dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

предрасуде или нешто, али просто је хтео да зна, то је све.
Баш се унео у тај разговор о тенису, али видело се да би јор
вице уживао у свему томе да сам био католик. Такве ствари
ме тотално излуђују. Не кажем да нам је то упропастило
разговор или нешто - није - али му свакако ни најмање није
допринело. Ето зашто ми је било драго што ме те две часне
сестре нису питале да ли сам католик. То не би покварило
разговор, али би ве-роватно био друкчији. Није да нешто
орсђсјем католике. Нимало. И ја бих био такав, вероватно, да
сам католик. Само, то је у неку руку исто као они кофери о
којим сам вам причао. Хоћу да кажем како није добро за неки
нормалан разговор. То је све што хоћу да кажем.
На крају су устале да пођу, те две часне сестре, и онда
сам урадио нешто врло глупо, крајње непријатно. Пушио сам
цигарету и, кад сам устао да се поздравим с њима, случајно
сам им дунуо нешто дима у лице. Нисам то хтео, али десило
се. Извињавао сам се као суманут, а оне су биле врло учтиве и
љубазне поводом тога, али је свеједно било врло непријатно.
Кад су отишле, почео сам да жалим што сам им дао
само десет долара као прилог. Али проблем је био што сам се
већ договорио са Сали Хејс, да идемо на матине, па је требало
да сачувам неку пару за карте и остало. Ипак, свеједно ми је
било жао. Проклети новац. Увек ти на крају упропасти
расположење.
16
Кад сам доручковао, било је тек негде око подне, а са
Сали је требало да се нађем чак у два, па сам кренуо у дугачку
шетњу. Никако нисам престајао да мислим на оне часне
сестре. Стално сам мислио на ту стару корпу од прућа с којом
су ишле наоколо и скупљале прилоге кад нису предавале у
школи. Покушавао сам да замислим моју мајку или некога, на
пример тетку, или ону сулуду мајку Сали Хејс, како стоји пред
робном кућом и скупља прилоге за сиротињу у неку стару
102