dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"О, заиста! О, тако ми је драго!" рекла је она с
наочарима, што је предавала енглески. "Шта сте читали ове
године? Баш бих волела да знам." Била је заиста љубазна.
"Па, углавном смо читали старе Англосаксонце,
Беовулфа, па старог Грендела и Лорда Рандала и све то. Али
повремено је требало да прочитамо нешто ван програма, за
бољи успех. Прочитао сам Повпатак с завихај Томаса Хардија
и Ромеа и Јслијс и Јслија..."
"О, Ромеа и Јулију! Дивно! Мора да вам се допало!"
Није баш реаговала као часна сестра.
"Да. Јесте. Баш ми се свидело. Било је и неких ствари
које ми се нису толико допале, али прилично је дирљиво, у
целини."
"Шта вам се није допало? Можете ли да се сетите?"
Морам да признам, било ми је незгодно, у неку руку,
да са њом причам о Ромес и Јслији. Мислим, та драма се, на
неким местима, поприлично врти око секса, а она је ипак била
часна сестра, али питала ме, па сам мало попричао о томе с
њом.
"Овај, нисам баш претерано залуђен за Ромеа и
Јулију", рекао сам јој. "Мислим, волим их, али - не знам, у
суштини. На моменте постају прилично досадни. Мислим,
много сам више жалио кад је убијен Меркуцио него кад су
умрли Ромео и Јулија. Ствар је у томе што ми се Ромео није
више толико свиђао кад је Меркуција избо ножем онај Јулијин
рођак - како се оно звао... ?"
"Тибалт."
"Тако је. Тибалт", рекох. Вечито заборављам име тог
лика. "Ромео је био крив за то. Мислим, Меркуцио ми се
највише свидео у целом комаду. Не знам. Сви ти Монтеги и
Капулети нису тако лоши - посебно Јулија - али Меркуцио, он
је био - тешко је то објаснити. Био је тако паметан и духовит и
све. Проблем је што ме излуђује кад неко погине - посебно
неко тако паметан и духовит и све - и то још кривицом неког
другог. А Ромео и Јулија - били су бар сами себи криви."
100