ме обузме нека срећа кад се
тога сетим. Чак и сад. Сећам се да смо, кад одгледамо све те
индијанске ствари, обично ишли да гледамо неки филм у оној
великој сали. Колумба. Увек су приказивали како Колумбо
открива Америку, грдно се мучећи да наговори старог
Фердинанда и Изабелу да му позајме новац с којим би купио
бродове, и како онда морнари дижу против њега побуну и све.
Никоме није било претерано стало до старог Колумба, али
увек си имао доста бомбона и жвака и свачега, а у тој сали је
тако лепо мирисало. Увек је мирисало као да напољу пада
киша, чак и кад није падала, и био си у једином лепом, сувом
и топлом месту на читавом свету. Волео сам тај проклети
музеј. Сећам се да је морало да се прође кроз Индијанску
одају како би се стигло до те сале. Била је то дуга, веома дуга
просторија и требало је само да се шапуће кад се пролази
кроз њу. Учитељица је ишла прва, а за њом је ишао разред.
Ишло се по двоје, и свакоје имао свог пара. Мој пар је
најчешће била једна девојчица која се звала Гертруда Левин.
Увек је хтела да се држимо за руке, а рука јој је вечито била
лепљива или знојава или нешто. Под је био од мермера и, ако
би имао неке кликере у руци и испустио их, одскакали би као
луди по читавом поду и направили стравичну буку, па би
108