dzerom-dejvid-selindzer-lovac-u-zitu

"Прелистао, а?" рекао је - врло саркастично. "Твој...
пирмени је ту на комоди. Први на гомили. Донеси га, молим
те."
То је било врло кварно с његове стране, али устао сам
и донео му га - нисам могао да га ескивирам или нешто. Онда
сам поново сео на његов бетонски кревет. Људи моји, појма
немате колико ми је било криво што сам свратио да се
поздравим с њим.
Почео је да барата мојим писменим као да је неко
говно, шта ли. "Учили смо Египћане од четвртог новембра до
другог децембра", рекао је. "Од свих испитних тема рам си
изабрао да пишеш баш о њима. Да ти прочитам шта си имао
да кажеш?"
"Не, господине. Боље немојте."
Свеједно је почео да чита. Тешко је спречити професора
кад хоће да уради нешто. Он то једноставно спади.
"Египћани су били древно кавкаске племе које је
живело у једној од северних области Африке. Ова је, као што
знамо, највећи континент на источној хемисфери."
Морао сам да седим и слушам то лупетање. Баш је
испао кваран.
"Египћани су из више разлога изузетно занимљиви.
Модерна наука још увек покушава да открије које су тајне
састојке користили Египћани када су умотавали мртваце тако
да им лица не иструну током безбројних векова. Ова
занимљива загонетка и даље представља изазов за модерну
науку двадесетог века."
Престао је да чита и спустио папир. Почињао сам
готово да га мрзим. "Твој есеј, да га тако назовемо, ту се
завршава", рекао је неким врло саркастичним гласом. Никада
не бисте помислили да тако стар човек може да буде толико
саркастичан. "Осим тога, оставио си ми и малу поруку на дну
странице."
"Знам, знам", брже-боље рекох да бих га некако
задржао пре него што почне да и то чита наглас. Али ко би
њега задржао. Баш се напалио.
10