Biodiverzitet akvatičnih Oligochaeta, njihova distribucija i odre ...

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

PRIRODNO MATEMATI KI 

FAKULTET 

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I 

EKOLOGIJU 

MR BRANKO MILJANOVI 

DOKTORSKA TEZA 

Novi Sad, 2006. godine

! " 

# # # 

" 

$ % 

" ! # 

! 

& # ! 

! ' 

( " 

% ) * 

# 

& # ! + , - 

.( ( . 

# # 

, ! + # 

" # , " / 

% 

! 

0 

&

Biodiverzitet akvati nih Oligochaeta, njihova distribucija i odre ivanje ekoregiona u AP Vojvodini 

strana 

1. UVOD ..............................................................................................................................................1 

1.1. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA...................................................................................................3 

1.2. CILJ ISTRAŽIVANJA....................................................................................................................4 

1.3. OPŠTE ODLIKE ISTRAŽIVANOG PODRU JA ..........................................................................4 

1.3.1. Osnovni podaci o vodotocima AP Vojvodine.............................................................................4 

1.3.1.1. Geološki sastav i reljef............................................................................................................5 

1.3.1.2. Pedološke karakteristike .......................................................................................................6 

1.3.1.3. Hidrogeološke i hidrološke odlike...........................................................................................7 

1.3.1.4. Biljni pokriva ..........................................................................................................................7 

1.3.1.5. Klimatske odlike......................................................................................................................8 

1.3.2. Opis istraživanih vodotoka.........................................................................................................8 

1.3.2.1. Hidroekosistemi Srema ..........................................................................................................8 

1.3.2.1.1. Reka Sava...........................................................................................................................8 

1.3.2.1.2. Reka Studva........................................................................................................................8 

1.3.2.1.3. Akumulacija Ljukovo............................................................................................................9 

1.3.2.1.4. Akumulacija Me eš..............................................................................................................9 

1.3.2.1.5. Akumulacija Borkovac .........................................................................................................9 

1.3.2.1.6. Akumulacija Man elos (Vranjaš) .........................................................................................9 

1.3.2.1.7. Akumulacija Mohara ..........................................................................................................9 

1.3.2.1.8. Akumulacija Mutalj (Šuljam) ................................................................................................9 

1.3.2.1.9. Akumulacija Sot.................................................................................................................10 

1.3.2.1.10. Obedska bara..................................................................................................................10 

1.3.2.1.11. Bara Zasavica..................................................................................................................10 

1.3.2.2. Hidroekosistemi Ba ke.........................................................................................................10 

1.3.2.2.1. Reka Plazovi ....................................................................................................................10 

1.3.2.2.2. Reka Jegri ka....................................................................................................................11 

1.3.2.2.3. Reka Krivaja ......................................................................................................................11 

1.3.2.2.4. Jezero Provala...................................................................................................................11 

1.3.2.2.5. Jezero Pali .......................................................................................................................11 

1.3.2.2.6. Jezero Ludoš .....................................................................................................................11 

1.3.2.2.7. Akumulacija Zobnatica ......................................................................................................11 

1.3.2.2.8. Koviljski rit..........................................................................................................................12 

1.3.2.2.9. Mrtva Tisa..........................................................................................................................12 

1.3.2.2.10. Hidrosistem DTD .............................................................................................................12 

1.3.2.3.Hidroekosistemi Banata.........................................................................................................12 

1.3.2.3.1. Reka Zlatica.......................................................................................................................12 

1.3.2.3.2. Reka Begej........................................................................................................................13 

1.3.2.3.3. Reka Tamiš .......................................................................................................................13 

1.3.2.3.4. Reka Brzava ......................................................................................................................13 

1.3.2.3.5. Reka Moravica...................................................................................................................13 

1.3.2.3.6. Reka Karaš........................................................................................................................13 

1.3.2.3.7. Reka Nera ........................................................................................................................14


1.3.2.3.8. Carska bara.......................................................................................................................14 

1.3.2.3.9. Akumulacija Mesi .............................................................................................................14 

1.3.2.3.10. Gradsko jezero (Bela Crkva) ...........................................................................................14 

1.3.2. 4. Reka Dunav.........................................................................................................................14 

1.3.2.5.Reka Tisa ..............................................................................................................................15 

2. MATERIJAL I METODE RADA .....................................................................................................16 

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA ........................................................................................................20 

3.1. FIZI KO-HEMIJSKE OSOBINE VODE .....................................................................................20 

3.1.1. Region Srema..........................................................................................................................21 

3.1.1.1. Temperature vode ................................................................................................................21 

3.1.1.2. Koli ina rastvorenog kiseonika (O2) .....................................................................................21 

3.1.1.3. Saturacija..............................................................................................................................21 

3.1.1.4. Biološka potrošnja kiseonika (BPK5) ....................................................................................22 

3.1.1.5. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz utroška KMnO4).......................................................22 

3.1.1.6. Koncentracija vodonikovih jona ( pH)...................................................................................22 

3.1.1.7. Nitrati (NO3) ..........................................................................................................................22 

3.1.1.8. Ukupan fosfor (P) .................................................................................................................22 

3.1.2. Region Ba ke ..........................................................................................................................23 


3.1.2.2. Koli ina rastvorenog Kiseonika (O2).....................................................................................23 

3.1.2.3. Saturacija..............................................................................................................................23 



3.1.2.6. Koncentracija vodonikovih jona (pH)....................................................................................24 

3.1.2.7. Nitrati (NO3) ..........................................................................................................................24 


3.1.3. Region Banata.........................................................................................................................25 



3.1.3.3. Saturacija..............................................................................................................................26 


3.1.3.5. Hemijska potrošnjakiseonika (HPK iz utroška KMnO4)........................................................26 


3.1.3.7. Nitrati (NO3) ..........................................................................................................................26 


3.1.4. Reka Dunav.............................................................................................................................27 


3.1.4.2. Koli ina rastvorenog kiseonika (O2) .....................................................................................27 

3.1.4.3. Saturacija..............................................................................................................................28 


3.1.4.5. Hemijska potrošnja kiseonika ( HPK iz utroška KMnO4)......................................................28 


3.1.4.7. Nitrati (NO3) ..........................................................................................................................28 


3.1.5. Reka Tisa ................................................................................................................................29 



3.1.5.3. Saturacija..............................................................................................................................29





3.1.5.7. Nitrati (NO3) ..........................................................................................................................30 


3.2. FAUNISTI KO-EKOLOŠKI OPIS VRSTA .................................................................................30 

3.3. Zoogeografska analiza faune akvati nih oligoheta Vojvodine ...................................................42 

3.4. Biodiverzitet ................................................................................................................................48 

3.4.1. Region Srema..........................................................................................................................48 

3.4.1.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta Srema..................................................................51 

3.4.1.2. Dominantnost i konstantnost ................................................................................................52 

3.4.1.3. Koeficijent sli nosti ...............................................................................................................56 

3.4.1.4. Indeks saprobnosti ...............................................................................................................57 

3.4.2. Region Ba ke ..........................................................................................................................57 

3.4.2.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta ............................................................................60 




3.4.3. Region Banata.........................................................................................................................66 

3.4.3.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta ............................................................................70 

3.4.3.2. Dominantnost i konstatntnost ...............................................................................................70 



3.4.4. Reka Dunav.............................................................................................................................76 

3.4.4.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta .............................................................................79 




3.4.5. Reka Tisa ................................................................................................................................84 

3.4.5.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta .............................................................................87 

3.4.5.2. Dominantnost i konstatntnost ...............................................................................................87 



4. DISKUSIJA ....................................................................................................................................93 

5. ZAKLJU AK................................................................................................................................101 

6. LITERATURA ..............................................................................................................................103 

7. PRILOZI.......................................................................................................................................121


Krajem dvadesetog veka pojam biodiverzitet ili biološka raznovrsnost je ušao u 

standardizovanu upotrebu u okviru primenjene ekologije i zaštite životne sredine. Pod ovim 

terminom, prema svetskoj organizaciji Office of Technology Assesment (OTA, 1987) 

podrazumevaju se svi ekosistemi, vrste, geni i njihova relativna brojnost - izobilje, bogatstvo 

i abundancija. Savremena prou avanja biodiverziteta su usmerena prema ekosistemima u 

celini, pojedinim delovima ekosistema i biocenoze, ili pak prema genima. Ekosistemski 

biodiverzitet obuhvata raznovrsnost staništa, biocenoza i ekoloških procesa na osnovu kojih 

se održava funkcionalnost ekosistema preko organizama koji žive u njemu (Diamond & 

Filion, 1987; OTA, 1987; DNM, 1992; Stevanovi & Stevanovi , 1995; Miljanovi , 2000 i 

drugi). 

Biodiverzitet na planeti Zemlji, jednom njenom kontinentu, ili regionu je rezultat 

istorijskog, evolutivnog, razvoja i adaptacija na osnovne ekološke uslove, što definiše 

autohtoni floristi ko-faunisti ki sastav. Izmenjeni ekoloski faktori dovode do promena 

biodiverziteta, tako da se jedne vrste zamenjuju drugim, koje opstaju u novonastalim 

uslovima izmenjene sredine. 

Da su veoma adaptivna grupa, u toku evolucionog perioda, pokazali su se 

malo ekinjasti crvi ili Oligochaeta, koje naseljavaju terestri ne i akvati ne ekosisteme. Gr ki 

filozof Aristotel je sagledao veliku ulogu kišnih glisti u nastanku i funkcionisanju terestri nih 

ekosistema, i on ih naziva crevima zemlje. Njihovi bliski srodnici, akvati ne oligohete, koje 

naseljavaju sediment i vodenu vegetaciju, slabije uo ljive i pristupa ne za izu avanje, dugo 

su bile nau na enigma. Istraživanja ove grupe, koja datiraju od Lamarka, su pokazala da 

ona svojim bogatstvom životnih formi i taksonomskom raznovrsnoš u nadmašuju, u nauci 

popularnije, kopnene srodnike. 

U okviru makrozoobentosne zajednice, grupa Oligochaeta u ve ini slatkovodnih i 

marinskih hidroekosistema je naj eš e njen osnovni graditelj. Prou avanja pojedinih 

komponenti bentoskih zajednica pokazuju da Oligochaeta imaju izuzetno važnu ulogu u 

kruženju materije i proticanju energije u vodenim ekosistemima, a tako e usporavaju proces 

starenja i zatrpavanja, posebno, staja ih vodenih tela (Pop enko, 1988; Higler & 

Verdonschot, 1989; Timm, 1987; Krieger & Roos, 1993; Timm et al. 1996; Lang & 

Reymond, 1996; Tittizer, 1997; Miljanovi et al. 2003, 2004). Vodene oligohete su zna ajna 

komponenta ishrane bentofagih riba i mesojedih beski menjaka. U isto vreme njihovi 

odre eni taksoni mogu da kroz crevni trakt "propuste" ili prerade veliku koli inu sedimenta i 

organske materije, tako pospešuju proces mineralizacije u donjim slojevima vode. Na taj 

- 1 -


na in spre ava se nagomilavanje organske materije, a neprekidnim pokretima tela 

pospešuje se aeracija kontaknog sloja voda-sediment. Pojedini taksoni u okviru ove grupe 

podnose veliko organsko optere enje i nedostatak kiseonika, što je odlika vodotoka sa 

izraženim antropogenim uticajem. U takvim biotopima zajednica oligoheta uve ava brojnost 

i biomasu, ali preveliko zaga enje može da ih eliminiše iz datog ekosistema. Osim što imaju 

veliku ulogu u pre iš avanju vodenih ekosistema oni su veoma dobri indikatori kojima se 

može proceniti kvalitet vode. 

Površinske vode, kao veoma zna ajni ekosistemi, su izložene permanentnom 

zaga enju, što u znatnoj meri ugrožava opstanak njihovih autohtonih bicenoza, a naro ito 

faune makroinvertebrata, smanjuju i njihov diverzitet. Proces degradacije je posebno 

izražen u srednjim i donjim tokovima reka gde se ulivaju brojni efluenti. Antropogeni uticaj 

na smanjenje biodiverziteta vodenih ekosistema je izražen i izvo enjem niza hidrotehni kih 

zahvata (izgradnja brana, nasipa, kanala itd.), te je neophodno preduzimanje mera aktivne 

zaštite njihove faune (Jankovi , 1967, 1975). 

Organizmi makrozoobentosa, a posebno faune oligoheta, su nezamenjivi u 

valorizaciji stanja akvati nih ekosistema i obavezno ulaze kao parametar monitoringa 

(Bogdanovi , 2005). U uslovima ograni enog koriš enja prirodnih resursa, u svetu se sve 

više poklanja pažnja oligohetama, posebno akvati nim , kao mogu im objektima kultivacije 

na organskom otpadu akva-farmi (uzgajališta riba i školjki). Uspešno koriš enje vodenih 

oligoheta u biotehnologiji zahteva odli no poznavanje biologije i ekologije svake vrste. 

Preovla uju e mišljenje u nau nim krugovima, da akvati ne oligohete kao kosmopolitski 

organizmi, nisu zna ajne sa stanovišta zoogeografije, danas su na svu sre u prevazi ena. 

Velika pažnja se poklanja sistematskom i sveobuhvatnom izu avanju njihovih areala i 

staništa (Botea, 1965; Casellato & Caneva, 1994; Rieradevall & Real, 1994; Wetzel, 2001; 

Capraz & Arslan, 2005). Ova istraživanja ukazuju na promene u okviru bicenoza vodenih 

ekosistema, hidrološkim i hidrohemijskim promenama samog akvatorija i njegovog 

neposrednog okruženja. 

Relativno u estala prou avanja faune oligoheta na teritoriji bivše Jugoslavije i 

Vojvodine su dala odgovore na mnoga pitanja vezana za rasprostranjenje i ekologiju 

pojedinih vrsta. Istraživanja ovog tipa posluži e kao dobra osnova za biodiverzitetsku 

valorizaciju regiona u AP Vojvodini. To su razlozi zbog kojih se u ovom radu obra uje samo 

oligohetna zajednica akvati nih ekosistemima Vojvodine. 

Detaljnija izu avanja pojedinih grupa makrozoobentosa na podru ju SCG izveli su 

Filipovi (1954, 1954a, 1957, 1961), zatim Karaman (1964), uki (1975, 1989, 1991, 

1992, 1996, 1997), Jankovi (1980), Jakov ev (1986), Miljanovi & uki (1989), Markovi 

& Jankovi (1989), Karaman et al. (1995), Simi (1993), Markovi & Miljanovi (1995), 

Markovi et al. (1997, 1998), Miljanovi et al. (2001) i dr. Poseban doprinos prou avanju 

faune Oligochaeta na teritoriji AP Vojvodine daju uki (1975, 1982), Miljanovi & uki 

- 2 -


(1989), uki et al., (1979, 1989, 1991, 1992, 1996, 1997) te Miljanovi et al., (1986, 

1988, 1996, 2003, 2004, 2005). 

1.1. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA 

Struktura biocenoza akvati nih ekosistema predstavlja odraz dugotrajnog 

vezivanja i adaptiranja na postoje e uslove biotopa. Ekosistemi sa raznovrsnim životnim 

uslovima se karakterišu velikim biodiverzitetom. S druge strane, biotope, u kojima su 

životni uslovi ograni eni prirodnim odlikama staništa ili su zaga eni, naseljava mali broj 

vrsta koje se naj e e odlikuju velikom dinamikom brojnosti. Fauna dna ima veoma 

zna ajnu ulogu u ekološkim procesima staja ih i teku ih voda (Brinkhurst & Cook, 1974; 

Plante & Downng, 1989; McCall & Soster, 1990; Downing, 1991; Griffiths, 1991; Rosso et 

al., 1994; Wetzel & Taylor, 2001). Naselje dna, kao zajednica, generalno integriše 

promene fizi ko-hemijskih i bioti kih faktora okoline u prostoru i vremenu (Cook, 1976; 

Milbrink, 1983; Malard et al., 1996). Ova asocijacija tako e igra klju nu ulogu u 

biokumulaciji i transferu polutanata na više trofi ke nivoe akvati nih i terestri nih lanaca 

ishrane (Chauvet et al. 1993; Ankley et al., 1994; Milbrink, 1994; Sarkka, 1994; Guerold, 

et al. 1995; Schloesser et al. 1995). Zajednica makrozoobentosa veoma je pogodna u 

primeni biološkog monitoringa za ocenu kvaliteta sredine akvati nih ekosistema (Hallwel, 

1986; Cameron & Larson, 1993; Metcalfe, 1989; Palmer, 1992; Real et al, 1993; 

Rosenberg & Resh, 1993). 

Prva prou avanja ove veoma intersantne grupe na prostoru Rusije datiraju iz prve 

polovine XIX veka koja sprovode Baer (1827), Grube (1844), Eichwald (1947) i Kesler 

(1868) godine (preuzeto iz Timm, 1987). Oligohetna istraživanja Balkana otpo eo je Hrabe 

(1931), a podatke o kvantitativnoj analizi makrozoobentosa za teritoriju Vojvodine navodi 

Proti (1933). Kompleksna faunisti ka i ekološka istraživanja Oligochaeta vojvo anskog 

dela panonskog basena zapo inje uki (radovima 1975, 1982, 1991), a zatim i uki et al. 

(1979, 1989, 1991, 1992, 1996, 1997, 1997a, 1998), Miljanovi & uki (1989), uki & 

Miljanovi (1998), Miljanovi et al. (1996, 1999), Paunovi et al. (2005). 

Krajem prošlog veka je aktuelizovana ekoregionalizacija geografskih i hidroloških 

celina na osnovu sastava i distribucije hidrobionata, pre svega riba i makrozoobentosa 

(Hawkes et al. 1986; Hughes & Gammon, 1987; Corkum, 1989, 1990; Stewart & Lora, 

1994). Koncept ekoregiona primenjen na Novom Zelandu (Biggs et al., 1990) i dve 

savezne države Sjedinjenih Ameri kih Država (Lyons, 1989), a ova teza e predstavljati 

prvi pokušaj primene metode ekoregionalizacije (Hughes et al., 1994) kod nas. 

- 3 -


1.2. CILJ ISTRAŽIVANJA 

♦ Na osnovu rezultata petnaestogodišnjih istraživanja sprovodenih na rekama, 

jezerima, hidroakumulacijama, plavnim zonama, mrtvajama i kanalima Vojvodine ova 

disertacija e doprineti potpunijem poznavanju biodiverziteta Oligochaeta. 

♦ Prema obra enim podacima faune Oligohaeta u Vojvodini, rasprostranjenje taksona 

bi e predstavljeno punktiraju om metodom na UTM kartama (Universal Transverse 

Mercator) u kvadratima 10 x 10 km. 

♦ Formirana je mapa definisanog kvaliteta površinskih voda Vojvodine. 

♦ Zna ajan cilj ove ove disertacije je da se na osnovu svih prikupljenih podataka o 

oligohetnim zajednicima sa ine mape ekoregiona, koje e se porediti sa 

administrativnim, geografskim i hidrološkim podelama teritorije Vojvodine. 

♦ Ekoregionalizacija Vojvodine e u znatnoj meri olakšati plansko gazdovanje i 

efikasno delovanje na nivou vodenih ekosistema. 

♦ Ova doktorska disertacija e poslužiti kao inicijativa za formiranje monitoring sistema, 

na bazi zajednica oligoheta i drugih lanova makrozoobentosa, bioindikatorima 

zna ajnim za odre ivanje kvaliteta životne sredine akvati nih ekosistema. 

1.3. OPŠTE ODLIKE ISTRAŽIVANOG PODRU JA 

1.3.1. Osnovni podaci o vodotocima AP Vojvodine 

Autonomna Pokrajina Vojvodina je deo Republike Srbije kroz koju proti e ve i broj 

me unarodnih reka (Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, Brzava, Nera, Stari Begej, Plovni Begej i 

Moravica) i manji vodotoci (Jegri ka, ik, Krivaja i Beljanska bara). Ukupna površina AP 

Vojvodine sa njene tri regije (Srem, Banat i Ba ka) iznosi oko 21.509. km 2 i prostire se 

izme u 44 o 38 ' i 46 o 10 ' severne geografske širine i 18 o 10 ' i 21 o 15 ' isto ne geografske 

dužine. Teritorija Vojvodine pripada Panonskom basenu sa izraženom umereno 

kontinentalnom klimom. Vodne resurse ove pokrajine, pored navedenih reka, ine izvori, 

potoci, jezera, bare, mo vare, ritovi, kao i antropogeni akvati ni ekosistemi - kao što su: 

kanali, akumulacije, ribnjaci itd. Kopnene vode Vojvodine pripadaju dunavskom, odnosno, 

crnomorskom slivu. Doline navedenih reka i njihovo priobalje predstavlja najguš e 

naseljene delove pokrajine gde su locirani ve i industrijski centri, a Dunav i Tisa su 

istovremeno recipijenti otpadnih voda velikih industrijskih centara Zapadne i Isto ne 

Evrope. Vodotoci Vojvodine primaju brojne efluente što negativno uti e na dinami ku 

ravnotežu akvati nih ekosistema a time i na kvalitet vode ( uki & Stanojevi , 1979; 

uki , 1975, 1982; uki et al. 1989). 

- 4 -


1.3.1.1. Geološki sastav i reljef 

Ovaj izrazito ravni arski deo Srbije i panonske nizije ima veoma interesantne 

reljefne celine kao što su: 

• planine (Fruška gora i Vrša ke planine) 

• peš are (Deliblatska i Suboti ko-Horgoška peš ara) 

• lesne zaravni (Ba ka lesna zaravan, Titelski breg, Fruškogorska, Zemunska, 

Deliblatska i Tamiška lesna zaravan) 

• lesne terase ( Ba ka, Titelska, Banatska i Sremsaka lesna terasa) 

• aluvijalne ravni sa terasom (aluvijalne ravni Dunava, Tise, Save, Tamiša, Zlatice, 

Begeja, Karaša i Nere) 

• depresije i kotline (Bukurov, 1953). 

U Reljefu Vojvodine isti u se niske planine, Vrša ke (Banat) i Fruška gora (Srem i 

Južna Ba ka). Fruška gora predstavlja najstariji deo vojvo anskog kopna, smešten u 

me ure ju Save i Dunava, koji je kroz geološku istoriju pretrpeo mnoge promene. Nastala 

je tektonskim pokretima, nabiranjem, spuštanjem i izdizanjem, a kasnije su njene niže 

delove prekrili sedimenti nekadašnjih mora a potom jezera (Živkovi et al., 1972). Ova 

planina je gra ena od starih paleozojskih i mezozojskih stena (srednji delovi planine), 

paralelno sa njima, na periferiji se nalaze tercijarni i kvartarni sedimenti. Zastupljeni su i 

kristalasti škriljci (Mili , 1973). Posebno interesantne geološke tvorevine (ujedno i 

najmla e) su aluvijalne naslage duž tokova reka na obodima planine. Obronci ove planine 

su razu eni brojnim potocima, a na mnogima su formirane vešta ke mikro akumulacije. 

Vrša ke planine su najviši deo reljefa Vojvodine sa površinom od 170 km 2 . Planina 

je prošla kroz “burnu” geološku istoriju formiranja kristalastih škriljaca u proterozoiku i 

prate eg magmatizma, preko ostrva u Panonskom moru, do planine na kojoj se mogu 

izdvojiti dve jezerske terase (Grupa autora, 1988). Ovaj planinski masiv je izgra en 

pretežno od starih kristalastih škriljaca, a severno i južno od planine locirane su naslage iz 

pliocena i kvartara. Dokaz da je planina nekada bila ostrvo su naslage morskih 

sedimenata oko planine. 

Peš are su veoma zna ajan reljefni element Vojvodine. Po površini se izdvajaju 

Deliblatska i Suboti ka. Sam naziv govori o sastavu ovih reljefnih tvorevina (pesak). Boja 

peska banatske peš are je žu kasto-mrka, dok je severno ba ki pesak tamno sive boje. 

Za pesak Suboti ke peš are karakteristi an je pove an sadržaj vode (Milojevi , 1949). 

Važan reljefni element Vojvodine su lesne zaravni kao što su Titelski breg, 

Tele ka, Fruškogorska i Deliblatska. Ovi reljefni oblici gra eni su iz suvog i barskog lesa, 

sa primesama aluvijalnog materijala. Naj eš e podloge lesa su glina i glinci (Bugar i , 

1999). Nešto niže od lesnih zaravni su lesne terase i sastavljene su od suvozemnog, 

- 5 -


pretaloženog i barskog lesa. Zauzimaju prostor južne Ba ke i Banat, a u Sremu su samo 

fragmentarno o uvani elementi ovog reljefnog tipa. Kao najniži elementi reljefa u Vojvdini 

navode se inundacione ravni i aluvijalne terase. Karakteristi ne aluvijalne terase se 

nalaze pored reka kao što su Dunav, Sava i Tisa. Uglavnom su izgra ene od 

pretaloženog barskog lesa pomešanog sa peskom. Ovi elementi reljefa imaju velike 

primese mulja koje vodotoci talože prilikom svog izlivanja (Bukurov, 1975). 

1.3.1.2. Pedološke karakteristike 

Za teritoriju Vojvodine je karakteristi no nekoliko osnovnih tipova zemljišta: 

• rendzina (na malom podru ju Fruške gore) 

• pararendzina (na malom podru ju Fruške gore) 

• ranker (na malom podru ju Fruške gore – Rakovac, Testera, ot, Zmajevac) 

• ernozem (zastupljen je na oko 50% površine Vojvodine) 

• smonica (jugoisto ni Banat-okolina Vrša kih planina) 

• gajnja a (Fruška gora, donji Srem, okolina Vršca i Bele Crkve) 

• kiselo sme e zemljište (male površine na Fruškoj gori i Vrša kim planinama) 

• pseudoglej (jugozapadni i zapadni Srem) 

• aluvijalna zemljišta (priobalje reka - Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, Begej, Karaš, 

Nera, Bosut, a ponekad se mogu na i na buji nim padinama Fruške gore i 

Vrša kih planina) 

• deluvijalno zemljište (u podnožju Titelskog brega i južni delovi Tele ke) 

• livadska crnica (ve i deo lesnog platoa Ba ke, znatno manje u Banatu a u Sremu 

je nema) 

• ritska crnica (veoma zastupljena u Vojvodini, najviše u Banatu, manje u Ba koj i 

Sremu) 

• mo varno glejni (u Banatu se smenjuje sa ritskom smonicom, ima ga u Sremu - 

Kupinovo, Bosut, Smogva, a u Ba koj - Apatin, Senta, Zmajevo, Sonta, Ba ki 

Monoštor) 

• tresetna zemljišta (pored Kereša, Pali kog i Ludoškog jezera, okolina Gaja i 

Dubovca, u Sremu ga ima samo u okolini Obedske bare) 

• slatine – tri tipa 

solon ak (na lesnim terasama Ba ke i površinski u Banatu ) 

solonjec (u južnim delovima Banata) 

solo (naj eš i je u Sremu) 

- 6 -


1.3.1.3. Hidrogeološke i hidrološke odlike 

Vodne resurse Vojvodine ine podzemne i površinske vode. Za ove prostore su 

veoma važne freatske (gornje izdani) koje su uglavnom vadoznog porekla (infiltracione i 

kondenzacione vode). Dubina freatske izdani zavisi od konfiguracije terena i blizine 

vodotoka i kre e se od 1 do 2 m u nižim aluvijalnim ravnima reka do 30 m (peš are i 

lesne zaravni). Nivo prve izdani na vojvo anskim planinama uslovljen je pre svega 

geomorfologijom terena (Grupa autora, 1973). Drugi tip podzemnih voda (arterske) su 

veoma važne kao rezerva pitke vode, ali veoma malo istražene na teritoriji Vojvodine 

(Grupa autora, 1973). 

Površinske vode pokrajine Vojvodine ine izvori, potoci, reke, jezera, bare, 

mo vare, ritovi, zatim antropogeni akvati ni ekosistemi kao što su: kanali, akumulacije, 

ribnjaci i td. 

Kopnene vode ove severne srpske pokrajine pripadaju crnomorskom slivu. 

Gustina re ne mreže na teritoriji pokrajine iznosi svega 225 m/km 2 , što je usko povezano 

sa geomorfologijom terena. Na ve ini vodotoka u Vojvodini preduzeti su odre eni 

hidrotehni ki zahvati (izgra eni nasipi, brane, kanalisanje). Koli ine vode u vodotocima su 

u direktnoj zavisnosti od stanja hidrometeoroloških prilika u slivnom podru ju. Detaljniji 

opis pojedinih vodotoka dat je u ovom radu. 

1.3.1.4. Biljni pokriva 

Podru je Srbije, zahvaljuju i svom geografskom položaju, klimatskoj, 

petrografskoj, pedološkoj i orografskoj raznovrsnosti, predstavlja zna ajan refugijalni 

prostor tercijarne flore, tako da je u floristi ko - fitogeografskom pogledu jedno od 

najsloženijih podru ja jugoisto ne Evrope (Stevanovi , 1992). Podru je Vojvodine, 

fitogeografski je ograni eno na dva floristi ka regiona holarkti kog floristi kog carstva, 

srednjeevropski i pontsko-južnosibirski. U okviru srdnjeevropsko ilirsko-balkanskog 

podregiona srednjeevropskog regiona, Vojvodina pripada panonskoj provinciji koja je 

isklju ivo definisana orografski (Ana kov, 2033). 

U vegetacijskom pogledu prema Horvatu (cit. Jankovi , 1979) najve i deo Srbije 

pripada isto nobalkanskom podru ju listopadnih bukovih i hrastovih šuma sladuna i cera. 

U Vojvodini je nekada dominirala stepska vegetacija, a danas su sa uvani samo 

fragmentarni ostatci. Šumska vegetacija je uslovljena nivoom podzemnih voda u 

aluvijalnim nanosima dok su šume bukve i hrasta uglavnom sa uvane na Fruškoj gori i 

Vrša kim planinama 

- 7 -


1.3.1.5. Klimatske odlike 

Klimatske prilike u Vojvodini su usko povezane sa njenim geografskim položajem, 

a locirana je u umereno kontinentalnom klimatskom pojasu. Podru je Vojvodine (šire 

gledano) je oivi eno visokim planinskim masivima (Dinaridi, Alpi, Karpati) i sve to ima 

zna ajan doprinos u formiranju klimatskih uslova, a njena otvorenost prema severu je 

uslovila nešto kontinentalnije obeležje klime (Kati et al. 1979). Za klimatske 

karakteristike Vojvodine je veoma zna ajan geografski položaj u Panonskoj ravnici 

opkoljenoj planinama, što klimi Vojvodine daje jasan kontinentalni karakter, koji se sa 

jedne strane poja ava prodiranjem vazdušnih struja iz Vlaške nizije preko erdapa, a sa 

druge strane ublažava uticajem srednjoevropske klime sa severozapada. Pored toga, 

postoji još jedan veoma vežan faktor koji ublažava kontinentalnu klimu, a to je uticaj 

atlantske i jadranske klime (Nejgebauer, 1962). Klima Vojvodine je umereno 

kontinentalna panonska klima, semiaridnog tipa (Kati et al., 1979). Godišnja koli ina 

padavina je prose no 625 mm, od ega je najve i deo u periodu maj-juni, a najmanji 

januar-februar. 

Za podru je Vojvodine je karakteristi no sezonsko variranje temperature, dok je 

srednja godišnja 11.2 o C, u vegetacionom periodu iznosi 18.1 o C. Klimu teritorije 

Vojvodine definiše izuzetno velika evaporacija (ve a je od padavina), a humidnost se 

pove ava prema južnim delovima (Stevanovi , 1984). 

1.3.2. Opis istraživanih vodotoka 

1.3.2.1. Hidroekosistemi Srema 

1.3.2.1.1. Reka Sava 

Ova me unarodna reka, dužine 945.5 km, nastaje na 410 mnv, a uš e joj je u 

Dunav kod Beograda na 70 m nadmorske visine. Svojim donjim, ravni arskim delom toka 

proti e kroz Vojvodinu. Prose an pad Save u njenom donjem toku je 4 cm na 1 km, sa 

prose nom brzinom toka od samo 80 cm/sek. Širina reke je najve a (700m) desetak 

kilometara uzvodno od Šapca, dok je najve a dubina izmerena kod Bosuta (18 m). 

Ukupna površina sliva iznosi 96.33 x 10 6 km 2 (Duki , 1975). 

1.3.2.1.2. Reka Studva 

Desna pritoka Bosuta, sa uš em u Morovi u, ukupne dužine 39 km i površine sliva 

od 470 km 2 . Korito je mestimi no široko i do 100 m, a najve a dubina je do 3 m. Izuzetno 

spor tok je prouzrokovao formiranje muljevitog dna debljine i do 1 m. Veliki deo vodenog 

ogledala je obrastao makrofitskom vegetacijom (Bogdanovi , 1982). 

- 8 -


1.3.2.1.3. Akumulacija Ljukovo 

Akumulacija je formirana na debelim naslagama lesa, pregra ivanjem 

Ljukova kog potoka zemljanom branom dužine 186 m, visine 7.7 i širine 3 m. Slivno 

podru je potoka Ljukovo zahvata površinu od 17.53 km 2 . Udaljeno je 3.5 km od In ije 

(zapadno) i nadomak je sela Jarkovac (Bugar i , 1999). Vode ovog jezera se koriste za 

navodnjavanje i rekreaciju, a gra eno je radi ublažavanja poplavnog talasa. 

1.3.2.1.4. Akumulacija Me eš 

U južnom delu sliva potoka Me eš, na južnim obroncima Fruške gore, izgradnjom 

zemljane brane dužine 257 m i visine 13.7 m formirano je akumulaciono jezero površine 

34.83 hektara. Dužina jezera je 970 m, maksimalna širina 370 m, dubina 12 m, a 

zapremina 1.4 x 10 6 m 3 . Akumulaciono jezero leži na aluvijalnim sedimentima. 

Višenamensko je jezero: zaustavljanje poplavnog talasa, spre avanje erozije, 

navodnjavanje, rekreacija i ribolov (Bugar i , 1999). 

1.3.2.1.5. Akumulacija Borkovac 

Ova vodojaža na južnim padinama Fruške Gore, dužine 2500 m, je formirana 

1975 godine pregra ivanjem istoimenog potoka branom dužine 209 m i visine 11 m. 

Jezero je površine 41.4 hektara, sa zapreminom od 1.52 x 10 6 m 3 vode i najve om 

dubinom od 9.5 m. Površina slivnog podru ja je 23.8 km 2 . Jezero leži na fruškogorskom 

lesu, a osnovna namena mu je navodnjavanje i zaustavljanje poplavnog talasa 

(Bogdanovi , 1980). 

1.3.2.1.6. Akumulacija Man elos (Vranjaš) 

Ova mikroakumulacija (površine 22 ha) formirana je na istoimenom potoku, oko 1 

km isto no od sela Man elos. Podloga na kojoj leži jezero je od kre njaka i laporca 

(veoma propustljiva), i akumulacija nikad nije dostigla projektovani nivo. Voda jezera se 

koristi za navodnjavanje i sportski ribolov, a nedovoljno je iskoriš ena u rekreativno- 

turisti ke svrhe (Bugar i , 1999). 

1.3.2.1.7. Akumulacija Mohara 

Severoisto no od sela Erdevik, izgradnjom brane dužine 268 m i visine 12.5 m na 

potoku Mohara , formirano je jezero zapremine 2.5 x10 6 m 3 . Površina slivnog podru ja je 

19.34 km 2 . Jezero leži na naslagama glinovite ilova e. Akumulacija bi trebalo da služi za 

navodnjavanje i privredni ribolov, ali je veoma malo eksploatisana (Bugar i , 1999). 

1.3.2.1.8. Akumulacija Mutalj (Šuljam) 

Nedaleko od Letenke, a severno od sela Šuljam, napravljena je zemljana brana za 

akumulaciju Mutalj. Zbog izuzetno nepovoljnog, propusnog terena, koli ina vode u 

- 9 -


akumulaciji je veoma mala, a u malovodnim periodima gotovo da presuši. Jezero je u 

potpunosti obraslo makrofitskom vegetacijom (Bugar i , 1999). 

1.3.2.1.9. Akumulacija Sot 

Ova mikroakumulacija je formirana na zapadnom delu Fruške gore 

pregra ivanjem potoka Šidska Šidina, sa podlogom od kristalnih škriljaca a na ijoj 

površini dominira les. Brana visine 11.6 m i dužine 185 m izgra ena 1979. godine je 

formirala jezero zapremine od 0.88 x 10 6 m 3 sa dužinom od 1300 m. Zahvata površinu od 

22 hektara. Jezero je namenjeno za navodnjavanje i spre avanje erozije u slivnom 

podru ju površine 13.6 km 2 . Najve a dubina jezera je 10 m (Bogdanovi , 1980). 

1.3.2.1.10. Obedska bara 

Ovaj hidroekosistem, Bugar i (1999) u svojoj Doktorskoj disertaciji, svrstava u 

fluvijalna jezera sa odmaklim stadijumom degradacije. Po Markovi u (1961) ovuda je 

proticala reka Sava u atlanskoj fazi holocena. Jezero je lu nog oblika, a sa isto ne strane 

je kanalom Vok spojeno sa Savom. Obedska bara je duga ka, po spoljnom obodu, 13.5 

km, a maksimalna širina je 750 m. Površina ovog plavnog hidrekosistema je 7.2 km sa 

maksimalnom dubinom od 12 m. U vreme visokih vodostaja Save, Obedska bara postaje 

deo aktivnog toka reke. 

1.3.2.1.11. Bara Zasavica 

Zasavica je locirana na podru ju južne Vojvodine i severne Ma ve, isto no od reke 

Drine, a južno od reke Save. Prate i na svom krivudavom toku, dužine 33.1 km, reku 

Savu, od Crne Bare do Ma vanske Mitrovice, izgradila je korito širine od 20 do 30 m., sa 

dubinom koja varira od 1 do 3,5 m (Belomarkovi , 1997). Ovaj vodotok je ustanovljen kao 

Specijalni rezervat prirode 25. 04. 1997. godine. 

1.3.2.2. Hidroekosistemi Ba ke 

1.3.2.2.1. Reka Plazovi 

Ovaj me unardni vodotok nastaje spajanjem dva kraka (Boršotski i Madraški) kod 

mesta Ka mar u susednoj Ma arskoj. Ukupna dužina ovog vodotka je 128.47 km, a od 

toga kroz Vojvodinu te e u dužini od 52.47 km. Svojim tokom u pravcu severoistok- 

jugozapad, meandriraju i, državnu granicu do uš a u Bajski kanal kod Ba kog Monoštora 

preseca osam puta. Vodom se napaja iz izvora u Ma arskoj i atmosferskim talogom. 

Korito ovog vodotoka je regulisano. 

- 10 -


1.3.2.2.2. Reka Jegri ka 

Jegri ka sa dužinom 65.0 km, prose nom dubinom vode oko 2.0 m i površinom 

vodenog ogledala oko 200 ha ima pre svega meliorativni zadatak, a vodni režim se 

reguliše upusnom ustavom kod Despotova i crpnom stanicom na Tisi kod Žablja. “Kanal” 

nije projektovan za plovidbu. Nema velikih industrijskih zaga iva a što je pozitivno s 

obzirom na injenicu da je u donjem delu toka ribnjak “Žabalj”, korisne površine 412 ha 

(nalazi se na zaslanjenom zemljištu). 

1.3.2.2.3. Reka Krivaja 

Svoje korito ova najve a Ba ka reka (posle Dunava i Tise) je izdubila u Ba koj 

lesnoj zaravni i njenoj lesnoj terasi. Po etak joj je negde kod Subotice gde se spaja 

sedam manjih vodotoka, a uliva se u Veliki ba ki kanal nedaleko od Turije. Ukupna 

dužina (prirodni tok i prokopani deo) reke je 121 km. Vodu dobija iz izdani i atmosferskim 

padavinama. U slivu Krivaje izgra ena su tri akumulaciona jezera (Zobnatica, Moravica i 

Panonija). 

1.3.2.2.4. Jezero Provala 

Jezero provalnog tipa (poligenetskog porekla), na ije je nastajanje, izgradnjom 

nasipa, uticao ovek (Bugar i , 1999). Locirano je na jugozapadu Ba ke nedaleko od 

Vajske i Bo ana. nastalo je 1924 godine u vreme velike poplave, probijanjem nasipa kod 

mesta Vajska. Ovaj hidroekosistem dužine 390 i širine 140 m prostire se u pravcu 

severoistok-jugozapad. Najve a dubina jezera iznosi 18 m. Jezero leži na 78-80 mnv na 

mekom aluvijalnom sedimentu. Koristi se u ribolovno-rekreativne svrhe. 

1.3.2.2.5. Jezero Pali 

Zahvata depresiju površine od 5.6 km 2 (posle sanacije), isto no od Subotice. 

Najve a dužina jezera iznosi 7 km, a dubina mu je oko 2.5 m. Teorije o postanku jezera 

su razli ite, a apsolutna visina Pali a je 107 m (Bugar i , 1999). Posle sanacije (1971) 

jezero je podeljeno u nekoliko sektora sa razli itim namenama (rekreacija, ribarstvo, 

oksidaciona jezera). 

1.3.2.2.6. Jezero Ludoš 

Prirodno jezero na severu Ba ke, locirano 4 km isto no od Pali kog jezera i 12 km 

od grada Subotice. Ukupna površina jezera je oko 330 hektara i na njemu se izdvajaju 

dve zone. Severna zona širine 2 km koja je mo varna i pod trskom i južna, dublja (1.5-1.8 

m), širine do 200 m. Ukupna dužina jezera je preko 4 km. Jezero se vodom snabdeva 

putem prve izdani, re icom Kereš i viškom voda sa Pali kog jezera. 

1.3.2.2.7. Akumulacija Zobnatica 

Jedna od najve ih ba kih akumulacija koja je napunjena vodom 1978 g. 

Formirana je izgradnjom brane dužine 296 m na reci Krivaji nedaleko od Ba ke Topole. 

- 11 -


Zemljana brana visoka 7 m je dovela do formiranja jezera duga kog 5.2 km i površine od 

oko 250 hektara. Dubina jezera varira u zavisnosti od konfiguracije terena, a najdublje je 

kod brane i iznosi oko 5 m. Vode ove akumulacije namenjene su za navodnjavanje, 

sportski ribolov, sportski i rekreativni turizam (Seleši, 1980). 

1.3.2.2.8. Koviljski rit 

Koviljski rit se nalazi u jugoisto nom delu Ba ke, na 44 0 11 ′ severne geografske 

širine i 20 0 02 ′ isto ne geografske dužine. Ovaj Rit predstavlja skup rukavaca i ostatataka 

ranijih tokova Dunava, koji na ovom svom delu ima mali pad i esto meandrira. Lociran je 

na levoj obali inundacione ravni Dunava, od 1249-1230 re nog km. Površina rita je 

4281.85 ha, a Uredbom Vlade Republike Srbije donetom 1998, proglašen je Specijalnim 

rezervatom prirode. 

1.3.2.2.9. Mrtva Tisa 

Mrtva Tisa - urug - Biserno ostrvo je staro korito reke Tise, kružnog je oblika 

dužine 28 km ukupne površine oko 300 ha. Najve a dubina pri višem vodostaju je 10-12 

m, a na plitkim zonama je duboka svega 2 m. Uz obalu se prostire pojas trske koji 

zauzima i do 30% ukupne širine. Dno je muljevito, a naslage su, na pojedinim sektorima, 

debele i do 1 m. 

1.3.2.2.10. Hidrosistem DTD 

Osnovna kanalska mreža hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u Ba koj ima dužinu 

421 km, od kojih je plovno 355 km i ini ga sistem me usobno povezanih vešta kih 

kanala i regulisanih vodotoka, koji su izgubili karakter prirodnih vodotoka. Minimalna 

dubina im je 2.2 m, širina prose nog vodenog ogledala 40-60 m, a kolebanja vodostaja su 

neznatna. 

Posebnu celinu ovog Hidrosistema ini Bajski Kanal dužine 12,7 km, površine 

vodenog ogledala 16 ha i dubine vode 1,8 m sa osnovnom namenom da obezbedi vodu 

Kanalu Vrbas-Bezdan preko crpne stanice u Baji. 

1.3.2.3.Hidroekosistemi Banata 

1.3.2.3.1. Reka Zlatica 

Ovaj vodotok dužine 72 km, od toga 30 km kroz Vojvodinu, izvire u susednoj 

Rumuniji. Široka aluvijalna ravan ove reke prostire se u pravcu severoistok-jugozapad. 

Hidrološki režim reke je u potpunosti regulisan, a vodostaj joj uglavnom zavisi od 

vodostaja reke Moriš sa kojim je spojena kanalskom mrežom. Sa Tisom je povezana 

ustavom kod Padeja (Tomi , 1988). 

- 12 -


1.3.2.3.2. Reka Begej 

Ova srednjebanatska reka izvire u Rumuniji (Krašovske planine) a u Tisu se uliva 

kod Titela. ine je Stari i Plovni Begej. Stari Begej kroz Vojvodinu te e u dužini od 33 a 

Rumuniju 42 km. Korito reke je kanalisano celom njegovom dužinom. Plovni Begej svojim 

donjim delom toka pripada Vojvodini. Izvire u Karpatima, a srednji i donji tok u dužini od 

118 km su kanalisani i plovni su. Hidrološki režim reke je kontrolisan ve im brojem ustava 

i kaskada (Tomi , 1988). 

1.3.2.3.3. Reka Tamiš 

Tamiš je druga po veli ini reka u Banatu, sa izvorištem na visokim Karpatima u 

Rumuniji i ulivom u Dunav kod Pan eva ili kod ente (za vreme visokog vodostaja 

Dunava). Ukupna dužina reke je 340 km a kroz našu zemlju te e dužinom od 222 km 

(Tomi , 1988; Miljanovi ,1989). Najve i deo vode dobija sa Karpata, jedan deo iz 

Vrša kog i Alibunarskog rita, a zna ajan deo vode dobija iz leve pritoke Brzave. Tamiš je 

danas, u svom donjem toku, jedna troma, nasipima okovana i ustavama obuzdana reka. 

1.3.2.3.4. Reka Brzava 

Ova plahovita reka izvire ispod planine Semenik na 1100 metara nadmorske 

visine a u Tamiš se uliva kod Botoša. Srednjim i donjim delom svoga toka te e kroz 

Vojvodinu u dužini od 146 km. Kao i druge banatske reke i ona je regulisana i kanalisana. 

Vodom se snabdeva iz mnogobrojnih pritoka i od izvora u gornjem delu sliva. 

1.3.2.3.5. Reka Moravica 

Kao i ve ina banatskih reka , Moravica, izvire na teritoriji Republike Rumunije. 

Kratkog je toka (34 km), a kroz vojvo anski deo Banata te e u dužini od 17.3 km. U 

Hidrosistem DTD (kanal Tereziju) se uliva kod mesta Jermenovci. Ima slivno podru je 

površine 104 km 2 . U svom gornjem toku gradi usku i duboku dolinu, dok je u donjem toku 

dolina plitka. Vodom se snabdeva iz pritoka; u Rumuniji 4 i u našoj zemlji jedna (Albulj, 

1992). 

1.3.2.3.6. Reka Karaš 

Kao i Brzava, ova reka izvire u susednoj Rumuniji ispod planine Semenik, a u 

Dunav se uliva kod Banatske Palanke. Dužina toka u našoj zemlji iznosi 78 km a Rumuniji 

50 km. Vodosnabdevanje reka obezbe uje atmosferskim talogom i pritokama. Reka je 

nekad imala buji ni karakter ali je danas regulisana i retka su plavljenja u njenom donjem 

toku. 

- 13 -


1.3.2.3.7. Reka Nera 

Nera se ubraja u buji ne reke. Izvire u Rumuniji, a u Dunav se uliva kod Banatske 

Palanke. Dužina toka kroz našu zemlju je svega 19.5 km i na tom delu toka u nju se uliva 

samo jedan potok, dok u Rumuniji prihvata vode mnogobrojnih potoka (Tomi , 1988). 

1.3.2.3.8. Carska bara 

Carska bara, u okviru Specijalnog rezervata prirode Stari Begej-Carska bara, 

predstavlja mrtvaju Begeja koju je reka izradila tokom holocena. Nakon regulisanja 

glavnog korita (pregra ivanjem Begeja, podizanjem novog nasipa na oko 15 km isto no 

od starog toka) usmeravanjem toka Begeja kroz novo korito potpuno je odse en deo 

Starog Begeja (oko 15-og kilometra). Navlaživanje niskih terena poplavnom vodom 

Begeja ublaženo je i prore eno pa je danas jasno uobli eno nekoliko bara: Carska bara 

(sa Vojtinom mlakom), Tiganjaca, Male bare i Perleska bara. U dužim, sušnim periodima 

Carska bara skoro potpuno presušuje. U tom slu aju hidrološki režim se ponovo 

uspostavlja vešta kim ubacivanjem vode. Prirodan hidrološki režim Carske bare održava 

se, pre svega, površinskim proticanjem iz Begeja, odnosno iz ribnjaka kao i podzemnim 

priticanjem freatske vode. Vodu gubi uglavnom površinskim oticanjem (Radulovi , 2005). 

1.3.2.3.9. Akumulacija Mesi 

Jezero površine 26.599 m 2 , locirano je na zapadnom (perifernom) delu Vršca, 

pored istoimenog potoka. Nastalo je nakon prestanka eksploatacije gline i peska. Jezero 

se snabdeva vodom preko dva arterska bunara, a prazni se i isti pred po etak kupališne 

sezone. Dotok drugih voda (osim direktnih atmosferskih padavina) je dosta mali. Ima 

isklju ivo rekreativnu funkciju (Bugar i , 1999). 

1.3.2.3.10. Gradsko jezero (Bela Crkva) 

Nedaleko od Bele Crkve, na mestu takozvanih pozajmišta, formiran je kompleks 

od sedam jezera. Najve e (18 ha) i najstarije jezero je Gradsko jezero, a locirano je uz 

zapadni rub grada. Pri maksimalnom vodostaju najve a dubina mu je 6.5 m. Jezeo se 

napaja vodom iz podzemnih izdani i atmosferskim talozima, sa minimalnim kolebanjem 

nivoa vode (Bugar i , 1999). Voda jezera se koristi u turisti ko-rekreativne svrhe i 

sportski ribolov. 

1.3.2. 4. Reka Dunav 

Dunav, kao jedna od najve ih evropskih reka (2783 km), kroz našu zemlju, svojim 

srednjim delom toka proti e u dužini od 588 km. Na ovoj reci, zajedno sa susednom 

Rumunijom izgra ene su i dve proto ne hidrocentrale, što je dovelo do velikih hidroloških 

promena u samom slivu. Nažalost, Dunav je i veliki kolektor otpadnih voda srednje 

- 14 -


Evrope i naše zemlje, a erdapske akumulacije mesto taloženja. Kvalitet vode je narušen 

i izgradnjom kanala “Dunav - Rajna - Majna”, ime je iz sliva odvedeno oko 200 m 3 /s 

istih alpskih voda. Osim zaga enja Dunava veliki problem je i permanentna degradacija 

kvaliteta vode njegovih pritoka (Drava, Sava, Tisa, Morava, Pek). Zna ajno je ista i da, 

bez obzira na sve antropogene uticaje, Dunav kao jedna mo na “ekološka laboratorija” 

još uvek uspeva da “svari’ veliki deo organske materije koja u njega dospeva razli itim 

putevima. Od posebnog su zna aja plavne zone ove reke koje na teritoriji Vojvodine 

predstavljaju oaze za mnoge biljne i životinjske vrste, a za ve inu riba su nezamenjljiva 

mresna podru ja. U najzna ajnije se ubrajaju “Gornje podunavlje”, “Tikvara”, Bege ka 

jama i Koviljsko - petrovaradinski rit” koji su od strane države stavljeni pod razli ite 

stepene zaštite. Neosporne su vrednosti Nacionalnog parka “ erdap”, koji obuhvata i 

samu reku, kao i Nacionalnog parka Fruška Gora koji se neposredno naslanja na ovaj 

vodotok. Sagledavaju i sve ove probleme name e se neophodnost permanentnog 

pra enja stanja kvaliteta vode ove mo ne me unarodne reke. 

1.3.2.5.Reka Tisa 

Tisa izvire u severoisto nim Karpatima njen sliv obuhvata 157135 km 2 ali od toga 

je u Vojvodini samo 6,1% ili 9568 km 2 . Pre regulacija zapo etih još u 18 veku dužina Tise 

je iznosila 1429 km. Višestrukim presecanjem 112 ve ih i manjih meandara njena dužina 

je skra enja za 463 km, te sada iznoisi 966 km.Tok reka Tise je regulisan, a na samom 

vodotoku izgr eno je nekoliko brana, od kojih se jedna nalazi u vojvo anskom delu toka, 

kod Novog Be eja. Na teritoriju Vojvodine Tisa ulazi iz Ma arske, 6 kilometara nizvodno 

od Segedina. Njena desna obala predstavlja granicu izme u naše zemlje i Ma arske u 

dužini od 7 km. Na našoj teritoriji, obe obale Tise, su u dužini od 157 km. Tisa se uliva u 

Dunav 10 kilometara nizvodno od Titela kod mesta Stari Slankamen, kao najduža pritoka 

Dunava. 

- 15 -


Ispitivanja diverziteta faune akvati nih oligoheta u vodenim ekosistemima 

Vojvodine su zasnovana na 15-godišnjem prikupljanju faunisti kog materijala ove grupe 

sa zna ajnih vodotoka Pokrajine. Za analizu biodiverziteta faune oligoheta odabrani su 

vodeni ekosistemi, koji su po svojoj prirodi i nastanku pogodni reprezenti vremenskog i 

prostornog rasporeda hidrografske mreže u Vojvodini. Ovakvim izborom raznovrsnih 

ekosistema dobijena je mogu nost da se utvrdi diverzitet i distribucija oligoheta u 

sredinama sa odre enim izmenjenim uslovima. 

U tu svrhu je odabrano 33 vodena razli ita ekosistema iz tri regiona: Srem, Banat i 

Ba ka, podeljenih prema prirodi nastanka na 5 grupa. 

• U prvoj grupi su re ni vodotoci (14): Sava, Studva, Dunav, Plazovi , Jegri ka, 

Krivaja, Tisa, Zlatica, Begej, Tamiš, Brzava, Moravica, Karaš i Nera, 

• drugu grupu ine jezera (3): Provala, Pali i Ludoš, 

• tre a su akumulacije (10): Ljukovo, Me eš, Borkovac, Man elos, Mohara , 

Mutalj, Sot, Zobnatica, Mesi i Gradsko jezero Bela Crkva, 

• a etvrtoj pripadju plavne zone i mrtvaje (5): Obedska bara, Zasavica, Koviljski rit, 

Mrtva Tisa, Carska bara i 

• u petu grupu pripada kanalska mreža Hidrosistema DTD. 

Uzorci za kvalitativno-kvantitativnu analizu oligoheta su prikupljani na 77 lokaliteta 

navedenih hidroekosistemima (sl. 1), bagerom tipa Ekman-Birge, zahvatne površine 225 

cm 2 . Izdvajanje jedinki faune Oligochaeta je obavljeno sistemom sita, promera okaca od 

0,5mm, a zatim njihovim "ispecavanjem" iz posebnih sudova. Gliste su zatim konzervirane 

u 70% alkoholu i 4% formalinu, kojima je dodat glicerin. Brojnost individua je izražena po 

m 2 . 

Taksonomska analiza faune oligochaeta je izvedena koriš enjem odgovaraju ih 

klju eva za determinaciju, a provera i potvrda determinisanih taksona je ura ena na 

osnovu konsultacije istraživa a u zemlji i inostranstvu. 

Na bazi kvalitativnog i kvantitativnog sastava oligoheta odre ena je struktura 

zajednice, primenom Shannon-Weaver-ovog indexa diverziteta (H) prema formuli: 

s 

H = - p ln 

p 

i=1 

i 

- 16 - 

i


a na osovu prisustva ili odsustva taksona, odre en je koeficijent sli nosti izme u ispitivanih 

ekosistema po metodi Sorensen-a (1948), prema formuli: 

Cs - Sorensenov indeks sli nosti 

a - broj vrsta prvog lokaliteta 

b - broj vrsta drugog lokaliteta 

j - broj zajedni kih vrsta 

Cs = 

2 j 

a + b 

x 100 

- 17 - 

Saprobiološka karakterizacija istraživanih vodotoka je utvr ena primenom metode 

saprobiološkog indeksa prema Pantle-Buck-u (1960), a indikatorske vrednosti taksona 

akvati nih oligoheta su preuzeti sa bioindikatorskih lista Uzunov et al., (1988), Rusev 

(1993). 

(Fritz, 1975): 

Ekološke karakteristike zajednice oligoheta je odre ena po metodama Tichler-a 

Dominantnost je odre ivana prema formuli: 

n 

- zbir brojnosti svih vrsta 

i= 1 

n - broj vrsta 

ai - broj jedinki date vrste 

d >10% - eudominantne EU 

5 < d < 9.9 % - dominantne D 

2 < d


ƒi - Frekfentnost date vrste 

ƒj - Broj uzoraka u kojima se data vrsta javlja 

75 < ƒi


Slika 1. Karta Vojvodine sa lokalitetima uzorkovanja 

- 19 -


3.1. FIZI KO-HEMIJSKE OSOBINE VODE 

Život akvati nih organizama je uslovljen faktorima sredine, a veoma zna ajan 

uticaj na njihovo rasprostranjenje imaju fizi ko-hemijske karakteristike vode. Opstanak 

oligohetne zajednice je limitiran ovim faktorima, ali i ona svojom aktivnoš u dovodi do 

promena uslova sredine u kojoj živi. U ovom radu posebno su obra eni slede i fizi ko- 

hemijski faktori: temperatura vode, sadržaj kiseonika (O2), zasi enje vode kiseonikom 

(saturacija), biološka potrošnja kiseonika za 5 dana (BPK5), hemijska potrošnja kiseonika 

(HPK-iz KmnO4), koncentracija vodonikovih jona (pH), nitrati (NO3) i ukupan fosfor (P), 

(tab. 23, 23a i 23b u prilogu). 

Na osnovu prose nih vrednosti sedam hemijskih parametara ura ena je klaster 

analiza (sl.2) gde se izdvoja nekoliko grupa, po hemijskom sastavu vode, sli nih 

lokaliteta. Izdvaja se lokalitet Hetin sa ekstremno visokim vrednostima za HPK, BPK, 

ekstremno nepovoljnim kiseoni kim režimom i nestabilnom jonskom koncentracijom. 

Jasno se izdvajaju dva lokaliteta na reci Neri, gde je kolebanje fizi ko-hemijskih 

parametara znatno manje, a retka je pojava ekstremnih vrednosti bilo kog faktora. Po 

svom sli nom hemijskom sastavu izdvajaju se Zlatica (Crna bara) i Obedska bara 

(Obrež). Jednu grupu ine dvadesetosam lokaliteta, uglavnom sa teritorije Ba ke i 

Banata, a tu su i akumulacije-Borkovac (Ruma), Mohara (Erdevik), Sot i reka Sava 

(La arak). 

Linkage Distance 

3.5 

3.0 

2.5 

2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

Tree Diagram for 48 Cases 

Single Linkage 

Euclidean distances 

HETIN 

SOKOL 

KUSIC 

STAJICEV 

SR ITEBE 

SAJAN 

B TOPO 

HAJDUKOV 

P 

B TOPOLA 

LJUKOVO 

VRSAC 

VATIN 

J TOMIC 

MARKOVIC 

BOTOS 

MANDJELO 

BESENOVO 

KAJTASOV 

BELA CRK 

PANCEVO1 

TITEL 

N BECEJ 

SCA 

PADEJ 

BACKI B1 

MELENCI 

DOBRICEV 

MARTONOS 

SAVINO S 

PANCEVO 

B PALANK 

N BANOVC 

BOGOJEVO 

BEZDAN D 

RUMA 

SR MILET 

MALI STA 

N SAD 

APATIN 

B PETROV 

ERDEVIK 

BACKI B 

SOMBOR 

SOT 

LACARAK 

CR BARA 

OBREZ 

Slika 2. Grupisanje lokaliteta na osnovu fizi ko-hemijskih parametara 

- 20 -


3.1.1. Region Srema 

3.1.1.1. Temperature vode 

Na ispitivanim vodotocima regiona Srema minimalna temperatura vode od 0 0 C, 

izmerena je 1987. god. u reci Savi, dok je maksimalna od 30 0 C zabeležena u akumulaciji 

Mohara , kod Erdevika, 1992 godine. Najniža prose na temperatura vode (13.47 0 C) 

konstatovana u reci Savi, a najviša od 18.35 0 C u akumulaciji Man elos (sl. 3). 

Sot 

Obedska bara 

Mohara 

Sr. Mitrovica 

20 

18 

16 

14 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

Mutalj 

- 21 - 

Ljukovo 

Man elos 

Borkovac 

Slika 3. Srednje vrednosti fizi ko-hemijskih parametara vode na vodotocima Srema 

3.1.1.2. Koli ina rastvorenog kiseonika (O2) 

t-vode 

O2 

pH 

BPK5 

HPK- 

Mn 

nitrati( 

NO3) 

ukupa 

Najniža vrednost rastvorenog kiseonika u vodi izmerena je u akumulaciji 

Ljukovo1990. god. (1.6 mg/l), dok je maksimalna zabeležena 1985. god. u akumulaciji 

Mutalj kod Bešenova (19.2 mg/l). Prose ne vrednosti sadržaja kiseonika u 

hidroekosistemima Srema varirale su od 6.06 mg/l u Obedskoj bari do 14.13 mg/l u 

akumulaciji Mutalj (sl. 3). Najmanje kolebanje sadržaja kiseonika registrovano je u 

akumulaciji Sot, a najve e u Obedskoj bari. 

3.1.1.3. Saturacija 

U direktnoj je zavisnosti od temperature vode i koli ine kiseonika, a varirala je u 

granicama od 20% (Obedska bara 1991. god.) do 153% u akumulaciji Mutalj 1987. god.


Prose ne vrednosti saturacije u istraživanom periodu variraju od 62.76% (Obedska bara) 

do 141.66 u hidroakumulaciji Mutalj. 

3.1.1.4. Biološka potrošnja kiseonika (BPK5) 

Najniža biohemijska potrošnja kiseonika od 0.1 mgO2/l , je izmerena 1999. god. u 

reci Savi, dok je maksimalna od 15.8 mgO2/l konstatovana 1990 g. u akumulaciji Ljukovo. 

Na osnovu prose nih vrednosti ovog pokazatelja prisustva organske materije u razgradnji, 

vodotoci Srema spadaju u slabo do veoma produktivne. Najniža prose na vrednost je 

2.81 mgO2/l u Savi do maksimalnih 7.38 mgO2/l u akumulaciji Ljukovo (sl. 3). 

3.1.1.5. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK iz utroška KMnO4) 

Najve a vrednost HPK je 29 mg/l je registrovana u Obedskoj bari 1987. god., a 

najniža 1.2 mg/l u reci Savi 1996. i ’97. god. Prose ne vrednosti se kre u od 4.48 mg/l u 

Savi, do 13.27 u Obedskoj bari (sl. 3). Dobijene vrednosti ovog parametra ukazuju da 

vodotoci Srema sadrže umerenu koli inu organske materije. 

3.1.1.6. Koncentracija vodonikovih jona ( pH) 

Izmerene vrednosti se kre u od neutralnih (7.2) u Obedskoj bari do baznih (9.8) 

u akumulaciji Mutalj 1985. god. Srednje vrednosti ovog parametra za istraživani period, 

ukazuju da su vode Srema slabo alkalne, od 7.71 u Obedskoj bari do umerno alkalne 

8.81 u Mutalju (sl. 3). 

3.1.1.7. Nitrati (NO3) 

Pove anom koncentracijom nitrata u vodotocima Srema, odlikuje se akumulacija 

Mutalj, koja je 1986. god. iznosila 9.5 mg/l, dok je njihovo odsustvo u pojedinim godinama 

karaktristi no za šest od ukupno sedam ispitivanih ekosistema. Prose ne vrednosti 

koncentracije nitrata su u granicama od 0.2 mg/l u Obedskoj bari do 3.21 mg/l u reci Savi 

(sl. 3). 

3.1.1.8. Ukupan fosfor (P) 

Fosfor je indikator organskog optere enja, a u pojedinim merenjima nije 

konstatovan u akumulacijama Borkovc, Man elos, Mohara , Sot i Obedska bara. 

Maksimalna vrednost od 1.8 mg/l je izmerena 1987. god. u Obedskoj bari. Srednje 

vrednosti ovog parametara variraju od 0.127 mg/l u Sotu do 0.534 u Ljukovu (sl. 3). 

- 22 -


3.1.2. Region Ba ke 


Na ispitivanim vodotocima regiona Ba ke u periodu 1985-1999. god. minimalna 

temperatura vode od 0 0 C je izmerena u reci Plazovi (Ba ki breg) i Bajski kanal (Ba ki 

breg), dok je maksimalna od 30 0 C zabeležena u akumulaciji Zobnatica, kod Ba ke 

Topole, 1993. god. Najniža prose na temperatura vode (12.94 0 C) za istraživani period je 

konstatovana u reci Plazovi , a najviša od 16.44 0 C na Hidrosistemu DTD kod Malog 

Stapara (sl. 4). 

Ludos 

Pali 

Ba ki Petrovac 

Zobnatica 

Savino Selo 

Plazovi 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

- 23 - 

B. kanal 

Srpski Mileti 

Krivaja 

Mali Stapar 

DTD Sombor 

t-vode 

O2 

pH 

BPK5 

HPK-Mn 

nitrati(NO3) 

ukupan P 

Slika 4. Srednje vrednosti fizi ko-hemijskih parametara vode na vodotocima Ba ke 

3.1.2.2. Koli ina rastvorenog Kiseonika (O2) 

Godine 1985. i 1999. u reci Plazovi i DTD kod Sombora izmerena je najniža 

vrednost rastvorenog kiseonika od 0.9 mg/l, dok je maksimalna zabeležena 1997. god. u 

kanalu DTD kod Srpskog Mileti a i iznosila je 35.1 mg/l. Prose ne vrednosti koli ine 

kiseonika na hidroekosistemima regiona Ba ke varirale su od 8.45 mg/l u Plazovi u do 

12.11 mg/l u jezeru Ludoš (sl. 4). 


Zasi enje vode kiseonikom je variralo od 10% u Plazovi u kod Ba kog Brega 

(1985. i 1999. god.) do 272 % u Ludoškom jezeru 1987. god.. Prose ne vrednosti 

saturacije u istraživanom periodu variraju od 76.95% (Plazovi ) do 124.45 u jezeru Ludoš.



Najniža vrednost biohemijske potrošnje kiseonika za pet dana, od 1 mgO2/l je 

konstatovana u reci Plazovi 1993. god. na DTD-u kod Srpskog Mileti a i Ba kog 

Petrovca 1999. god. odnosno 1987., dok je maksimum od 52 mgO2/l zabeležen 1990. 

god. u jezeru Ludoš. Prose ne vrednosti BPK5 ukazuju da vodotoci regiona Ba ke 

spadaju u kategoriju slabo do veoma produktivnih. Najniža prose na vrednost je 3.14 

mgO2/l na Hidrosistemu DTD kod Malog Stapara dok maksimalnih 15.67 mgO2/l je 

izra unato za jezero Ludoš (sl. 4). 


HPK je imao visoku vrednost od 86 mg/l u Bajskom kanalu 1992. god., a najnižu 

3.1 mg/l u kanalu DTD kod Sombora 1992. god. Prose ne vrednosti su se kretale od 5.32 

mg/l u kanalu DTD, kod Savinog sela do 26.05 u Ludoškom jezeru, kod Hajdukova (sl. 4). 

Vrednosti ovog parametra ukazuju da su u ve ini hidroekosistema Ba ke prisutne 

umerene, a u Pali kom i Ludoškom jezeru velike koli ine organskih materija. 

3.1.2.6. Koncentracija vodonikovih jona (pH) 

Vrednosti pH se kre u od neutralnih (7.0) u reci Plazovi do baznih 9.9 u jezeru 

Pali (1986. god.). Srednje vrednosti ukazuju da su vode regiona Ba ke slabo do 

umereno alkalne, a vrednosti se kre u od 7.95 na DTD-u kod Sombora do 9.01 u 

Pali kom jezeru (sl. 4). 

3.1.2.7. Nitrati (NO3) 

Najve a koncentracija nitrata u vodotocima Ba ke je zabeležena u reci Plazovi 

1987. i ’90. god. od 24 mg/l, a u pojedinim godinama njihovo odsustvo je konstatovano na 

deset od ukupno jedanaest istraživanih lokaliteta. Prose ne vrednosti ovog parametra su 

u granicama od 0.72 mg/l u akumulaciji Zobnatica do 6.3 mg/l na kanalu DTD kod 

Savinog sela (sl. 4). 


Fosfor nije konstatovan u pojedinim godinama istraživanja u Plazovi u, Krivaji kod 

Ba ke Topole, kanalu DTD kod Malog Stapara, Ba kog Petrovca i Ludoškom jezeru, a 

maksimalna vrednost od 9.89 mg/l je izmerena 1985. god. u Ludoškom jezeru. Srednje 

prose ne vrednosti za ovaj parametar su varirale od 0.17 mg/l na kanalu DTD kod 

Ba kog Petrovca do 2.20 u Ludošu (sl. 4). 

- 24 -


3.1.3. Region Banata 


U ispitivanim vodotocima regiona Banata za period 1985.-'99. god., minimalna 

temperatura vode od 0 0 C izmerena je u rekama Zlatici (Crna bara), Stari Begej (Hetin) i 

Plovni Begej (Srpski Itebej), dok je maksimalna od 30.6 0 C zabeležena u reci Moravici 

kod Vatina, 1988. god. Najniža prose na temperatura vode (11.42 0 C) je konstatovana u 

reci Neri kod Sokola, a najviša od 20.39 0 C u reci Zlatici kod Sajana (sl. 5). 

Bela Crkva 

Kusi 

Kajtasovo 

Melenci 

Vršac 

Sokol 

Dobri evo 

Vatin 

Crna Bara 

150 Sajan 

100 

50 

0 

Hetin 

- 25 - 

SR. Itebej 

Stai evo 

J. Tomi 

Botoš 

Pan evo 

Markovi evo 

t-vode 

O2 

pH 

BPK5 

HPK-Mn 

nitrati(NO3) 

ukupan P 

Slika. 5. Srednje vrednosti fizi ko-hemijskih parametara vode u vodotocima Banata 


U pojedinim merenjima u istraživanom periodu zabeleženo je anaerobno stanje 

(0.00 mg/l) u reci Zlatici kod Sajana, Starom Begeju kod Hetina, Plovnom Begeju kod 

Srpskog Itebeja, Stai eva i Moravice Vatin, dok je maksimalna koncentracija kiseonika 

zabeležena 1991. god. u Moravici kod Vatina od 28 mg/l. Prose ne vrednosti koli ine 

kiseonika na hidroekosistemima regiona Banata su varirale od 0.99 mg/l u Starom Begeju 

kod Hetina do 11.38 mg/l u Gradskom jezeru kod Bele Crkve (sl. 5).



Zasi enost vode kiseonikom je varirala od 0.00% u rekama Zlatici kod Sajana, 

Starom Begeju kod Hetina, Plovnom Begeju kod Srpskog Itebeja i Stai eva i kod 

Moravice Vatin do maksimalnih 337% za Moravicu Vatin 1996. god. Prose ne vrednosti 

saturacije za istraživani period variraju od 8.62% (Stari Begej-Hetin) do 119.66 u 

Gradskom jezeru kod Bele Crkve. 


Najniža vrednost BPK5 od 0.5 mgO2/l je izmerena 1985. god. u reci Neri kod 

Sokola, a najve a od 523 mgO2/l konstatovana 1992. god. u reci Zlatici kod Crne bare. 

Prose ne vrednosti ovog parametra, pokazatelja prisustva organske materije u 

razgradnji, svrstavaju vodotoke regiona Banata u slabo do veoma produktivne (sl. 5). 

Najniža prose na vrednost je 2.06 mgO2/l u Neri kod Sokola do maksimalnih 77.43 

mgO2/l u Starom Begeju kod Hetina. 

3.1.3.5. Hemijska potrošnjakiseonika (HPK iz utroška KMnO4) 

Najve a izmerena vrednost za HPK je 573 mg/l u Starom Begeju kod Hetina 1990. 

god., a najniža 1.3 mg/l u reci Neri kod Kusi a izmerena 1988. i ’91. god.. Prose ne 

vrednosti su se kretale od 4.14 mg/l u Neri kod Kusi a do 114.53 u Starom Begeju kod 

Hetina (sl. 5). Izmerene vrednosti ukazuju na prisustvo umerene koli ine organske 

materije u ve ini hidroekosistema regiona Banata, osim Starog Begeja i Zlatice gde je 

koli ina organske materije veoma velika. 


Vrednost pH vode je varirala od slabo kiselie (6.5), reka Brzava kod Markovi eva 

do bazne 9.5 u Zlatici kod Crne bare 1992. god. i Moravice kod Vatina 1996. god. Na 

osnovu srednjih vrednosti za ceo istraživani period, vode Banata spadaju u slabo do 

umereno alkalne, a vrednosti se kre u od 7.33 u Plovnom Begeju kod Srpskog Itebeja do 

8.11 u Moravici kod Vatina i Neri kod Kusi a (sl. 5). 

3.1.3.7. Nitrati (NO3) 

Najve a koncentracija nitrata u vodotocima Banata od 37.5 mg/l je zabeležena u 

reci Zlatici kod Crne bare 1992. god., a prisustvo nitrata u pojedinim godinama nije 

konstatovanao na jedanaest od ukupno petnaest istraživanih lokaliteta. Prosešne 

vrednosti ovog parametra su u granicama od 1.22 mg/l u Plovnom Begeju kod Srpskog 

Itebeja do 19.42 mg/l u Gradskom jezeru Bela Crkva (sl. 5). 


Fosfor nije konststovan u pojedinim godinama istraživanja u Moravici kod Vatina, 

Karašu kod Dobri eva, Neri kod Kusi a i Gradskog jezera kod Bele Crkve, a maksimalna 

- 26 -


vrednost od 93 mg/l je izmerena 1990. god. u Starom Begeju kod Hetina. Srednje 

prose ne vrednosti variraju od 0.12 mg/l u Neri kod Kusi a do 18.28 mg/l u Starom 

Begeju kod Hetina (sl. 5). 

3.1.4. Reka Dunav 


Minimalana temperatura vode Dunava u periodu 1985. - '99. god. je izmerena na 

lokalitetu Bezdan i iznosila je 0 0 C, dok je maksimalnih 28.00 0 C zabeleženo kod Pan eva i 

Banatske Palanke 1992. god. Najniža prose na temperatura vode Dunava od 12.61 0 C je 

konstatovana na lokalitetu Bogojevo, a najviša od 13.88 0 C kod Pan eva (sl. 6). 

Ban. Palanka 

Pan evo 

Novi Banovci 

Bezdan 

14 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

- 27 - 

Novi Sad 

Apatin 

Bogojevo 

Slika 6. Srednje vrednosti fizi ko-hemijskih parametara vode Dunava 

3.1.4.2. Koli ina rastvorenog kiseonika (O2) 

t-vode 

O2 

pH 

BPK5 

HPK-Mn 

nitrati(NO3) 

ukupan P 

Godine 1998. kod Banatske Palanke je zabeležena najniža vrednost rastvorenog 

kiseonika u vodi od 4.00 mg/l, a maksimalna od 19.3 mg/l, 1995 g. kod Apatina. Prose ne 

vrednosti sadržaja kiseonika na ovom hidroekosistemimu varirale su od 9.02 mg/l kod 

Pan eva do 10.95 mg/l na lokalitetu Apatin (sl. 6). Dobijeni podaci pokazuju da reka 

Dunav ima povoljan kiseoni ki režim za oligohetnu faunu kao i sve hidrobionte koji u 

njemu žive.



Kolebanje zasi enja vode kiseonikom je u granicama od 48.00% kod Banatske 

Palanke 1998. god. do maksimalnih 217% kod Apatina 1995. god. Prose ne vrednosti u 

istraživanom periodusu varirale od 86.23% (Pan evo) do 103.81 kod Apatina. 


Minimalna vrednost BPK5 od 0.9 mgO2/l je izmerena 1998. god. na lokalitetu 

Banatska Palanka, a maksimalna 11.7 mgO2/l je konstatovana 1986. god. kod Novog 

Sada. Prose ne vrednosti ovog parametara, pokazatelja prisustva organske materije u 

razgradnji, ukazuju da reka Dunav spada u slabo do umereno produktivne ekosisteme. 

Najniža prose na vrednost je 2.98 mgO2/l kod Banatske Palanke, a maksimalna 3.98 

mgO2/l kod Bogojeva (sl. 6). 

3.1.4.5. Hemijska potrošnja kiseonika ( HPK iz utroška KMnO4) 

Najve a izmerena vrednost HPK je 12.00 mg/l kod Bezdana 1988. god., a najniža 

2.6 mg/l kod Banatske Palanke 1995. god. Prose ne vrednosti se kre u od 5.51 mg/l kod 

Bezdana do 5.91 na delu Dunava kod Novih Banovaca (sl. 6). Izmerene vrednosti za ovaj 

parametar ukazuju na umerenu koli inu organske materije u vodotoku Dunava kroz 

Vojvodinu. 


Izmerene vrednosti za ovaj ekološki faktor kretale su se od neutralnih (7.4) kod 

Bezdana 1989. god. do baznih 9.00 zabeleženih na lokalitetu Apatin 1994. god. Srednje 

vrednosti pH za istraživani period ukazuju da vode Dunava spadaju u slabo do umereno 

alkalne, sa amplitudom od 7.97 kod Pan eva do 8.17 na lokalitetu Apatin (sl. 6). 

3.1.4.7. Nitrati (NO3) 

Najve a koncentracija nitrata u vodi Dunava je zabeležena na lokalitetu kod Novih 

Banovaca 1999. god. i iznosila je 50.5 mg/l, a u pojedinim godinama je konstatovano 

njihovo odsustvo na tri od ukupno sedam ispitivanih lokaliteta. Prose ne vrednosti ovog 

parametra su od 4.76 mg/l na sektoru kod Pan eva do 8.44 mg/l na lokalitetu Novi 

Banovci (sl. 6). 


Fosfor nije konstatovan samo na sektoru Dunava kod Novog Sada 1993. god., a 

maksimalna vrednost od 1.8 mg/l je izmerena 1987. god. na sektoru kod Bezdana. 

Srednje vrednosti za ovaj parametar su varirale od 0.39 mg/l kod Apatina do 0.44 mg/l 

konstatovanih kod Bogojeva (sl. 6). 

- 28 -


3.1.5. Reka Tisa 


Minimalna temperatura vode od 0 0 C u periodu 1985-1999. god. izmerena je kod 

Martonoša, Novog Be eja, Žablja i Titela, dok je maksimalna od 31.0 0 C zabeležena kod 

Žablja i Titela 1992. god. Najniža prose na temperatura vode (13.18 0 C) je konstatovana 

kod Martonoša, a najviša od 14.48 0 C kod Padeja (sl. 7). 

Titel 

Zabalj 

Martonoš 

16 

14 

12 

10 

8 

6 

4 

2 

0 

- 29 - 

Novi Becej 

Padej 

t-vode 

O2 

pH 

BPK5 

HPK-Mn 

nitrati(NO3) 

ukupan P 

Slika 7. Srednje vrednosti fizi ko-hemijskih parametara vode Tise 


Najniža vrednost rastvorenog kiseonika u vodi izmerena je na lokalitetu kod Novog 

Be eja 1993. god. iznosila je 2.3 mg/l, dok je maksimalna koncentracija zabeležena 1986. 

god. kod Martonoša i iznosila je 16.5 mg/l. Prose ne vrednosti sadržaja kiseonika na ovoj 

reci su varirale od 7.65 mg/l kod Novog Be eja do 8.62 mg/l kod Martonoša (sl. 7). 


Zasi enost vode kiseonikom varirala je od 26.00% kod Novog Be eja 1993. god. 

do maksimalnih 184% kod Martonoša 1987. god. Prose ne vrednosti u istraživanom 

periodu variraju od 71.40% (Novi Be ej) do 81.08% kod Martonoša. 


Godine 1998. najniža vrednost BPK5 1.0 mgO2/l je izmerena na lokalitetu 

Martonoš, a 1994. i ’98. na profilu Žabalj, gde je 1995. god. registrovana i maksimalna 

vrednost za ovaj parametar (9.3 mgO2/l). Prose ne vrednosti ovog parametara, reku Tisu


svrstavaju u slabo do umereno produktivne ekosisteme. Najniža prose na vrednost je 

3.23 mgO2/l kod Žablja do maksimalnih 3.61 mgO2/l kod Titela (sl. 7). 


Najve a izmerena vrednost HPK je 19.6 mg/l kod Novog Be eja 1998. god., a 

najniža 2.8 mg/l kod Martonoša izmerena 1998. god. Prose ne vrednosti se kre u od 

5.98 mg/l kod Padeja do 6.89 na delu Tise kod Žablja (sl. 7). Srednje vrednosti ovog 

parametra ukazuju na umerenu koli inu organske materije duž toka Tise kroz Vojvodinu. 


Izmerene vrednosti za ovaj ekološki faktor kre u se od neutralnih (7.0) kod Žablja 

1989. god. do baznih 8.8 zabeleženih na lokalitetu Martonoš 1986. godine. Srednje 

vrednosti za istraživani period, vode Tise svrstavaju u slabo alkalne, a njihovo variranje je 

od 7.73 kod Titela do 7.79 na lokalitetu Martonoš (sl. 7). 

3.1.5.7. Nitrati (NO3) 

Najve a koncentracija nitrata u vodi Tise je zabeležena na lokalitetu kod 

Martonoša 1986. god. i iznosila je 23.0 mg/l, a prisustvo nitrata u pojedinim godinama nije 

konstatovano na tri od ukupno pet istraživanih lokaliteta. Prose ne vrednosti ovog 

parametra su varirale u granicama od 5.91 mg/l na sektoru kod Žablja do 6.23 mg/l na 

lokalitetu Martonoš (sl. 7). 


Vrednosti ukupnog fosfora, kao indikator organskog optere enja, je varirao od 

0.02 mg/l do 0.12 mg/l je izmerenih kod Padeja 1998. god., dok je 1991. god. kod Titela 

konstatovana maksimalna vrednost od 1.9 mg/l. Prose ne vrednosti ovog parametra 

varirale su od 0.39 mg/l kod Padeja i Žablja do 0.44 mg/l konstatovanih kod Martonoša 

(sl. 7). 

3.2. FAUNISTI KO-EKOLOŠKI OPIS VRSTA 

U akvati nim ekosistemima Vojvodine ukupno je konstatovano prisustvo 87 

taksona iz 6 familija i 35 rodova, a od ovog broja do ranga vrste i podvrste odre eno je 

65. Distribucija Oligochaeta je data na slikama 8, 9, 10 i 11. 

- 30 -


Slike 8 i 9. Karte rasprostranjenja oligoheta iz familije Naididae na teritoriji Vojvodine 

- 31 -


Slike 10 i 11. Karte rasprostranjenja familija Tubificidae, Lumbricuidae, Enchitraidae i Lumbricidae na 

teritoriji Vojvodine 

- 32 -


Klasa: 

Podklasa: OLIGOCHAETA 

Familija: , Beddard, 

1895 

Rod: Aeolosoma - Aeolosoma sp. 

U Vojvodini: Dunav kod Banatske Palanke 

Familija: , 

Podfamilija: Naidinae 

Rod: Stylaria, Lamarck, 1816 

Vrsta: Stylaria lacustris, (Linnaeus, 1767) 

Živi u slatkim vodama, a podnosi salinitet 5 - 

8 0 / 00. Naseljava makrofitsku vegetaciju 

priobalnog pojasa staja ih, na dnu 

sporoteku ih voda i reka, a re e u 

planktonu.Veoma dobro pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Azija, Evropa, 

Indija, Severna Amerika, Afrika. 

U Vojvodini: Borkovac i Sot, Zobnatica, Tamiš 

(Jaša Tomi ), Karaš (Vranj), Brzava 

(Markovi evo), Dunav (Novi Sad), Tisa 

(Kanjiža). 

Vrsta: Stylaria fossularis, (Leidy, 1852) 

Živi u slatkim vodama, ponekad i u slankastim, 

u obraštaju priobalnog pojasa staja ih, 

sporoteku ih voda i reka .Veoma dobro pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, 

Zapadna Azija, Severna Amerika. 

U Vojvodini: Dunav (Novi Sad). 

Familija: , 


Rod: Vejdovskyella, Michaelsen, 1903 

Vrsta: Vejdovskyella comata, (Vejdovsky, 

1883.) 

Živi u muljevitom dnu slatkih voda. Ne pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, Azija, 

Severna Amerika, Afrika. 

U Vojvodini: Jezero Provala kod Vajske 

Vrsta: Vejdovskyella intermedia, (Bretscher, 

1869.) 

Živi u peskovito-muljevitom dnu i na obraštaju 

kamenja slatkih voda, jezera i reka. Ne pliva. 


Severna Amerika, Afrika. 

- 33 - 

U Vojvodini: Jezero Provala kod Vajske 

Familija: , 


Rod: Dero, Oken, 1815 

Vrsta: Dero digitata, Müller, 1773. 

Akvati na slatkovodna vrsta. Živi u obalnom 

regionu jezera i reka na makrofitskoj vegetaciji, 

u vodama sa malo muljevitim i muljevitopeskovitim 

dnom. Gradi trubice i aktivno pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, južna 

i isto na Azija. 

U Vojvodini: Ljukovo, Me eš, Borkovac, 

Mohara , Mutalj, Man elos, Sot, Mesi , 

Provala, Pali , Ludoš, Zobnatica, DTD (savino 

Selo), Bajski kanal, Zasavica, Sava, Plazovi , 

Krivaja (Srbobran), Mrtva Tisa ( urug), Tamiš 

( ivoš, Jaša Tomi , Se anj, Botoš i Pan evo), 

Karaš (Vranj), Moravica (Vatin), Dunav 

(Banatska Palanka), Tisa (Novi Be ej i Titel). 

Vrsta: Dero dorsalis, Ferroniére, 1899. 

Akvati na slatkovodna vrsta koja živi u 

obalnom regionu jezera sa muljevitim dnom. 

Gradi trubice i aktivno pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, južna i isto na 

Evropa, južna i isto na Azija 

U Vojvodini: Akumulacije: Me eš i Sot; Tisa 

(Martonoš i Ada). 

Vrsta: Dero obtusa, Udekem, 1855. 

Slatkovodna vrsta. Živi u obalnom regionu 

jezera, reka u makrofitskoj vegetaciji, u slabo 

proto nim vodama sa muljevitim i muljevitopeskovitim 

dnom. Gradi trubice i aktivno pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa 

(priobalje Sredozemnog mora), južna i isto na 

Azija, Severna i Južna Amerika. 

U Vojvodini: Me eš, Borkovac, Zobnatica, 

Plazovi , Koviljski rit, Tamiš ( ivoš, Botoš i 

Pan evo), Karaš (Vranj), Brzava 

(Markovi evo), Dunav (Novi Sad), Tisa (Novi 

Be ej). 

Dero sp., 

U Vojvodini: Ljukovo, Me eš, Borkovac, 

Man elos, Sot, Pali , Zobnatica, Mesi , 

Gradsko jezero Bela crkva, Bajski kanal, 

Koviljski rit, Jaša Tomi , Nera (Najdaš i Kusi ), 

Zlatica (Sajan), Plovni Begej (Stai evo), Karaš 

(Vranj), Moravica (Vatin), Dunav (Bezdan, 

Apatin i Banatska Palanka), Tisa (Segedin, 

Martonoš, Novi Be ej i Titel).


Familija: , 


Rod: Aulophorus, Schmarda, 1861 

Vrsta: Aulophorus furcatus, (Müller,1773) 

Živi u slatkim vodama razli itog tipa. Pravi 

trubice od mulja i aktivno pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR. 

U Vojvodini: Dunav kod Novog Sada 

Familija: , 


Rod: Nais, Müller, 1773 

Vrsta: Nais pseudobtusa (Piguet,1906) 

Akvati na slatkovodna vrsta. Živi u 

makrofitskoj vegetaciji u priobalnom pojasu 

reka i jezera. Pliva spiralno. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, Azija 

(Avganistan), Severna Amerika, Afrika. 

U Vojvodini: Borkovac i Sot. 

Vrsta: Nais barbata (Müller,1773) 

Akvati na slatkovodna vrsta koja živi na 

makrofitskoj vegetaciji i muljevitoj podlozi 

jezera, reka i drugih slabo proto nih voda. 

Aktivno pliva. 


Severna Amerika. 

U Vojvodini: Me eš, Borkovac, Sot, 

Zobnatica, Dunav (Novi Sad). 

Vrsta: Nais simplex (Piguet,1906) 

Živi u slatkim vodama, ponekad i u slankastim 

na makrofitskoj vegetaciji priobalnog pojasa 

staja ih, sporoteku ih voda, a ponekad i u 

rekama. Pliva spiralno. 


(Holandija) Azija (Tibet), Severna Amerika. 

U Vojvodini: Borkovac i Sot, Zobnatica, DTD 

(Savino selo), Bajski kanal (Ba ki breg), Nera 

(Najdaš i Kusi ), Dunav (Novi Banovci). 

Vrsta: Nais communis (Piguet,1906) 

Akvati na slatkovodna vrsta, može da živi i u 

zaslanjenim vodama, na makrofitskoj 

vegetaciji i površini podloge, jezera, reka i 

kanala. Može da pliva. Podnosi velika 

zaga enja vode. 

Rasprostranjenje: Kosmopolit. 

- 34 - 

U Vojvodini: Zasavica, Me eš, Borkovac i 

Sot; DTD (Savino selo), Dunav (Novi Sad i 

Pan evo). 

Vrsta: Nais elinguis (Müller, 1773) 

Akvati na slatkovodna vrsta, može da živi i u 

slanoj vodi. Odli no pliva. 

Rasprostranjenje: bivši SSSR, Evropa, Azija, 

Severna i Južna Amerika. 

U Vojvodini: Me eš, Provala, Pali , Mrtva 

Tisa, Nera (Najadaš), Karaš (Vranj), Dunav 

(Bezdan, Bogojevo i Novi Sad), Tisa 

(Martonoš). 

Vrsta: Nais variabilis (Piguet,1906) 

Akvati na slatkovodna vrsta koja podnosi i 

zaslanjene vode do 5 0 / 00. Živi na makrofitskoj 

vegetaciji. Odli no pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, a smatra se 

da nije konstatovana jedino u Australiji 

U Vojvodini: Akumulacije: Borkovac i Sot. 

Vrsta: Nais pardalis (Piguet,1906) 

Akvati na slatkovodna vrsta, podnosi salinitet 

do 2 0 /00. Živi u makrofitskoj vegetaciji i na 

muljevito-peskovitoj podlozi jezera, slabo 

proto nih voda i rekama. Pliva spiralno. 


(Turkestan, Kina), Sumatra, Južna Amerika. 

U Vojvodini: Me eš, Borkovac, Sot, Gradsko 

jezero (Bela Crkva), Pali , Zobnatica, Bajski 

kanal (Ba ki breg), Nera, Karaš (Vranj), Dunav 

(Banatska Palanka). 

Vrsta: Nais bretscheri (Michaelsen,1899) 

Akvati na slatkovodna vrsta. Živi na 

makrofitskoj vegetaciji i drugim podlogama 

(uklju uju i i kamenitu) jezera, reka i drugih 

slabo proto nih voda. Ne pliva. 


(Tibet), Severna Amerika, Afrika. 

U Vojvodini: Sot, Mesi i Gradsko jezero 

(Bela Crkva), Pali , Zobnatica, Nera, Zlatica 

(Sajan), Karaš (Vranj), Dunav (Bezdan, Novi 

Sad i Banatska Palanka). 

Vrsta: Nais cristinae (Kasprzak, 1973) 

Rasprostranjenje: Prvi nalaz u jezeru 

Kuremaa (Estonia), Evropa. 

U Vojvodini: Me eš, Borkovac, Sot, Provala, 

Pali , Zobnatica, Tamiš (Jaša Tomi ), Nera 

(Sokol), Karaš (Vranj), Dunav (Bege ).


Vrsta: Nais stolci 

Slatkovodna vrsta. 

Rasprostranjenje: Bivša ehoslova ka. 

U Vojvodini: Me eš, Provala, Pali , Gradsko 

jezero (Bela Crkva), Dunav (Bezdan). 

Nais sp., 

U Vojvodini: Me eš, Man elos, Sot, Mesi , 

Gradsko jezero (Bela Crkva), Pali , Ludoš, 

Zobnatica, DTD (Savino Selo i Mali Stapar), 

Bajski kanal, Koviljski rit, Tamiš ( ivoš), Nera, 

Zlatica (Sajan), Plovni Begej (Stai evo), Karaš, 

Moravica (Vatin), Dunav (Novi Sad), Tisa 

(Martonoš i Titel). 

Familija: , 


Rod: Ophidonais, Gervais, 1838 

Vrsta: Ophidonais serpentina,( Müller, 1773) 

Živi u slatkim vodama na makrofitskoj 

vegetaciji priobalnog pojasa reka i jezera. U 

obraštaju obalnog regiona istih puže po 

površini dna. 



U Vojvodini: Akumulacije: Me eš, Borkovac i 

Sot, Zobnatica, DTD (Mali Stapar), Nera 

(Najdaš i Kusi ), Dunav (Novi Sad). 

Familija: , 


Rod: Uncinais, Levinsen, 1884 

Vrsta: Uncinais uncinata, (Oersted, 1842) 

Živi u slatkim i slanim vodama (do 20 0 /00). 

Nalazimo je u priobalnom pojasu na 

muljevitom i muljevito-peskovitom dnu. Dobro 

pliva. 


Srednja Azija. 

U Vojvodini: Me eš, Nera (Kusi ), Dunav 

(Banatska Palanka), Tisa (Kanjiža). 

Familija: , 


Rod: Homochaeta, Bretscher, 1860 

- 35 - 

Homochaeta sp., 

Akvati na slatkovodna vrsta. 


(Švajcarska), Azija (Japan), Južna Amerika, 

Afrika. 

U Vojvodini: Dunav (Novi Sad) 

Familija: , 

Podfamilija: Paranaidinae 

Rod: Paranais, ernjavsky, 1880. 

Paranais sp., 

Rasprostranjenje: Evropa, Zapadna Azija, 


U Vojvodini: Dunav (Apatin). 

Familija: , 

Podfamilija: Chaetogastrine 

Rod: Amphichaeta,Tauber, 1879 

Vrsta: Ammphichaeta leydigi, Tauber,1879 

Akvati na slatkovodna vrsta. Preferira 

peskovitu podlogu. Nalazi se u obalnom 

regionu do jedan metar dubine i ne pliva. 

Rasprostranjenje: Evropa (Rusija, Belorusija, 

Litvanija). 

U Vojvodini: Na akumulaciji Sot u Sremu i 

Dunavu kod Novog Sada. 

Vrsta: Amphichaeta rostrifera, (Akinshina, 

1972) 

Slatkovodna re na vrsta koja preferira 

peskovito-šljunkovitu podlogu. 


U Vojvodini: Dunav kod Novog Sada. 

Familija: , 

Podfamilija: Chaetogastrine 

Rod: Chaetogaster, Baer, 1827 

Vrsta: Chaetogaster diastrophus, 

(Gruithuisen, 1828) 

Slatkovodna vrsta. Živi u obalnom regionu 

jezera, reka na makrofitskoj vegetaciji. U 

malim i plitkim vodama se nalazi na površini 

mulja. Hrani se detritusom. 


(Kina i Indija), Severna i Južna Amerika.


U Vojvodini: Na akumulaciji Sot u Sremu. 

Vrsta: Chaetogaster diaphanus, (Gruithuisen, 

1828) 

Akvati na slatkovodna vrsta, nalazi se i u 

zaslanjenim vodama. Živi u obalnom regionu 

jezera, reka u makrofitskoj vegetaciji. U plitkim 

vodama se nalazi na površini mulja. Hrani se 

kladocerama i rotatorijama. 



U Vojvodini: Na akumulaciji Me eš u Sremu. 

Vrsta: Chaetogaster crystallinus, Vejdovsky, 

1883. 

Akvati na slatkovodna vrsta koja se sre e i u 

zaslanjenim vodama. Živi u obalnom regionu 

jezera, reka na makrofitskoj vegetaciji, u 

prozirnim vodama sa malo mulja. Hrani se 

zooplanktonom i detritusom. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, Azija , 

Afrika (Etiopija). 

U Vojvodini: Zobnatica, Tisa (Novi Be ej i 

Žabalj). 

Chaetogaster sp., 

U Vojvodini: Sot, Pali ko jezero, Zobnatica i 

Tisa (Žabalj). 

Familija: , 

Podfamilija: Pristininae, Lasto kin, 1921 

Rod: Pristina, Ehremberg, 1828 

Vrsta: Pristina longiseta, (Ehrenberg, 1828) 

Živi u slatkim vodama. Nalazi se u obraštaju 

obalnog regiona slatkih voda razli itog tipa. 

Odli no pliva. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa, Indija. 

U Vojvodini: Akumulacija Sot. 

Vrsta: Pristina rosea, (Piguet 1906) 

Slatkovodna vrsta. Živi u obraštaju kako 

staja ih tako i brzoteku ih voda. Kre e se 

veoma sporo. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Azija, Evropa, 

Indija. 

U Vojvodini: Dunav (Apatin i Novi Sad). 

Familija: , 

Podfamilija: Aulodriline, Hrabe, 1967 

- 36 - 

Rod: Aulodrilus, Bretscher, 1899 

Vrsta: Aulodrilus pluriseta (Piguet, 1906) 

Slatkovodna vrsta. Živi u vodama razli ite 

brzine, sa muljevitom podlogom, na dubini od 

0.5 do 45 m. Kre e se veoma sporo i obrazuje 

trubice. Razmnožava se, prvenstveno, 

bespolnim putem. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Azija, Evropa 

(Bivša ehoslova ka i Švajcarska). 

U Vojvodini: Zobnatica, DTD (Bezdan i Mali 

Stapar), Tamiš ( ivoš i Jaša Tomi ), Nera, 

Plovni Begej (Stai evo), Karaš (Dobri evo), 

Brzava (Markovi evo), Dunav (Novi Sad i 

Banatska Palanka). 

Aulodrilus sp. 

U Vojvodini: Tisa (Be ej i Novi Be ej). 

Familija: , 

Podfamilija: Aulodriline 

Rod: Peipsidrilus, Timm, 1977 

Vrsta: Peipsidrilus pusillus, Timm, 1977 

Slatkovodna vrsta. Živi u jezerim na glinovitoj i 

muljevito-peskovitoj podlozi, na dubini do 6 m. 


U Vojvodini: Tisa (Kanjiža). 

Familija: , 

Podfamilija: Rhyacodrilinae, Hrabe, 1963 

Rod: Rhyacodrilus, Bretscher, 1901 

Vrsta: Rhyacodrilus coccineus, Vejdovsky, 

1875 

Slatkovodna vrsta. Živi u rekama, jezerima, 

ribnjacima sa muljevitom i muljevitopeskovitom 

podlogom, na dubini od 1.7 do 

25.5 m. Kre e se sporo. 


Australija, Severna Amerika. 

U Vojvodini: Carska bara. 

Familija: , 

Podfamilija: Tubificinae, Eisen, 1879 

Rod: Limnodrilus, Claparéde, 1901 

Vrsta: Limnodrilus udekemianus, Claparéde, 

1862 

Akvati na slatkovodna vrsta. Živi u rekama, 

jezerima, ribnjacima sa muljevitom i muljevito-


peskovitom podlogom, na dubini od 0.25 do 27 

m. 

Kre e se sporo. 


Srednja Azija, Tibet, Kina, Japan, Severna 

Amerika. 

U Vojvodini: Sava, Ljukovo, Me eš, 

Borkovac, Man elos, Sot, Provala, Pali , 

Zobnatica, DTD (Mali Stapar i Srpski Mileti ), 

Bajski kanal (Ba ki breg), Plazovi , Koviljski rit, 

Mrtva Tisa, Tamiš ( ivoš, Jaša Tomi , Botoš i 

Orlovat), Nera, Stari Begej, Karaš, Brzava, 

Moravica, Carska bara, DTD (Kajtasovo), 

Dunav (Bezdan, Novi Sad, Novi Banovci, 

Pan evo i Banatska Palanka), Tisa (Martonoš, 

Novi Kneževac, Adorjan, Sanad, Senta i Novi 

Be ej). 

Vrsta: Limnodrilus hoffmeisteri, Claparéde, 

1862 

Slatkovodna vrsta. Živi u svim tipovima slatkih 

voda, svim podlogama, na dubini od 0.1 do 

120 m. Kre e se relativno sporo. 


Srednja Azija, Kina, Japan, Indija, Afrika (Zair) 


U Vojvodini: Obedska bara, Sava, Ljukovo, 

Me eš, Borkovac, Man elos, Sot, Provala, 

Pali , Zobnatica, DTD (Bezdan, Sombor, Mali 

Stapar i Srpski Mileti ), Bajski kanal (Ba ki 

breg), Plazovi , Koviljski rit, Mrtva Tisa, Tamiš, 

Nera, Zlatica (Crna bara i Sajan), Plovni Begej, 

Karaš, Brzava, Moravica, Mesi , Gradsko 

jezero (Bela Crkva), Carska bara, DTD 

(Melenci), Dunav (Bezdan, Apatin, Bege , Novi 

Sad, Slankamen, Novi Banovci i Banatska 

Palanka), Tisa (Segedin, Martonoš, Adorjan, 

Sanad, Senta, Novi Be ej i Titel). 

Vrsta: Limnodrilus hoffmeisteri forma parva, 

U Vojvodini: Sava, Me eš, Man elos, Bajski 

kanal (Ba ki breg), Dunav (Bezdan, Novi Sad i 

Banatska Palanka), Tisa (Martonoš, Novi 

Kneževac, Adorjan, Sanad, Senta, Be ej i Novi 

Be ej). 

Vrsta: Limnodrilus claparédeanus, Ratzel, 

1868 

Slatkovodna vrsta. Živi u svim tipovima slatkih 

voda sa muljevitom, muljevito-peskovitom i 

glinovitom podlogom, na dubini od 0.5 do 190 

m. 

Kre e se relativno sporo. 


Kina, Japan, Severna i Južna Amerika. 

- 37 - 

U Vojvodini: Obedska bara, Me eš, 

Borkovac, Man elos, Sot, Pali , Zobnatica, 

DTD (Sombor, Mali Stapar i Srpski Mileti ), 

Bajski kanal (Ba ki breg), Plazovi , Koviljski rit, 

Mrtva Tisa, Tamiš, Nera (Najadaš i Kusi ), 

Zlatica (Crna bara i Sajan), Stari Begej, Plovni 

Begej, Karaš, Brzava, Moravica, Carska bara, 

DTD (Melenci), Dunav (Bezdan, Novi Sad, 

Novi Banovci i Banatska Palanka), Tisa 

(Segedin, Martonoš, Kanjiža, Adorjan, Sanad, 

Senta, Padej, Be ej, Novi Be ej i Titel). 

Vrsta: Limnodrilus helveticus, 

U Vojvodini: Carska bara, Dunav (Bege i 

Banatska Palanka). 

Limnodrilus sp. 


Borkovac, Mohara , Mutalj, Man elos, Sot, 

Provala, Pali , Zobnatica, DTD (Bezdan, 

Sombor, Savino selo, Mali Stapar, Ba ki 

Petrovac i Srpski Mileti ), Bajski kanal (Ba ki 

breg), Plazovi , Krivaja, Koviljski rit, Mrtva 

Tisa, Jegri ka, Tamiš, Nera, Zlatica, Stari 

Begej, Plovni Begej, Karaš, Brzava, Moravica, 

Mesi , Gradsko jezero Bela Crkva, Carska 

bara, DTD (Melenci i Kajtasovo), Dunav 

(Bezdan, Apatin, Bogojevo, Novi Sad, 

Slankamen, Novi Banovci, Pan evo i Banatska 

Palanka), Tisa (Segedin, Martonoš, Novi 

Kneževac, Adorjan, Sanad, Senta, Padej, 

Be ej, Novi Be ej i Titel). 

Familija: , 


Rod: Isochaetides, Hrabe, 1965 

Vrsta: Isiochaetides michaelseni, Lasto kin, 

1936 

Slatkovodna vrsta. Živi u rekama, litoralu 

jezera na muljevito-peskovitoj podlozi sa 

krupnim detritusom. Nalazi se i na kamenitim, 

glinovitim i peskovitim supstratima. Kre e se 

sporo. 


(Makedonija, bivša ehoslova ka). 

U Vojvodini: DTD (Savino selo), Dunav 

(Bezdan, Novi Banovci i Banatska Palanka), 

Tisa (Martonoš i Novi Kneževac). 

Vrsta: Isiochaetides suspectus, 

Rasprostranjenje: Severna Amerika 

(Massavhusettes). 

Kod nas: Dunav (Banatska Palanka).


Isiochaetides sp. 

U Vojvodini: Pali , Nera (Kusi ), Karaš 

(Vranj), Dunav (Bezdan, Novi Sad i Banatska 

Palanka), Tisa (Martonoš i Kanjiža). 

Familija: , 


Rod: Psammoryctides, Vejdovsky, 1875 

Vrsta: Psammoryctides albicola, Michaelsen, 

1901 

Slatkovodna vrsta koja podnosi i zaslanjene 

vode. Živi u rekama, jezerima na muljevitopeskovitoj 

podlozi i na malim dubinama. Kre e 

se sporo. 


(Danska, Nema ka, bivša ehoslova ka, 

Bugarska, Britanija). 

U Vojvodini: Borkovac, Pali , Plazovi , 

Koviljski rit, Mrtva Tisa, Nera (Kusi i Najdaš), 

Zlatica (Sajan), Brzava (Markovi evo), 

Moravica (Vatin), Carska bara, Dunav 

(Bezdan, Novi Banovci i Banatska Palanka), 

Tisa (Martonoš, Adorjan, Novi Be ej i Titel). 

Vrsta: Psammoryctides barbatus, Grube, 

1861 

Slatkovodna vrsta koja podnosi i zaslanjene 

vode. Živi u rekama, jezerima na muljevitim i 

peskovitim podlogama na dubinama od 2 do 

120m. Kre e se relativno sporo. 



U Vojvodini: Sava, Sot, DTD (Savino selo), 

Bajski kanal (Ba ki Breg), Plazovi , Koviljski 

rit, Mrtva Tisa, Tamiš (Jaša Tomi i Pan evo), 

Gradsko jezero (Bela Crkva), Dunav (Bezdan, 

Novi Sad, Novi Banovci i Banatska Palanka), 

Tisa (Segedin, Martonoš, Adorjan i Novi 

Be ej). 

Vrsta: Psammoryctides moravicus, Hrabe, 

1934 

Akvati na slatkovodna vrsta. Živi u rekama na 

muljevitim i peskovitim podlogama. 

Kre e se relativno sporo. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa (reke 

Morava- eška i Dunav). 

U Vojvodini: Mrtva Tisa, Moravica (Vatin), 

Tisa (Senta, Be ej i Novi Be ej). 

- 38 - 

Vrsta: Psammoryctides deserticola, Grimm, 

1876 

Akvati na marinska vrsta koja podnosi i manje 

zaslanjene vode. Živi na dubini od 8-300 m. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, 

U Vojvodini: Nera (Najdaš i Kusi ), Carska 

bara. 

Psammoryctides sp. 

U Vojvodini: Ljukovo, Man elos, Bajski kanal 

(Ba ki breg), Plazovi , Mrtva Tisa, Tamiš 

(Jaša Tomi ), Nera (Kusi i Sokol), Zlatica 

(Sajan), Brzava, Moravica, Dunav (Banatska 

Palanka), Tisa (Martonoš). 

Familija: , 


Rod: Tubifex, Lamarck, 1816 

Vrsta: Tubifex ignotus, Stol , 1886 

Akvati na slatkovodna vrsta obalnog regiona. 

Podnosi visoke koncentracije organske 

materije i niske pH vrednosti. 



U Vojvodini: Me eš, Dunav (Bezdan), Nera 

(Najdaš i Kusi ), Carska bara. 

Vrsta: Tubifex tubifex, Müller, 1774 

Akvati na slatkovodna vrsta, naseljava sve 

vode i sve vrste podloga. Veoma adaptivna 

vrsta. 


Novi Zeland, Severna i Južna Amerika, Afrika. 

Kod nas: Zasavica, Sava, Ljukovo, Me eš, 

Borkovac, Man elos, Sot, Provala, Pali , 

Zobnatica, DTD (Sombor), Bajski kanal (Ba ki 

breg), Plazovi , Krivaja (Srbobran), Koviljski rit, 

Mrtva Tisa, Tamiš ( avoš, Jaša Tomi , 

Botoš), Nera (Kusi i Sokol), Zlatica (Crna bara 

i Sajn), Stari Begej, Plovni Begej, Karaš, 

Brzava, Moravica, Gradsko jezero (Bela 

Crkva), Carska bara, Dunav (Bezdan, Apatin, 

Novi Sad, Sremski Karlovci, Slankamen, Novi 

Banovci i Banatska Palanka), Tisa (Martonoš, 

Adorjan, Senta, Novi Be ej i Titel). 

Vrsta: Tubifex nerthus, Michaelsen, 1908 

Slatkovodna vrsta koja podnosi zaslanjene 

vode. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR.


U Vojvodini: Karaš (Dobri evo), DTD 

(Kajtasovo). 

Vrsta: Tubifex montanus 

U Vojvodini: Ljukovo, Borkovac, Tamiš 

(Botoš), Nera (Kusi ), Karaš (Dobri evo), 

Dunav (Bezdan), Tisa (Martonoš). 

Vrsta: Tubifex sp. 


Borkovac, Mutalj, Sot, Studva, Provala, Pali , 

Zobnatica, Bajski kanal (Ba ki breg), Plazovi , 

Krivaja (Srbobran), Koviljski rit, Mrtva Tisa, 

Tamiš ( avoš, Jaša Tomi , Botoš i Pan evo), 

Nera, Zlatica (Crna bara i Sajn), Plovni Begej 

(Stai evo), Karaš, Brzava, Moravica, Gradsko 

jezero Bela Crkva, Carska bara, DTD (Melenci 

i Kajtasovo), Dunav (Bezdan, Apatin,Novi Sad, 

Sremski Karlovci, Slankamen, Novi Banovci i 

Banatska Palanka), Tisa (Segedin i Martonoš). 

Familija: , 


Rod: Peloscolex, Leidi, 1852 

Vrsta: Peloscolex velutinus, Grube, 1879 

Slatkovodna vrsta. Naseljava muljevite, 

peskovite i šljunkovite podloge. Konstatovana 

je i na dubinama preko 300m. 


(Francuska, Belgija, Nema ka, Italija, 

Švajcarska i Bivša Jugoslavija). 

U Vojvodini: Zasavica, Bajski kanal (Ba ki 

breg), Plazovi . 

Vrsta: Peloscolex benedeni, Udekem, 1855 

Slatkovodna vrsta, ali naseljava vode iji 

salinitet dostiže i 34.5 0 . 

/ 00 Preferira muljevite, a 

u morskom litoralu peskovite podloge do 70 m 

dubine. 


(Francuska, Engleska, Danska, Nema ka), 


U Vojvodini: Dunav (Banatska Palanka) 

Peloscolex sp. 

U Vojvodini: Zasavica, DTD (Sombor i Ba ki 

Petrovac), Bajski kanal (Ba ki breg), Plazovi , 

Koviljski rit, Mrtva Tisa, Tamiš (Jaša Tomi ), 

Nera (Najdaš i Kusi ), Brzava, Dunav (Bezdan 

i Banatska Palanka), Tisa (Martonoš). 

- 39 - 

Familija: , 


Rod: Potamothrix, Vejdovsky and Mrazek, 

1902 

Vrsta: Potamothrix bavaricus, Oschmann, 

1913 

Slatkovodna vrsta. Naseljava vode Ponto- 

Kaspijske holarkti ke podoblasti i živi na dubini 

do 7 m. Podnosi i slane vode do 5 0 / 00. 


Srednja Azija, Severna Amerika i Australija. 


Vrsta: Potamothrix hammoniensis, 

Michaelsen, 1901 

Slatkovodna vrsta, naseljava sve vode i sve 

vrste podloge. Izuzetno adaptivna vrsta. Živi na 

dubini od 1 do 288 m. Podnosi i slane vode do 

8 0 /00 . 


Srednja Azija. 

U Vojvodini: Obedska bara, Sava, Me eš, 

Provala, Pali , DTD (Mali Stapar i Srpski 

Mileti ), Bajski kanal (Ba ki breg), Plazovi , 

Koviljski rit, Mrtva Tisa, Tamiš (Jaša Tomi , 

Orlovat i Pan evo), Nera (Sokol), Zlatica (Crna 

bara i Se anj), Karaš, Moravica, Carska bara, 

Dunav (Bezdan, Bogojevo, Novi Sad i 

Banatska Palanka), Tisa (Segedin, Martonoš, 

Adorjan, Sanad, Senta, Be ej, Novi Be ej i 

Titel). 

Vrsta: Potamothrix vejdovski, Hrabe, 1941 

Slatkovodna vrsta koja naseljava re ne tokove. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa. 

U Vojvodini: Tamiš (Jaša Tomi ). 

Vrsta: Potamothrix danubialis, Hrabe, 1941 



U Vojvodini: Sava, Tamiš ( avoš, Jaša 

Tomi , Botoš), Nera (Kusi i Sokol), Zlatica 

(Crna bara i Sajn), Stari Begej, Plovni Begej, 

Karaš, Brzava, Moravica, Gradsko jezero (Bela 

Crkva), Carska bara, Dunav (Bezdan, Novi 

Banovci i Banatska Palanka). 

Vrsta: Potamothrix moldaviensis, Vejdovsky 

and Mrazek, 1902 

Slatkovodna vrsta, a naseljava re ne tokove 

sa peskovitim dnom. 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa.


U Vojvodini: Carska bara, Dunav (Bege ), 

Tisa (Martonoš, Senta, Be ej i Novi Be ej). 

Vrsta: Potamothrix isochaetus, Hrabe, 1931 


Može da se razmnožava bespolno. 

Rasprostranjenje: Bivšei SSSR, Evropa. 

Kod nas: Dunav (Novi Sad i Sremski 

Karlovci). 

Vrsta: Potamothrix sp. 

Kod nas: Obedska bara, Sava, Ljukovo, 

Me eš, Borkovac, Man elos, Sot, Provala, 

Pali , Zobnatica, DTD (Bezdan, Mali Stapar i 

Ba ki Petrovac), Bajski kanal (Ba ki breg), 

Plazovi , Koviljski rit, Mrtva Tisa, Tamiš 

( avoš, Jaša Tomi , Botoš i Pan evo), Nera, 

Zlatica (Crna bara i Sajn), Plovni Begej 

(Stai evo), Karaš, Brzava, Moravica, Gradsko 

jezero Bela Crkva, Carska bara, Dunav 

(Bezdan, Bogojevo, Novi Sad i Banatska 

Palanka), Tisa (Martonoš, Novi Be ej i Titel). 

Familija: , 


Rod: Ilyodrilus, Eisen, 1879 

Vrsta: Ilyodrilus perrieri, Eisen, 1879 

Rasprostranjenje: Sevr evrope. 


Vrsta: Ilyodrilus templetoni, Southern, 1909 

Rasprostranjenje: Bivši SSSR, Evropa (Irska, 

Engleska i bivša ehoslova ka). 

U Vojvodini: Brzava (Markovi evo). 

Ilyodrilus sp. 

U Vojvodini: jezero Pali . 

Familija: , 


Rod: Branchiura, Beddard, 1892 

Vrsta: Branchiura sowerbyi, Beddard, 1892 

Slatkovodna vrsta koja naseljava sve vode i 

sve vrste podloge, a veoma je adaptivna 

vrsta. 



Kod nas: Sava, Borkovac, Zobnatica, DTD 

(Bezdan, Sombor, Mali Stapar, Ba ki Petrovac 

- 40 - 

i Srpski Mileti ), Bajski kanal (Ba ki breg), 

Plazovi , Koviljski rit, Mrtva Tisa, Jegri ka, 

Tamiš ( avoš, Jaša Tomi , Se anj, Botoš i 

Pan evo), Plovni Begej (Otelek), Gradsko 

jezero (Bela Crkva), Dunav (Novi Sad i 

Banatska Palanka), Tisa (Segedin, Martonoš, 

Kanjiža, Novi Kneževac, Adorjan, Sanad, 

Senta, Padej, Be ej, Novi Be ej i Titel). 

Familija: , 


Rod: Thalassodrilus, Brinnkhurst, 1963 

Vrsta: Thalassodrilus prostatus 


Rasprostranjenje: Evropa (Nema ka, 

Britanija). 

U Vojvodini: Akumulacija Me eš. 

Familija: , 

Rod: Propappus, 

Vrsta: Propappus volki, Michaelsen, 1915 

Slatkovodna vrsta koja naseljava peš ane, 

peš ano - šljunkovite i peš ano - kamenite 

podloge, na dubini 0.1-1.7 m. 


U Vojvodini: Dunav (Novi Sad). 

Familija: , 

Rod: Enchitraeus 

Enchitraeus sp. 

U Vojvodini: Tamiš ( avoš), Karaš 

(Dobri evo), Dunav (Bezdan). 

Familija: , 

Rod: Fredericia 

Fredericia sp. 

U Vojvodini: Nera (Najdaš). 

Vrsta: Fridericia perieri 

U Vojvodini: Tamiš (Jaša Tomi ). 

Vrsta: Fridericia bisetosa 

U Vojvodini: Akumulacija Me eš.


Familija: , 

Rod: Pachidrilus 

Pachidrilus sp. 

U Vojvodini: Akumulacija Mutalj. 

Familija: , 

Rod: Lumbriculus, Grube, 1884 

Lubriculus sp. 

U Vojvodini: Dunav (Bezdan). 

Familija: , 

Rod: Lamprodrilus, Michaelsen, 1901 

Vrsta: Lamprodrilus sp. 

U Vojvodini: Dunav (Bezdan) 

Familija: , 

Rod: Trichodrilus, Claparéde, 1901 

Vrsta: Trichodrilus sp. 

U Vojvodini: Moravica (Vatin), Tisa (Novi 

Kneževc i Sanad) 

Familija: , 

Rod: Stylodrilus, Claparéde, 1862 

Vrsta: Stylodrilus heringianus 

Slatkovodna vrsta, naseljava hladnije vode sa 

krupnijim detritusom,a u dubljim jezerima 

naseljava profundal. 


Kod nas: Nera, Dunav (Banatska Palanka) 

Vrsta: Stylodrilus sp. 

U Vojvodini: Obedska bara, Nera (Kusi i 

Sokol). 

Familija: , 

Rod: Rhynchelmis, Hoffmeister, 1843 

Vrsta: Rhynchelmis limnosella, Hoffmeister, 

1843 

Slatkovodna vrsta, naseljava zamuljeni pesak, 

šljunkovite i kamenite podloge, do 40 m 

dubine. Nalazi se i u makrofitskoj vegetaciji. 


- 41 - 

U Vojvodini: Zasavica. 

Familija: , 

Rod: Bythonomus, Grube, 1880 

Vrsta: Bythonomus lemani, Grube, 1880 



U Vojvodini: Zasavica, Zobnatica, Moravica 

(Vatin), Tisa (Novi Be ej). 

Bythonomus sp. 

U Vojvodini: Bajski kanal (Ba ki Breg). 

Familija: , 

Rod: Eiseniella, Michaelsen, 1900 

Vrsta: Eisenilla tetraedra, Savigny, 1826 

Amfibijska slatkovodna vrsta, izbegava 

peskovita staništa. 



U Vojvodini: Bajski kanal (Ba ki Breg), Zlatica 

(Sajan), Tisa (Senta i Novi Be ej).


3.3. ZOOGEOGRAFSKA ANALIZA FAUNE AKVATI NIH 

OLIGOHETA VOJVODINE 

Vojvodina po svom geografskom položaju pripada Holarkti koj zoogeografskoj 

oblasti, Zapadno-Balkanskoj podoblasti. 

Kvalitativnom analizom faune oligoheta vojvodine determinisano je 86 taksona u 

okviru kojih je do ranga vrste ili podvrste odre eno je 64. Od ovog broja, 18 su 

kosmopolitske vrste i podvrste, koje se javljaju na svih šest kontinenata, a u Vojvodini su 

zastupljene sa 27.27 %, i to su: Dero digitata, Dero dorsalis, Dero obtusa, Aulophorus 

furcatus, Nais communis, Nais elinguis, Nais pardalis, Nais simplex, Nais variabilis, 

Chaetogaster diaphanus, Chaetogaster diastrophus, Pristina longiseta, Limnodrilus 

claparedeanus, Limnodrilus hoffmeisteri, Limnodrilus udekemianus, Tubifex tubifex, 

Branchiura sowerby i Eiseniella tetraedra. 

Zbog specifi nog geografskog položaja u vodama Vojvodine su prisutne sa 9.23% 

slede e Holarkti ke vrste: Stylodrilus heringianus, Rhynchelmis limosella, Peloscolex 

velutinus, Peloscolex benedeni Tubifex nerthus, Peipsidrilus pusillus. Zatim se svojim 

u eš em od 13.84% izdvajaju Transholarkti ke: Stylaria lacustris, Nais barbata, Nais 

bretscheri, Vejdovskyella comata, Ophidonais serpentina, Uncinais uncinata, 

Rhyacodrilus coccineus, Stylodrilus heringianus i Propappus vollki. Na ovom prostoru 

zabeležene su i 9 Evro – Sibirskih vrsta sa 13.84%: Vejdovskyella intermedia, 

Amphichaeta leydigi, Nais pseudoptusa, Pristina rosea, Tubifex ignotus, Psamoryctides 

albicola, Psamoryctides barbatus, Potamothrix hammoniensis i Rhynchelmis limosella. 

Istovremeno je zapažena i grupa Zapadno-Balkanskih i Ponto-Kaspijskih taksona sa 

vrstama iz rodova: Isochaeta, Potamothrix i Psammoryctides i Srednje-evropski Nais 

cristinae. 

Smatra se da familija Tubificidae svoje korene vodi iz severno umerenog klimata, 

a da 63% do sada opisanih vrsta iz ove familije pripada Holarkti koj zoogeografskoj zoni. 

Endemi ne vrste iz roda Tubifex javljaju se na razli itim kontinentima pa je prema Timmu, 

(1987), izuzetno teško locirati njihov centar rasprostranjenja Postoje dokazi da je isto ni 

deo Severne Amerike centar diverziteta roda Limnodrilus koji je u Vojvodini veoma 

zastupljen. Balkansko poluostrvo smatra se centrom biodiverziteta roda Psammoryctides, 

a Ponto-Kaspijska podregija je centar širenja vrsta iz roda Potamothrix. 

Oligohete konstatovane na teritoriji Vojvodine svrstane su, prema mestu 

nalaženja, u re ne, hidroakumulacijske, oligohete plavnih zona i mrtvaja, kanalske i 

jezerske (tab. 2). Prema ovoj klasifikaciji, najve i broj zabeleženih taksona je konstatovan 

u rekama (82.76%), zatim u hidroakumulacijama 51.72 %, slede plavne zone sa 

mrtvajama (34.48%), kanali sa 31.03% i na kraju jezera sa svega 25.29%. Od ukupno 72 

konstatovana taksona u rekama Vojvodine 30.55% su vezani isklju ivo za njih, dok je 15 

% oligoheta karakteristi no za hidroakumulacije, 13.63% za jezera i 13.33% za plavne 

zone i mrtvaje. Samo za kanalsku mrežu DTD nije vezan niti jedan takson. 

- 42 -


Tabela 2. Diverzitet oligoheta po tipovima hidroekosistema 

taksoni vodotoci taksoni vodotoci 

I II III IV V I II III IV V 

Aeolosoma sp 0 0 0 0 1 L. claparedeanus 1 1 1 1 1 

Amphichaeta leydigii 0 1 0 0 1 L. helveticus 0 0 0 1 1 

A. rostrifera 0 1 0 0 1 L. hoffmisteri 1 1 1 1 1 

Aulophorus furcatus 

0 0 1 0 1 

L. hoffmisteri f. parva 

0 1 1 0 1 

Chaetogaster sp. 1 1 0 0 1 L. udecemianus 1 1 1 1 1 

C. . crystallinus 0 1 0 0 1 Potamothrix sp. 1 1 1 1 1 

C. diastrophus 0 1 0 0 0 P. bavaricus 0 0 0 1 0 

C. diaphanous 0 1 0 0 0 P. danubialis 0 0 0 0 1 

Nais sp. 1 1 1 1 1 P. hammoniensis 1 1 1 1 1 

N. barbata 0 1 0 0 1 P. isochaetus 0 0 0 0 1 

N. bretscheri 1 1 0 0 1 P. moldaviensis 0 0 0 1 1 

N. communis 0 1 1 0 1 P. vejdovskyi 0 0 0 0 1 

N. cristinae 1 1 0 0 1 Psammoryctides sp. 0 1 1 1 1 

N. elinguis 1 1 0 1 1 P. albicola 1 1 0 1 1 

N. pardalis 1 1 1 0 1 P. barbatus 0 1 1 1 1 

N. pseudoptusa 0 1 0 0 0 P. deserticola 0 0 0 1 1 

N. stolci 1 1 0 0 1 P. moravicus 0 0 0 1 1 

N. simplex 0 1 1 0 1 Peloscolex sp. 0 0 1 1 1 

N. variabilis 0 1 0 0 0 P. benedeni 0 0 0 0 1 

Dero sp. 1 1 1 1 1 P. velutinus 0 0 1 1 1 

D. digitata 1 1 1 1 1 Peipsidrilus pusillus 0 0 0 0 1 

0 1 0 0 1 Ryacodrilus 

0 0 0 1 0 

D. dorsalis 

coccineus 

D. obtusa 0 1 0 1 1 Tubifex sp. 1 1 1 1 1 

Ophidonais serpentina 0 1 1 0 1 T. ignotus 0 1 0 0 1 

Homochaeta sp 0 0 0 0 1 T. nerthus 0 0 1 0 1 

Paranais sp. 0 0 0 0 1 T. montanus 0 1 0 0 1 

Pristina longiseta 0 1 0 0 0 T. tubifex 1 1 1 1 1 

P. rosea 

0 0 0 0 1 Thalassodrilus 

prostatus 

0 1 0 0 1 

Stylaria fossularis 0 0 0 0 1 Bythonomus sp. 0 0 1 1 0 

S. lacustris 0 1 0 0 1 B. lemani 0 1 0 1 1 

Uncinais uncinata 0 1 0 0 1 Lubriculus sp. 0 0 0 0 1 

Vejdovskiella comata 1 0 0 0 0 Lamprodrilus sp 0 0 0 0 1 

V. intermedia 1 0 0 0 0 Stylodrilus sp. 0 0 0 1 1 

Aulodrilus sp 0 0 0 0 1 S. heringianus 0 0 0 0 1 

0 1 1 0 1 Rhynchelmis 

0 0 0 1 0 

A. pluriseta 

limosella 

Ilyodrilus sp. 1 0 0 0 0 Trichodrilus sp. 0 0 0 0 1 

I. perieri 0 0 0 1 0 Enchitraeus sp. 0 0 0 0 1 

I. templetoni 0 0 0 0 1 Fredericia sp. 0 0 0 0 1 

Isochaetides sp. 1 0 0 0 1 F. bisetosa 0 1 0 0 0 

I. michaelseni 0 0 1 0 1 F. perieri 0 0 0 0 1 

I. suspectus 0 0 0 0 1 Pachidrilus sp. 0 1 0 0 0 

Branchiura sowerbyi 0 1 1 1 1 Propappus volki 0 0 0 0 1 

Limnodrilus sp 1 1 1 1 1 Eiseniela tetraedra 0 0 1 0 1 

Ukupno taksona po vodotocima I-22 II-45 III-27 IV-30 V-72 

Procentualna zastupljenost 25.29% 51.72% 31.03% 34.48 

% 

82.76% 

Broj taksona prema stepenu saprobnosti - 2 - 26 - 18 - 4 

Procentualna zastupljenost 3.84% 50% 34.61 

% 

7.69% 

Legenda: I - jezera, II - hidroakumulacije , III - kanali, IV - bare i plavne zone, V – reke, o - oligosaprobno, 

betasaprobno, - saprobno, – polisaprobno 

- 

- 43 -


Prema dobijenim podatcima za oligohetnu faunu analizirana je sli nost izme u pet 

grupa hidroekosisitema. Najve i koficijenat sli nosti na osnovu kvalitativnog sastava je 

konstatovan izme u hidroakumulacija i re nih tokova (64.95%), a najmanja (40.42%) 

izme u autohtonih jezera i re nih tokova (tab.3). Pore enjem vojvo anskih jezera sa 

jezerima severa Evrope (spisak oligoheta iz Pop enko 1988), dobija se sli nost od 

36.17%, dok je sli nost izme u vešta kih akumulacija ova dva podru ja daleko ve a i 

iznosi 54.37%. Sli nost izme u re nih tokova ova dva podru ja iznosi 55.48%. Veoma 

velika podudarnost proizilazi iz injenice da oba regiona pripadaju Holarkti koj 

zoogeografskoj oblasti. Visok koeficijenat sli nosti je zapažen izme u oligoheta Vojvodine 

i spiska oligoheta Irske (Trod et al. 2005), i on iznosi 60.00 %. Pore enjem diverziteta 

akvati nih oligoheta nacionalnog parka u Stocholmu, Sweden, (Erséus et al. 1998), sa 

diverzitetom oligoheta navedenih u ovom radu, dobijamo keficijent sli nosti ove dve faune 

od 52.17 %. U fauni tubificida, reka Australije (Pinder & Brinkhurst, 2000) navode spisak 

od 28 vrsta. Koeficijenat sli nosti izme u ove faune i faune Tubificidae reka Vojvodine je 

24.56 %, što je veoma velika sli nost, obzirom da se radi o dve potpuno razli ite i 

udaljene zoogeografske oblasti (Australija pripada Antarkti koj oblasti). Koeficijent 

slu nosti izme u biodiverziteta oligoheta Bugarske (Uzunov, 1980) i Vojvodine je 46.01%. 

Tabela 3. Koeficijenti sli nosti izme u hidroekosistema Vojvodine 

I II III IV V 

I 53.73% 48.98% 50.00% 40.42% 

II 53.73% 55.55% 48.00% 64.95% 

III 48.98% 55.55% 45.33% 52.52% 

IV 50.00% 48.00% 45.33% 49.02% 

V 40.42% 64.95% 52.52% 49.02% 

Rezultati korespodentne analize, kvalitativnog satava oligoheta antropogenih 

hidroakumulacija u Vojvodini, jasno svrstava ove ekosisteme u nekoliko grupa. Jednu 

grupu akumulacija ine Sot, Borkovac (Ruma) i Zobnatica (Ba ka Topola), drugu Ljukovo, 

Man elos i Bela crkva, tre u grupu ine Mohara (Erdevik) i Mesi (Vršac), dok se 

posebno izdvajaju Me eš i akumulacija Bešenovo (sl.12). Sli no grupisanje ovih 

hidroekosistema dobijamo i preko klaster analize. Ovde se jasno izdvaja najmla a 

hidroakumulacija (Me eš) u kojoj se veoma brzo formirala stabilna i raznovrsna 

oligohetna zajednica (sl. 13). Po svom sastavu faune oligohetna veoma su sli ne 

akumulcije Mohara (Erdevik) i Mesi (Vršac), koje se odlikuju malim brojem vrsta ali sa 

relativno velikim brojem zajedni kih vrsta. 

- 44 -


Dimension 2; Eigenvalue: .20875 (4.214% of Inertia) 

2.5 

2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

-2.0 

Naissim Stylari1 

Amphicha Chaetog2 Psammory Pristina 

Bythonom Amphich1 Chaetoga Aulodril Psammor1 

Tubifex1 

Derodor 

Chaetog1 Potamot2 Thalasso Uncinais Frideric Tubifex Naiseli 

Naissto 

Psammor4 

Limnodr3 

Ophidona Naisbar Naiscri 

Naispar 

Naispse Naisvar 

Chaetog3 Naisbre 

Branchiu 

Limnodri 

Limnodr5 

Potamot5 Tubifex3 

Naiscom 

Deroobt 

RUMA 

BAC_TOPO SOT 

Pachidri 

MEDJES 

Tubifex2 

BELA_CRK 

LJUKOVO 

MANDJELO 


- 45 - 

Naissp. 

BESENOVO 

Limnodr2 

VRSAC 

Derosp. 

Derodig 

ERDEVIK 

Limnodr4 

-2.5 

-1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 

Slika 12. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta 

hidroakumulacija Vojvodine 

LJUKOVO 

MANDJELO 

ERDEVIK 

VRSAC 

BESENOVO 

BELA_CRK 

RUMA 

SOT 

BAC_TOPO 

MEDJES 



1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 


Slika 13. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta hidroakumulacija Vojvodine 

Korespodentnom analizim kvalitativnog sastava oligoheta mrtvaja i bara 

Vojvodine jasno se izdvaja grupa koju ine Obedska bara, Koviljski rit, Mrtva Tisa i 

Carska bara, a posebno se izdvaja Zasavica (sl. 14). U okviru prve grupe možemo 

izdvojiti podgrupu gde svrstavamo Koviljski rit (Šlajz i Arkanj) i Mrtvu Tisu, a drugu 

podgrupu grade Carska i Obedska bara. Sli no grupisanje ovih hidroekosistema dobija se 

i preko klaster analize. Ovde se jasno izdvaja Zasavica sa svojim specifi nim geografskim 

položajem i karakteristi nom zajednicom oligoheta (sl. 15).



2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

-2.0 

Bythonom Bythono1 Pelosco2 Rhynchel Naiscom 

ZASAVICA 

Derodig 

Psammor2 Potamot4 Potamoth Limnodr1 Ryacodri Ilyodril 

Stylodr1 

Psammor4 Psammor3 Naiseli Naissp. 

Pelosco1 


- 46 - 

CA_BA_LU 

Psammory 

Limnodr4 Limnodr5 Tubifex2 

SLAJZ 

M_TI_CUR K_RIT_AR 

Deroobt Derosp. 

Tubifex3 Psammor1 Branchiu 

OB_OBREZ 

Potamot5 Potamot2 Limnodr2 Limnodri 

-2.5 

-2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 

ZASAVICA 

OB_OBREZ 

K_RIT_AR 

SLAJZ 

M_TI_CUR 

CA_BA_LU 

Slika 14. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune 

Oligochaeta mrtvaja i plavnih zona Vojvodine 



1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 


Slika 15. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta mrtvaja i plavnih zona Vojvodine 

Obradom podataka, kvalitativnog sastava oligoheta Hidrosistema DTD, 

korespodentnom analizim, jasno se izdvajaju dve grupe lokaliteta. Jednu grupu ine 

Ba ki Petrovac, Bezdan, Sombor i Srpski Mileti , a drugu Melenci i Kajtasovo, dok se 

posebno izdvajaju Mali Stapar i Savino selo (sl. 16). Sli no grupisanje ovih 

hidroekosistema dobija se i preko klaster analize. Ovde se jasno izdvajaju Savino selo i 

Mali Stapar, dok podjednako euklidsko odstojanje imaju dva ba ka lokaliteta (Ba ki 

Petrovac i Bezdan) kao i dva banatska (Melenci i Kajtasovo) koje se odlikuju malim 

brojem oligohetnih vrsta sl. 17).



2.5 

2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

-2.0 

-2.5 

Psammor1 Isochae1 Naissim Derodig 

Ophidona Stylari1 

Tubifex3 

Tubifex 

Naissp. 

SAV_SELO 

Aulodril 

Pelosco1 

Tubifex2 

Potamot5 

Limnodr5 


- 47 - 

B_PETROV 

BEZDAN 

Potamot2 M_STAPAR 

SOMBOR 

KAJTASOV 

S_MILETI 

Limnodri 

MELENCI 

Branchiu 

Limnodr2 

Limnodr4 

-3.0 

-1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 

BEZDAN 

B_PETROV 

SOMBOR 

S_MILETI 

MELENCI 

KAJTASOV 

M_STAPAR 

SAV_SELO 

Slika 16. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune 

Oligochaeta Hidrosistema DTD Vojvodine 



1.6 1.8 2.0 2.2 2.4 2.6 2.8 


Slika 17. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta Hidrosistema DTD 

Na osnovu rezultata korespodentne analize, kvalitativnog sastava oligoheta 

prirodnih jezera u Vojvodini, jasno se izdvaja Ludoško jezero, za koga su vezana dva 

taksona iz familije Naididae (sl.18). Ovaj prirodni ekosistem je izdvojen i preko ura enih 

klaster analiza. Utvr ena je velika sli nost u sastavu oligohetne zajednice sektora III 

Pali kog jezera i relativno mladog jezera, Provala, kod Vajske (sl. 19).



3.0 

2.5 

2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

Derodig 

LUD_HAJD 

Naissp. 

PAL_III 

Potamot2 Naiscri Naiseli 

PRO_VAJS 


- 48 - 

Psammory Derosp. Ilyodri1 

Potamot5 Limnodr4 Limnodr2 Limnodr5 Tubifex2 Tubifex3 Naissto 

Vejdovs1 Vejdovsk 

PAL_IV 

Chaetog3 Isochae2 Limnodri Naisbre Naispar 

-2.0 

-3.0 -2.5 -2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 

Slika 18. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta jezera Vojvodine 

PAL_IV 

PAL_III 

PRO_VAJS 

LUD_HAJD 



2.2 2.4 2.6 2.8 3.0 3.2 3.4 3.6 3.8 


Slika. 19. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta jezera Vojvodine 

3.4. BIODIVERZITET 

3.4.1. Region Srema 

Kvalitativnom analizom uzoraka reka, plavnih zona i hidroakumulacija na teritoriji 

Srema u periodu od 1985-1999 godine konstatovane su 4 familije oligoheta iz 19 rodova 

sa 37 vrsta. Familija Naididae je bila zastupljena sa osam rodova i 19 vrsta, a 

Encytraeidae i Lumbriculidae sa po dva roda. Rod Nais je zastupljen sa 10 vrsta (tab. 4). 

Najmanji broj vrsta (1) je konstatovan na vodotoku Studva, a bogatsvom raznovrsnosti 

izdvaja se akumulacija Sot sa 22 vrste (sl. 20). Prisustvo taksona Chaetogaster 

diaphanous, Nais elinguis, N. stolci, Uncinais uncinata, Tubifex ignotus, Thalasodrilus 

prostatus i Fridericia bisetosa je konstatovano na akumulaciji Me eš, dok su Amphichaeta 

leydigii, Chaetogaster sp., C. diastrophus i Nais bretcheri zabeleženi na akumulaciji Sot.


Vrste Peloscolex velutinus, Bythonomus lemani i Rhynchelmis limosella su determinisane 

samo na Zasavici. Na akumulaciji Borkovac je zabeleženo prisustvo vrsta Nais variabilis i 

Psammoryctides albicola, dok je Pachidrilus sp. konstatovan na Mutalju. Alohtona vrsta 

Branchiura sowerbyi je prvi put konstatovana na teritoriji Srema 1988. godine u 

akumulaciji Borkovac ( uki , 1991), a drugi njen nalaz je u reci Savi. 

Tabela 4. Kvalitativni sastav Oligocheta Srema 

vrste lokaliteti Vrste lokaliteti 

Naididae Limnodrilus sp 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 

Amphichaeta leydigii 10 L. claparedeanus 2, 5, 6, 9, 10 

Chaetogaster sp. 10 L. hoffmisteri 2, 3, 4, 5, 6, 9, 10 

C. diastrophus 10 L. hoffmisteri f. parva 3, 5, 9 

C. diaphanous 5 L. udecemianus 3, 4 5, 6, 9, 10 

Nais sp. 5, 9, 10 Potamothrix sp. 2, 3, 4, 5, 6, 9, 10 

N. barbata 5, 6, 10 P. danubialis 3 

N. bretscheri 10 P. hammoniensis 2, 3, 5 

N. communis 1, 5, 6, 10 Psammoryctides sp. 4, 9 

N. cristinae 5, 6, 10 P. albicola 6 

N. elinguis 5 P. barbatus 3, 10 

N. pardalis 5, 6, 10 Peloscolex sp. 1 

N. pseudoptusa 6, 10 P. velutinus 1 

N. stolci 5 Tubifex sp. 3, 4, 5, 6, 8, 10,11 

N. simplex 6,10 T. ignotus 5 

N. variabilis 6, 10 T. montanus 4, 6 

Dero sp. 4, 5, 6, 9, 10 T. tubifex 1, 3, 4, 5, 6, 9, 10 

D digitata 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 Thalassodrilus prostatus 5 

D. dorsalis 5, 10 Lumbriculidae 

D. obtusa 5, 6 Bythonomus sp. 1 

Ophidonais serpentina 5, 6, 10 B. lemani 1 

Pristina longiseta 10 Stylodrilus sp. 2 

Stylaria lacustris 6, 10 Rhynchelmis limosella 1 

Uncinais uncinata 5 Enchitraeidae 

Tubificidae Fridericia bisetosa 5 

Branchiura sowerbyi 3, 6 Pachidrilus sp. 8 

Legenda: 1- Zasavica, 2- Obedska bara, 3 - Sava, 4 - Ljukovo, 5 – Me eš, 6 - Borkovac, 

7 - Mohara , 8 - Mutalj, 9 – Man elos, 10 - Sot, 11 - Studva 

- 49 -


broj vrsta 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Studva 

Sava 

O. bara 

Zasavica 

vodotoci 

Ljukovo 

- 50 - 

Me es 

Borkovac 

Mohara 

Slika 20. Broj taksona u vodotocima Srema 

Brojnost Oligochaeta na vodotocima Srema se kretala od 0, zabeleženih na 

Me ešu, do maksimalnih 8271 ind/m 2 konstatovanih na akumulaciji Sot. Vrste Limnodrilus 

sp i Branchiura sowerbyi dominiraju na lokalitetu Sava-La arak sa preko 69% (tab. 1 u 

prilogu). Na Obedskoj bari i Zasavici konstatovana je relativno mala brojnost oligoheta i 

izrazita dominacija Tubificidae. Brojnost individua vrste Rynchelmis limosella na Zasavici 

dostizala je vrednosti od 606 ind/m 2 (tab. 2 u prilogu). Kvantitativnom analizom uzoraka 

makrozoobentosa na akumulaciji Me eš zabeležena je dominacija oligoheta a njihova 

maksimalna brojnost je iznosila 7512 ind/m 2 (tab.3 u prilogu). Iako se radi o relativno 

mladoj akumulaciji i ovde je konstatovana dominacija vrsta iz roda Limnodrilus. Broj 

individua oligoheta na akumulaciji Borkovac je varirao od 44 do 3744 ind/m 2 (tab. 4 u 

prilogu). Hidroakumulacija Sot se odlikuje veoma raznovrsnom faunom oligoheta i njenom 

brojnoš u koja se kretala od 44.4 do 18271 ind/m 2 . Ova maksimalna brojnost zabeležena 

u Sotu je ujedno i najve a brojnost oligoheta na teritoriji Srema (tab. 5 u prilogu). 

Akumulacije Mohara , Man elos i Mutalj se odlikuju ujedna enim i relativno malim brojem 

individua. Minimum od 44 ind/m 2 je zabeležen na Mutalju a maksimum od 3596 ind/m 2 na 

Man elosu (tab. 6 u prilogu). 

Prose ne vrednosti brojnosti na ispitivanim vodotocima Srema varirale su od 67 

ind/m 2 na Studvi do maksimalnih 5516 ind/m 2 na reci Savi. Male prose ne vrednosti su 

konstatovane na Obedskoj bari, Mutalju, Mohara u, Zasvici i Ljukovu (sl. 21). 

Mutalj 

Man elos 

Sot


ind-m2 

6000 

5000 

4000 

3000 

2000 

1000 

0 

Sava 

Studva 

O. bara 

Zasavica 

Ljukovo 

- 51 - 

vodotoci 

Borkovac 

Mutalj 

Slika 21. Prose ne brojnosti oligoheta u vodotocima Srema 

3.4.1.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta Srema 

Oligohetna zajednica vodotoka Srema je stabilna i uniformna, što nam potvr uje i 

izra unati indeks diverziteta. Najmanja vrednost indeksa diverziteta je registrovana na 

akumalaciji Mohara (0.00), a najve a od 2.128 u akumulaciji Sot (tab. 5a i 6 u prilogu). 

Prose ne vrednosti indeksa diverziteta po vodotocima u periodu 1985. -1999. godine su 

varirale od 0.00 na akumulaciji Mohara do 1.325 na reci Savi (sl. 22). Relativno niske 

vrednosti indeksa diverziteta na akumulacijama Srema su posledica organskog 

optere enja koje povremeno u njih dospeva spiranjem sa okolnih obradivih površina. 

Sot


SW 

1.4 

1.2 

1 

0.8 

0.6 

0.4 

0.2 

0 

Studva 

Sava 

O. bara 

Zasavica 

vodotoci 

Ljukovo 

Me es 

- 52 - 

Borkovac 

Mohara 

Mutalj 

Man elos 

Slika 22. Prose ne vrednosti Šenon - Wiverovog indeksa biodiverziteta 

3.4.1. 2. Dominantnost i konstantnost 

Vrste iz familije Naididae, su konstatovane na 8 od ukupno 11 prou avanih 

vodotoka Srema, a u zajednicama oligoheta koje grade su u 73.07% slu ajeva 

subrecendentne (zastupljene sa manje od 1% u uzorku),. Kao dominantne i 

eudominantne, vrste iz ove familije, javljaju se u svega 13.46% slu ajeva, (tab. 5). Vrsta 

Dero digitata nije jedino konstatova na Obedskoj bari dok je eudominantna na Zasavici i 

Mihara u, subdominantna na Ljukovu i Borkovcu, recedentna na Me ešu i Man elosu a 

subrecedentna na Savi i Sotu. Istovremeno, familija Tubificidae je konstatovana na svim 

istraživanim hidroekosistemima, a vrste u okviru ove grupe su u 58.21% slu ajeva 

subrecentne. Taksoni iz ove familije su eudominantni i dominantni u 20.89% proba, a od 

ovog procenta 13.43% otpada na rod Limnodrilus. Na hidroakumulacijama Borkovac, 

Mutalj, Mohara , Man elos i Sot Limnodrilus sp. je eudominantan takson, na reci Savi i 

akumulaciji Ljukovo je dominantan i na Me ešu je subdominantan. Familije Lumbriculide i 

Enchitraeide su konstatovane samo u po dva hidroekosistema i u njihovim zajednicama 

oligoheta imaju važnu ulogu (tab. 5). Takson Pachidrilus sp. je eudominantan na 

akumulaciji Mutalj. 

Konstatovani taksoni iz familije Naididae u zajednicama oligoheta koje sa injavaju 

u vodotocima Srema su akcidentni u 76.92% slu ajeva. Dero sp. ima status konstatnog 

Sot


taksona na akumulaciji Me eš, dok ni jedan takson, niti na jednom vodotoku, nema 

eukonstantan status. Napred pomenuta vrsta Dero digitata je na sedam, od ukupno devet 

lokaliteta na kojima se javlja, akcesorna, a na jednom je akcedentna (tab. 5). Taksoni iz 

familije Tubificidae su akcesorni u 48.53% slu ajeva, a eukonstantni i konstatntni u 25 % 

slu ajeva. Limnodrilus sp. je eukonstatntan ili konstatntan na svim vodotocima na kojima 

je zabeležen. Pripadnici familije Lumbriculidae su u zajednicama oligoheta koje grade 

akcesorne ili akcidentne vrste, dok su Fridericia bisetosa i Pachidrilus sp (familija 

Enchitraeide) akcesorni ili konstantni. 

Pozicije centroida lokaliteta i vrsta u prostoru prve dve korespodentne ose koje 

nose najve i procenat diskriminacije izdvajaju nekoliko lokaliteta. Jednu grupu lokaliteta 

ine hidroakumulacije Bešenovo, Mohara (Erdevik), Ljukovo i Man elos, dok se posebno 

izdvajaju Zasavica i Obedska bara (sl. 23). 


4 

3 

2 

1 

0 

-1 

-2 

Bythonom Bythono1 Pelosco1 Rhynchel Peloscol 

2D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2 

Input Table (Rows x Columns): 68 x 68 (Burt Table) 

Naiscom 

Potamoth Psammor2 

Amphicha Chaetog2 Chaetog1 Naisbre Pristina Psammory 

Tubifex1 

Chaetoga Thalasso Uncinais Naissto Frideric Tubifex Naiseli Psammor1 Branchiu 

Naispse Naissim Naisvar Stylaria 

Derodor Deroobt MEDJES 

Limnodr2 

Ophidona Naisbar Naispar Naiscri Naissp. 

RUMA SOT 

Stylodri 

Pachidri 

ZASAVICA 

Potamot1 

OBREZ 

Limnodri 


- 53 - 

BESENOVO 

Tubifex2 

Derosp. 

Tubifex3 

LACARAK LJUKOVO 

MANDJELO 

Limnodr4 

Potamot2 Limnodr1 

ERDEVIK 

Derodig 

Limnodr3 

-3 

-1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 

Slika 23. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Srema


- 54 -


- 55 -


3.4.1.3. Koeficijent sli nosti 

Prema ovom parametru najmanja sli nost je konstatovana izme u Studve u 

pore enju sa Obedskom barom, Zasavicom, Mohara em, Mutaljom i Man elosom, gde 

je koeficijenat sli nosti iznosio 0.00%. Koeficijenat sli nosti ovog vodotoka je najve i sa 

akumulacijom Ljukovo i iznosi 20 %. Najve a sli nost (75%) je zabeležena izme u 

hidroakumulacija Borkovac i Sot (tab.6). Generalno posmatrano, veoma velika sli nost je 

konstatovana izme u hidroakumulacija Srema i ona se kre e od 13.79% do 75 %. Veoma 

visok koeficijent sli nosti (54.54%) je izme u reke Save i akumulacije Man elos. 

Koeficijent sli nosti izme u pore enih vodotoka Srema je u samo 12.72% varijanti ve i od 

pedeset procenata. 

Tabela 6. Koeficijenat sli nosti izme u vodotoka Srema 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 

1 16.66% 12.50% 30.00% 30.00% 43.24% 42.42% 16.66% 28.57% 54.54% 37.84% 

2 16.66% 0.00% 0.00% 20.00% 7.41% 8.69% 0.00% 0.00% 0.00% 7.41% 

3 12.50% 0.00% 28.57% 26.26% 25.80% 22.22% 0.00% 0.00% 35.29% 19.35% 

4 30.00% 0.00% 28.57% 21.05% 22.85% 19.35% 16.66% 16.66% 28.57% 17.14% 

5 30.00% 20.00% 26.26% 21.05% 38.88% 50.00% 30.76% 30.76% 63.63% 38.88% 

6 43.24% 7.41% 25.80% 22.85% 38.88% 62.50% 20.68% 13.79% 57.89% 65.38% 

7 42.42% 8.69% 22.22% 19.35% 50.00% 62.50% 24.00% 16.00% 47.05% 75.00% 

8 16.66% 0.00% 0.00% 16.66% 30.76% 20.68% 24.00% 33.33% 40.00% 20.68% 

9 28.57% 0.00% 0.00% 16.66% 30.76% 13.79% 16.00% 33.33% 26.26% 13.79% 

10 54.54% 0.00% 35.29% 28.57% 63.63% 57.89% 47.05% 40.00% 26.26% 47.36% 

11 37.84% 7.41% 19.35% 17.14% 38.88% 65.38% 75.00% 20.68% 13.79% 47.36% 

Legenda: 1 - Sava, 2 - Studva, 3 - Obedska bara, 4 - Zasavica, 5 – Ljukovo, 6 - Me eš, 7 – 

Borkovac, 8 – Mohara , 9 - Mutalj, 10 – Man elos, 11.- Sot 

Klaster analizom diverzitet oligoheta po lokalitetima u regionu Srema, jasno se 

izdvaja hidroakumulacija Me eš i bara Zasavica, a velika sli nost je izme u Borkovca 

(Ruma) i Sota, kao i izme u akumulacija Mohara (Erdevik) i Mutalj (Bešenovo). Srodnost 

u sastavu oligoheta pokazuje Sava kod La araka sa akumulacijama Ljukovo i Man elos 

(sl. 24). 

ZASAVICA 

OBREZ 

LACARAK 

LJUKOVO 

MANDJELO 

ERDEVIK 

BESENOVO 

RUMA 

SOT 

MEDJES 

Tree Diagram for 10 Variables 



1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 


Slika 24. Sli nost kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Srema 

- 56 -


3.4.1.4. Indeks saprobnosti 

Na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog sastava oligoheta izra unat je indeks 

saprobnosti za istraživane vodotoke Srema. Najmanja vrednost indeksa saprobnosti je 

konstatovana u akumulaciji Me eš (1.2) u junu mesecu 1988 godine, a najve a u reci 

Studvi i hidroakumulacijama Ljukovo i Man elos, gde je izra unata vrednost isnosila 3.8. 

Izra unate prose ne vrednosti indeksa saprobnosti su varirale u rasponu od 2.50 u 

Zasavici do maksimalnih 3.6 zabeleženih u Studvi, (sl. 25). Kvalitet vode istraživanih 

vodotoka Vojvodine (po Libman-u) predstavljen je na slici broj 50. 

Si 

3,5 

3 

2,5 

2 

1,5 

1 

0,5 

0 

Zasavica 

Me es 

3.4.2. Region Ba ke 

4 

Borkovac 

Sot 

Sava 

O. bara 

vodotoci 

- 57 - 

Mutalj 

Man elos 

Ljukovo 

Studva 

Slika 25. Prose ni indeks saprobnosti u vodoticima Srema 

Analizom uzoraka faune dna hidroekosistema Ba ke u periodu 1985. – 1999. 

godina konstatovano je 32 vrste Oligochaeta iz 4 familije i 19 rodova. Familija Tubificidae 

je zastupljena sa 9 rodova i 13 vrsta, Naididae sa 8 rodova i 17 vrsta, Lumbriculide sa dva 

taksona iz roda Bythonomus i Lumbricidae sa jednom vrstom. Rodovi Nais i Limnodrilus 

su zastupljeni sa po 8 odnosno 4 vrste, dok je familija Lumbricidae zastupljena samo sa 

vrstom Eiseniela tetraedra (tab.7). Najmanji broj vrsta (1) je konstatovan na reci Krivaji 

kod Bajše i Ba ke Topole, a najve a raznovrsnost (18 vrsta) je zabeležena na 

akumulaciji Zobnatica kod Ba ke Topole (sl. 26). Prisustvo vrsta Amphichaeta rostrifera, 

Chaetogaster cristalinus, Nais barbata, Stylaria lacustris i Bythonomus lemani je 

zabeleženo samo na akumulaciji Zobnatica, dok su Iliodrilus sp., i Isochaeta sp 

determinisani u uzorcima sa Pali kog jezera, sektor III odnosno IV. Vrste Vejdovckzella 

comata i V. intermedia su determinisane samo na jezeru Provala kod Vajske, a 

Aulophorus furcatus, Limnodrilus hoffmeisteri forma parva, Bythonomus sp. i Eiseniela 

tetraedra na delu Bajskog kanala kod Bezdana i Ba kog brega. Samo na Mrtvoj Tisi kod 

uruga je zabeleženo prisustvo Psammoryctides moravicus, a vrsta Nais comunis i 

Isochaetides michaelseni na delu hidrosistema DTD kod Savinog sela. Alohtona vrsta 

Branchiura sowerbyi je konstatovana na preko 57.14 % istraživanih lokaliteta na teritoriji 

Ba ke.


Tabela 7. Kvalitativni sastav faune Oligochaeta Ba ke 

vrste lokaliteti vrste lokaliteti 

Naididae Ilyodrilus sp. 3 

Aulophorus furcatus 12 Isochaetides sp. 2 

Amphichaeta 

rostrifera 

5 I. michaelseni 8 

Chaetogaster sp. 2, 5 Limnodrilus sp. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 

13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 

20, 21 

C. cristalinus 5 L. claperedeanus 2, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 18, 

19,20 

Nais sp. 3, 4, 5, 8, 9, 12, 18 L. hoffmeisteri 1, 2, 3, 5, 6, 7, 9, 11, 13, 14, 

18, 19, 20 

N. barbata 5 L. hoffmeisteri 

f. parva 

13, 

N. bretscheri 2, 5 L. udecemianus 1, 2, 3, 5, 9, 11, 13, 14, 18, 

19, 20 

N. communis 8 Potamothrix sp. 1, 2, 3, 5, 6, 9,10, 13, 14, 18, 

19, 20 

N. cristine 1, 3, 5 P. hammoniensis 1, 3, 9, 11, 13, 14, 18, 19, 20 

N. elinguis 1, 3, 20 Psammoryctides 

sp. 

13, 14, 20 

N. pardalis 2, 5, 13 P. albicola 3, 14, 19, 20 

N. simplex 5, 8, 13 P. barbatus 8, 13, 14, 18, 19, 20 

N. stolci 1, 2, 3 P. moravicus 20 

Dero sp. 3, 5, 12, 18, 19 Peloscolex sp. 7, 10, 13, 14, 18, 20 

D. digitata 1, 3, 4, 5, 8, 12, 13, 14, 

17, 20 

P. velutinus 13, 14 

D. obtusa 5, 14, 18, 19 Tubifex sp. 1, 2, 3, 5, 13, 14, 17, 18, 19, 

20 

Ophudonais 5, 9 T. tubifex 1, 2, 3, 5, 7, 13, 14, 17, 18, 

serpentina 

29, 20 

Stylaria. lacustris 5 Lumbriculidae 

Vejdovskiella comata 1 Bythonomus sp. 13 

V. intermedia 1 B. lemani 5 

Tubificidae Lumbricidae 

Aulodrilus pluriseta 5, 6, 9 Eiseniela tetraedra 13 

Branchiura 

sowerbyi 

5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 14, 

18, 19, 20, 21 

Legenda: 1. Provala -Vajska, 2. Pali IV, 3. Pali III, 4. Ludoš -Hajdukovo, 5. Zobnatica - Ba ka 

Topola, 6. DTD -Bezdan, 7. DTD - Sombor, 8. DTD - Savino selo, 9. DTD - Mali Stapar, 10. DTD - 

Ba ki Petrovac, 11. DTD - Srpski Miletic, 12. Bajski kanal - Bezdan, 13. Bajski kanal - Ba ki Breg, 

14. Plazovi - Ba ki Breg, 15. Krivaja -Bajša, 16. Krivaja - Ba ka Topola, 17. Krivaja - Srbobran, 

18. Koviljski rit - Arkanj, 19. Koviljski rit - Slajz, 20. Mrtva Tisa - urug, 21. Jegri ka - Žbalj 

- 58 -


broj vrsta 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Provala-Vajska 

Palic III 

Zobnatica-B. Topola 

DTD-Sombor 

DTD-M. Stapar 

- 59 - 

DTD-Sr. Miletic 

lokaliteti 

Bajski kanal-B. Breg 

Krivaja-Bajsa 

Krivaja-Srbobran 

Slika 26. Broj taksona oligoheta na lokalitetima Ba ke 

Koviljski rit-Slajz 

Jegricka-Zabalj 

Brojnost individua Oligochaeta na vodotocima Ba ke se kretala od 0, zabeležena 

na kanalu DTD kod Vrbasa, do maksimalne 25354 ind/m 2 konstatovane na Mrtvoj Tisi kod 

uruga (tab. 7a, 8 i 9 u prilogu). Kvantitativnom analizom uzoraka makrozoobentosa na 

rekama Jegri ka i Krivaja zabeležena je relativno mala brojnost oligoheta a maksimalna 

je iznosila 444 ind/m 2 (tab. 10 u prilogu). Familija Tubificidae dominira na oba vodotoka, a 

vrsta Dero digitata je determinisana na lokalitetu Srbobran. Za Vojvodinu “interesantna” 

vrsta Branchiura sowerbyi nije “osvojila” re icu Krivaju. Broj individua oligoheta na jezeru 

Provala je varirao od 1714 - 3749 ind/m 2 (tab. 11 u prilogu). U uzorku uzetom na ovom 

jezeru avgusta 1986 konstatovane su individue iz familije Tubificidae, a maja 1995 

dominira familija Naididae sa preko 60%. Posle rekonstrukcije Pali kog jezera formirala 

se relativno stabilna zajednica oligoheta i njena brojnost se kre e od 88.8 do 15541 

ind/m 2 . Na ovom jezeru i posle rekonstrukcije, sve do 1992. godine, dominiraju vrste iz 

familije Tubificidae (sector IV), dok je na sektoru III do 1990. god. donekle bila 

uspostavljena ravnoteža izme u familija Naididae i Tubificidae (tab. 12 u prilogu). U faunu 

dna jezera Ludoš oligohetna fauna više nije zastupljena, a poslednji nalaz pripadnika ove 

klase (a i drugih organizama makrozoobentosa) datira iz juna meseca 1988 godine (tab. 

11 u prilogu). Akumulacija Zobnatica se odlikuje raznovrsnom zajednicom oligoheta i 

njena brojnost varira od 44 do 10523 ind/m 2 (tab. 12 u prilogu). Koviljsko-Petrovaradinski 

rit, kao jedna od najzna ajnijih plavnih zona na Dunavu, odlikuje se raznovrsnom i 

stabilnom zajednicom oligoheta.


ind-m2 

12000 

10000 

8000 

6000 

4000 

2000 

0 


Ludos 


DTD-Bezdan 

DTD-Sombor 

lokaliteti 

DTD-Savino selo 

DTD-M. Stapar 

DTD-B. Petrovac 



Plazovic-B. Breg 

Slika 27. Prose ne brojnosti oligoheta u vodotocima Ba ke 

Broj individua na ovom hidroekosistemu varira od 44 do 9191 ind/m 2 (tab. 13 i 13a u 

prilogu). Hidrosistem DTD, kao najve a antropogena tvorevina na teritoriji Ba ke i 

Vojvodine odlikuje se raznovrsnoš u faune oligoheta, ali i veoma velikom 

neujedna enoš u broja individua. Pripadnici klase Oligochaeta nisu konstatovani na 

lokalitetu kod Vrbasa (nizvodno), a najve a brojnost je zabeležena na lokalitetu Ba ki 

breg od 5239 ind/m 2 (tab. 7 i 7a u prilogu). Mrtva Tisa je hidroekosistem sa stabilnom i 

uniformnom zajednicom oligoheta ija brojnost individua varira od 88 do 25354 ind/m 2 

(tab. 8 u prilogu). 

Krivaja-Bajsa 

- 60 - 

Krivaja-B. Topola 

Prose ne vrednosti brojnosti na ispitivanim vodotocima Ba ke varirale su od 104 

ind/m 2 na jezeru Ludoš kod Hajdukova do maksimalnih 10377 ind/m 2 na Mrtvoj Tisi kod 

uruga. Male prose ne vrednosti, osim za Ludoško jezero, karakteristi ne su i za ceo tok 

reke Krivaje (sl. 28). 

3.4.2.1. Indeks diverziteta zajednice Oligochaeta 

Oligohetna zajednica vodotoka Ba ke je stabilna i uniformna, što potvr uje i 

izra unati indeks diverziteta. Najmanja vrednost indeksa diverziteta je registrovana na 

Ludoškom jezeru, i Krivaji kod Bajše (0.000), a najve a od 1.661 na Hidrosistemu DTD 

kod Savinog sela . Prose ne vrednosti indeksa diverziteta po vodotocima u periodu 1985. 

- 1999. godine su varirale od 0.00 na Ludošu kod Hajdukova do 1.618 na jezeru Provala 

kod Vajske (sl. 28). 

Krivaja-Srbobran K 

Koviljski rit-Arkanj 


Mrtva tisa-Curug 

Jegricka-Zabalj


SW 

0 0,5 1 1,5 2 


Palic III 

Ludos 


DTD-Bezdan 

DTD-Sombor 

DTD-Savino selo 

DTD-M. Stapar 

DTD-B. Petrovac 


lokaliteti 

- 61 - 


Plazovic-B. Breg 

Krivaja-Bajsa 

Krivaja-B. Topola 

Krivaja-Srbobran K 

Koviljski rit-Arkanj 


Mrtva tisa-Curug 

Jegricka-Zabalj 

Slika 28. Prose ne vrednosti Šenon - Wiverovog indeksa biodiverziteta 

3.4.2.2. Dominantnost i konstantnost 

Vrste iz familije Naididae su prisutne u 9 od ukupno 10 prou avanih vodotoka 

Ba ke, a u zajednicama oligoheta koje grade su u 81.63 % slu ajeva subrecendentne 

(zastupljene sa manje od 1.00 % u uzorku). Kao dominantne i eudominantne vrste iz ove 

familije javljaju se u svega 8.16 % slu ajeva, a recedentne i subdominantne u 10.2 % 

(tab. 8). Vrsta Dero digitata je eudominantna u Ludoškom jezeru, dominantna na Pali u i 

Krivaji, recedentna na Zobnatici a subrecedentna u Provali, DTD-u, Plazovi u, Koviljskom 

ritu i Mrtvoj Tisi. Vejdovskyella comata i Vejdovskyella intermedia su recendentne u jezeru 

Provala, a Nais sp. i Dero digitata su eudominantni u Ludoškom jezeru. Familija 

Tubificidae je konstatovana na svim istraživanim hidroekosistemima, a vrste u okviru ove 

grupe su u 48.88 % slu ajeva subrecentne. Taksoni iz ove familije su eudominantni i 

dominantni u 17.77 % proba, a od ovog procenta 75 % se odnosi na rod Limnodrilus. Na 

hidroekosistemima Pali , Ludoš, Zobnatica, Krivaja, Koviljski rit i Jegri ka Limnodrilus sp. 

je eudominantan takson, dok je u Mrtvoj Tisi, Hidrosistemu DTD i Plazovi u dominantan, 

a na Provali recedentan. Familije Lumbriculide i Lumbricide su konstatovane samo u 

akumulaciji Zobnatica i Bajskom kanalu (DTD) i u njima su subrecedentni ili 

subdominantni (tab. 8). Vrsta Branchiura sowerbyi je eudominantna u reci Jegri ki, 

subdominantna u Hidrosistemu DTD, recedentna u Koviljskom ritu, a subrecedentna u 

Plazovi u, Zobnatici i Mrtvoj Tisi. 

Konstatovani taksoni iz familije Naididae u zajednicama oligoheta koje sa injavaju 

u vodotocima Ba ke su akcidentni u 81.63 %, akcesorni 6.12 % a konstantni u 12.24 % 

slu aja. Status konstantnosti imaju svi taksoni iz familije Naididae u jezeru Provala, dok ni


jedan takson ni na jednom vodotoku nema eukonstantan status. Dero digitata je na šest, 

od ukupnno devet lokaliteta na kojima se javlja akcesorna, na dva je akcidentna a na 

jednom je konstantna (tab.8). Vrste Aulophorus furcatus i Nais communis na kanulu DTD 

, kao i Amphichaeta rostrifera i Nais barbata sa Zobnatice su u zajednicama oligoheta 

koje grade subrecendentne i akcidentne. Dve interesantne vrste iz roda Vejdovskyella, V. 

comata i V. intermedia konstatovane u jezeru Provala su recendentne i konstantne. 

Taksoni iz familije Tubificidae su akcidentni u 53.33 %, akcesorni i konstantni u po 17.77 

%, a eukonstantni u 9.00 % slu ajeva. Limnodrilus sp. je eukonstantan ili konstantan u 90 

% vodotoka na kojima je zabeležen, a akcesoran je samo na jezeru Ludoš. Pripadnici 

roda Limnodrilus su jedine eukonstantne Tubificidae na teritoriji Ba ke. Branchiura 

sowerbyi status konstantne vrste ima u rekama Plazovi i Jegri ka. Pored ove alohtone 

vrste, status konstantnosti na pojedinim vodotocima Ba ke imaju Limnodrilus 

claparedeanus, Limnodrilus hoffmeisteri, Limnodrilus udecemianus, Potamothrix sp., 

Potamothrix hammoniensis, Psammoryctides barbatus, Tubifex sp. i Tubifex tubifex 

(tab.8). Taksoni iz familije Lumbriculidae i Lumbricide su u zajednicama oligoheta koje 

grade akcidentne vrste. Pripadnici roda Limnodrilus su jedine eukonstantne Tubificidae 

na teritoriji Ba ke. Branchiura sowerbyi status konstantne vrste ima na rekama Plazovi i 

Jegri ka. Pored ove alohtone vrste, status konstantnosti na pojedinim vodotocima Ba ke 

imaju Limnodrilus claparedeanus, Limnodrilus hoffmeisteri, Limnodrilus udecemianus, 

Potamothrix sp., Potamothrix hammoniensis, Psammoryctides barbatus, Tubifex sp. i 

Tubifex tubifex (tab. 8). Taksoni iz familije Lumbriculidae i Lumbricide su u zajednicama 

oligoheta koje grade akcidentne vrste. 

- 62 -


- 63 -


- 64 -


Korespondentnom analizom diverziteta oligoheta na vodotocima Ba ke izdvajaju 

se Ludoško jezero i Krivaja (Žabalj), po svom oskudnom sastavu ove grupe 

makroinvertebrata, koja je veoma tolerantna na organsko optere enje.(sl. 29). 


5 

4 

3 

2 

1 

0 

-1 

-2 

Naissp. 

BEZDA_BK 

Derodig 

HAJDUKOV 

SRBOBR_K 

Tubifex2 

Derosp. 

S_SELO 

Tubifex3 

P_III 

Aulophor 

VAJSKA 

Naiscri 

Naissto 

Naiseli Psammor1 Limnodr5 

NaissimPsammory 

B_TOPO_J Potamot1 

Naiscom Isochaet Ilyodril 

B_BR_DTD B_BREG_P CURUG ARKANJ 

P_IVSLAJZ 

Vejdovs1 Vejdovsk Deroobt M_STAPARPotamot4 

Limnodr2 

Bythonom Amphich1 Chaetoga Naisbar Chaetog1 Ophidona Naisbre Psammor3 

Isochae1 

Psammor2 Bythono1 Limnodr3 Eiseniel Stylari1 Pelosco2 

Limnodri 

SOMBOR S_MILETI 

Aulodril Pelosco1 

BEZD_DTD 

B_PETROV 


- 65 - 

Branchiu 

ZABALJ 

B_TOPO_K Limnodr4 BAJSA 

-3 

-1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 

Slika 29. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Ba ke 


Prema ovom paremetru najmanja sli nost je konstatovana izme u Jegri ke i 

Provale, Pali a, DTD, Zobnatice, i Koviljskog rita gde je koeficijenat sli nosti iznosio 

9.09% do 21.05%. Mala sli nost je zabeležena izme u Krivaje i Zobnatice, svega 28.75% 

iako je Zobnatica formirana pregra ivanjem korita Krivaje. Relativno malu sli nost sa 

ostalim vodotocima pokazuje Ludoško jezero, a sli nost sa vodotokom Krivaja je iznosila 

57.14%. Najve a sli nost (90.90%) je zabeležena izme u vodotoka Plazovi i plavne 

zone Koviljski rit (tab. 9). Koeficijent sli nosti izme u pore enih vodotoka je u 42.22% 

slu ajeva ve i od pedeset procenata. 

Tabela 9. Koeficijent sli nosti izme u vodotoka Ba ke 

Provala Palic Ludos Mrtva Tisa Zobnatica DTD Koviljski rit Plazovic Jegricka Krivaja 

Provala 66.66% 25.00% 62.05% 43.24% 40.00% 53.33% 55.17% 13.33% 47.05% 

Pali 66.66% 26.08% 61.11% 63.36% 54.06% 64.86% 55.55% 9.09% 33.33% 

Ludoš 25.00% 26.08% 21.05% 14.81% 20.00% 30.00% 21.05% 40.00% 57.14% 

Mrtva Tisa 62.05% 61.11% 21.05% 45.00% 60.46% 84.84% 87.75% 22.22% 40.00% 

Zobnatica 43.24% 63.36% 20.00% 45.00% 62.74% 58.53% 50.00% 15.38% 28.57% 

DTD 40.00% 54.06% 20.00% 60.46% 62.74% 68.18% 65.11% 13.79% 25.80% 

Koviljski rit 53.33% 64.86% 30.00% 84.84% 58.53% 68.18% 90.90% 21.05% 38.09% 

Plazovi 55.17% 55.55% 21.05% 87.75% 50.00% 65.11% 90.90% 22.22% 40.00% 

Jegri ka 13.33% 9.09% 40.00% 22.22% 15.38% 13.79% 21.05% 22.22% 25.00% 

Krivaja 47.05% 33.33% 57.14% 40.00% 28.57% 25.80% 38.09% 40.00% 25.00% 

Klaster analizom kvalitativnog sastava oligoheta po lokalitetima na teritoriji regiona 

Ba ke (sl.30), izdvaja se akumulaciono jezero Zobnatica i Pali ko jezero u sektoru IV, 

zatim veliku sli nost pokazuje Pali ko jezero III. sektor sa jezerom Provala. Jednu grupu 

ine Mrtva Tisa, urug i Koviljski rit (Šlajz i Arkanj). Veliku grupu grade lokaliteti na 

Hidrosistemu DTD i kanalisane re ice Krivaja i Jegri ka.


VAJSKA 

P_III 

HAJDUKOV 

BEZDA_BK 

B_PETROV 

BAJSA 

B_TOPO_K 

ZABALJ 

BEZD_DTD 

SRBOBR_K 

SOMBOR 

S_MILETI 

S_SELO 

M_STAPAR 

B_BR_DTD 

B_BREG_P 

CURUG 

ARKANJ 

SLAJZ 

P_IV 

B_TOPO_J 




0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 


Slika 30. Sli nost kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Ba ke 


saprobnosti za istraživane vodotoke Ba ke. Najmanja prose na vrednost je konstatovana 

u Ludoškom jezeru (2.85), a najve a u jezeru Pali , gde je zabeležena vrednost od 3.41. 

(sl. 31) 

Si 

3,6 

3,4 

3,2 

3 

2,8 

2,6 

2,4 

Provala 

Palic 

3.4.3. Region Banata 

Ludas 

Zobnatica 

Mrtva Tisa 

Koviljski rit 

vodotoci 

Slika 31. Prose ne vrednosti indeksa saprobnosti 

Analizom uzoraka faune dna hidroekosistema u Banatu u periodu 1985-1999. 

godine konstatovano je 36 vrsta Oligochaeta iz 5 familija i 22 roda. Familija Tubificidae je 

zastupljena sa 11 rodova i 20 vrsta, Naididae sa 5 rodova i 11 vrsta, Lumbriculide sa 4 

taksona iz tri roda, Enchitraeide sa tri taksona iz dva roda i Lumbricidae sa jednom 

vrstom. Rod Nais je zastupljen sa 6 vrsta a rodovi Limnodrilus, Potamothrix i 

Psammorictides sa 4 vrste, dok je familija Lumbricidae zastupljena samo sa vrstom 

Eiseniela tetraedra (tab.10). Najmanji broj vrsta (1) je konstatovan u reci Plovni Begej kod 

- 66 - 

DTD 

Plazovic 

Krivaja 

Jegricka


Oteleka i Zlatice kod Vrbice (2). Svojim bogatstvom vrsta se izdvaja Nera kod Kusi a sa 

ukupno konstatovanih 24, zatim Karaš (Vranj) i Tamiš (Jaša Tomi ) sa po 19 taksona. 

(sl.32). Prisustvo taksona Ilyodrilus perieri, Limnodrilus helveticus, Potamothrix bavaricus, 

Potamothrix moldaviensis i Ryacodrilus coccineus je zabeleženo samo na Specijalnom 

rezervatu prirode Carska bara, dok su Psammoryctides moravicus, Bythonomus lemani i 

Trichodrilus sp. determinisani u uzorcima iz reke Moravice kod Vatina. Taksoni Fridericia 

sp., Uncinais uncinata i Thalassodrilus prostatus su determinisane samo na reci Neri, a 

Potamothrix vejdovski i Fridericia perieri na delu Tamiša kod Jaše Tomi a. Samo na 

Gradskom jezeru Bela crkva je zabeleženo prisustvo Nais stolci, a vrste Ilyodrilus 

templetoni i Eiseniela tetraedra su konstatovane u rekama Brzava (Markovi evo) i Zlatica 

(Sajan). Alohtona vrsta Branchiura sowerbyi je konstatovana na 40 % istraživanih 

lokaliteta na teritoriji Banata. 

Tabela 10. Kvalitativni sastav Oligocheta Banata 


Naididae P. hammoniensis 2, 5, 6, 9, 11, 12, 17, 18, 20, 23 

Nais sp. 

1, 7, 8, 9, 12, 16, 17, 21, 

22 

P. moldaviensis 23 

N. bretscheri 7, 8, 9, 12, 17 P. vejdovski 2 

N. cristinae 2, 9, 17 Psammoryctides sp. 2, 8, 9, 12, 19, 20 

N. elinguis 7, 17 P. albicola 8, 9, 12, 19, 20, 23 

N. pardalis 7, 8, 9, 17, 22 P. deserticola 7, 8, 23 

N. stolci 22 P. barbatus 2, 6, 22 

N. simplex 7, 8 P. moravicus 20 

Dero sp. 

2, 7, 8, 12, 16, 17, 20, 21, 

22 

Peloscolex sp. 2, 7, 8, 19 

D. digitata 1, 2, 3, 4, 6, 17, 20, 21 Ryacodrilus coccineus 23 

D. obtusa 1, 4, 6, 17, 19 Tubifex sp. 

1, 2, 4, 6, 7, 8, 9, 11, 12, 16, 17, 

18, 19, 20, 22, 23, 24, 25 

Ophidonais serpentina 7, 8 T. montanus 4, 8, 18 

Stylaria lacustris 2, 17, 19 T. nerthus 18, 25 

Uncinais uncinata 8 T. tubifex 

1, 2, 4, 6, 8, 9, 11, 12, 14, 15, 

17, 18, 19, 20, 22, 23 

Tubificidae Thalassodrilus prostatus 8 

Aulodrilus pluriseta 1, 2, 7, 8, 9, 17, 18, 19 Lumbriculidae 

Branchiura sowerbyi 

1, 2, 3, 4, 6, 10, 11, 12, 

13, 22 

Bythonomus lemani 20 

Ilyodrilus perieri 23 Stylodrilus sp. 8, 9 

I. templetoni 19 S. heringianus 7, 8, 9 

Isochaetides sp. 8, 17 

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 

Trichodrilus sp. 20 

Limnodrilus sp. 

11, 12, 14, 15, 16, 17, 18, 

19, 20, 21, 22, 23, 24, 25 

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 11, 

Enchitraeidae 

L. claparedeanus 

12, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 

20, 23, 24 

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 

Enchitraeus sp. 1, 18 

L. hoffmeisteri 

12, 14, 16, 17, 18, 19, 20, 

21, 22, 23, 24 

Fridericia sp. 7 

L. helveticus 23 F. perieri 2 

L. udecemianus 

1, 2, 4, 5, 7, 8, 9, 15, 17, 

18, 19, 20, 23, 25 

Potamothrix sp. 

1, 2, 4, 6, 7, 8, 9, 11, 12, 

16, 17, 18, 19, 20, 22, 23 

P. bavaricus 23 

- 67 - 

Lumbricidae 

Eiseniela tetraedra 12 

Tamiš; 1. avoš, 2. Jaša Tomi , 3. Se anj, 4. Botoš, 5. Orlovat, 6. Pan evo, Nera; 7. Najdaš, 8. 

Kusi , 9. Sokol, Zlatica; 10. Vrbica, 11. Crna bara, 12. Sajan, Begej; 13. Otelek, 14. Srbski Itebej, 

15. Hetin., 16. Stai evo, Karaš; 17. Vranj. 18. Dobri evo, Brzava; 19. Markovi evo; Moravica; 20. 

Vatin, Mesi ; 21. Vršac, Gradsko jezero; 22. Bela Crkva, Carska bara; 23. Luki evo, DTD; 24. 

Melenci, 25. Kajtasovo


broj vrsta 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Botoš 

Orlovat 

Nera-Najdaš 

Sokol 

Zlatica-Vrbica 

C.Bara 

Sajan 

Begej-Otelek 

Hetin 

S. Itebej 

- 68 - 

Karas-Vrani 

lokaliteti 

Slika 32. Broj taksona u vodotocima Banata 

Brojnost Oligochaeta u vodotocima Banata se kretala od 0 zabeleženih u rekama 

Zlatici kod Crne bare i Tamišu kod Jaše Tomi a do maksimalnih 27306 ind/m 2 

konstatovanih u Tamišu kod Botoša (tab. 14, i 15a, 15c u prilogu). Kvantitativnom 

analizom uzoraka makrozoobentosa u reci Tamiš u istraživanom periodu konstatovana je 

relativno neujedna ena brojnost oligoheta a na ovom vodotoku je zabeležen i minimum i 

maksimum. Familija Tubificidae dominira u ovom vodotoku, a vrsta Dero digitata iz 

familije Naidida dostiže maksimalnu brojnost od 755 ind/m 2 na lokalitetu Pan evo (tab. 15 

i 15b u prilogu). Introdukovana vrsta Branchiura sowerbyi je “osvojila” reku Tamiš, 

prisutna je duž celog toka na teritoriji Vojvodine, a maksimalna brojnost ove vrste od 

15158 ind/m 2 je konstatovana na lokalitetu Jaša Tomi . Broj individua oligoheta u reci 

Neri je varirao od 44 - 6970 ind/m 2 (tab. 16, 16a i 16b u prilogu). U uzorku uzetom 

decembra 1987 dominira vrsta Nais bretscheri iz familije Najdidae, dok je dominantan 

takson iz familije Tubificide, Limnodrilus sp. ija brojnost avgusta 1989 dostiže 6749 

ind/m 2 . Na tri istraživana lokaliteta reke Zlatice, brojnost oligiheta je varirala od 0 ind/m 2 

do maksimalnih 6926 ind/m 2 . Od tri konstatovana taksona iz familije Naididae, 

kvantitativno dominira Nais sp. sa 133 ind/m 2 , dok su iz familije Tubificidae dominantni 

Limnodrilus sp.sa 3996ind/m 2 i Branchiura sowerbyi sa 1776 ind/m 2 (tab. 14 i 14a u 

prilogu). Eisenuiela tetraedra iz familije Lumbricidae je zastupljena sa svega 44 ind/m 2 na 

lokalitetu Sajan, juna meseca 1991 godine. Za vodotoke Plovni i Stari Begej, kao i sam 

Begej karakteristi an, je relativno mali broj oligoheta, izuzimaju i lokalitet Stai evo gde je 

konstatovana maksimalna brojnost od 11412 ind/m 2 . U zajednici oligoheta ovih vodotoka 

dominira familija Tubificida sa 92.22 %, dok su Naididae zastupljene sa svega 7.88% 

(tab. 17 u prilogu). Reka Karaš ima zajednicu oligoheta ija brojnost varira od 44-7192 

ind/m 2 (tab. 18 i 18a u prilogu). Familija Naididae na lokalitetu Vranj od ukupnog broja 

oligoheta zauzima 27.83% brojnosti populacije, dok na lokalitetu Dobri evo predstavnici 

ove grupe nisu konstatovani. Brojnost oligoheta na reci Brzavi u istraživanom periodu 

varira od 44-11189 ind/m 2 , a familija Naididae je zastupljena sa svega 1.04%. Interesntno 

je da najve u brojnost u jednom uzorku (3108 ind/m 2 ) ima veoma retka vrsta na ovim 

prostorima Iliodrilus templetoni (tab.19 u prilogu). Sli no reci Karaš, brojnost oligoheta 

Moravice kod Vatina varira od 44-7592 ind/m 2 , s tom razlikom da su na ovom vodotoku 

Moravica-Vatin 

Vršac 

B.Crkva 

C.Bara 

DTD-Melenci 

Kajtasovo


Naididae zastupljene sa svega 2.06% (tab. 20 i 20a u prilogu). Zajednica oligoheta 

Specijalnog rezervata prirode Carska Bara je relativno stabilna, a broj individua varira od 

178-5747 ind/m 2 , sa stoprocentnom dominacijom familije Tubificidae. Po broju individua 

dominiraju rodovi Limnodrilus, Psamorictides i Tubifex, a vrsta Limnodrilus hoffmeistei u 

jednom uzorku dostiže brojnost od 1177 ind/m 2 (tab. 21 u prilogu). Variranje brojnosti 

oligoheta od 44-11766 ind/m 2 na Gradskom jezeru kod Bele crkve je sli no sa rekama 

Begej i Brzava, s tim što je zastupljenost familije Naididae u ukupnom broju oligoheta 

mnogo bliža Begeju (5.88%). U uzorku sa najve im brojem individua dominiraju svojom 

abundantnoš u taksoni Limnodrilus sp., L. hoffmeisteri i Psamoryctides barbatus (tab. 20 

u prilogu). Hidroakumulaciju Mesi kod Vršca odlikuje oligohetna zajednica ija brojnost 

najmanje varira i kre e se od 44-1554 ind/m 2 (tab. 11 u prilogu). Familija Naidide na ovoj 

akumulaciji je zastupljena u ukupnoj brojnosti sa 22.56 %, a ostatak brojnosti otpada na 

rod Limnodrilus iz familije Tubificidae. Na dva istraživana lokaliteta Hidrosistema DTD u 

Banatu zabeležene su relativno visoke brojnosti oligoheta, i potpuna dominacija roda 

Limnodrilus iz familije Tubificidae (tab. 7 i 7a u prilogu). Prisustvo vrste Branchiura 

sowerbyi nije zabeleženo na rekama: Nera, Karaš, Brzava i Moravica, na Carskoj bari, 

akumulaciji Mesi i na banatskom delu Hidrosistema DDT. 

Prose ne vrednosti brojnosti na ispitivanim vodotocima Banata varirale su od 44 

ind/m 2 na lokalitetima Zlatica, Vrbica i Plovni Begej Otelek do maksimalnih 6793 ind/m 2 na 

Hidrosistemu DTD kod Kajtasova. Niske prose ne vrednosti karakteristi ne su i za ceo 

“sistem Begej” (sl. 33). 

ind/m2 

7000 

6000 

5000 

4000 

3000 

2000 

1000 

0 

Botoš 

Orlovat 

Nera-Najdaš 

lokaliteti 


C.Bara 

Sajan 

Sokol 

- 69 - 

Begej-Otelek 

Hetin 

S. Itebej 

Karas-Vrani 


Slika 33. Prose ne brojnosti oligoheta na lokalitetima Banata 

Mesic-Vršac 

B.Crkva 

Carsk bara 

DTD-Melenci 

Kajtasovo



Oligohetna zajednica vodotoka Banata je relativno stabilna i uniformna, što nam 

potvr uje i izra unati indeks diverziteta. Minimalna vrednost indeksa diverziteta (0.000) je 

izra unata na lokalitetima Nera (Kusi ), Karaš (Vranj) i Zlatica (Sajan), a maksimalna 

1.900 u reci Tamiš kod Pan eva (tabele od 14 do 21 u prilogu). Prose ne vrednosti 

indeksa diverziteta po vodotocima u periodu 1985. -1999. godine su varirale od 0.00 u 

vodotocima Zlatica (Vrbica) i Begej (Otelek) do 1.46 u reci Neri kod Kusi a (sl. 34). 

SW 

1.6 

1.4 

1.2 

1 

0.8 

0.6 

0.4 

0.2 

0 

Orlovat 

Sokol 


C.Bara 

- 70 - 

Sajan 

Begej-Otelek 

Hetin 

lokaliteti 

S. Itebej 

Karas-Vrani 


Slika 34. Prose ne vrednosti Šenon- Wiverovog indeksa biodiverziteta 

3.4.3.2. Dominantnost i konstatntnost 

Taksoni iz familije Naididae, su prisutni na 9 od ukupno 12 prou avanih vodotoka 

Banata, a u zajednicama oligoheta koje grade su u 87.50 % slu ajeva subrecendentne 

(zastupljene sa manje od 1.00 % u uzorku). Kao subdominantne vrste iz ove familije 

javljaju se u svega 5.00 %, recedentne 7.50 % slucajeva, dok dominantne i eudominantne 

nisu konstatovane (tab.11). Vrsta Dero digitata je subdominantna u reci Tamišu i 

akumulaciji Mesi , a recedentna u Karašu i Moravici. Taksoni Nais sp. i N. bretscheri su 

recendentni na Neri, a Dero sp. u akumulaciji Mesi . Svi preostali konstatovani taksoni iz 

ove familije su subrecendentni. Prisustvo vrsta iz familija Tubificidae je konstatovano u 

svim istraživanim hidroekosistemima, a vrste u okviru ove grupe su u 51.75 % slu ajeva 

subrecendentne. Taksoni iz ove familije su eudominantni i dominantni u 22.80 % proba, a 

od ovog procenta 69.23 % otpada na rod Limnodrilus. Na deset od ukupno dvanaest 

istraživanih vodotoka Limnodrilus sp. je eudominantan, a samo u Tamišu i Carskoj bari je 

B.Crkva 

Carsk bara 

DTD-Melenci 

Kajtasovo


dominantan. Status eudominantne vrte na teritoriji Banata, pored onih iz roda Limnodrilus, 

imaju Branchiura sowerbyi u reci Zlatici i Potamothrix bavaricus u Carskoj bari. 

Dominantne vrste u zajednicama oligoheta koje grade su Branchiura sowerbyi u Tamišu i 

Plovnom Begeju, Limnodrilus hoffmeisteri na Brzavi, Potamothrix hammoniensis na 

Karašu i Tubifex tubifex na Starom Begeju. Prisustvo taksona iz familije Lumbriculide je 

konstatovano na rekama Neri i Moravici, a Lumbricide samo na Zlatici. Konstatovani 

taksoni u zajednicama oligoheta ovih reka su recendentni i subrecendentni. Familija 

Enchitraeide je zastupljena sa tri taksona i oni su u zajednici oligoheta Tamiša i Nere 

subrecendentni. 

Determinisani taksoni iz familije Naididae u zajednicama oligoheta koje 

sa injavaju u vodotocima Banata su akcidentni u 95.00%, akcesorni 2.50 % a konstantni 

u 2.50 % slu aja. Status konstantnosti iz familije Naididae ima samo Dero digitata u 

hidroakumulaciji Mesi , dok ni jedan takson ni na jednom vodotoku nema eukonstantan 

status (tab.11). Taksoni iz familije Tubificidae su akcidentalni u 54.78 %, akcesorni u 

21.74 %, konstatntni u 16.00 % i eukostantni u 9.56 % slu ajeva. Limnodrilus sp. ima 

status eukonstantanog ili konstantnog taksona na svim vodotocima na kojima je 

zabeležen. Pored vrsta pripadnika roda Limnodrilus, eukonstantan status iz familije 

Tubificidae, na teritoriji Banata ima još samo Tubifex sp. u delu Hidrosistema DTD . 

Branchiura sowerbyi staus konstantne vrste ima samo na reci Tamiš. Pored ove unešene 

vrste, status konstantnosti na pojedinim vodotocima Banata imaju Limnodrilus 

claparedeanus, Limnodrilus hoffmeisteri, Limnodrilus udecemianus, Potamothrix sp., 

Potamothrix bavaricus, Psammoryctides albicola i Tubifex tubifex (tab.11). Taksoni iz 

familija Lumbriculidae, Lumbricide i Enchitraeide su u zajednicama oligoheta koje grade 

akcidentalne vrste. 

Korespodentnom analizom (sl. 35) vrsta oligoheta i lokaliteta na kojima su 

konstatovane zapaža se izdvajanje dva lokaliteta na Begeju (Hetin i Otelek) i jedanog 

lokaliteta na reci Zlatica (Vrbica). Na slici 36 se jasno vidi velika sli nost izme u lokaliteta 

Otelek i Vrbica, kao i izme u lokaliteta Najdaš i Kusi na reci Neri. Najve u sli nost, dva 

lokaliteta na kanalu DTD (Melenci i Kajtasovo), pokazuju sa lokalitetom Orlovat na 

Tamišu. 


3 

2 

1 

0 

-1 

-2 

-3 

-4 

-5 

-6 

Limnodr5 

Aulodril 

Potamot3 Tubifex2 

Naissp. Psammory Naisbre 

Derosp. Psammor4 Naispar 

Peloscol Stylodri 

Tubifex3 

Psammor2 

Limnodr2 Limnodri 

Potamot1 

Ophidona Naissim 

Naiscri Isochae2 

Stylodr1 

Naiseli 

Tubifex StylariaUncinais 

Potamoth Potamot2 Limnodr1 Ilyodri1 Tubifex1 Thalasso 

Enchitr1 Psammor3 Bythonom Trichodr Ilyodril Ryacodri 

Deroobt Potamot4 Pepsidri 

Naissto 

Limnodr4 

Psammor1 

Derodig 

Frederic 

CAVOS 

Eiseniel Frideric 

J_TOMIC 

SOKOL NAJDAS KUSIC 

HETINSTAICEVO ORLOVAT DOBRICEV MARKOVIC 

VATIN LUKICEVO VRANJ 

KAJTASOV 

S_ITEBEJ 

VRSAC SAJAN 

MELENCI 

C_BARA BOTOSB_CRKVA 

PANCEVO 

SECANJ 

VRBICA 


- 71 - 

OTELEK Branchiu 

-7 

-4.0 -3.5 -3.0 -2.5 -2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 

Slika 35. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Banata


CAVOS 

BOTOS 

PANCEVO 

C_BARA 

SECANJ 

VRBICA 

OTELEK 

S_ITEBEJ 

HETIN 

ORLOVAT 

KAJTASOV 

MELENCI 

VRSAC 

STAICEVO 

SAJAN 

DOBRICEV 

B_CRKVA 

MARKOVIC 

VATIN 

LUKICEVO 

J_TOMIC 

SOKOL 

VRANJ 

NAJDAS 

KUSIC 



0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 


Slika 36. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta Banata 

- 72 -


- 73 -


- 74 -



Prema ovom paremetru najmanja sli nost je konstatovana izme u Plovnog Begeja 

i Nere sa koeficijentom sli nosti od 18.75%. Mala sli nost je zabeležena izme u 

akumulacije Mesi i Carske bare i iznosi svega 20.00%. Najve a sli nost (75.00%) je 

zabeležena izme u reka Tamiš i Karaš (tab.12). Sli nost izme u ispitivanih vodotoka je u 

46.96% pore enja ve a od 50% . 

Tabela 12. koeficijent sli nosti izme u vodotoka Banata 

Zlatica St.Begej Pl.Begej Tamis Brzava Moravica Karas Nera C. bara Mesi B. Crkva DTD 

Zlatica 69.56% 44.44% 64.86% 50.00% 62.06% 55.55% 52.38% 48.27% 42.10% 64.00% 42.10% 

St Begej 69.56% 46.15% 56.25% 60.89% 66.66% 58.06% 48.64% 42.10% 44.44% 26.66% 66.66% 

Pl.Begej 44.44% 46.15% 29.62% 33.33% 31.57% 23.07% 18.75% 43.47% 61.53% 73.68% 61.53% 

Tamiš 64.86% 56.25% 29.62% 64.86% 57.89% 75.75% 58.82% 42.10% 35.71% 26.47% 35.71% 

Brzava 50.00% 60.89% 33.33% 64.86% 62.06% 50.00% 52.38% 55.17% 21.05% 40.00% 52.63% 

Moravica 62.06% 66.66% 31.57% 57.89% 62.06% 54.05% 51.16% 66.66% 40.00% 46.15% 50.00% 

Karaš 55.55% 58.06% 23.07% 75.75% 50.00% 54.05% 68.00% 43.24% 37.04% 48.48% 37.03% 

Nera 52.38% 48.64% 18.75% 58.82% 52.38% 51.16% 68.00% 46.51% 24.24% 46.15% 30.30% 

C. bara 48.27% 42.10% 43.47% 42.10% 55.17% 66.66% 43.24% 46.51% 20.00% 38.46% 50.00% 

Mesi 42.10% 44.44% 61.53% 35.71% 21.05% 40.00% 37.04% 24.24% 20.00% 50.00% 40.00% 

B. Crkva 64.00% 26.66% 73.68% 26.47% 40.00% 46.15% 48.48% 46.15% 38.46% 50.00% 37.50% 

DTD 42.10% 66.66% 61.53% 35.71% 52.63% 50.00% 37.03% 30.30% 50.00% 40.00% 37.50% 



saprobnosti za istraživane vodotoke Banata. Najniža vrednost je na reci Zlatici kod Crne 

bare (2.02), a najve a na Plovnom i Starom Begeju i Brzavi kod Markovi eva gde je 

zabeležena vrednost od 3.80. Prose ne vrednosti indeksa saprobnosti u vodotocima 

Banata su varirale od 2.08 zabeleženih u Carskoj bari do maksimalnih 3.75 u 

Hidrosistemu DTD kod Kajtasova (sl. 37). 

- 75 -


Si 

4 

3.5 

3 

2.5 

2 

1.5 

1 

0.5 

0 

3.4.4. Reka Dunav 

Orlovat 

lokaliteti 


C.Bara 

Sajan 

Begej-Otelek 

Hetin 

S. Itebej 

Sokol 

Slika 37. Indeks saprobnosti u vodotocima Banata 

Na Vojvo anskom sektoru Dunava u periodu 1985-1999. godine konstatovano je 

39 vrsta Oligochaeta iz 5 familija i 24 roda. Familija Tubificidae je zastupljena sa 8 

rodova i 19 vrsta, Naididae sa 10 rodova i 18 vrste, Lumbriculide sa 3 taksona iz 3 roda, 

Enchitraeide sa 2 taksona iz 2 roda. Rod Nais je zastupljen sa 8 vrsta, slede rodovi 

Limnodrilus sa 5, Potamothrix sa 4 i Tubifex sa 3 vrste, Dero, Isochaeta i Psammorictides 

sa po 2 vrste dok su Amphichaeta, Styilaria, i Peloscolex zastupljeni sa po 1 vrstom. (tab. 

13). U gornjem delu toka Dunava kroz Vojvodinu, od Bezdana do Slankamena (uš e 

Tise) konstatovano je 43 taksona, a na donjem delu toka (od Slankamena do Banatske 

Palanke) ukupno 31. Bogatstvom vrsta u gornjem delu toka se izdvajaju lokaliteti Novi 

Sad sa 22 i Bezdan sa 16, a u donjem delu najraznovrsnija fauna oligoheta je kod 

Banatske Palanke gde je zabeleženo prisustvo 20 vrsta (sl. 38). Samo na lokalitetu 

Bezdan zabeleženo je prisustvo vrsta Nais stolci, Tubifex ignotus, Tubifex montanus, 

Lubriculus sp., Lamprodrilus sp.i Enchitraeus sp., dok je prisustvo taksona Aulophorus 

furcatus, Amphichaeta leydigii, Dero obtusa, Homochaeta sp., Nais sp., Nais barbata, 

Ophidonais serpentina, Stylaria fossularis, Stylaria lacustris i Propappus volki 

karakteristi no za profil Dunava kod Novog Sada. Za gornji tok Dunava još su 

karakteristi ne vrste Nais cristinae i Potamothrix moldaviensis, ije je prisustvo 

zabeleženo kod Bege a i Paranais sp. konstatovan kod Apatina. Taksoni: Aelosoma sp., 

Dero digitata, Nais pardalis, Isochaeta suspectus, Psammoryctides sp., Peloscolex 

benedeni i Stylodrilus heringianus su konstatovani samo kod Banatske Palanke. Prisustvo 

Limnodrilus sp. nije zabeleženo samo kod Bege a i Sremskih Karlovaca, a Limnodrilus 

hoffmisteri kod Bogojeva, Sremskih Karlovaca i Pan eva, dok Tubifex tubifex nije prisutan 

- 76 - 

Karas-Vrani 


B.Crkva 

Carsk bara 

DTD-Melenci 

Kajtasovo


kod Bogojeva, Bege a i Pan eva. Alohtona vrsta Branchiura sowerbyi je konstatovana na 

donjem toku Dunava i to kod Novih Banovaca i Banatske Palanke. 

Tabela 13. Kvalitativni sastav oligoheta Dunava 


Aeolosomatidae I. michaelseni 1, 8, 10 

Aeolosoma sp 10 I. suspectus 10 

Naididae Limnodrilus sp. 1, 2, 3, 5, 7, 8, 9, 10 

Aulophorus furcatus 5 L. claparedeanus 1, 5, 8, 10 

Amphichaeta rostrifera 1, 2, 4, 5, 8 L. hoffmeisteri 1, 2, 4, 5, 7, 8, 10 

A. leydigii 5 L. hoffmeisteri f. parva 1, 5, 10 

Dero sp. 1, 2, 10 L. helveticus 4, 10 

D. digitata 10 L. udecemianus 1, 5, 8, 9, 10 

D. obtuse 5 Potamothrix sp. 1, 3, 5, 10 

Homochaeta sp 5 P. danubialis 1, 8, 10 

Nais sp. 5 P. hammoniensis 1, 3, 5, 10 

N. barbata 5 P. moldaviensis 4 

N. bretscheri 1, 5, 10 P. isochaetus 5, 6 

N. communis 5, 9 Psammoryctides sp. 10 

N. cristinae 4 P. albicola 1, 8, 10 

N. elinguis 1, 3, 5 P. barbatus 1, 5, 8, 10 

N. pardalis 10 Peloscolex sp. 1, 10 

N. stolci 1 P. benedeni 10 

N. simplex 8 Tubifex sp. 1, 2, 7, 10 

Ophidonais serpentina 5 T. ignotus 1 

Pristina rosea 2, 5 T. montanus 1 

Paranais sp. 2 T. tubifex 1, 2, 5, 6, 7, 8, 10 

Stylaria fossularis 5 Lumbriculidae 

S. lacustris 5 Lubriculus sp. 1 

Uncinais uncinata 10 Lamprodrilus sp 1 

Tubificidae Stylodrilus heringianus 10 

Aulodrilus pluriseta 5, 10 Enchitraeidae 

Branchiura sowerbyi 8, 10 Enchitraeus sp. 1 

Isochaetides sp 1, 5, 10 Propappus volki 5 

Legenda: 1. Bezdan, 2. Apatin, 3. Bogojevo, 4. Bege , 5. Novi Sad, 6. Sremski Karlvci, 7. 

Slankamen, 8. Novi Banovci, 9. Pan evo, 10. Banatska Palanka 

broj vrsta 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Bezdan 

Apatin 

Bogojevo 

lokaliteti 

Novi Sad 

Sremski Karlovci 

- 77 - 

Slankamen 

Novi Banovci 

Slika 38. Broj taksona na lokalitetima Dunava 

B. Palanka


Broj individua u zajednici oligoheta u Dunavu varira od minimalnih 44 ind/m 2 do 

maksimalnih 14253 ind/m 2 , zabeleženih u decembru mesecu 1987 kod Banatske 

Palanke. Brojnost individua familije Naididae je relativno mala u Dunavu, sa izuzetkom 

vrste Amphichaeta rostrifera ija brojnost varira od 311 ind/m 2 kod Bezdana do 

maksimalnih 5061 ind/m 2 kod Novog Sada (tab. 22, 22a i 22b u prilogu). Iz familije 

Tubificidae, vrsta Limnodrilus claparedeanus, na lokalitetu Banatska Palanka dostiže 

brojnost od 3330 ind/m 2 (tab. 22c i 22d u prilogu). U gornjem delu toka Dunava broj 

oligoheta varira od 44 ind/m 2 do 5504 ind/m 2 . Kod Bezdana, Bogojeva, Novog Sada, 

Sremskih Karlovaca i Slankamena po broju individua dominira familija Tubificidae, dok 

kod Apatina i Bege a dominiraju Naididae. U donjem delu toka Dunava kroz Vojvodinu 

broj oligoheta varira od 44 ind/m 2 do 14253 ind/m 2 , a u ovom sektoru na sva tri istraživana 

lokaliteta dominiraju vrste iz familije Tubificidae. Najve u brojnost individua u ovom 

sektoru Dunava, iz familije Naidide, ima vrsta Dero obtusa (400 ind/m 2 ) zabeležena na 

lokalitetu Novi Banovci. Po broju individua, u jednom uzorku, iz familije Tubificidae na 

ovom sektoru Dunava dominira alohtona vrsta Branchiura sowerbyi i njena brojnost kod 

Novih Banovca iznosi 5284 ind/m 2 (tab. 21b u prilogu). Pripadnici ostalih familija su na 

Dunavu zastupljeni sa veoma malim brojem individua. Prose ne vrednosti broja individua 

oligoheta u Dunavu variraju od minimalnih 66.5 ind/m 2 zabeleženih u Bogojevu do 

maksimalnih 3941 ind/m 2 konstatovanih u Novim Banovcima. U gornjem delu toka 

Dunava prose na brojnost individua oligoheta ne prelazi 500 kod Bezdana, Apatina, 

Bogojeva i Sremskih Karlovaca, dok su ovako niske vrednosti u donjem delu toka 

zabeležene samo kod Pan eva (sl. 39). 

ind/m2 

4000 

3500 

3000 

2500 

2000 

1500 

1000 

500 

0 

Bezdan 

Apatin 

Bogojevo 

lokaliteti 

- 78 - 

N. Sad 

Sr.Karlovci 

Slankamen 

N. Banovci 

Slika 39. Prose na brojnost individua na lokalitetima Dunava 

Pancevo 

Ban. Palanka



Niske vrednosti indeksa diverziteta na Dunavu (u gornjem delu toka kroz 

Vojvodinu) su posledica neznatnog taloženja organske materije na ovom sektoru reke, 

dok su vrednosti indeksa znatno ve e nizvodno od Novog Sada (tabele 22, 22a, 22b, 22c, 

i 22d u prilogu). Prose ne vrednosti indeksa diverziteta variraju od 0.00 kod Bogojeva do 

1.41 kod Novih Banovaca (sl. 40). 

SW 

1,6 

1,4 

1,2 

1 

0,8 

0,6 

0,4 

0,2 

0 

Bezdan 

Apatin 

lokaliteti 

Bogojevo 

Novi Sad 

- 79 - 

Sremski Karalovci 

Slankamen 

Novi Banovci 

Pancevo 

Slika 40. Šenon-Wiverov indeks na lokalitetima Dunava 

3.4.4.2. Dominantnost i konstantnost 

Banatska Palanka 

Prisustvo taksona iz familije Naididae je zabeleženo na 9 od ukupno 10 

prou avanih lokaliteta na Dunavu, a u zajednicama oligoheta koje grade su u 55.17 % 

slu ajeva subrecendentne (zastupljene sa manje od 1.00 % u uzorku). Kao 

subdominantne i recedentne vrste iz ove familije javljaju se po 13.79 %, slu ajeva, dok su 

eudominantne u 17.24 % uzoraka gde su zabeležene (tab.14). Vrste iz ove familije 

eudominantan status imaju u gornjem delu toka ove reke kroz Vojvodinu, dok su u 

donjem delu toka subrecendentne i recendentne. Eudominantan status kod Apatina imaju 

vrste Amphichaeta rostrifera, Pristina rosea i Paranais sp., kod Bege a Amphichaeta 

rostrifera i kod Bogojeva Nais elinguis. Subdominantan status imaju vrste Amphichaeta 

rostrifera i Stylaria lacustris kod Novog Sada, Nais communis kod Pan eva i Nais 

cristinae kod Bege a. Taskon Aelosoma sp. iz familije Aelosomatidae je konstatovan 

samo na lokalitetu Banatska Palanka, a u zajednici oligoheta koju gradi je subrecedentan. 

Prisustvo vrsta iz familija Tubificidae je konstatovano na svim istraživanim 

lokalitetima, a vrste u okviru ove grupe su u 53.16 % slu ajeva subrecentne. Taksoni iz 

ove familije su eudominantni i dominantni u 20.25 % proba, a od ovog procenta 62.50 % 

otpada na rod Limnodrilus. Na šest od ukupno deset istraživanih lokaliteta Limnodrilus sp.


je eudominantan, na dva je dominatan, a na lokalitetima Bege i Sremski Karlovci nije 

konstatovan. Eudominantne status na reci Dunav, pored vrsta iz roda Limnodrilus, imaju 

Potamothrix sp. i Potamothrix hammoniensis na lokalitetu Bogojevo, kao i Tubifex tubifex 

kod Sremskih Karlovaca. U donjem toku Dunava kroz Vojvodinu, pored Limnodrilus sp., 

dominantan status ima samo vrsta Branchiura sowerbyi, a najve i broj taksona su 

subrecendentni. Kao subdomunantan takson na ovom sektoru se javlja Limnodrilus 

udecemianus na lokalitetu Pan evo. Prisustvo vrste Stylodrilus heringianus iz familije 

Lumbriculide je konstatovano na lokalitetu Banatska Palanka i u zajednici oligoheta on je 

subrecendentan. Pripadnici familija Lumbricide i Enchitraeide konstatovani su samo na 

gornjem toku kroz Vojvodinu i u zajednicama koje grade su recendentni i subrecendentni 

taksoni. 


sa injavaju u reci Dunav su akcidentni u 54.51%, akcesorni 24.13 %, konstantni u 6.89 % 

i eukonstantni u 3.45 % slu ajeva. Status eukonstatntnosti iz familije Naididae ima samo 

Stylaria fossularis na lokalitetu Slankamen, dok konstatntan status imaju Amphichaeta 

rostrifera kod Bege a i Nais communis kod Pan eva (tab.14). Taksoni iz familije 

Tubificidae su akcidentalni u 54.43 %, akcesorni u 21.51, konstantni u 8.86 % i 

eukostantni u 15.19 % slu ajeva. Limnodrilus sp. ima status eukonstantnog ili 

konstantnog taksona na šest od osam lokaliteta na kojima je zabeležen, dok kod Apatina 

i Bogojeva ima karakter akcesornog taksona. Pored vrsta pripadnika roda Limnodrilus, 

eukonstantantan status iz familije Tubificidae, na sektoru Dunava kroz Vojvodinu imaju 

još i Potamothrix sp. kod Novih Banovaca i Tubifex tubifex kod Sremskih Karlovaca. Osim 

vrsta iz roda Limnodrilus, status konstante vrste na Dunavu iz familije Tubificidae, ima 

Branchiura sowerbyi kod Banatske Palanke i Tubifex tubifex kod Novih Banovaca. 

Taksoni iz familija Lumbriculidae, Lumbricide i Enchitraeide su u zajednicama oligoheta 

koje grade su akcidentalni (tab. 14). 

Korespondentnom analizom vrsta oligoheta i lokaliteta na kojima se pojavljuju 

izdvaja se vrsta Limndrilus helveticus i lokaliteti Apatin, Novi Sad i Pan evo (sl. 41). 


2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

-2.0 

-2.5 

-3.0 

Limnodr1 

Pelosco1 Limnodr3 Isochae2 

Psammor4 Aelosoma Uncinais Isochae3 Peloscol Naispar Derodig Stylodri Aulodril Psammory Potamot1 Isochae1 Psammor1 Limnodri 

Branchiu 

BAN_PALA Potamot5 Potamot2 

Tubifex1 Enchitr1 Naissto Tubifex Potamot3 

Propappu Naiscri Naissim 

Derosp. S_KARLOV BEZDAN 

BEGEC 

Naisbre 

N_BANOVC 

Homochae Amphicha Ophidona Aulophor Naisbar Deroobt Naissp. Stylaria Stylari1 

Paranais 

BOGOJEVO 

Tubifex2 

N_SAD 

Naiseli APATIN 

Limnodr2 

Tubifex3 

Pristin1 

Naiscom 


- 80 - 

PANCEVO 

Amphich1 

Limnodr5 

Limnodr4 

-3.5 

-2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 

Slika 41. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Dunava


- 81 -


- 82 -



Sli nost od 0.0% je konstatovana izme u lokaliteta Bogojevo:Bege , 

Bogojevo:Sremski Karlovci, Bogojevo:Slankamen, Bege :Pan evo i Sremski 

Karlovci:Pan evo (tab. 15). Koeficijent sli nosti manji od 20% je konstatovan u 44.44% 

pore enja. Najve a sli nost (70.00%) je zabeležena izme u lokaliteta Apatin i Novi 

Banovci. Sli nost izme u ispitivanih vodotoka je u samo 11.11 % pore enja ve a od 

50%. Sli nost oligohetnog sastava vojvo anskog sektora i Bugarskog (Uzunov, 1980) 

iznosi 36.56%, što predstavlja veoma veliku sli nost iako se radi o srednjem i donjem 

toku ove reke. Sli ne podatke, niži koeficijenti sli nosti izme u dva lokaliteta na jednoj 

reci, nego izme u dva lokaliteta na razli itim vodotocima navodi Uzunov (1980) za 

Bugarske reke. 

Tabela 15. Koeficijenat sli nosti lokaliteta Dunava 

Bezdan Apatin Bogojevo Bege 

Novi 

Sad 

Sr. 

Karlovci 

Slankamen 

N. 

Banovci 

Pan evo 

Ban. 

Palanka 

Bezdan 37.5 % 26.66% 12.9% 49.1% 13.8% 26.66% 52.63% 13.8% 66.66% 

Apatin 37.5% 16.7% 30.8% 28.6% 18.2% 66.7% 70.0% 18.2% 27.8% 

Bogojevo 26.66% 16.7% 0.0% 25.8% 0.0% 0.0% 12.5% 28.6% 18.8% 

Bege 12.9% 30.8% 0.0% 12.5% 25.0% 22.2% 23.5% 0.0% 12.1% 

Novi Sad 49.1% 28.6% 25.8% 12.5% 13.3% 19.4% 35.9% 20.0% 43.6% 

Sr. Karlovci 13.8% 18.2% 0.0% 25.0% 13.3% 28.6% 13.3% 0.0% 12.9% 

Slankamen 26.66% 66.7% 0.0% 22.2% 19.4% 28.6% 37.5% 28.6% 25.0% 

N. Banovci 52.63% 70.0% 12.5% 23.5% 35.9% 13,3% 37.5% 26.7% 50.0% 

Pan evo 13.8% 18.2% 28.6% 0.0% 20.0% 0.0% 28.6% 26.7% 12.9% 

Ban. 

Palanka 

66.66% 27.8% 18.8% 12.1% 43.6% 12.9% 25.0% 50.0% 12.9% 

Na dendrogramu se jasno uo ava sli nost izme u lokaliteta Bogojevo i Pan evo, 

kao i izme u lokaliteta Bezdan i Banatska Palanka (sl. 42). 

BEZDAN_D 

APATIN 

BOGOJEVO 

PANCEVO 

S_KARLOV 

N_BANOVC 

BEGEC 

N_SAD 

BAN_PALA 

Tree Diagram for 9 Variables 



2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 


Slika 42. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta Dunava 



saprobnosti za istraživane lokalitete Dunava. Najniža vrednost je izra unata na lokalitetu 

- 83 -


Banatska Palanka (1.96), a najve a na lokalitetu Bezdan gde je zabeležena vrednost od 

3.80 (Tab. 22, 22a, 22b, 22c, i 22d u prilogu). Prose ne vrednodst indeksa saprobnosti na 

Dunavu su varirale od 2.8 zabeleženih kod Bogojeva do maksimalnih 3.65 kod 

Slankamena (sl. 43). 

Si 

3,5 

2,5 

1,5 

0,5 

Bezdan 

3.4.5. Reka Tisa 

4 

3 

2 

1 

0 

Apatin 

Bogojevo 

lokliteti 

Begec 

Novi Sad 

- 84 - 

Sr. Karlovci 

Slankamen 

Novi Banovci 

Slika 43. Saprobni indeks na lokalitetima Dunava 

Na vojvo anskom sektoru Tise u periodu 1985-1999 godine konstatovano je 24 

vrste Oligochaeta iz 4 familije i 18 rodova. Familija Naididae je zastupljena sa 6 rodova i 

8 vrsta, Tubificidae sa 9 rodova i 16 vrsta, Lumbriculide sa 2 taksona iz 2 roda i 

Lumbricidae sa jednim taksonom. Rod Limnodrilus je zastupljen sa sa 4, Dero i 

Psammorictides sa po 3, a rodovi Isochaeta, Potamothrix i Tubifex sa 2. Rod 

Chaetogaster je zastupljen sa 1 vrstom (tab.16). U gornjem delu toka Tise kroz 

Vojvodinu, od Segedina do Novog Be eja (do brane) konstatovano je 34 taksona, a na 

donjem delu toka (od Novog Be eja do Titela-uš e) ukupno 14. Bogatstvom vrsta u 

gornjem delu toka se izdvajaju lokaliteti Novi Be ej sa 16 i Martonoš sa 14, a u donjem 

delu najraznovrsnija fauna oligoheta je kod Titela gde je zabeleženo prisustvo 9 vrsta (sl. 

44). Samo na lokalitetu Martonoš zabeleženo je prisustvo vrsta Nais elinguis, 

Psammoryctides sp., Peloscolex sp. i Tubifex montanus, dok je prisustvo taksona Stylaria 

lacustris, Uncinais uncinata, Pepsidrilus pusillus karakteristi no za profil Tise kod Kanjiže. 

Za gornji tok Tise kroz Vojvodinu još su karakteristi ne vrste Dero obtuse i Bythonomus 

lemani. Prisustvo taksona Amphichaeta rostrifera i Chaetogaster sp. je konstatovano 

nizvodno od brane kod Novog Be eja. Limnodrilus sp. nije zabeležen samo kod Kanjiže i 

Ade, a Limnodrilus claparedeanus kod Novog Kneževca, Ade i Žablja. Alohtona vrsta 

Branchiura sowerbyi nije konstatovana samo kod Ade i Žablja. 

Pancevo 

Ban. Palanka


Tabela 16. Kvalitativni sastav oligoheta Tise 


Naididae L. hoffmeisteri f. parva 2, 4, 6,7, 8, 10, 11 

Amphichaeta rostrifera 13 L. udecemianus 2, 4, 6, 7, 8, 11 

Chaetogaster sp. 12 Potamothrix sp. 2, 11, 13 

C. cristalinus 11, 12 P. hammoniensis 1,2, 6, 7, 8, 10, 11, 13 

Nais sp. 2, 13 P. moldaviensis 2, 8, 10, 11 

N. elinguis 2 Psammoryctides sp. 2 

Dero sp. 1, 2, 11, 13 P. albicola 2, 6, 11, 13 

D. digitata 11, 13 P. barbatus 1, 2, 6, 11 

D. dorsalis 2, 5 P. moravicus 8, 10, 11 

D. obtusa 11 Peloscolex sp 2 

Stylaria lacustris 3 Peipsidrilus pusillus 3 

Uncinais uncinata 3 Tubifex sp. 1, 2, 

Tubificidae T. montanus 2 

Aulodrilus sp. 

10, 11 

T. tubifex 

2, 6, 8, 11, 13 

Branchiura sowerbyi 1, 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 13 Lumbriculidae 

Isochaetides sp. 2, 3 Bythonomus lemani 11 

I. michaelseni 2, 4 Trichodrilus sp 4, 7 

Limnodrilus sp. 1, 2, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 Lumbricidae 

L. claparedeanus 1, 2, 3, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 13 Eiseniela tetraedra 8, 11 

L. hoffmeisteri 1, 2, 6, 7, 8, 9, 11,13 

Legenda: 1. Segedin, 2. Martonoš, 3. Kanjiža, 4. Novi Kneževac, 5. Aada, 6. Adorjan, 7. Sanad, 8. 

Senta, 9. Padej, 10. Be ej, 11. Novi Be ej, 12. Žabalj i 13. Titel 

broj vrsta 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Segedin 

Kanjiža 

Martonoš 

lokaliteti 

Novi Kneževac 

Ada 

Adorjan 

Sanad 

- 85 - 

Senta 

Padej 

Slika 44. Broj taksona na lokalitetima Tise 

Broj individua u zajednici oligoheta Tise varira od minimalnih 44 ind/m 2 

konstatovanih kod Martonoša i Titela do maksimalnih 41507 ind/m 2 , zabeleženih u 

novembru mesecu 1998 kod Adorjana. Brojnost individua familije Naididae je relativno 

mala, sa izuzetkom vrste Dero digitata ija brojnost varira od 222 ind/m 2 kod Martonoša 

Žabalj 

Titel


do maksimalnih 2292 ind/m 2 kod Novog Be eja (tab. 23, 23a i 23b u prilogu). Iz familije 

Tubificidae, vrsta Potamothrix hammoniensis, na lokalitetu Adorjan dostiže neverovatnu 

brojnost od 22404 ind/m 2 (tab. 14a u prilogu), a u istom uzorku brojnost vrste Tubifex 

tzubifex je 10346 ind/m 2 . Uzvodno od brane kod Novog Be eja brojnost oligoheta je 

daleko ve a nego nizvodno, a po broju individua familija Tubificidae apsolutno dominira U 

donjem delu toka Tise (nizvodno od brane) broj oligoheta varira od 44 ind/m 2 do 6349 

ind/m 2 , a u ovom sektoru na oba istraživana lokaliteta dominiraju vrste iz familije 

Tubificidae. Najve u brojnost individua u ovom sektoru Tise, iz familije Naidide, ima vrsta 

Dero digitata (977 ind/m 2 ) zabeležena na lokalitetu Titel. Po broju individua, u jednom 

uzorku, iz familije Tubificidae na ovom sektoru Tise dominira vrsta Limnodrilus 

claparedeanus i njena brojnost kod Titela u julu mesecu 1996 godine iznosi 1052 ind/m 2 

(tab. 23b u prilogu). Pripadnici ostalih familija su na Tisi zastupljeni sa veoma malim 

brojem individua. Prose ne vrednosti broja individua oligoheta u Tisi variraju od 

minimalnih 533 ind/ 2 zabeleženih u Žablju do maksimalnih 27941 ind/m 2 konstatovanih 

kod Adorjana. U gornjem delu toka Tise prose na brojnost individua oligoheta ne prelazi 

100 kod Kanjiže i Novog Kneževca, dok su ovako niske prose ne vrednosti zabeležene 

na oba, nizvodno od brane, istraživana lokaliteta (sl. 45). 

ind/m2 

30000 

25000 

20000 

15000 

10000 

5000 

0 

Adorjan 

lokaliteti 

Sanad 

- 86 - 

Senta 

Slika 45. Prose na brojnost oligoheta na lokalitetima Tise 

Titel



Vrednosti indeksa diverziteta na Tisi su se kretale od minimalnih 0.64 zabeleženih 

kod Žablja do maksimalnih 2.06 kod Sente.U gornjem delu toka (iznad brane) su 

konstatovane znatno više vrednodnosti ovog parametra što nam ukazuje na stabilne 

zajednice oligoheta sa velikim brojem individua. Na oba lokaliteta ispod brane dobijene su 

niske vrednosti IB (sl. 46) 

SW 

2.5 

2 

1.5 

1 

0.5 

0 

Adorjan 

Sanad 

lokaliteti 

- 87 - 

Senta 

Slika 46. Šenon-Wiverov indeks na lokalitetima Tise 

3.4.5.2. Dominantnost i konstatntnost 

Prisustvo taksona iz familije Naididae je zabeleženo na 6 od ukupno 10 

prou avanih lokaliteta na Tisi, a u zajednicama oligoheta koje grade su u 71.43 % 

slu ajeva subrecendentne (zastupljene sa manje od 1.00 % u uzorku). Kao 

subdominantne vrste iz ove familije javljaju se u 14.28 %, a kao dominantne i 

eudominantne u po 7.14 % uzoraka gde su zabeležene. Recedentne vrste iz ove familije 

nisu konstatovane u Vojvo anskom sektoru Tise (tab.17). Vrste iz ove familije imaju 

subrecendentan status u delu toka iznad ustave, a nizvodno od brane su eudominantane, 

dominantne i subdominantne. Eudominantan status ima jedino Chaetogaster sp. kod 

Žablja, dok su Amphichaeta rostrifera i Dero digitata subdominantni, a Dero sp. 

dominantan takson kod Titela. Prisustvo vrsta iz familija Tubificidae je konstatovano na 

svim istraživanim lokalitetima, a vrste u okviru ove grupe su u 48.31 % slucajeva 

subrecentne. Taksoni iz ove familije su eudominantni i dominantni u po 4.49 %, proba, a 

Titel


recendentni u 20.22 % uzoraka. Na svega tri od ukupno desest istraživanih lokaliteta 

Limnodrilus sp. je eudominantan, na dva je subdominatan, na etiri je subrecendentan, a 

na lokalitetu Kanjiža nije konstatovan. Eudominantan status na reci Tisi, pored navedenog 

taksona, ima i Pepsidrilus pusillus na lokalitetu Kanjiža. Dominantan status na lokalitetima 

Tise imaju Branchiura sowerbyi, Psammoryctides barbatus kao i Tubifex tubifex kod 

Martonoša, kao i Limnodrilus hofmeisteri kod Be eja. U delu toka ispod brane 

eudominantan status iz familije Tubificidae ima jedino Limnodrilus sp. Kao dominantna 

Branchiura sowerbyi se javlja kod Martonoša, subdominantna je kod Adorjana, Sanada i 

Be eja, resendentna je kod Sente i Novog Be eja, subrecendentna je kod Kanjiže, Novog 

Kneževca i Titela. Pripadnici familija Lumbriculide i Lumbricide konstatovani gornjem delu 

toku u zajednicama koje grade su subrecendentni, osim Trichodrilus sp. koji je 

dominantan takson kod Novog Kneževca. 


sa injavaju u reci Tisi su akcidentni u 57.14%, akcesorni 14.28%, konstantni u 14.28 % i 

eukonstantni u 14.28 % slu ajeva. Status eukonstatntnosti iz familije Naididae imaju 

Chaetogaster sp. na lokalitetu Žabalj i Nais sp. na lokalitetu Sanad, dok konstantan status 

imaju C. cristalinus kod Be eja i Dero digitata kod Novog Be eja (tab.17). Taksoni iz 

familije Tubificidae su akcidentalni u 54.43 %, akcesorni u 21.51, konstantni u 8.86 % i 

eukostantni u 15.19 % slu ajeva. Korespondentnom analizom diverziteta oligoheta i 

lokaliteta na reci Tisi jasno se izdvajaju lokaliteti Padej i Žabalj, gde su konstatovane 

veoma siromašne zajednice oligoheta (sl. 47) 


3.5 

3.0 

2.5 

2.0 

1.5 

1.0 

0.5 

0.0 

-0.5 

-1.0 

-1.5 

-2.0 

Chaetog3 

Isochae1 Trichodr 

ZABALJ 

Psammor4 Pelosco1 Isochae2 Amphich1 Naiseli 

Naissp. 

Deroobt 

Derodig 

Potamot5Derosp. 

Psammor1 

Tubifex2 

Ryacodri 

Tubifex1 Isochaet Derodor 

Bythonom 

SEGEDIN 

Chaetoga Aulodri1 MARTONOS TITEL BECEJ SANAD 

Eiseniel 

Psammor3 N_BECEJ SENTA 

Pepsidri Potamot4 

ADORJAN 

Tubifex3 

Limnodri 

Psammory 

Limnodr5 

KANJIZA 

Limnodr3 


- 88 - 

N_KNEZEV 

Potamot2 Limnodr2 

Branchiu ADA 

PADEJ 

Limnodr4 

-2.5 

-1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 

Slika 47. Korespondentna analiza kvalitativnog sastava faune Oligochaeta Tise


- 89 -


- 90 -



Sli nost od 0.0% je konstatovana samo izme u lokaliteta Kanjiža:Žabalj, a sli nost 

ispod 10% izme u Martonoš:Žabalj i Novi Be ej:Žabalj (tab. 18). Izuzetno malu sli nost 

sa ostalim lokalitetima ima Žabalj, a najve a sli nost je sa lokalitetom Novi Kneževac i 

iznosi svega 25%. Koeficijent sli nosti ve i od 50% je konstatovan u 42.22% pore enja. 

Najve a sli nost (77.77%) je zabeležena izme u lokaliteta Adorjan i Sanad. Lokalitet 

Adorjan pokazuje najve u sli nost sa ostalim lokalitetima na reci Tisi. 

Tabela 18. Koeficijent sli nosti lokaliteta Tise 

Martonoš Kanjiža Adorjan N.Kneževac Sanad Senta Be ej N. Be ej Žabalj Titel 

Martonoš 20.69% 60.60% 34.48% 45.16% 47.06% 42.42% 60.46% 8.00% 57.14% 

Kanjiža 20.69% 25.00% 16.66% 28.57% 23.53% 25.00% 15.38% 0.00% 22.22% 

Adorjan 60.60% 25.00% 50.00% 77.77% 76.195 60.00% 66.66% 16.66% 63.63% 

N. Kneževac 34.48% 16.66% 50.00% 71.43% 47.06% 37.50% 30.77% 25.00% 22.22% 

Sanad 45.16% 28.57% 77.77% 71.43% 73.68% 66.66% 50.00% 20.00% 50.00% 

Senta 47.06% 23.53% 76.19% 47.06% 73.68% 76.19% 70.97% 15.38% 52.17% 

Be ej 42.42% 25.00% 60.00% 37.50% 66.66% 76.19% 66.66% 16.66% 45.45% 

N. Be ej 60.46% 15.38% 66.66% 30.77% 50.00% 70.97% 66.66% 9.09% 62.50% 

Žabalj 8.00% 0.00% 16.66% 25.00% 20.00% 15.38% 16.66% 9.09% 14.28 

Titel 57.14% 22.22% 63.63% 22.22% 50.00% 52.17% 45.45% 62.50% 14.28% 

Na dendrogramu se po sli nosti (specifi nosti) oligohetnih zajednica izdvajaju 

lokaliteti Martonoš, Novi Be ej i Titel, ina e lokaliteti sa najraznovrsnijom oligohetnom 

faunom. Uo ava se i velika sli nost zajednica oligoheta Ade i Padeja, kao i Sente i Be eja 

(sl. 48) 

SEGEDIN 

N_KNEZEV 

SANAD 

ADORJAN 

ADA 

PADEJ 

ZABALJ 

SENTA 

BECEJ 

KANJIZA 

TITEL 

N_BECEJ 

MARTONOS 



0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 


Slika 48. Sli nost u kvalitativnom sastavu faune Oligochaeta Tise 

- 91 -




saprobnosti za istraživane lokalitete Tise. Najniža (2.00) i najviša (3.7) vrednost indeksa 

saprobnosti je izra unata na lokalitetu Martonoš (Tab.23 u prilogu). Prose ne vrednodst 

indeksa saprobnosti na Tisi su varirale od 2.3 zabeleženih kod Žablja do maksimalnih 

3.34 kod Kanjiže (sl. 49). 

Si 

3,5 

3 

2,5 

2 

1,5 

1 

0,5 

0 

Martonos 

Kanjiza 

Adorjan 

lokaliteti 

N. Knezevac 

Sanad 

Senta 

- 92 - 

Becej 

N.Becej 

Zabalj 

Slika 49. Indeks saprobnosti na lokalitetima Tise 

Slika 50. Indeks saprobnosti vodotoka Vojvodine po Libmanu 

Titel


Biodiverzitet faune dna makroinvertebrata je usko povezan sa arealom vrsta i 

životnim uslovima koji vladaju u hidroekosistemu. Zbog toga su u ovom radu odabrani i 

analizirani fizi ko-hemijski parametri - temperatura vode, koncentracija i saturacija 

kiseonika, BPK5, HPK, pH, NO3 i ukupan P za koje je potvrdjeno da limitiraju distribuciju 

faune makroinvertebrata i time odre uju njen diverzitet u hidroekosistemima (Filipovi , 

1975; Carnis, 1976; Helwel, 1978; Canter, 1985, Pascoal et al. 2003). 

Zabeležena prostorna i vremenska variranja temperature vode na akvati nim 

hidroekosistemima Vojvodine su uticala na distribuciju pojedinih grupa makrozoobentosa. 

Temperatura vode je varirala od 0,0 0 C do 31 0 C (tab. u prilogu), što prema Korotun -u 

(1959), Timm-u (1974) i uki (1975, 1982a) obuhvata grani ne vrednosti optimuma za 

razvoj mnogih vrsta oligoheta. Znatan uticaj temperature vode na razvojni ciklus pojedinih 

vrsta oligoheta u Austrijskom delu Dunava konstatuju Petto & Humpesh (1992). Prose ne 

godišnje temperaturne vrednosti ispitivanih vodotoka su se kretale od 11.42 0 C na reci 

Neri do maksimalnih 20.39 0 C na Zlatici. Konstatovano je pove anje temperature vode u 

donjim delovima toka reka i u kanalima usled usporenog toka i prijema termi ki 

neobra enih efluenata što potvr uju i istraživanja drugih autora na drugim recipijentima 

Cviji & Blagojevi (1985), Protasov et al. (1983), Protasov & Afanasev (1986), Markovi 

(1995), Živi (1998), Pujin et al. (1999), Kuwabara (2001), Daufresne et al. (2004) Köhler 

et al. (2005). 

Na osnovu prose nih vrednosti koncentracije i saturacije kiseonika se može 

konstatovati da su vode ve ine istraživanih vodotoka na teritoriji Vojvodine dobro 

aerisane, pripadaju I-II klasi boniteta, osim Plazovi a i Ludoša u Ba koj, kao i Starog i 

Plovnog Begeja, Zlatice i Moravice gde su konstatovani anaerobni uslovi ili 

hipersaturacija. Povremeno, a na Plovnom i Starom Begeju i Ludoškom jezeru, drasti no 

smanjenje ovih parametara je posledica priliva efluenata bogatih organskim materijama. 

Ova pojava je izražena na lokalitetetima Stari Begej kod Hetina, Plovni Begej kod 

Srpskog Itebeja i Stai eva, Zlatice kod Sajana, Moravice kod Vatina, DTD-u kod Sombora 

i na Ludoškom jezeru, koji vode ovih vodotoka svrstava u IV klasu, a u pojedinim 

periodima i van klase. Nepovoljni uticaj akcidentnih promena kvaliteta vode (pogotovu 

kiseoni kog režima) na sastav i strukturu makrozoobentosa, i oligoheta kao naj eš eg 

njenog lana, su konstatovali Habdija & Stankovski (1978) i uki (1982). U ovakvim 

stresnim situacijama opstaju vrste koje podnose iznenadno, a ponekad i dugotrajnije, 

smanjenje sadržaja kiseonika. Me u njima se posebno izdvajaju vrste Limnodrilus 

claparedeanus i Limnodrilus hoffmeisteri koje povremeno mogu da žive i da se 

razmnožavaju u anaerobnim uslovima (Alstrberg, 1922; Poddubnaja, 1972; Milbrink, 

1980; uki , 1982; Sarkka, 1996). 

- 93 -


Prema podacima mnogih istraživa a (Matoni kin & Pavleti , 1972; Nedi , 1975; 

Meštrov & Tav ar, 1976; Mu ibabi et al. 1979; Milbrink, 1983; Matoni kin, et al. 1984; 

Pujin et al. 1991, 1995, 1999; Markovi et al., 1997, 1997a, 1997b; Živi et al., 1997) 

vodotoci sli ni onima u Sremu odlikuju se smanjenom mineralizacijom, što ukazuje na 

odsustvo ve e koli ine organske materije. Pored povoljnog kiseoni kog režima, kao 

potvrda smanjene koli ine organske materije, su i konstatovane niske vrednosti za BPK5, 

HPK, nitrata i ukupnog fosfora na vodotocima Srema. Na osnovu prose nih vrednosti ova 

etiri parametra vode ovog dela Vojvodine pripadaju I-II klasi boniteta, a samo Ljukovo i 

Obedska bara, na osnovu sadržaja fosfora ulaze u zonu organski optere enih voda III-IV 

klasa. U nepovoljnim hidrološkim periodima vodotoci ovog tipa, spiranjem sa okolnih 

obradivih površina primaju izvesnu koli inu organskih materija, a ponekad, organska 

materija je komunalnog ili industrijskog porekla (Žiki & Betroža, 1980; Simi , 1996; uki 

et al. 1998; Živi ,1998; Markovi et al. 1999; Miljanovi et al. 1999). 

Na osnovu prose nih vrednosti ovih parametara (pokazatelja organskog 

optere enja) voda ve ine hidroekosistma Ba ke pripadaju I-II klasi boniteta (tab. 24 u 

prilogu). Veoma esto, neki istraživani vodotoci primaju efluente bogate organskim 

materijama komunalnog ili industrijskog porekla. Kao recipijente efluenata bogatih 

nutrijentima, na regionu Ba ke posebno treba ista i reku Krivaju, Pali ko i Ludoško 

jezero i pojedine deonice hidrosistema DTD. Na ovim vodotocima u letnjem periodu 

faktori organskog optere enja imaju visoke vrednosti, tako da kvalitet vode dostiže III-IV 

klasu. Pove ana koncentracija azotnih soli je zabeležena na lokalitetu DTD Savino Selo, 

a to je posledica ulivanja otpadnih voda iz farmi. 

Za ve inu istraživanih vodotoka Banata je karakteristi an pove an sadržaj 

ukupnog fosfora, sedam vodotoka se, po Ma arskim standardima za ovaj parametar, 

svrstavaju u V klasu. Reka Stari Begej je najugroženiji vodotok u Banatu i celoj Vojvodini, 

jer je po tri od etiri pokazatelja eutrofizacije i organskog zaga enja svrstan “van klase”. 

Izrazito pove anu biohemijsku aktivnost na profilima nakon uliva efluenata sa 

polutantima organskog porekla su registrovali i drugi autori na vodotocima koje su 

istraživali ( uki & Stanojevi , 1979; uki ,1975, 1982, 1991; Habdija, 1980; Bishop & 

Hynes, 1980; Cviji & Blagojevi , 1985; Canter, 1985; Armitage, 1980). 

Istraživani hidroekosistemi se na osnovu pH vrednosti, ije su se izmerene 

vrednosti kretale od 7.0 - 9.9 (tab.24, 24a i 24b u prilogu), mogu je svrstati u kategoriju 

neutralnih do slabo baznih voda sa malim prostornim i vremenskim variranjima, što 

pokazuju i prose ne godišnje vrednosti koje variraju od 7.33 na Begeju kod Itebeja 

(Banat) do 9.01 na Pali kom jezeru (Ba ka). Prema Pop enku (1970) ove vrednosti su u 

granicama optimuma za opstanak brojnih vrsta oligoheta. 

Istraživani sektori reka Dunava i Tise se na osnovu fizi ko-hemijskih pokazatelja 

mogu okarakterisati kao relativno isti, sa periodi nim ekstremnim promenama na 

pojedinim delovima longitudinalnog profila. Za ove vodotoke je karakteristi no pove anje 

sadržaja fosfora i po ovom parametru se mogu svrstati u vode II-III kategorije, a na 

- 94 -


pojedinim lokalitetima spadaju i u III-IV klasu. Ovakve promene hemijskog sastava vode, 

prema mnogim autorima (Helawill, 1986; Grifiths, 1987; Mance, 1987; Burt et al. 1988; 

Burt, 1991; Plenet et al., 1996) uti u na biodiverzitet i longitudinalnu distribucuju faune 

dna. 

Fauna dna istraživanih hidroekosistema Vojvodine se može definisati kao 

oligohetna pošto je ona jedina prisutna ili dominantna na ve ini obra enih lokaliteta, sa 

stalnim i povremeno ekstremnim organskim zaga enjem. Taksonomskom analizom faune 

oligoheta na vodotocima Vojvodine je utvr eno prisustvo 86 taksona, od ovog broja do 

ranga vrste i podvrste odre eno je 64. To su vrste koje uglavnom naseljavaju sporo 

teku e vode, ali i re ne ekosisteme Srbije (Stankovi , 1961). Pore enjem diverziteta 

faune Oligochaeta, sa literaturnim podacima ( uki , 1975, 1982a, Jakov ev, 1983, 1984, 

1985, 1986; uki & Karaman, 1994) podru je Vojvodine predstavlja region sa velikom 

koncentracijom vrsta ove grupe na teritoriji SCG. Prema Jakov ev et al. (1995) u 

kopnenim vodama naše zemlje fauna Oligochaeta je zastupljena sa 77 vrsta iz 36 rodova, 

svrstanih u 7 familija. Me utim, diverzitet oligoheta Vojvodine, kako je ve istaknuto, 

predstavljen je sa 64 vrste ili 83.11% registrovanih na teritoriji Srbije i Crne Gore. Ove 

vrste su grupisane u 35 rodova i 6 familija. Ovakva koncentracija vrsta oligoheta je 

karakteristi na za odre ena podru ja Balkanskog poluostrva, koja prema mnogim 

autorima (Timm -u 1980, 1987; Rusev & Janeva, 1983; Rusev et al., 1988; Uzunov & 

Kova ev, 1985; Simi , 1996; Jakov ev, 1983, Jakov ev & Markovi , 1989; Griffiths, 1991; 

Markovi , 1995; Markovi & Miljanovi , 1995; Živi et al., 1997; uki et al. 1997) 

predstavljaju centre u distribuciji nekih vrsta, a sa velikom sigurnoš u Balkan je centar 

biodiverziteta roda Psammoryctides. Veoma zastupljeni, u vodama na teritoriji Vojvodine, 

rod Limnodrilus vodi poreklo iz isto nog dela Severne Amerike (Timm, 1987). 

U istraživanom podru ju najve im diverzitetom se odlikuje familija Tubificidae sa 

30 vrsta iz 12 rodova, a sledi familija Naididae sa 27 vrsta i 12 rodova. Rod Nais je bio 

zastupljen sa 10 vrsta, a rod Potamothrix sa 6 vrsta. Bogatstvom vrsta se izdvaja reka 

Dunav gde je konstatovano 39, zatim slede vodotoci Srema sa 37, Banata sa 36, Ba ke 

sa 32 i Tise sa 24. Za vodotoke Srema vezano je 6 taksona, dok je za vodotoke u Ba koj 

karakteristi no samo 3, Banat 7, Tisu 5, a za Dunav ak 10 taksona. Hart & Fuller (1974); 

Habdija (1979); Grifits (1991), uki (1991) smatraju da je zaga enje kopnenih 

ekosistema jedan od glavnih uzroka ograni enja u distribuciji u okviru odre enog biotopa. 

Pojava velikog broja karakteristi nih vrsta prema (Thinnemann, 1953; Illies, 1961; 

Matoni kin & Pavleti , 1964; Matoni kin, 1975, 1975a; Habdija, 1984) je odraz ekološke 

specifi nosti sa umerenom dinamikom variranja ekoloških faktora. Ghul (1987), je utvrdio 

da se raznovrsnost zasniva i na postojanju razli itih mikrostaništa u biotopu u kojima se 

razvija razli ita makrofauna dna. Najve i broj zabeležnih taksona je konstatovan u 

rekama (82.76%), zatim u hidroakumulacijama 51.72 %, slede plavne zone sa mrtvajama 

(34.48%), kanali sa 31.03% i na kraju jezera sa svega 25.29%. Samo za re ne 

ekosisteme je karakteristi no 30.55% taksona, dok je 15 % oligoheta karkteristi no za 

hidroakumulacije, 13.63% za jezera i 13.33% za plavne zone i mrtvaje. Za kanalsku 

mrežu DTD, kao antropogeni hidroekosistem, nije vezan niti jedan takson. 

- 95 -


Veliki koficijenat sli nosti, na osnovu kvalitativnog sastava, konstatovan je izme u 

hidroakumulacija i re nih tokova (64.95%), a najmanja (40.42%) izme u autohtonih 

jezera i re nih tokova (tab.3). Pore enjem faune oligoheta vojvo anskih jezera sa 

jezerima severa Evrope dobijamo sli nost od 36.17% (spisak oligoheta iz Pop enko 

1988), dok je sli nost izme u vešta kih akumulacija ova dva podru ja daleko ve a i iznosi 

54.37%. Sli nost izme u re nih tokova ova dva podru ja iznosi 55.48%. Veoma velika 

sli nost proizilazi iz injenice da oba regiona pripadaju Holarkti koj zoogeografskoj 

oblasti. Veoma visok koeficijenat sli nosti je izme u oligoheta Vojvodine i spiska oligoheta 

Irske (Trod et al. 2005), i on iznosi 60.00 %. Pore enjem spiska akvati nih oligoheta 

nacionalnog parka u Stocholmu, Sweden, (Erséus et al. 1998), sa listom oligoheta 

navedenih u ovom radu, dobijamo keficijent sli nosti ove dve faune od 52.17 %. Ovako 

visok koeficijent sli nosti se može objasniti kretanjem ledenog pokriva a i smenjivanima 

perioda glacijacije i interglacijacije na prostoru današnje Evrope. Poslednje povla enje 

ledene mase sa teritorije današnje Vojvodine desilo se pre oko 7000 godina, a u tom 

periodu otpo elo je ponovno naseljavanje evropskih vodotoka autohtonom faunom 

sa uvanom u refugijumima južnih delova kontinenta. U fauni Tubificidae, reka Australije 

(Pinder & Brinkhurst, 2000) navode spisak od 28 vrsta. Koeficijenat sli nosti izme u ove 

faune i faune tubificida reka Vojvodine je 24.56 %, što je veoma velika sli nost, obzirom 

da se radi o dve potpuno razli ite i udaljene zoogeografske oblasti. Me utim ova 

podudarnost se javlja upravo zbog zastupljenosti kosmopolitskih vrsta oligoheta na oba 

kontinenta. Koeficijent slu nosti izme u biodiverziteta oligoheta, susedne Bugarske 

(Uzunov, 1980) i Vojvodine je 46.01%, dok sli nost oligohetnog sastava vojvo anskog 

sektora Dunava i Bugarskog (Uzunov, 1980) iznosi 36.56%, što predstavlja malu sli nost, 

iako se radi o srednjem i donjem toku ove reke. Sli ne podatke, niži koeficijenti sli nosti 

izme u dva lokaliteta na jednoj reci, nego izme u dva lokaliteta na razli itim vodotocima 

navodi Uzunov (1980) za Bugarske reke. 

Veoma visoke brojnosti oligoheta zabeležene su na akumulaciji Sot u Sremu 

(18271 ind/m 2 ), Mrtvoj Tisi u Ba koj (25354 ind/m 2 ) i reci Tamiš u Banatu (27306 ind/m 2 ). 

Ovako visoke brojnosti su karakteristi ne za manje staja e vode sa pove anim stepenom 

organskog optere enja i litoral jezera (Howmiller & Scoot, 1977; Milbrink, 1983; Griffits, 

1991; Pinel et al. 1996). Veliki broj istraživanih vodotoka na teritoriji Vojvodine se može 

svrstati u staja e ili sporoteku e vode, a ovakvi ekosistemi sa svojim specifi nim 

mikrostaništima pružaju optimalne uslove za razvoj vrsta iz familije Tubificidae. 

Prema publikacijama niza autora i istraživa kih timova abundancija faune dna u 

kopnenim akvati nim ekosistemima je usko povezana sa ekološkim uslovima i indikativna 

je za njihovu dinamiku (Slada ek, 1973; Brikhurst, 1974; Matoni kin, 1975; epi & 

Marinkovi -Gospodneti , 1978; Vladimirov, 1980; Uzunov et al. 1981; Jones et al. 1981; 

uki , 1982; Kerovec , 1983; Mattson et al., 1995; Nedostup, 1988; Burt et al., 1991; 

Šapkarev, 1993; Rusev, 1993, 1994; Markovi , 1995; Pujin et al. 1995), a isti autori su 

utvrdili da je abundancija podložna pove anom variranju pod dejstvom efluenata 

antropogenog porekla. Tako e i na hidroekosistemima Vojvodine, pored prirodnih 

vremenskih i prostornih promena ekološih uslova na pove anje brojnosti oligoheta uti u i 

- 96 -


uplivi efluenata. Trend porasta abundancije zajednice oligoheta zabeležen na pojedinim 

istraživanim lokalitetima je povezan sa porastom koli ine organskih materija. Poznato je 

da porast koncentracije organskih materija uti e na pove anje abundancije pojedinih 

vrsta u kojima mali broj taksona ostvaruje dominantnost (Schwoerbel, 1979; Pinder, 1987; 

Burt et al. 1988). Karakteristi no smanjenje biodiverziteta na pojedinim vodotocima 

Vojvodine, prema mnogim istraživa ima akvati nih ekosistema je posledica selektivnosti 

ekoloških faktora prirodnog i antropogenog porekla (Carins, 1980; Woodwiss, 1980; 

Bingham et al., 1982; Perry & Shaeffer, 1986; Burt et al. 1991). Posebno je ovakva 

tendencija izrazita u onim hidroekosistemima koji su recipijenti brojnih efluenata. U 

takvim uslovima se uglavnom stvaraju uniformne zajednice (Lancaster & Hildrew, 1993), 

u kojima naj eš e dominiraju vrste iz familije Tubificidae (Godnight & Whitely, 1960; 

Slada ek, 1978, Markovi et al. 1999, Miljanovi et al., 2001). Nažalost, u Vojvodini 

postoje i akvati ni ekosistemi kao što su Ludoško jezero, delovi hidrosisitema Begej, kao i 

deo Hidrosistema DTD kod Vrbasa, gde ne mogu opstati ni najadaptivnije vrste iz familije 

Tubificidae. Ovakva distribucija prema Habdiji (1979, 1984), Alabaster & Lioyd -u (1980), 

Uzunov -u (1981), Grifiths (1991) je karakteristi na za donje tokove reka, što je sli no 

podacima koji se odnose na druge istraživane vodotoke (Rusev, 1975; Janeva, 1988; 

uki , 1990; uki et al. 1994). 

Iako prose ne vrednosti ispitivanih parametara ukazuju na relativno povoljne 

ekološke uslove, na ve ini istraživanih lokaliteta, smanjenje biodiverziteta ove grupe je 

verovatno izazvano povremenim, prostornim i vremenskim ekstremnim vrednostima 

pojedinih fizi ko-hemijskih faktora. Promene životnih uslova sredine su bile najmanje 

izražene na reci Dunav gde je konstatovan najve i biodiverzitet oligohetne faune (tab. u 

prilogu). Osim ove velike me unarodne reke po svojoj veoma raznovrsnoj i 

karakteristi noj zajednici oligoheta izdvajaju se Bajski kanal u Ba koj i reka Nera u 

Banatu. 

U Bajskom kanalu je konstatovana 21. vrsta Oligochaeta, a kvantitativno naj eš e 

dominiraju vrste Dero digitata, Peloscolex velutinus, Psammorictides barbatus i 

Limnodrilus hoffmeisteri. Na tri istraživana lokaliteta reke Nere konstatovano je prisustvo 

26. vrsta oligoheta, a svojom abundancijom se izdvajaju vrste iz roda Limnodrilus, 

Aulodrilus pluriseta i Nais bretscheri. Ovde su prisutne vrste koje zahtevaju istije i dobro 

aerisane vode , kakva je reka Nera. Do sli nih rezultata u distribuciji i diverzitetu oligoheta 

i drugih organizama makrozoobentosa u manjim rekama Balkana došli su i Filipovi 

(1954), uki (1982), Habdija (1984), Matoni kin (1984), Tav ar (1985), Vagner (1985), 

Šapkarev (1993), Rusev (1994), i dr. 

Svojim biodiverzitetom na teritoriji Srema izdvajaju se hidroakumulacije Sot i 

Me eš u kojima je zabeleženo prisustvo po 26 vrsta oligoheta. U akumulaciji Me eš 

kvantitativno dominiraju vrste iz rodova Limnodrilus, Dero i Nais u Sotu primat imaju 

Stylaria lacustris, Amphichaeta leydigii, Tubifex sp., i vrste iz rodova Nais i Dero. 

Akumulacija Sot je karakteristi na po tome da u sastavu zajednice oligoheta kvantitativno 

ne dominiraju vrste iz roda Limnodrilus. 

- 97 -


Vrste iz familije Naididae, su prisutne na 77.36% ispitivanih lokaliteta na teritoriji 

Vojvodine. Pripadnici ove familije su u zajednicama oligoheta koje grade subrecedentni u 

73.76% slu ajeva, a dominanti i eudominantni u svega 10.62 %. Predstavnici familije 

Tubificidae su konstatovani na svim istraživanim lokalitetima, a subrecedentni su u 

52.06%, dok su dominantni i eudominantni u 17.02% slu ajeva. Rod Limnodrilus, je u 

ve ini zajednica koje gradi, dominantan ili eudominantan, a u Ba koj od 17.77% proba 

gde je familija Tubificidae dominantna ili eudominatna ovaj rod je zastupljen u 75% 

slu ajeva. Naididae su akcidentne u 73.04% slu ajeva, a Tubificidae u 53.1%, dok su 

eukonstantne i konstantne u 10.73%, odnosno 25.015% slu ajeva. Rod Limnodrilus je 

naj eš e u zajednicama koje gradi konstantan ili eukonstantan. 

Mnogi autori navode oligohete kao dobre indikatore ekoloških uslova akvati nih 

ekosistema (Šapkarev, 1956; Brinkhurst & Cook, 1974; uki , 1982; Vagner, 1984; 

Uzunov et al., 1988; Burt et al., 1991; uki & Miljanovi , 1998; Miljanovi et al., 1997). 

Od ukupno 37 konstatovanih vrsta na podru ju Srema 32 su indikatorske sa širokom 

ekološkom valencom, u Ba koj je 30 indikatorskih, Banatu 31, Dunavu 33 i Tisi 22 vrste. 

To je razlog zbog kojeg je koeficijent biocenološke sli nosti izra unat na osnovu vrsta 

oligoheta, izme u iztraživanih vodotoka veoma visok. 

Odum (1980) smatra da je mali broj vrsta ove faune ograni en u svojoj distribuciji. 

Kopnene vode su izložene permanentnom optere enju, koje esto izaziva drasti ne 

promene ekoloških uslova. To dovodi do eliminacije velikog broja vrsta u autohtonoj fauni 

dna, a posebno fauni Oligochaeta. Na osnovu takvog stanja smatra da su vrste 

distribuirane u veoma sli nim ekološkim uslovima. Me utim utvr ena pojava ekstremnih 

vrednosti pojedinih ekoloških faktora ograni ava distribuciju nekih vrsta faune 

makroinvertebrata. U svojim radovima uki (1979), Burt (1988, 1991), McKee (1984), 

Grifithis (1978, 1991) navode da u estale pojave ekstremnih vrednosti odre enih 

abioti kih faktora eliminišu ve inu lanova makrozoobentosa smanjuju i tako 

biodiverzitet. Mnogi lanovi makrozoobentosa, koji imaju visok zahtev prema ekološkim 

uslovima sredine su ograni eni u svome rasprostranjenju. Prema Sowa, (1975), Ward, 

(1994) uglavnom su to autohtone vrste odre enog akvati nog ekosistema. O uvanje 

akvati nih ekosistema je povezano sa kontrolom zaga ivanja i uspostavljanjem 

biomonitoringa. 

Izgradnja brana, ustava i prevodnica, na rekama Dunav, Tisa, Krivaja, Jegri ka, 

Tamiš i Begej neminovno uti e na promene ekoloških uslova u ovim vodotocima, a to 

neminovno dovodi do sukcesija u oligohetnoj zajednici. U takvim uslovima na osnovu 

mnogih istraživanja (Jankovi , 1966, 1967, 1975; Lang, 1984; uki et al. 1984, 1990, 

1991; uki & Maletin, 1989; Miljanovi et al. 1998) je konstatovano drasti no smanjenje 

biodiverziteta makrofaune dna, a posebno faune Oligochaeta. 

Taksonomski diverzitet faune oligoheta je u korelaciji sa stanjem u ekosistemu, pri 

emu svaka vrsta zauzima deo raspoloživog prostora, mikro nišu, i svojim adaptivnim 

sposobnostima najefikasnije je koristi za održavanje životnog ciklusa (Thinemman, 1953; 

Stankovi , 1961; Odum, 1980). Diverzitet brojnosti lanova oligohetne zajednice je 

- 98 -


regulisana preko raspoloživih hranidbenih resursa, kompeticije izme u i unutar vrste, 

perioda životnog ciklusa i drugih bioti kih i abioti kih faktora pri emu se formira 

uravnotežena i stabilna zajednica (Griffits, 1991; Burt, 1991; Rosenborg & Resh, 1993). 

Pogoršanje životnoh uslova dovodi do eliminacije najosetljivijih lanova zajednice, pri 

emu se favorizuje razmnožavanje malog broja vrsta, koje dostižu veliku abundantnost, 

stvaraju i tako uniformne zajednice. Na osnovu indeksa diverziteta (Shenon-Weaver), se 

može konstatovati da nestabilne i neuravnotežene zajednice, na teritoriji Vojvodine, se 

javljaju na pojedinim deonicama Hidrosistema DTD, Mrtvoj Tisi, Tamišu, pojedinim 

sektorima reka – Tisi, Zlatici, Karašu i Moravici, u kojima periodi no dolazi do ekstremnih 

promena životnih uslova. U svojim istraživanjima Simi (1997), Živi (1998) i drugi 

konstatuju da je visok indeks diverziteta karakteristi an za stabilne zajednice na onim 

delovima vodotoka gde su variranja abioti kih faktora minimalna. Višegodinja prou avanja 

akvatorija Vojvodine su pokazala da se stabilne i uravnotežene zajednice faune oligoheta 

nalaze u akumulaciji Me eš, Sot, Zasavici, Dunavu, Bajskom Kanalu, Provali, Zobnatici, 

Neri i pojedinom deonicama reke Tise. 

Osamdesetih godina prošlog veka, radi racionalnog gazdovanja i o uvanja 

biodiverziteta, aktuelizovana je ekoregionalizacija geografskih i hidroloških celina na 

osnovu sastava i distribucije hidrobionata (Hawkes, 1986; Hughes et al. 1987; Corkum, 

1989, 1990; Standford L. Loeb & Anne Spacie, 1994). Ovaj koncept održivog razvoja za 

sada je primenjen na Novom Zelandu (Biggs et al. 1990) i dve savezne države 

Sjedinjenih Ameri kih Država (Lyons, 1989). Ovakav koncept, upravljanja slivnim 

podru jem prihva en je i od strane EU (Bogdanovi , 2005). U aneksu XI Okvirne 

Direktive EU o vodama data je i Karta A, Sistem A: Ekoregioni za reke i jezera. Po ovoj 

karti teritorija Vojvodine pripada Ekoregionu tz. Ma arska nizija, koju Illies (1978) svrstava 

u Donau-länder, ili u panonsku ravnicu. Pore enjem mapa koje daje Illies (1978) sa 

mapom datom u Direktivi, jasno je da se radi o istoj podeli. 

Jedan od ciljeva ovog rada je i analiza ekorigona na prostoru Autonomne 

Pokrajine Vojvodine koja se nalazi na relativno malom geografskom prostoru. Tako se na 

osnovu detaljnog izu avanja oligohetnih zajednica, po propisanoj metodologiji, tri 

geografska regiona Vojvodine Srem, Ba ka i Banat svrstavaju u jedan ekoregion. 

Me utim, posebno treba ista i da su kompleksna istraživanja oligoheta u pvom radu 

izdiferencirala dva mikroekoregiona- Bajski kanal u Ba koj i reku Neru u Banatu. 

Bajski kanal, od Baje do Ba kog Brega, ima vodu dobrog kvaliteta, ne prima 

efluente i kroz duži vremenski period veoma dobro se o uvao biodiverzitet ovog vodotoka 

koji je karakteristi an po svom specifi anom i raznovrsnom sastavu oligohetne zajednice, 

a to ga izdvaja u kombinacijama svih pore enja od drugih površinskih voda Vojvodine. 

Ovaj, po oligohetnom diverzitetu, interesantan deo Vojvodine, zajedno sa delom Dunava, 

Kopa kog rita i Gornjim podunavljem može imati status Evropske mikroekoregije. 

Reka Nera je isto Karpatski re ni basen koja izvire na planini Semenik 

(1400mnv) iz silicijskih stena, a 2/3 njenog toka je u planinskom predelu. Ovaj vodotok, u 

regionu Almaša, proti e kroz mlade jezerske sedimente (peskovi i laporac). U jednom 

- 99 -


delu svog toka se klisurasto probija kroz kre nja ke banatske planine i usput prima vode 

iz kratkih potoka i vrela bogatih karbonatima. Donji tok reke je ravni arski, sa mnogo 

meandara i proti e kroz mlade sedimente. Raznovrsan spektar abioti kih ekoloških 

faktora po kojima se ova reka razlikuje od drugih hidrekosistema Vojvodine je uticao na 

formiranje specifi ne oligohetne zajednice u istraživanom delu vodotoka. Prema svim 

navedenim osobinama u okviru analize regiona, reka Nera se izdvaja kao mikroekoregion 

ovog dela panonske nizije. 

- 100 -


Na osnovu petnaestogodišnjih terenskih istraživanja i obra enih podataka o 

biodiverzitetu faune oligoheta na teritoriji Vojvodine mogu se izvesti slede i zaklju ci: 

Kvalitet vode hidroekosistema u Vojvodini se, prema prose nim vrednostima 

rezultata osam fizi ko-hemijskih pokazatelja, može svrstati u I-II klasu boniteta. 

Periodi ne pojave ekstremnih vrednosti abioti kih faktora su karakteristi ne za reke 

Plazovi i Krivaju, prirodna jezera Pali i Ludoš i pojedine deonice hidrosistema DTD u 

Ba koj, zatim Zlaticu, Moravicu, Plovnog Begeja i Stari Begej u Banatu, kao i Ljukovo i 

Obedsku baru u Sremu, gde je kvalitet vode povremeno u IV klasi. Istraživani sektori reka 

Dunava i Tise se na osnovu fizi ko-hemijskih pokazatelja mogu okarakterisati kao 

relativno isti, sa periodi nim ekstremnim promenama na pojedinim delovima 

longitudinalnog profila. 

Oligohetna fauna Vojvodine je zastupljena sa 64 vrste iz 6 familija i 35 rodova. U 

istraživanom podru ju najve im diverzitetom se odlikuje reka Dunav gde je konstatovano 

39 vrsta, zatim slede vodotoci Srema sa 37, Banata sa 36, Ba ke sa 32 i Tise sa 24. 

Za vodotoke Srema vezano je 6 taksona, dok je za vode Ba ke karakteristi no 

samo 3, Banata 7, Tise 5, a Dunava ak 10 taksona. 

Familija Tubificidae je zastupljena sa 30 vrsta iz 12 rodova, a sledi familija Naidide 

sa 27 vrsta iz 12 rodova. Bogatstvom vrsta se izdvajaju rodovi Nais koji je zastupljen sa 

10 vrsta i rod Potamothrix sa 6 vrsta. Najve i broj zabeležnih taksona je konstatovan u 

rekama (82.76%), zatim u hidroakumulacijama 51.72 %, slede plavne zone sa mrtvajama 

(34.48%), kanali sa 31.03% i prirodna jezera sa svega 25.29%. 

U reci Dunav je konstatovan najve i biodiverzitet oligoheta od 53 vrste. Pored ove 

velike me unarodne reke po svojoj veoma raznovrsnoj i karakteristi noj zajednici 

oligoheta izdvajaju se Bajski kanal (21) u Ba koj i reka Nera u Banatu sa 26 taksona. 

Svojim biodiverzitetom na teritoriji Srema izdvaja se hidroakumulacija Sot na kojioj je 

zabeleženo prisustvo 22 vrste oligoheta. Najve e brojnosti oligoheta zabeležene su na 

reci Tamiš u Banatu (27306 ind/m 2 ), Mrtvoj Tisi u Ba koj (25354 ind/m 2 ) i akumulaciji Sot 

u Sremu (18271 ind/m 2 ). 

Vrste iz familije Naididae, su prisutne na 77.36% ispitivanih lokaliteta na teritoriji 

Vojvodine, a u zajednicama oligoheta koje grade su dominantni i eudominantni u svega 

10.62 %. 

- 101 -


Predstavnici familije Tubificidae su konstatovani na svim istraživanim lokalitetima, 

a dominantni i eudominantni su u 17.02% uzoraka. 

Naididae su ekukonstantne i konstantne u 10.73%, a Tubificidea u 25.015 % 

slu ajeva. Rod Limnodrilus, je u ve ini zajednica koje gradi, dominantan ili eudominantan, 

odnosno konstantan ili eukonstantan. 

Najve i broj indikatorskih vrsta 33 je konstatovan u Dunavu, zatim u 

hidroekosistemima Srema 32, Banata 31, Ba ke sa 30 i Tisi 22 vrste. 

Višegodišnja prou avanja akvatorija Vojvodine su pokazala da se stabilne i 

uravnotežene zajednice faune oligoheta nalaze u Sotu, Me ešu, Zasavici, Dunavu, 

Bajskom Kanalu, Provali, Zobnatici, Neri i pojedinim deonicama reke Tise. 

Na podru ju Vojvodine, po biodiverzitetu oligoheta i fizi ko-hemijskim parametrima 

vode, mogu se izdvojiti dva mikroekoregiona: na severozapadu Bajski kanal i na 

jugoistoku Nera sa svojim uš em u Dunav. 

U cilju planskog gazdovanja i aktivne zaštite hidroekosistema u Vojvodini, kao i 

o uvanja diverziteta oligohetne faune, neophodno je nastaviti sa uspostavljenim 

monitoringom kako bi se o uvao kvalitet vode u pojedinim hidroekosistemima i preduzele 

mere oporavka u cilju poboljšanja kvaliteta na ugroženim akvatorijumima. 

Posebna pažnja u budu im monitoring istraživanjima treba da bude posve ena 

izdiferenciranim mikroekoregionima Bajskom kanalu i reci Neri. Ova istraživanja se mogu 

realizovati u okviru novih projekata organizovanih u zajedni kom radu sa istraživa kim 

timovima iz susednih zemalja Ma arske i Rumunije. Rezultati iz ovako koncipiranih 

istraživanja e doprineti da se konstatacija iz ove disertacije o postojanju dva 

mikroekoregiona još bolje razjasni i potvrdi. 

- 102 -


1. Albaster, J., Lloyd, R. (1980): Water Quality Criteria for Freshwater Fish. Buterworts. 

London American Water Works Association and Wastewater . Washington, D. C., 

1-29. 

2. Albulj, M. (1992): Vatin: geografski prikaz. Diplomski rad, Prirodno-matemati ki 

fakultet, Novi Sad. 

3. Alsterberg, G. (1922): Die respiratorischen mechanizmen der Tubificiden. Lunds 

Univ. Arsskr, N. F., Avd. 2, 18, 1, 1-176. 

4. Ana kov, G. (2003): Rod alium L. 1754 (Amaryllidales, Alliaceae) u flori Vojvodine. 

Magistarska teza, Prirodno matemati ki fakultet, Departman za biologiju i 

ekologiju, Novi Sad. 

5. Ankley, G.T., Leonard, E.N., Mattson, V.R. (1994): Predication of bioaccumulation 

of metals from contaminated sediments by the Oligochaete, Lumbriculus 

Variegatus.Water Research, Vol 28, Iss 5, pp 1071-1076. 

6. Armitage , P. D. (1980): The effects of mine drainge and organic enrichment on the 

benthos in the River Nent System. Northern Pennines. Hydrobiologia, 74, 119. 

7. Belomarkovi , S.(1977): Pri a o Valjevcu. Pokret gorana i ekologa Sremske 

Mitrovice, Sremska Mitrovica. 

8. Bishop, J. E., Hynes, H. B. N. (1980): Downstream drift of the invertebrate fauna in a 

stream ecosystem. Archiv Hydrobiology, 66 (1): 56-90. 

9. Bingham, C. R., et al. (1982): Grab Samplers for Bentic Macroinvertebrates in the 

Lower mississippi river. Misc. paper. E- 82-3, U. S. Army Engineer Watewrways 

Experiment Station, Vickburg, Mississippi. 

10. Biggs, B.J., Duncan, M.J., Jowett, I.G., Quinn, J. M., Hickey, C.W., Davies-Colley, 

R.J., Close, M.E (1990): Ecological characterization, classification, and modeling of 

New Zealand rivers: and intoduction and synthesis. New Zealand Journal of Marine 

and Freshwater Research 24, 277-304. 

11. Bogdanovi , S. (2005): Okvirna direktiva EU o Vodama. JUVP-Jugoslovensko 

udruženje zy vodno pravo,. Ed.Prof. dr Slavko Bogdanovi , Novi Sad. 

12. Bogdanovi, Ž. (1980): Vešta ka jezera Fruške gore. Zbornik radova Prirodno- 

matemati kog fakulteta serija za geografiju, Novi Sad, 10, 491-500. 

- 103 -


13. Bogdanovi, Ž. (1982): Hidrološki problemi Srema. Univerzitet u Novom sadu, 

Prirodno-matemati ki fakultet. 

14. Botea, F. (1965): Contributii la studial oligochetelor din pesterile Romêniei. III 

(Regiunea Banat). Lucr. Inst. de spel “Emil Racovita”, Bucuresti, t. IV, pp 215-227. 

15. Brinkhurst, R. O., Jamieson, B. G. M. (1971): Aquatic Oligochaeta of the World. 

Oliver & Boyd, Edinburgh. 

16. Brinkhurst, R. O. et D. g. Cook (1974): Aquatic eartworms. In: C. W. Hart Jr. & S. L. 

H. Fuler (eds.) Pollution Ecology Frieshwater Invertebrates, academic pres, New 

York, pp 143-156. 

17. Brinkhurst, R. O.(1974): The benthos of lakes. Macmillan Press, Ltd, 

Lond..basingstoke, 190 pp. 

18. Bugar i , P. (1999): Vešta ka jezera Vojvodine: geografski aspekti i problemi. 

Doktorska disertacija, Institut za geografiju, PMF, Novi Sad. 

19. Bukurov, B. (1953): Geomorfološki prikaz Vojvodine. Zbornok Matice srpske, 

serija prirodnih nauka, Novi Sad , sv. 4, pp 

20. Bukurov, B. (1975): Fizi ko-geografski problemi Ba ke.Srpska akaemija nauka i 

umetnosti, posebna izdanja, knjiga CDLXXXI, odeljenje prirodno-matemati kih 

nauka, knjiga 43., Beograd. 

21. Burt, A. J., P. M. Mc Kee., D. R. Hart (1988): Benthic invertebrate survey of the St. 

Marys River, 1985. Rep. Prep. for Ont. Min. Env., Avail from Wet. Resources Br., 

Great Lakes Sect., 1 St. Clear Avenue West, Toronto, Ontario Canada M 4V 1K6. 

22. Burt, A. J. et al. (1991): Efects of polution on bentic invertebrate communites. 

Hydrobiologia, 219, 63- 81. 

23. Cameron, W.A., Larson, G.L. (1993): Limnology of a Caldera lake influenced by 

hydrothermal processes. Archiv fur Hydrobiologie, 128, 1, pp 13 -38. 

24. Carins, J. Jr., Dickson, K. L., Westlake, G. F. (1976): Biological Monitoring of water 

and Effluent Quality. ASTM Special Tehnical Publication 607. American Society for 

Testing Materials, Philadelphia, Pennsylvania. 

25. Carins, J. Jr., Gruber, D. (1980): A Comparasion of Methods and Instrumentation of 

Biological Early Warning Systems. Water Resarirces Bulletin, 16, 2, 261-266. 

26. Capraz, S., Arslan, N. (2005): The Oligochaeta (Annelida) Fauna of Aksu Stream 

(Antalya). Turk J. Zool. 29, 229 -236. 

27. Canter, L. W. (1985): River Water Quality Monitoring . Lewis publishers, INC. 1-170. 

- 104 -


28. Casellato, S, Caneva, F. (1994): Composition and distribution of bottom 

Oligochaete fauna of a North Italian Eutrophic Lake (Lake Ledro). Hydrobiologia, 

278, 1-3, pp 87 - 92. 

29. Chauvet, E., Giani, N., Gessner, M.O. (1993): Breakdown and Invertebrate 

colonization of leaf - litter in 2 contrasting streams-significance of Oligochaetas in 

a llarge river. Canadian Jornal of Fisheries and Aquatic Sciences, 50, 3, pp 488 - 

495. 

30. Corkum, L. D. (1989): Patterns of bentic invertebrate assemblages in rivers of 

northwestern North America. Freshwater Biology, 21, pp 191 - 205. 

31. Corkum, L. D. (1990): Intrabiome distributional patterns of lotic macroinvertebrate 

assemblages.Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences, 47, pp 2147 - 

2157. 

32. Cooc, S. E. K. (1976): Quest for an index of community structure sensitive to water 

pollution. Environment pollution, 11, pp 269 - 288. 

33. Cviji , D., Blagojevi , S. (1985): Saprobiološka valorizacija donjeg toka rijeke Une. 

Zaštita i unapre enje ovekove sredine, 3, 2. 

34. epi , V., Marinkovi -Gospodneti , M. (1978): Zoobentos rijeke Toplice. Godišnjak 

Biološkog Instituta Univerziteta u Sarajevu, XXX. 

35. Daufresne, M., Roger, M.C., Capra, H., Lamouroux, N. (2004): Long-term changes 

within the invertebrate and fish communities of the Upper Rhône River: effects of 

climatic factors. Global Change Biol., 10, 1, pp 124 - 140. 

36. Dawning, J.A. (1991): The effects of habitat structure on the spatial distribution of 

freshwater invertebrate populations. In Habitat Structure, ed. S. S. Bell. E. D. Mc 

Coy & H. R. Mushinsky. Chapmen and Hall, London, pp 87 - 106. 

37. DNM (1992): Biological Diversity of Norway: A Country Study.- DN - Report 1992 - 

5b, Directorate for Nature Managment (DNM), Trondheim. 

38. Diamond, A., Filion, F. L. (1987): The Value of Birds. ISBP Technical Publication 6, 

Cambridge. 

39. Duki , D. (1975): Sava-potamološka studija, Beograd. 

40. Erséus, C., Grimm, R., Healy, B., Lundberg, S., Rota, E., Timm, T. (1998): A survey 

of Clitellata in national stadsparken, an urban national park in Stockholm, Sweden. 

Swedish Museum of natural history, Stockholm. 

41. uki , N. (1975): Oligochaeta nekih staja ih voda Vojvodine. Zbornik za prirodne 

nauke Matice Sepske, Novi Sad, 48, pp 140 - 178. 

- 105 -


42. uki , N. Stanojevi , M. (1979): Fauna Oligochaeta Begeja i Tamiša. Drugi kongres 

ekologa Jugoslavije, Zagreb. 

43. uki , N. (1982): Sastav faune Oligochaeta u nekim vodama Vojvodine u zavisnosti 

od ekoloških faktora. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, Novi Sad, 63, pp 

44. uki , N. (1982a): Fauna oligoheta bajskog kanala. Biosistematika, Beograd, 8, 1, 

pp 63 – 65. 

45. uki , N., Pujin, V., Ratajac, R. (1984): Biološki pokazatelji kvaliteta vode u nekim 

akumulacijama u Vojvodini. Vodoprivreda, Novi Sad, 16 (88 - 89), pp 309 – 313. 

46. uki , N., Maletin, S., Kilibarda, P., Miljanovi , B., Jovanovi , S. (1986): Fauna 

dna u nekim kanalima Hidrosistema DTD i njen zna aj za ribarstvo. Konferencija o 

aktuelnim problemima zaštite voda, "Zaštita voda '86", Kragujevac, Zbornik 

radova, pp 138 -143. 

47. uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S. (1988): Sastav i dinamika oligoheta kao 

pokazatelj kvaliteta vode u nekim kanalima Hidrosistema DTD. Vode Vojvodine, 

Novi Sad, pp 77 - 81. 

48. uki , N., Maletin, S. (1989): Eutrofizacija u akumulaciji Zobnatica analizirana 

prema bioprodukciji Oligochaeta. Konferencija o aktuelnim problemima zaštite 

voda, "Zaštita voda '89", Rovinj, Zbornik radova, l, pp 447 – 451. 

49. uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S. (1989): Nais christinae KASPARZAK, 1973, 

(Naididae), nova vrsta u fauni Oligochaeta Jugoslavije. Biosistematika, 15, 2, pp 157 

- 161. 

50. uki , N. (1990): Donau und Theissforschung aufgrund der Vergleich Analyse 

Oligochaetenfauna. Limnol. Berichte der 28. Tagung der IAD, Varna (Bulgarien), 

wiss. kurzref., pp 276 - 280, 

51. uki , N., Maletin, S., Miljanovi , B., Kosti , D. (1990): Proces formiranja 

zajednice Oligochaeta u akumulaciji Me eš kao pokazatelj eutrofizacije. 

Konferencija o aktuelnim problemima zaštite voda, "Zaštita voda '90", Bar, 

Zbornik radova, pp 99 - 103. 

52. uki , N., Maletin, S., Seleši, , Miljanovi , B. (1991): Relationship between nutritive 

elements and Oligochaeta biomass in reservoirs of Pannonian basin - Yugoslavia. 

Fifth International Symposium on Aquatic Oligochaete Biology, Tallin, Estonia, 

Abstracts: 10. 

53. uki , N. (1991): Fauna Oligochaeta akumulacija Borkovac (15-17), Sot (32-34), 

Zobnatica (47-49), Pali (66-67) i Ludoš (82-83). Monografija, Eutrofizacija staja ih 

voda Vojvodine - I deo - postoje e stanje, trendovi i mogu nosti zaštite, Vode 

Vojvodine, Novi Sad. 

- 106 -


54. uki , N., Maletin, S., Miljanovi , B., Markovi , Z. (1992): Kvalitet vode i distribucija 

populacija Oligochaeta u reci etinji. "Zaštita voda '92", Subotica, Zbornik radova, 

pp 152 – 155. 

55. uki , N., Karaman, S. (1994): Qualitative and quantitative structure of the bottom 

fauna with a special reference to the Oligochaeta community the Danube in 

Yugoslavia - Contamination, Protection and Exploitation. Belgrade, pp 119 - 123. 

56. uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S., Ivanc, A. (1994): Wassergüte und die 

Verteilung des Zooperiphytons und des Bodenbesatzes im Fluss Crni Timok. 30. 

Arbeitstagung der IAD, Limnologische Berichte Donau, Zuoz - Engadin (Schweiz), 

I, Wissenschaftliche Kurzreferate, pp 394 – 397. 

57. uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S., Ivanc, A., Zhenjun, S. (1996): Evaluation of 

Danube water quality in Yugoslavia according to the Oligochaeta community. 

Arch. Hydrobiol. Suppl. 113, Large Rivers 10, 1 - 4, 523 - 527. 

58. ukic, N., Miljanovic, B., Maletin, S., Ivanc, A. (1996) Composition and dynamics of 

macrozooperiphyton and bottom fauna in Crni Timok river Basin (Yugoslavia). 7th 

International Congress on the zoogeography and ecology of Greece and adjacent 

regions, Athens, Abstracts: 20. 

59. uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S., Ivanc, A. (1997): Oligohetna zajednica kao 

pokazatelj kvaliteta vode Bajskog kanala. "Zaštita voda “97”, Sombor, Zbornik 

radova, pp 373 – 376. 

60. uki , N., Maletin, S., Miljanovic, B., Ivanc, A. (1997a): Oligochaete communities in 

the bank region of the Danube river and its wetlands nearby Novi Sad. 32. 

Konferenz der Internationale Arbeitsgemeinschaft Donauforschung der S.I.L. 

Limnologische Berichte Donau, Wien, I, Wissenschaftliche Referate, pp 289 – 292. 

61. uki , N., Maletin, S., Miljanovi , B., Ivanc, A. (1998): Oligohetna zajednica kao 

pokazatelj kvaliteta vode Tamiša. Naš Tamiš: nau na monografija, Novi Sad, pp 

125 - 132. 

62. uki , N., Miljanovi , B. (1998): Oligohetna zajednica kao pokazatelj kvaliteta 

vode u kanalima hidrosistema DTD. Mostonga i vode zapadne Ba ke: 

monografija, P ESA ‘98, Edicija Tija voda, Urednik edicije Ž. Milošev, Novi Sad, 

(51-53), pp 

63. Filipopovi , D. (1954): Ispitivanja živog sveta teku ih voda Srbije, I. Prilog 

poznavanju naslja planinskog potoka potoka Katušnice (Zap. Srbija), Zbornik 

radova 5, 24, 117 - 123. 

64. Filipopovi , D. (1954a): Ispitivanja živog sveta teku ih voda Srbije. Arhiv bioloških 

nauka, 1 - 2, pp 1 - 18. 

- 107 -


65. Filipopovi , D. (1957): Limnološka i biogeografska problematika malih teku ih 

voda u Jugoslaviji. Biološki institut Narodne Republike Srbije. Zbornik radova, 1, 2, 

pp 2 - 14. 

66. Filipopovi , D. (1961): Voda kao životna zajednica. Zaštita prirode, Beograd. 

67. Filipopovi , D. (1975): Fauna Ephemeroptera SR Srbije. Zbornik radova o 

entomofauni SR Srbije, SANU, I, pp 211 - 219. 

68. Fritz, S. (1975): Ökologie der Tiere.450 pp.Verlag Paul Parey, Hamburg und 

Berlin. 

69. Ghul, W. (1987): Aqutic ecosystem characterization by biotic indices. Int. Revue 

ges. Hydrobiologia, 72, 4, pp 431 - 455. 

70. Grifiths, W. R. (1987): Benthic Communites as indicators of water quality in the St. 

Clair River. B. Sc. Thesis. Univ. Western Ont. London, Ontario, Canada. 35 pp. 

71. Grifiths, W. R. (1991): Environmental quality assessment of the St. Clair River as 

reflected by the distribution of bentic macroinvertebrates in 1985. Hydrobiologia, 

219, pp 143 - 164. 

72. Goodnight, C. J., Whitley, I. S. (1960): Oligochaetes as indicators of pollution. Proc. 

15 TH ann. Waste. cout. Purd. 

73. Grupa autora, (1973): Klimatske prilike Fruške gore. Matica Srpska, Novi Sad. 

74. Grupa autora, (1988): Hidrogafske prilike Vrša kih planina. Matica Srpska, Novi 

Sad. 

75. Guerold, F., Vein, D., Jacquemin., Pihan, J.C. (1995): The macroinvertebrate 

communites of streams draining a small granitic catchment exposed to acidic. 

Hydrobiologia, 301, pp 141 - 148. 

76. Habdija, I., Stankovski, S. (1978): Uticaj otpadnih voda industrije na životne 

aktivnosti nekih organizama planktona i bentosa. Simpozijum zaštita životne 

sredine u Crnoj Gori, CANU, pp 200-233. 

77. Habdija, I. (1979): Odnos izme u broja vrsta i organskog one iš enja u Gorskim 

potocima. Ekologija, 14, 1, pp 27 –3 8. 

78. Habdija, I. (1980): Sauerstoffdynamik in der alfa-mesosaproben zone im fluss 

Sava Stromabwartz von Zagreb. Ekologija, 15, 2, pp 87 - 95. 

79. Habdija, I. (1984): Eliminatorno dejstvo suspendiranih estica na biocenolo{ku 

strukturu makrozoobentosa u teku im vodama. Savez društava ekologa 

Jugoslavije, pp 71 - 77. 

80. Hart, C., Fuller, S. (ed) (1974): Pollution Ecology of Freshwater Invertebrates. 

Acad. Press., Inc., 389 pp. 

- 108 -


81. Hawkes, C. L, Miller, D. L., and Layher W. G. (1986): Fish ecoregions of Kansas: 

stream fish assemblage patterns and associated enivironmental correlates. 

Environmetal Biology of Fishes, 17, pp 267 - 279. 

82. Hellawell, J. M. (1978): Biological Surveillance of rivers. A Biological monitoring 

Handbook, Water Research Centar, Stevenage , England, pp 1 – 332. 

83. Hellawell, J. M. (1986): Biological Indicators of Freshwater pollution and 

Environmental Management ed. K. Meleanby, Pollution Monitoring Serries. 

Elsevier, Amsterdam, 546 pp. 

84. Higler, L.W.G. & P.F.M Verdonschot (1989) : Macroinvertebrates in the Denmark 

ditches. Hydrobiol. Bull., 23, 2, pp 143 - 150. 

85. Howmiller, R. P. & Scoot, I. S. (1977): An environmental index based on relative 

abundance oligochaetes species. J. Wat. pollut. Cont. Fed. 49, 809-815. 

86. Hrabe, S. (1931): Die Oligochaeten aus Sen Ochrida und Prespa. Zool. Jahrb., 

Abt. Syst., 61, pp 1-62. 

87. Hrabe, S. (1979): Vodni maloštetinatci (Oligochaeta) eskoslovenska. Acta 

Universitatis Carolinae, Biologica1-2, Praha. 

88. Hughes, R. M., Gammon, J. R. (1987): Longitudinal changes in fish assemblages 

and water quality in the Willamette River, Oregon. Transactions of the American 

Fisheries Society 116: 196-209. 

89. Hughes, R. M., Heiskary, S. A., Matthews, W. J., Yoder, C. O. (1994): Use of 

ecoregions in biological monitoring. Biological Monitoring Aquatic Systems, 

Stanford, L. oeb & Anne Spacie, Lewis Publishers, pp 125 - 151. 

90. Illies, J. (1961): Verush einer allgemeinen biozotischen Gleiderung der 

Fliesswassertypisierung . Archiv Hydrobiology, 22, pp 337 - 346. 

91. Janeva, J. I. (1988): Zoobentos na r. Vit. II. Iymenenie na zoobentosnie zoocenozi 

pod antropogeno vlijanie. Hidrobiologija, 32, pp 3 - 30. 

92. Jankovi , M. (1966): Prou avanje naselja dna Baražnog jezera kod Grošnice. Arh. 

Sci. Biol. Beograd, 18, (3-4), pp 313 - 344. 

93. Jankovi , M. (1967): Limnološke karakteristike reke Batlave pre podizanja brane. 

Ekologija, 2, (1-2), pp 33 - 49. 

94. Jankovi , M. (1975): Proces formiranja biocenoza u Batlavskom jezeru. Ekologija, 

Beograd, 12, 2, pp 89 - 100. 

95. Jankovi , M. (1980): Fauna Chironomidae Sliva Batlave. Zbornik radova o fauni 

SR Srbije, SANU, 1, pp 17 - 29. 

- 109 -


96. Jankovi , M. (1987): Stanje faune dna sliva Velikog Timoka u uslovima datog 

zaga enja. Glas SANU, CCCXLIX, 51, pp 92 - 106. 

97. Jankovi, M. M. (1979): Fitoekologija sa osnovama fitocenologije i pregledom 

tipova vegetacije na zemlji.Univerzitet u Beogradu, Nau na knjiga, Beograd. 

98. Jakov ev, D. (1983): Prilog poznavanju oligohetne faune triju pritoka Južne 

Morave. Drugi simpozijum o fauni SR Srbije, Beograd, Zbornik, 47-50. 

99. Jakov ev, D. (1984): Die Oligochaeten in den benthos Gemeinshafen der Južna 

Morava in Bezung auf die Verschmutzungs Bedingungen. 24. Arbeitstagung der 

IAD, SIL, Szentendre/Ungarn, Wissenschaftliche curzreferate, pp 155-198. 

100. Jakov ev, D. (1985): Saprobiološka analiza Južne Morave i pritoka Nišava i 

Moravice. "Zaštita voda ’85", Sarajevo, Godišnjak Jugoslovenskog društva za 

zaštitu voda, I, pp 61-65. 

101. Jakov ev, D. (1986): Prilog poznavanju oligohetne faune u slivu Velikog Timoka. 

Biosistematika, 12, 1, pp 67 - 77. 

102. Jakov ev, D., Markovi , Z. (1989): Oligohetna fauna reke etinje. III Simpozijum o 

fauni SR Srbije, Beograd, Uvodni referati i rezimei, 24. 

103. Jakov ev, D., Kalafati , V., Martinovi -Vitanovi , V. (1995): Diverzitet oligoheta 

(Oligochaeta) kopnenih voda Jugoslavije sa pregledom vrsta od me unarodnog 

zna aja. -In. Stevanovi , V, Vasi , V. (eds.): Biodiverzitet Jugoslavije sa 

pregledom vrsta od me unardnog zna aja. -Biološki fakultet i Ecolibri, Beograd. 

104. Jones, J., R., Tracy, B. H., Sebaugh, J. L., Hazelwood, D. H., Smart, M. M. (1981): 

Biotic index testing for ability to assess water quality of Missouri Ozark stream. 

Trans. am. Fish. Soc., 110, pp 627 - 637. 

105. Karaman, G. (1964): Taksonomija i ekologija grupe slatkovodnih Amphipoda 

podroda Rivulogammarus Kar. u Jugoslaviji, Doktorska disertacija, Kotor. 

106. Karaman, S., Simi , V., Stojanovi , M (1995): Bentosna makrofauna kao 

pokazatelj stanja akvati nih ekosistema na podru ju Smederevske Palanke. 

"Zaštita voda '95", Tara, Zbornik radova, pp 121 – 124. 

107. Kati , P., ukanovi , D., akovi , P.(1979): Klima SAP Vojvodine. Poljoprivredni 

fakultet, institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 

108. Kerovec, M. (1983): Odre ivanje stupnja organskog one iš enja teku ica na 

osnovu analiza populacija Oligochaeta. “Zaštita voda ‘83”, Zbornik radova, 3, pp 

67 - 71. 

109. Köhler, J., Hilt, S.,Adrian, R., Nicklisch, A., Kozerski H.P., Walz, N. (2005): Long- 

term response of a shallow, moderately flushed lake to reduced external 

phosphorus and nitrogen loading. Freshwater Biol., 50, 10, pp 1639 - 1650. 

- 110 -


110. Korotun, M. M. (1959): Intensivnost razmnoženija nekotorih presnovodnih oligohet, 

v zavisnosti ot uslovii suš estvovania. Zool. žurn. 38, 1, pp 38 - 43. 

111. Krieger, K.A., Ross, L.S. (1993): Changes in the Benthic Macroinvertebrate 

Community of the Clevelend Harbor Area of Lake Erie from 1978 to 1989. Journal 

of Great Lakes Research, 9, 2, pp 237 - 249. 

112. Kuwabara, R.(2001): Long-term changes in the aquatic biota of Lake Abashiri, a 

meromictic lake in northeastern Hokkaido, Japan. Lakes & Reservoirs: Research 

and Manegement, 6, 2, pp 175 - 181. 

113. Lancester, J., Hildrew, G. A. (1993): Flow refufia and the microdistributin of lotic 

macroinvertebrates. J. N. Am. Benthol. Soc., 12, 4, pp 385 - 393. 

114. Lang, C. P. (1984): Eutrophication of lakes Leman and Neuchatl (Switzerland) 

indicaded by Oligochaeta communites. Hidrobiol., 115, pp 131 – 138. 

115. Lang, C.P., Reymond, O. (1996): Empirical relationships between Oligochaetas, 

phosphorus and organic deposition during the recovery of lake Genava from 

europhication. Arch. Hydrobiol., 136, 2, pp 237 - 245. 

116. Lyons, J. (1989): Correspondence between the distribution of fish assemblages in 

Wisconsin streams and Omernik's ecoregions. American Midland Naturalist, 122, 

pp 163 - 182. 

117. Malard, F., Mathieu, J., Reygrobellet, J.L., lafont, M. (1996): Biomonitoring 

groundwater contamination –Application to a karst area in Southern France. 

Aquatic Sciences, 58, 2, pp 158 - 187. 

118. Mance, G. (1987): Pollution threat of heavy metals in aquatic enivironments. In 

Toxicity of Metals to Freshwater Invertebrates, ed. K. Mellanby, Pollution 

Monitoring Serries. Elsevier, 127-173, New York. 

119. Markovi , Z., Jankovi , M. (1989): Fauna Ephemeroptera reke etinje. III 

Simpozijum o fauni Srbije, Uvodni referati i rezimei, 29. 

120. Markovi , Z. (1995): Reka etinja. Makrozoobentos u oceni kvaliteta vode. 

Monografija, Užice, 131 pp. 

121. Markovi , Z., Miljanovi , B. (1995): Makrozoobentos Kriveljske reke. III. nau no 

stru ni skup o prirodnim vrenostima i zaštiti životne sredine, "Naša ekološka 

istina" Borsko jezero, Zbornik radova, pp 221 - 225. 

122. Markovi , Z., Mitrovi -Tutundži , V., Savi , I., Ran elovi , N. (1997): Analysis of 

spring to stream fauna transition by example of the river Banja source. Ekologija, 

32, pp 57 - 63. 

- 111 -


123. Markovi , Z., Mitrovi -Tutunddži , V., Miljanovi , B. (1997a): Effect of pollution on 

the macrozoobenthos diversity and structure in the river Obnica. Ekologija, 32, pp 

37 - 46. 

124. Markovi , Z., Miljanovi , B., Mitrovi -Tutundži , V. (1997b): Saprobiološka ocena 

kvaliteta vode reke Banje na osnovu makrozoobentosa kao bioindikatora. "Zaštita 

voda ‘97”, Sombor, Zbornik radova, pp 350 - 354. 

125. Markovi , Z., Miljanovi , B., Mitrovi -Tutundži , V. (1998): Makrozoobentos kao 

pokazatelj kvaliteta vode reke Jablanice. “Zaštita voda ‘98”, Kotor, Zbornik radova, 

pp 369 - 372. 

126. Markovi , Z., Miljanovi , B., Mitrovi -Tutundži , V. (1999): Makrozoobentos kao 

pokazatelj kvaliteta vode reke Kolubare. “Zaštita voda ‘99”, Soko Banja, Zbornik 

radova, pp 

127. Markovi , J. (1961): Makroplavine u Jugoslaviji. Zbornik VI kongresa geografa, 

Ljubljana. 

128. Mason, W. T., Jr., Lewis, P. A., Webwr, C. I. (1985): An evaluetion of benthic 

makroinvertebrate biomass methodology. Environmental Monitoring and 

Assessment, 5, pp 399 - 422. 

129. Matoni kin, I., Pavleti , Z. (1964): Faktori razvoja biocenoza u slatkovodnom dijelu 

rijeke Zrmanjei njene pritoke Krupe. Krš Jugoslavije, JAZU, 4, pp 47 - 63. 

130. Matoni kin, I., Pavleti , Z. (1972): Život naših rijeka. Školska knjiga, 1-543, 

Zagreb. 

131. Matoni kin, I. et al. (1975): Prilog limnologiji gornjeg toka Save. Ekologija, 4, 1, pp 

91 - 124. 

132. Matoni kin, I. et al. (1975a): Ekosistem rijeke Pive i biologijska valorizacija njenih 

voda. Glas. Rep. zav. za zaštitu prirode- prirodnja kog muzeja, Titograd, 8, pp 61- 

79. 

133. Matoni kin, I. et al. (1982): Limnološka istraživanja rijeke Rje ine. Poljoprivreda i 

šumarstvo, XXVIII, 2, pp 55 - 85. 

134. Matoni kin, I. et al. (1984): Saprobiološka valorizacija kraških rijeka. III. Kongres 

Ekologa Jugoslavije, Sarajevo , 1, pp 111 - 115. 

135. Mc Kee, P. M., Burt, A. J., Hart, D. R. (1984): Bentic invertebrate and sediment 

survey of the St. Marys River, 1983. Rep. Prep. For Ont. Min. Env., Avail from 

Wet. Resource Br., Great Lakes Sect., 1 St. Clear Avenue West, Toronto, Ontario 

Canada M 4V 1K6. 

- 112 -


136. Mc Call, P.L., Soster, F. M. (1990): Benthos respons to disturbance i Western 

Lake Erve: Regional faunal surveys. Can. J. Fish. Aquatic Sci., 47, pp 1996 – 

2009. 

137. Mattson, A., Epler, J. H., Michael, H. K. (1995): Description of Bentic Communities 

in Karst. Spring-Fed Streams of North Central Florida. 

138. Metcalfe, L. J. (1989): Biological water quality assessment of running waters 

based on macroinvertebrate communites: history and present status in Europe. 

Environmental Polution, 60, pp 101 - 139. 

139. Meštrov, M., Tav ar, V. (1976): Saprobiologikal and Physico-chemical studies of 

the river Drava and Mura. Bulletin scientifique, 21, pp 145 - 146. 

140. Milbrink, G. (1980): Oligochaete communities in pollution biology: the Europen 

situation with special relereunce to lakes in Scandinavia. In "Aquatic Oligochaete 

Biologi", BrinkhurstR.O. and Cook D.G., Editors, Plenum Press, New York and 

London, 433-455. 

141. Milbrink, G. (1983): An inpoved environmental index based on the relative 

abundance of Oligochaeta species. Hydrobiologia, 102, pp 89 - 97. 

142. Milbrink, G. (1994): Oligochaetes and Warter-Pollution in 2 deep Norwegian 

Lakes. Hydrobiologia, 278, (1-3), pp 213 - 222. 

143. Mili , . (1973): Fruška Gora – geomorfološka prou avanja. Matica Srpska, Novi 

Sad. 

144. Milojevi , B. (1949): Lesne zaravni i peš are u Vojvodini. Matica Srpska, Novi Sad. 

145. Miljanovi , B., uki , N. (1989): Fauna Oligochaeta kao indikator kvaliteta vode 

reke Tamiš. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, Novi Sad, 77, pp 167 - 179. 

146. Miljanovi , B., uki , N., Maletin, S., Pujin, V., Ivanc, A., Barši, L. (1996): Jezero 

Provala kao hidrološki i hidrobiološki fenomen. IV. Nau no-stru ni skup o 

prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine. IX Stru ni sastanak preventivne 

medicine Timo ke Krajine. “Naša ekološka istina”, Kladovo, Zbornik radova, pp 

261 - 265. 

147. Miljanovi , B., uki , N., Maletin, S., Pujin, V., Ivanc, A., Koj i , K., Bugarski, R. 

(1997): Antropogeni uticaj na neka akumulaciona jezera u Ba koj. Zaštita životne 

sredine gradova i prigradskih naselja, "Eko-Konferencija ’97", Novi Sad, 

monografija, pp 137-142. 

148. Miljanovi , B., Pujin, V., uki , N., Maletin, S., Ivanc, A. (1998): Biološka 

komponenta u oceni kvaliteta vode akumulacije “Barje”. "Zaštita voda ‘98”, Kotor, 

Zbornik radova, pp 301 - 308. 

- 113 -


149. Miljanovi , B., Pujin, V., uki , N., Maletin, S., Stojkovi , S. (1999): Uticaj otpadnih 

voda grada Novog Sada na kvalitet vode reke Dunav. Zaštita životne sredine 

gradova i prigradskih naselja, "Eko-Konferencija ’99", monografija, Novi Sad, pp 

195 - 200. 

150. Miljanovi , B. (2000): Biodiverzitet makrozoobentosa gornjeg dela sliva reke 

kolubare. Magistarska teza, PMF, Novi Sad. 

151. Miljanovi , B., Maletin, S., uki , N., Markovi , Z., Teodorovi , I., Ivanc, A., Živi , 

N. (2001): Biodiverzitet hodrobionata sliva reke Šumanke. IX. nau ni skup o 

prirodnim vrednostima i zaštiti životne srdine "Ekološka istina", Donji Milanovac, 

Zbornik radova, pp 320 – 324. 

152. Miljanovi , B., Jurca, T., Novakovi , A. (2003): Analiza faune dna. Nauti ko 

ekološko istraživanje "Tisa 2002". I.K. "Tiski cvet", urednik Milan Knežev, Novi 

Sad, pp 42 - 51. 

153. Miljanovi , B., Živi , N., uki , N., Steševi , D., Miljanovi , M. (2004): 

Macrozzobentos of Bo ac reservior, the River Vrbas and its tribztaries. 35 th . 

Conference IAD, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Limnological reports, 35, pp 

331 - 388. 

154. Miljanovi , B., Cveji , V., Živi , N., Puzi , G. (2005): Procena kvaliteta vode 

erevi kog potoka na osnovu Makrozzobentosa. Zaštita životne sredine gradova i 

prigradskih naselja, "Eko-konferencija 2005", Novi Sad, pp 147 - 153. 

155. Mu ibabi , S., et all. (1979): Neke karakteristike biocenoza reke Krivaje. II 

Kongres Ekloga Jugoslavije, 1, pp 825 - 834. 

156. Nedi , D. (1975): Neki aspekti gustine populacija faune dna rijeke Pive i 

Komarnice i njihovih najvažnijih pritoka. Gl. Rep. zav. zaš. prirode, 8, 81-91. 

Titograd. 

157. Nedostup, T. A. (1988): Zoobentos reki Dnestr. Hidrobiologi eskii žurnal, Nauka 

Dumka, 24, 4, pp 88 - 95. 

158. Nejgebauer, V. (1962): inioci stvaranja zemljišta u Vojvodini. Zbornik Matice 

Srpske, serija prirodnih nauka, 2, pp 63 - 135. 

159. OTA (1987): Tehnologies to Maintaine Biological Diversity.- Washington, D. C.: 

Office of Technology Assesment, U. S. Congress, OTA-F-330 U. S. Goverment 

Printing Office. 

160. Odum (1980): Grundlagen der Oekologie, Bd. I and II. -Theime Stuttgard. 

161. Palmer, M.A. (1992): Incorporating lotic meiofauna into our understanding of 

faunal transport processes. Limnology and Oceanography, 37, 2, pp 329 - 341. 

- 114 -


162. Pascoal, C., Pinho, M., Cássio, F., Gomes, P. (2003): Assesssing structural and 

functional ecosystem condition using leaf breakdown: studies on a polluted river. 

Freshwater Biology, 48, 11, pp 2033 - 2044. 

163. Paunovi , M., Miljanovi , B., Simi , V., Caki , P., ikanovi , V., Jakov ev- 

Todorovi , D., Stojanovi , B., Veljkovi , A. (2005): Distribution of non-indigenous 

tubificid worm Branchiura sowerbyi (Beddard, 1892) in Serbia.Jornal 

“Biotechnology & Biotechnological Equipment”, Sofia, 3, pp 91-97. 

164. Perry, J. A., Schaffer, D. J. (1986): The distribution of benthos in Tomichi Creek: a 

longitudinal analysis. Hydribiologia. 

165. Petto, H., Humpesch, U. (1992): Time - series analysis of development cycles of 

Oligochaetes in relation to environmental - factors in the River Danube. Archiv fur 

Hydrobiologie, 124, 1, pp 53 - 67. 

166. Pinder, L.C.V. & Farr, I. S. (1987): Biological Surveillance of water quality. 3. The 

influence of organic enrichment on the macroinvertebrate fauna of small chalk 

streams. Arch. Hydrobiol. 109,4, 619-637. 

167. Pinder, A.M., Brinkhurst, R.O. (2000): A reviewof the Tubificide (Anelida: 

Oligochaeta) from Australian inland waters.Memoirs of Museum Victoria 58(1): 39- 

75. 

168. Pinel-Alloul, B., Metot, G., Lapierre, L., Willsie, A. (1996): Makroinvertebrate 

community as a biological indicator of ecological and toxicological factor in lake 

Saint-Francois (Quebec). Environmetal pollution, 91, 1, pp 65 – 87. 

169. Plante, C.,Downing, J. A. (1989): Production of freshwater invertebrate pollution in 

lakes. Can. J. Fish. Aquatic Sci., 46, pp 1489 - 1498. 

170. Plenet, S., Hugueny, H., Gibert, J. (1996): Invertebrate community responses to 

physical and chemical factors at the River Aquifer interaction zone 2. downstrem 

from the city of Lyon. Archiv fur hydrobiology, 136, 1, pp 65 - 88. 

171. Protasov, A. A., Starodub, K. D., Afanasijev, S. A. (1983): Vidovoy sostav 

zooperifitona vodoema-ohladitel® erobìlskoy AÏS. Gidrobiologi eskiy žurnal, 

Kiev, XIX, 2, pp 51 - 55. 

172. Protasov, A. A., Afanasyev, S. A. (1986): Structure of periphytic communities in 

cooling pond of nuclear power plant. Int. Revue ges. Hydrobiol., 71, 3, pp 335 - 

347. 

173. Proti , N. (1933): Hidrobiološke studije na kanalu Kralja Petra i kanalu Kralja 

Aleksandra, I deo. Spomenik, Srpska Kraljevska Akademija, Beograd, LXXIII, 17. 

- 115 -


174. Poddubnaja, T.L. (1972): Osobenosti Žiznih ciklov tubificidi i naididi (Oligochaeta: 

Tubificidae, Naididae). Trudi Vsesojuznoe gidrobiologi eskoe obš estvo, XVII, pp 

87 - 93. 

175. Pop enko, V. I. (1970): Produkcija maloš etinkovi ervi v malih gumirizovanih 

vodoemah Karelii. Tr. XV Pribaltiiskoj konferencii. 

176. Pop enko, V. I.(1988): Vodnie maloš etinkovie ervi severa Evrope. Akademija 

Nauk SSSR, Institut ekologii Volžskogo Basseina., Lenjingrad. 

177. Pujin, V., uki , N., Maletin, V., Marjanovi , P., Miljanovi , B.(1991): Hidrobiološke 

analize u evaluaciji alternativnih izvorišta vodosnabdevanja. "Zaštita voda '91", 

Neum, Zbornik radova, pp 7 – 10. 

178. Pujin, V., Miljanovi , B., Ninkovi , J., uki , N., Maletin, S., Ivanc, A. (1995): Uticaj 

otpadnih voda grada Novog sada na neke pokazatelje kvaliteta vode Dunav. 

Zaštita životne sredine gradova i prigradskih naselja, “Eko-Konferencija ‘95”, 

Zbornik radova, Novi Sad, pp 95 - 102. 

179. Pujin, V., Stojkovi , S., uki , N., Miljanovi , B., Maletin, S., Sekuli , A., 

Teodorovi , I. (1999): Hidrobionti - pokazatelji kvaliteta vode reke Tise. “Zaštita 

voda ‘99”, Soko Banja, pp 239 - 242. 

180. Radulovi , S. (2005): Specijalni rezervat prirode Stari Begej – Carska Bara. U: 

Stevanovi , V. ED: Botani ki zna ajna podru ja u Srbiji (Important Plant Area in 

Serbia). U štampi. 

181. Real, M., Prat, N., Riera, J.L. (1993): Abundance and distribution of profundal 

zoobentos in Spanish Reservoirs-Differences between 1973/75 and 1987/88 

surveys. Water Science and Technology, 28, 6, pp 45 - 53. 

182. Rieradevall, M., Real, M. (1994): On the distribution patterns and population - 

dynamics of sublittoral and profundal Oligochaeta fauna from lake Banyoles 

(Catalonia, Ne Spain). Hydrobiologia, 278, (1-3), pp 139 - 149. 

183. Rosso, A., Lafont, M., Exinger, A. (1994): Impact of heavy-metals on benthic 

Oligochaete communities in the River Ill andIts tributaries. Water Science and 

Technology, 29, 3, pp 241 - 248. 

184. Rosenberg, D. M., Resh, V. H. (1993): Freshwater Biomonitoring and Benthic 

Macroinvertebrates. Champen and Hall, 488 pp,New York. 

185. Rusev, K. B., Janeva, J. I. (1983): The significance of mayfiles (Ephemeroptera, 

Insecta) as structural constitutents of benthic zoocenoses of the Maritsa River. 

Hidrobiologia, 19, pp 14-24. 

- 116 -


186. Rusev, K. B., Janeva, I., Da eva, R. (1988): Tendencii v izmenijata na 

saprobiologišnoto sostojanie na r. Beli Lom i strukturna karakteristika na 

bentosnite zoocenozi prez (1982-1984.). Hidrobiologia, 32, pp 31 - 34. 

187. Rusev, K. B., Janeva, J. I., Nikolova, M. (1991): Hidrobiologi no sostojanie na 

pore ito na reka Lom. Hidrobiologija, 36, pp 13 - 31. 

188. Rusev, K. B. (1993): Osnovi na saprobiologia. Univerzitetsko izdatelstvo, Sv. 

Kliment Ohridski, 1-160, Sofija. 

189. Rusev, K. B. et al. (1994): Limnologia na Bulgarskite Dunavski pritoci. Knižen 

tigor, 234 pp, Sofija. 

190. Sarkka, J.(1994): Lacustrne, profundal meiobenthic Oligochaetes as indicators of 

trophy and organic loading. Hydrobioplgija, 278, (1-3), pp 231 - 241. 

191. Sarkka, J.(1996): Meiofauna of the profundal zone of the Northern part of Lake – 

Ladoga as an indicator of pollution. Hydrobioplgija, 322, (1-3), pp 29 - 38. 

192. Schowoerbel, J. (1979): Methoden der Hydrobiology. Susswasserbiologie. 

Stuttgart, New York, Verl. G. Fischer. 261 pp. 

193. Schloesser D.W., Reynoldson, T. B., Manny, B.A. (1995): Oligochaete fauna of 

Western Lake-Erie 1961 and 1982- signsof sediment quality recovery. Journal of 

Great Lakes recovery, 21, 3, pp 294 - 306. 

194. Seleši, . (1980): Limnološka istraživanja na akumulacionom jezeru kod ba ke 

Topole. Vode Vojvodine, Novi Sad, pp 505 - 522. 

195. Simi , V. (1993): Saprobiološka valorizacija Svrljiškog i Trgoviškog Timoka na 

osnovu sastava makrozoobentosa. Magistarski rad, Biološki fakultet, Univerzitet u 

Beogradu. 

196. Simi , V. (1996): Mogu nosti ekološkog monitoringa re nih ekosistema Srbije na 

osnovu makrozoobentosa. Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u 

Beogradu. 

197. Simi , V., Ostoji , A. (1997): Ekološke karakteristike bentosne makrofaune 

Vlasinskog jezera. Vlasinsko jezero- hidrobiološka studija, Biološki fakultet, 

Beograd. 

198. Slada ek, V. (1973): System of water quality from the biological point of view. 

Arch. Hydrobiol. Beih. Ergebnisse der limnologie, 7, (I-IV), 218 pp. 

199. Slada ek, V. (1978): Relation of Saprobic to trophic levels. Werh. int. Ver. Limnol., 

20, pp 1885-1889. 

- 117 -


200. Sowa, R. (1975): Ekologija i biogeografija jetek (Ephemeroptera) wod plyna cych 

w plskiej czesci Karpat, 1 Rozprzestrzenienie i analiza ilosciowia. Acta hidrobiol. 

17, 3, pp 223 - 297. 

201. Sörensen, K. (1948): A method of establishing grops of equal amplitude in plant 

society based on similiarity of species content. K. danske Videlsk. Selsk., 5, pp 1 - 

34. 

202. Stankovi , S. (1961): Ekologija životinja. Zavod za izdavanje udzbenika SR Srbija, 

Beograd. 

203. Stanford J.A. & Ward J.V.(1983): Insect species diversity as a function of 

environmental variability and disturbance in stream systems. Stream Ecology, 

(Eds J. R. Barnes and G. W. Minshall), 265 278, Plenum Press, New York. 

204. Stevanovi , V. (1992): Floristi ka podela teritorije Srbije sa pregledom viših 

horiona i odgovaraju ih flornoh elemenata. In Sari , M. ed. Floora Srbije, SANU, 

Beograd. 

205. Stevanovi , V. (1984): Ekologija, fitocenologija i floristi ka struktura stepske 

vegetacije Fruške gore. Doktorska disertacija. Prirodno-matemati ki fakultet, 

Beograd. 

206. Stevanovi , V., Stevanovi , B. (1995): Osnovni klimatski, geološki i pedološki 

inioci diverziteta kopnenih ekosistema Jugoslavije. In. Stevanovi , V, Vasi , V. 

(eds.): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od me unardnog zna aja. - 

Biološki fakultet i Ecolibri, Beograd, pp 75 - 96. 

207. StatSoft, Inc. (1997): STATISTICA release 5 (Quick Reference), 3rd ed. Tulsa 

208. Stewart, A.J., Lora, J.W. (1994): Spatial and temporal variability in biological 

monitoring data. In: S.L.Loeb and A Spacie, eds., Biological Monitoring of Aquatic 

Systems. Lewis Publishers. 

209. Šapkarev, J. (1956): Pridones za poznavanjeto faunata na oligohetite od trite 

pogolemite ezera vo Jugoslavia (Prespansko, Dojransko i Skadarsko). Arhiv 

Bioloških nauka, Beograd, 8, (1-2), pp 135 – 144. 

210. Šapkarev, J. (1993): Kvalitativni i kvantitativni sostav na oligohete (Anelida: 

Oligochaeta) od utokite dve pritoki vo gorniot del od rekata Vardar, Makedonija. 

God. zb. Biol., Skopje, 46, pp 19 – 27. 

211. Tav ar, V. (1985): Kvalitativni i kvantitativni satstav populacija li inka 

Chironomidae u rijekama Kupi i Krki odnosu preme uvjetima staništa. III. Kongres 

ekologa Jugoslavije, Sarajevo, 1, pp 87 – 95. 

212. Timm, T. E. (1974): O žiznennih ciklah vodnih oligohet v akvariumah. A. N. 

Estonskoi SSR, Gidrobiologi eskie issledovania, pp 97 - 117. 

- 118 -


213. Timm, T. E. (1980): Distribution of Aquatic Oligochaetes. 55-57. In: Aquatic 

Oligochaete Biology. Brinkhurst R.O. and Cook, D. G. (eds. ), Plenum press, New 

York and London. 

214. Timm, T. (1987): Maloš etinkovie ervi (Oligochaeta) vodoemob Severa - Zapada 

SSSR. Akademia nauk Estonskoj SSR, Tallin. 

215. Timm, T. Kangur, K. Timm, H., Timm, V. (1996) : Macrozoobenthos of Lake 

Peipsi-Pihkva: taxonomical composition, abundance, biomass, and their relations 

to some ecological parameters. Hydrobiologia 338, pp 139 - 154. 

216. Tittizer, T. (1997): Ausbreitung aquatischer Neozeon (Makrozoobenthos) in den 

europäischen Wasserstraßen, erläutert am Beispiel des Main-Donau-Kanals. 

Schriftenreihe des Bundesamtes für Wasserwirtschaft, 4, pp 113 - 134. 

217. Thienemann, A. (1953): Život u slatkoj vodi - Uvod u limnologiju. Hrvatsko 

prirododslovno društvo, Zagreb. 

218. Tomi , P. (1988): Reke Banata. Zbornik Instituta za geografiju, PMF, Novi Sad, 

19, pp 25 -34. 

219. Trodd, W., Kelly-Quinn, M., Sweeney, P., Quirke, B. (2005): A review of the status 

and distribution of the free-living freshwater Oligochaeta of Ireland. Biological and 

Environment, 105B, 1, pp 59 - 64. 

220. Uzunov, J. (1980): Water oligochets (Oligochaeta, Limicola) from some Bulgarien 

rivers. Frequency and domination. Bulgarien academy of Sciences, Sofia, 

Hydrobiology, 12. 

221. Uzunov, J., Rusev, B., Kova ev, St. Janeva, I. (1981): Vidov sostav i 

raspredelenie na makrozoobentosa ot reka Marica. Hidrobiologia, 14, pp 65 - 74. 

222. Uzunov, J. T., Kova ev, S. G. (1985): Macroinvertebrate communites structures in 

the Maritza river under human activity impact. Hidrobiology, 24, 33-47. 

223. Uzunov, J., Košel, V.Slada ek, V. (1988): Indicator value of freshwater 

oligochaeta. Acta Hydrochim. Hidrobiol., 16, 2, pp 173 - 186. 

224. Vagner, D. (1984): Saprobiološka ispitivanja vodotoka u SR B i H. God. izv. isp. 

kval. voda u SR B i H od 1974-1983. RHMZ B i H, Sarajevo. 

225. Vagner, D., Meštrov, M. (1985): Utjecaj one iš enja na sastav i gusto u populacija 

Oligochaeta (Anelida, Clitelata) u uš ima rijeka Krivaje i Spre e. Ekologija, 20, 1, 

pp 55 - 65. 

226. Veal, D. M. (1978): Biological sutvey of the St. Marys River 1968. Biol. Br., Ont. 

Wat. Resources Commiss. 

- 119 -


227. Vladimirov, M. Z. (1980): Zoomakrobentos Dnestra v uslovijah vozdejstvia 

kompleksa antropogenih faktorov. Biohidroresursvi bassejna Dnestra ih ohrana i 

rac ispolzovanie. Kišinev: tiinca, pp 143 - 152. 

228. Ward, J. V. (1994): Ecology of alpine streams. Freshwater Biology, 32, pp 277 - 

294. 

229. Wettzel, M.J., Taylor, S.J. (2001): First records of freshwater oligochaets (Anelida, 

Clitellata) from Caves in Illinois and Missouri, USA. Journal of Cave and Karst 

Studies, 63, (3), pp 99 - 104. 

230. Woodiwiss, F. S. (1980): Biological monitoring of surface water qulity. Summary 

Report. Commission of the European Communities, Environment and Consumer 

Protection Service, 45 pp. 

231. Žiki , N., Betroža, N. (1980): Utjecaj one iš enih voda Pazina na biocenoze 

donjeg toka Pazin ice u 1978. g. Ekologija, 15, 2, pp 97 - 108. 

232. Živi , N., Miljanovi , B., Labus, N., Jakši , T. (1997): Composition of zooplancton 

and macrozoobenthos in big and small Djeravica Lake. UNIV. THOUGHT, Nat. 

Sci., Priština, III, 2, pp 51 – 56. 

233. Živi , N. (1998): Zajednica makrozoobentosa kao biološki indikator ekološkog 

stanja sliva reke Sitnice. Doktorska disertacija, PMF, Novi Sad. 

234. Živkovi , B., Nejgebauer, V., Tanasijevi , ., Miljkovi , N., Stojkovi , L., Drezgi , 

P. (1972): Zemljišta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad. 

- 120 -

Tabela 1. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Studve i Save 

lokalitet Morovi Bosut La arak 

godina 1992 1992 1992 

mesec 6 6 7 8 9 10 

vrste Ind/ 2 

D. digitata 89 

Branchiura sowerbyi 266 311 4396 1909 

Limnodrilus sp. 1154 1288 5328 799 

L. hoffm. f. parva 133 

L. udecemianus 133 222 

Potamothrix sp. 133 133 1021 533 

P. danubialis 710 

P. hammoniensis 355 932 133 

Psamoryctides barbatus 89 400 

Tubifex sp. 44 89 44 

T. tubifex 133 1243 178 

Ukupan broj individua 44 89 1730 2309 14474 3552 

SW 0 0 1.046 1.338 1.69 1.227 

Si 3.8 3.8 3.58 2.93 3.04 3.21 

Tabela 2. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Obedske bare i Zasavice 

akumulacije Obedska bara Zasavica 

lokalitet Obrež Banovo polje Šumareva uprija Kanal Bogaz 

godina 1986 1987 1987 1988 1987 1988 1987 

mesec 4 11 6 7 9 11 5 7 9 11 5 7 9 11 

vrste ind/m 2 

D. digitata 379 76 76 303 

Nais communis 76 

Limnodrilus claparedeanus 89 

L. hoffmeisteri 133 

Peloscolex sp. 76 

P.velutinus 76 

Potamothrix sp. 44 44 

P. hammoniensis 44 303 303 152 76 227 682 

Tubifex tubifex 152 76 

Bythonomus sp. 44 76 

B. lemani 76 379 277 

Rhynchelmis limonosella 303 455 606 

Ukupan broj individua 310 44 44 758 379 834 959 531 228 76 0 152 227 0 1061 

SW 1.276 0 0 1.194 0 0.689 0.85 0.965 0.637 0 0 0.693 0 0 0.831 

Si 3.25 2 2.8 1.65 1.66 3.1 2.75 2.8 3.2 2.7 2.75 

- 121 -

Tabela 3. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta akumulacije Me eš 

godina 1988 1989 

mesec 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 5 6 9 10 11 12 

vrste ind/m 2 

Chaetogaster 

diaphanus 

44.4 

Dero sp. 44.4 311 344 178 200 133.2 67 1332 592 44.4 

D. digitata 178 866 577 266 255 444 133.2 177.6 

D.dorsalis 311 111 178 

D. obtusa 66.6 88.8 377 

Nais sp. 88.8 281 88.8 44 266 222 44.4 

N. barbata 88.8 

N. communis 355 1066 

N. cristinae 88.8 88.8 266 

N. elinguis 44.4 422 444 

N. pardalis 133 133 266 

N. stolci 466 

Ophidonais serpentina 44.4 

Uncinais uncinata 44.4 

Limnodrilus sp. 44.4 977 111 466 962 2686 2694 233.1 954.6 44 503 1554 133 

L. claparedeanus 133 333 222 1332 88.8 

L. hoffmeisteri 44.4 844 44.4 318 888 1876 3487 251.6 44 88.8 355 88.8 

L. hoffmeisteri f. parva 266 

L. udecemianus 88.8 266 

Potamothrix sp. 44.4 444 

P. hammoniensis 88.8 

Tubifex sp. 88.8 2398 133 

T. ignotus 44.4 

T. tubifex 88.8 178 2820 44.4 

Fridericia bisetosa 666 

Thalassodrilus 

prostatus 

88.8 

Ukupan broj individua 

222 977 0 3101 2475 111 1265 3271 2682 5006 7512 839.9 4240 0 377 2368 7053 355 

SW 

1.33 1.12 0 1.91 1.71 0 1.41 1.94 1.51 0.917 1.031 1.64 1.265 0 1.4 1.22 1.83 1.49 

Si 2.66 2.73 2.96 2.65 1.2 3.07 3.07 3.25 3.2 3.25 3 2.84 2.6 3.25 3.1 3.25 

- 122 -

Tabela 4. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta akumulacije Borkovac 

godina 1986 1987 1988 1989 

mesec 4 6 9 4 5 7 9 4 5 7 8 11 4 5 7 8 9 11 

vrste ind/m 2 

Dero sp. 44.4 44.4 266 488 

D. digitata 311 755 222 88.8 222 222 

D. obtusa 178 533 133 178 

N. barbata 177.6 

N. communis 1776 

N. cristinae 400 44.4 399.6 

N. pardalis 88.8 

N. pseudoptusa 133.2 355 

N. simplex 1066 

N. variabilis 622 

Ophidonais serpentina 89 

Stylaria lacustris 133.2 


Limnodrilus sp. 44.4 44.4 1998 44 89 133 266 222 133 266 111 

L. claparedeanus 44.4 88.8 

L. hoffmeisteri 89 621.6 88.8 577 44.4 400 

L. udecemianus 133 

Potamothrix sp. 44.4 44.4 133 88.8 

Psamoryctides 

albicola 

266 355 355 

Tubifex sp. 133 

T. montanus 88.8 533 

T. tubifex 88.8 488 178 444 

Ukupan broj individua 1021 932 44.4 89 88.8 3774 44 89 4351 89 1465 2398 133 1954 444 2708 333 2620 

SW 1.38 0.68 0 0 0.69 1.523 0 0 1.45 0 1.81 0.97 0 1.66 1.28 1.91 0.6 0.4 

Si 3.02 2.66 3.6 2.66 2.9 2.58 3.19 3.51 2.8 3.36 3.15 3.12 2.8 2.97 

- 123 -

Tabela 5. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta akumulacije Sot 

godina 1986 1987 1988 1989 1990 

mesec 4 6 7 9 5 7 9 2 4 5 7 9 11 4 5 7 9 11 

vrste 

Ind-m 2 

Amphichaeta leydigii 3907 

Chaetogaster sp. 132 

Chaetogaster diaphanous 133 

Dero sp. 44 165. 

6 

488 2220 133 

D. digitata 244 2664 1243 244 

D.dorsalis 1732 133 

D. obtuse 178 355 311 

Nais sp. 45 89 

N. barbata 133 1998 

N. bretscheri 266 266 

N. communis 444 400 

N. cristinae 67 1221 

N. pardalis 2930 178 1178 

N. pseudoptusa 1065 

N. simplex 5944 2220 89 67 

Ophidonais serpentina 3996 533 178 

Pristina longiseta 666 

Stylaria lacustris 89 3841 688 5594 89 333 

Limnodrilus sp. 178 133 666 666 844 888 89 178 444 133 44 44 178 44 3108 

L. claparedeanus 133 

L. hoffmeisteri 888 266 178 400 133 1066 


Potamothrix sp 44 133 89 355 2220 

Psamoryctides barbatus 266 


T. tubifex 400 89 

Ukupan broj individua 225 133 45 666 754.8 1310 1776 18271 444 6061 444 622 14652 710 9368 755 1621 12166 133 

SW 0.59 0 0 0.28 1.011 0.69 1.58 0.673 1.62 0.67 0.6 1.86 1.125 1.60 1.25 2.13 2.18 1.23 0 

Si 2.8 2.63 3.6 2.66 2.45 2.58 3.6 3.6 2.54 3.43 2.45 3.7 2.67 3.65 

- 124 -

Tabela 6. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Jezera Srema 

akumulacije Ljukovo Man elos Mutalj Mohara 

lokalitet In ija Man elos Bešenovo Erdevik 

1986 1987 1986 1987 1989 1986 1986 1987 1989 

meseci 3 6 9 6 9 4 6 9 11 4 6 9 4 7 9 4 6 9 9 4 9 

Dero sp. 266 178 44 

D. digitata 266 400 89 222 1199 44 

Nais sp. 222 

Limnodrilus sp. 888 133 133 44 133 666 710 710 1288 488 355 488 444 577 44 89 89 1021 


L. hoffmeisteri 222 44 355 89 400 311 799 222 577 222 

L. hofmeisteri f. parva 89 



P. hammoniensis 178 

Psamoryctides sp. 133 44 133 

Tubifex sp. 178 222 311 89 

T. montanus 178 

T. tubifex 44 44 222 44 2131 178 355 44 

Pachidrilus sp. 133 44 

Ukupan broj 1598 221 755 88 533 1865 1332 1332 2842 3596 710 844 1509 1110 133 133 44 133 44 89 1021 

SW 1,267 0,948 1,1488 0,693 1,285 1,663 1,294 0,995 1,029 1,064 1,024 0,973 1,338 1,018 0,635 0 0 0,635 0 0 0 

Si 3,2 3,7 3,2 3,8 3,75 3,32 3,1 3,2 3,36 3,4 3,6 3,25 3,36 3,7 3,8 3,25 3,25 3,7 2,8 

- 125 -

Tabela 7. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Hidrosistema DTD 

lokalitet Ba ki Breg 

godina 1987 1988 1989 

mesec 6 7 8 9 10 12 2 3 4 5 6 7 8 10 11 12 1 2 4 6 

vrste ind/m 2 


Nais pardalis 89 

Nais simplex 266 

Aulodrilus pluriseta 133 

Branchiura sowerbyi 44 89 89 133 355 89 

Limnodrilus sp. 133 1021 444 44 310 311 488 133 44 177 89 1288 

L. claparedeanus 1332 799 222 



L. helveticus 



P. velutinus 2220 44 


P. hammoniensis 44 311 533 355 

Psamoryctides.sp. 1199 

P. barbatus 1421 1110 355 89 577 44 

Tubifex sp. 799 44 

T. tubifex 133 310 89 44 

Ukupan broj individua 266 5239 3108 132 133 2930 1243 133 3108 3108 888 2441 310 844 1376 488 222 265 266 2309 

SW 0.693 1.58 0.99 1.1 0 0.874 1.26 0.635 1.33 0.79 0.998 0.979 0 1.013 1.098 0.586 1.054 0.866 1.33 1.166 

Si 2.2 2.58 2.8 3.25 3.7 3.11 2.88 2.8 2.8 2.66 3.25 3.7 3.02 3.6 3.25 3.05 2.8 2.88 3.25 

- 126 -

Tabela.7a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Hidrosistea DTD 

lokalitet Ba ki Breg Bezdan Mali Stapar S. Mileti Sombor S. selo B.Petrovac Vrbas Melenci Kajtasovo 

godina 1990 1992 1996 1991 1996 1992 

mesec 2 3 5 6 2 4 6 8 5 6 8 6 8 5 8 4 4 4 4 6 

vrste ind/m 2 

Aulophorus furcatus 88 

Dero sp. 1199 

D. digitata 2087 133 

Nais sp. 44 89 133 222 

N.communis 44 


Ophidonais 

serpentina 

89 

Stylaria lacustris 844 

Aulodrilus pluriseta 266 311 266 

Branchiura sowerbyi 89 133 89 133 89 266 44 355 444 

Isochaeta 

michaelseni. 

44 

Limnodrilus sp. 133 222 133 44 311 311 133 222 622 89 266 133 2264 5994 

L. claparedeanus 222 222 133 266 

L. hoffmeisteri 89 444 89 89 533 355 89 222 

L. udecemianus 355 488 400 266 

Peloscolex sp. 44 178 133 311 44 89 89 89 

Potamothrix sp. 44 178 710 266 266 311 222 

P. hammoniensis 89 133 222 600 


P. barbatus 266 444 178 44 44 

Tubifex. tubifex 89 44 222 89 533 

Bythonomus sp. 44 

Eiseniella tetraedra 44 

Ukupan broj ind. 177 1066 399 1465 621 444 532 178 444 1420 4306 1510 2397 1621 977 797 888 0 2841 6793 

SW 1.04 1.31 1.09 1.17 1.67 0.8 1.2 0.7 0.5 1.4 1.4 1.4 1.9 1.42 1.63 1.66 1.208 0 0.71 0.437 

Si 3.6 2.8 2.62 2.73 3.7 3.0 3.6 3.3 2.9 2.8 2.8 2.9 3.25 3.36 2.68 3.25 3.4 3.75 

- 127 -

Tabela 8. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Mrtve Tise - urug 

godine 1987 1988 1990 1996 

meseci 11 12 1 2 3 4 5 9 10 11 1 2 3 4 6 7 8 6 

vrste ind/m 2 

Nais elinguis 44 

Dero digitat 44 

Branchiura sowerbyi 5950 799 1421 2531 710 577 622 

Limnodrilus sp. 1687 

2 

11322 5816 2664 1643 1421 3863 6394 666 3152 577 1865 3108 1776 1998 1465 1687 

L. claparedeanus 1598 2131 1199 44 400 488 266 266 533 266 

L. hoffmeisteri 7243 2486 6571 4662 1376 488 3863 5284 577 3019 266 533 710 977 355 178 

L. udecemianus 178 178 133 4884 3330 355 888 



P. hammoniensis 400 89 1376 400 1643 1421 1421 2708 44 

Psamoryctides sp. 488 

P. albicola 533 266 2442 400 

P. barbatus 1066 1243 1732 3019 266 533 1154 3641 222 178 

P. moravicus 178 266 


T. tubifex 1598 44 355 266 1066 5284 311 977 3774 1154 2708 400 1643 


2469 

3 19846 17892 8747 3507 3861 11324 25354 1554 11321 4439 9991 11276 18204 5371 2798 6527 88 

SW 0.72 1.24 1.49 1.08 1.1 1.42 1.48 1.57 1.05 1.48 1.71 1.72 1.45 1.96 1.96 1.29 1.8 0.7 

Si 3.36 3.05 2.98 3.5 3.22 3.1 2.98 3.31 3.65 2.8 3.02 3.2 3.2 3.13 3.13 3.58 3.2 2.8 

- 128 -

Tabela 9. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Plazovi 


godina 1987 1988 1992 

mesec 7 8 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 8 

vrste ind/m 2 

Dero digitata 1199 

D. obtusa 666 

Branchiura sowerbyi 222 

Limnodrilus sp. 1110 666 311 400 89 44 666 222 178 355 


L. hoffmeisteri 444 133 178 178 44 2708 133 710 44 89 355 89 222 



P.velutinus 311 



P. albicola 222 577 

P. barbatus 89 666 222 666 266 89 133 3552 89 

Tubifex sp. 222 89 222 

T. tubifex 222 178 44 89 

Ukupan broj individua 1554 1110 1066 800 311 133 4129 488 2708 88 89 488 89 577 4396 311 400 2442 

SW 0.6 1.08 0.86 1.04 0.95 0.63 0.99 1.07 1.95 0.7 0 0.76 0 1.47 0.59 0.6 0.69 1.2 

Si 3.6 3.1 2.85 2.8 3.25 3.25 2.57 3.1 2.8 3.7 0 3.1 3.27 2.85 2 3.11 

Tabela 9a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Plazovi 


godina 1989 1990 

mesec 1 2 3 4 5 3 4 5 6 

vrste ind/m 2 


Limnodrilus sp. 622 222 266 89 133 133 178 222 44 

L. claparedeanus 710 1066 

L. hoffmeisteri 444 133 355 178 



Psamoryctides.sp. 89 133 44 

P. barbatus 266 1776 533 222 222 44 311 


T. tubifex 266 133 44 178 222 266 

Ukupan broj individua 2042 3463 1287 355 533 976 710 622 132 

SW 1.33 1.20 1.28 0.9 1.077 1.77 1.34 0.99 1.1 

Si 2.83 3.05 3.1 2.85 2.85 3.25 3.2 2.35 2.52 

Tabela 10. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Jegri ke i Krivaje 

lokalitet Žabalj Bajša Ba ka Topola Srbobran 

godina 1992 1992 1989 1989 1992 

mesec 4 6 3 9 9 6 

vrste 



Limnodrilus sp. 178 222 355 222 133 


T. tubifex 178 

Ukupan broj individua 178 444 355 355 133 311 

SW 0 0.69 0 0.66 0 0.68 

Si 3.25 3.8 3.25 

- 129 -

Tabela. 11. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta jezera Ba ke 

jezera Provala Pali Ludoš 

likalitet Vajska III IV III IV III IV III IV Hajdukovo 

godina 1986 1995 1986 1986 1987 1987 1988 1988 1989 1989 1986 198 

7 

1988 

mesec 8 5 11 11 4 8 4 8 9 2 5 4 5 6 8 1 6 8 11 7 6 

vrste ind/m 2 


Dero sp. 88.8 

D. digitata 71 133.2 89 199.8 133 

Nais sp. 133.2 133.2 

N. bretscheri 6394 44.4 

N. cristinae 143 88.8 

N. elinguis 179 88.8 

N. pardalis 533 

Nais stolci 143 3019 1065.6 

Vejdovskiella comata 1071 

V. intermedia 857 

Iliodrilus sp. 2664 

Isochaeta sp. 1776 

Limnodrilus sp. 214.3 143 1554 5328 1687.2 4884 1376. 399.6 

4 

799.2 5062 1332 1176.6 44.4 1332 1110 44 

L. claparedeanus 133.2 

L. hoffmeisteri 571.4 222 17316 3330 133.2 710.4 1421 222 

L. udecemianus 71.4 44.4 133.2 222 133.2 444 44.4 

Potamothrix sp. 1143 1110 44.4 1776 1776 

P. hammoniensis 500 310.8 

Psamoryctides. 

albicola 

355.2 

Tubifex sp. 

T. montanus 

214.3 888 44.4 1576.2 

T. tubifex 142.8 44.4 532.8 5328 266.4 3552 310.8 710 

Ukupan broj individua 1714.2 3749 3152.4 399.6 23754 2575.2 8480.4 1554 399.6 89 7281.6 1687.4 15541 9324 3152.4 88.8 6460.2 2130.8 44 133 133.2 

SW 1.59 1.65 1.24 0.94 0.71 0.97 0.82 0.42 0 0 0.87 0.44 1.28 1.32 1.57 0.69 1.38 1.11 0 0 0 

Si 3.52 2.27 3.25 3.7 3.6 3.43 3.4 3.6 2.8 3.7 3.65 2.4 3.7 3.02 3.8 3.8 3.4 2.8 2.8 

- 130 -

Tabela 12. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta akumulacije Zobnatica 

lokalitet Ba ka Topola 

godina 1985 1986 1987 1988 1989 

mesec 4 8 3 4 11 3 4 6 7 9 2 3 5 6 8 9 11 3 6 8 9 

veste ind/m 2 

Amphichaeta rostrifera 88 


C. cristallinus 1465 

Dero sp. 88 178 

D. digitata 444 311 88 1998 133 

D. obtusa 178 1776 222 

Nais sp. 89 178 

N. barbata 1465 44 


N. cristinae 666 9590 666 400 

N. pardalis 44 533 



Stylaria lacustris 178 44 





L. hoffmeisteri 311 133 444 2620 311 222 488 133 400 178 311 44 67 133 


Potamothrix sp. 755 89 178 


T. montanus 

T. tubifex 266 622 1066 44 



SW 

Si 

2353 666 1687 9813 6616 222 2575 133 1776 266 44 1288 7637 622 10523 222 1152 222 3952 2174 488 

0.73 0.5 0.58 0.63 0.78 0 1.2 0.64 0.89 0 0 1.32 1.87 1.17 0.39 0.5 1.37 0.5 0.87 2.2 1.04 

3.65 3.6 3.6 3.7 3.7 3.6 3.25 3.8 3.6 1.2 2.87 2.72 3.25 3.15 3.6 2.79 3.03 2.9 3 

- 131 -

Tabela 13. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Koviljskog rita 

godina 1987 1988 

mesec 4 8 9 11 12 1 2 12 

lokalitet Arkanj Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz 

vrste ind/m 2 

Dero sp. 133 44 311 

D. obtusa 44 89 

Branchiura sowerbyi 666 3101 1732 444 44 

Limnodrilus sp. 932 1998 444 888 1776 1820 4618 178 266 444 133 133 1554 

L. claparedeanus 89 44 1243 666 755 


Potamothrix sp. 666 266 355 1376 1288 222 1154 2842 2264 888 133 6212 

P. hammoniensis 311 44 932 89 311 

Psamoryctides. barbatus 133 1288 222 

Ukupan broj individua 977 1420 2441 2397 2575 5550 7229 8636 178 354 9191 1953 1154 9098 

SW 0.63 0.98 0.6 1.22 1.13 1.09 1.3 0.97 0 0.73 1.86 1.4 1.33 0.988 

Si 2.7 3.15 2.7 2.76 3.06 3.42 3.42 3.6 3.25 2.89 2.95 2.88 3.06 

Tabela 13a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta Koviljskog rita 

godina 1990 

mesec 1 2 3 4 5 6 7 9 

lokalitet Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz Arkanj Šlajz 

vrsta Ind/m 2 

Dero sp. 44 

D. digitat 89 

Nais sp. 44 

Branchiura sowerbyi 44 266 311 133 1554 


L. claparedeanus 488 444 89 44 533 133 133 266 

L. hoffmeisteri 311 400 44 44 533 44 133 1776 178 89 133 623 

L. udecemianus 178 44 44 133 133 89 311 


Psamoryctides sp. 44 

P. albicola 44 

P. barbatus 44 133 89 


T. tubifex 222 888 44 533 311 444 888 

Ukupan broj individua 1554 2264 44 132 44 132 1021 221 665 4751 667 799 444 1598 4397 

SW 1.63 1.55 0 1.1 0 1.1 1.2 1.33 1.51 1.5 1.06 0.8 1.03 1.55 1.63 

Si 3.45 3.23 3.6 2.4 3.8 3.7 3.49 3.25 3.7 3.09 3.65 2.45 3.25 3.34 3.45 

- 132 -

Tabela 14. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Zlatice 

lokalitet Vrbica Crna Bara 

godina 1989 1986 1987 1988 1989 1990 1992 

mesec 8 12 12 1 7 10 11 2 4 10 11 12 1 2 10 11 2 3 5 6 7 

vrste Ind/m 2 


Limnodrilus sp. 44 355 89 1332 44 178 44 178 89 488 222 89 89 577 311 178 133 


L. hoffmeisteri 355 666 44 311 444 89 444 


P. hammoniensis 44 133 89 89 89 444 


T. tubifex 133 44 44 

Ukupan broj 

individua 44 44 843 133 1998 44 132 311 133 311 533 710 799 178 311 0 1598 311 178 44 177 

SW 0 0 1.02 0.63 0.64 0 1.1 0.68 0.63 0.95 0.96 0.83 1 0.69 1.08 0 1.28 0 0 0 0.56 

Si 3.25 3.6 3.7 3.6 2.8 2.8 2.8 3.2 3.25 2.02 2.4 3.6 3.25 3.36 3.7 3.7 

Tabela 14a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Zlatice 

lokalitet Sajan 

godina 1987 1988 1989 1990 1991 1992 

mesec 4 7 4 6 7 9 12 4 9 5 6 6 9 

vrste Ind/m 2 

Dero sp. 44 44 

Nais sp. 133 

N. bretscheri 89 




L. hoffmeisteri 89 222 222 533 222 178 533 222 




P. barbatus 133 



Eiseniella tetraedra 44 

Ukupan broj individua 489 6926 1599 311 666 266 1510 932 888 2931 310 222 444 

SW 0.47 1.055 1.305 0.599 1.17 1.01 0.847 1.053 0.869 0.968 0.408 0.498 0.693 

Si 3.6 3.25 2.73 3.65 3.33 2.45 3.65 3.25 3.21 3.25 3.25 2.1 3.6 

- 133 -

Tabela 15. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tamiš 

lokalitet Jaša Tomi 

godina 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1996 

mesec 1 4 5 7 9 11 3 5 8 11 3 5 8 11 12 1 9 12 9 3 6 7 

vrste ind/ 2 

Dero sp. 44 

D. digitata 44 266 89 266 44 

Nais cristinae 44 



Branchiura sowerbyi 44 44 799 2042 622 3552 44 15185 844 222 1421 89 266 



L. hoffmeisteri 355 44 400 178 1998 400 89 1110 89 



Potamothrix sp. 44 89 178 932 89 89 

P. hammoniensis 44 89 

P. vejdovski 44 



Tubifex tubifex 44 178 266 

Fridericia perieri 44 

Ukupan broj individua 177 3595 577 44 1908 3242 44 9723 4396 3819 44 9013 19625 844 1111 2087 133 532 356 4439 88 177 

SW 1.03 1.1 0.94 0 1.32 1.10 0 0.58 0.92 0.3 0 1.026 0.535 0 1.26 0.941 0.63 1.2 1.04 1.215 0.693 1.038 

SI 3.02 3.25 2.55 3.16 3.28 3.03 2.78 3.25 3.25 3.25 3.25 3.25 3.42 3.36 2.97 3.1 2.85 3.36 2.9 3.4 

- 134 -

Tabela 15a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tamiš 

lokalitet Se anj Botoš Orlovat 

godina 1985 1996 1985 1986 1987 1988 1989 1992 1996 

mesec 12 7 7 9 4 7 8 11 5 7 8 11 12 4 4 6 9 4 7 

vrste ind/ 2 

Dero digitata 533 89 444 

D. obtusa 266 178 



L. claparedeanus 133 977 1332 488 444 488 311 3197 355 3552 178 4085 1221 533 1154 5594 178 

L. hoffmeisteri 44 1643 133 533 222 133 710 222 488 2930 622 2442 222 977 1443 266 1199 1199 


Potamothrix sp. 266 311 44 89 666 266 266 577 222 




T. tubifex 2398 266 133 178 178 

Ukupan broj individua 576 11367 3463 10033 754 7636 7148 2531 1731 27306 4973 12032 1553 8081 4018 2709 4741 5594 2487 

SW 1.23 1.363 0.644 0.951 1.095 0.588 0.586 0.908 1.202 1.389 0.986 1.204 1.6 1.08 1.205 1.851 1.323 0 1.31 

SI 3.25 3.13 3.42 3.38 3.15 3.13 3.25 3.25 3.36 3.36 3.25 3.25 3.36 3.25 3.4 3.14 3.4 2.9 3.25 

- 135 -

Tabela 15b. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tamiš 

lokalitet Pan evo avoš 

godina 1985 1986 1987 1989 1985 1986 1987 

mesec 11 10 12 6 9 8 11 6 9 10 12 2 3 4 6 10 12 

vrste ind/ 2 

Dero digitata 755 44 44 44 

D. obtusa 710 266 311 


Branchiura sowerbyi 710 533 89 44 178 844 133 44 622 133 





Potamothrix sp. 1110 89 355 44 89 


Psamoryctides 

barbatus 

89 


T. tubifex 444 44 44 

Ukupan broj ind. 9501 5507 44 222 44 89 310 1865 1332 398 444 310 356 488 222 1244 133 

SW 1.9002 1.572 0 0.498 0 0 0.793 0.78 0.971 1.463 1.191 0.408 1.04 0.689 0.673 0.693 0 

Si 2.97 3.17 3.7 3.7 2.8 3.25 3.58 3.25 2.91 3.51 3.25 2.2 3.6 2.9 3.6 3.25 3.25 

- 136 -

Tabela 15c. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tamiš 

lokalitet avos 

godina 1989 1990 1991 1992 

mesec 4 5 6 8 10 12 4 6 10 2 6 6 4 7 

vrste 

Dero digitata 178 

Nais sp. 44 


Limnodrilus sp. 133 44 888 44 178 444 89 89 44 89 1554 






Enchytraeus sp. 133 


SW 0 0 0.83 0.693 0.693 0.887 1.279 0.901 1.369 0 1.038 0.693 1.011 0.869 

Si 3.65 3.6 3.2 3.25 3.43 3.42 3.55 3.3 2.9 3.6 3.51 

Tabela 16. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Nere 

lokalitet Najdaš 

godina 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 

mesec 9 2 12 2 4 10 12 4 6 8 10 12 4 6 6 2 6 8 

vrste 

Dero sp. 266 

Nais sp. 400 44 44 177 

N. bretscheri 577 44 222 

N. elinguis 44 



Ophidonais 

serpentina 

44 44 

Aulodrilus pluriseta 89 89 133 133 577 266 44 





Peloscolex sp. 44 89 


P. deserticola 44 

Tubifex sp. 178 44 89 222 44 

Fridericia sp. 44 

Stylodrilus 

heringianus 

44 311 755 

Ukupan broj ind. 355 132 1287 577 355 44 1020 132 533 532 532 311 1242 400 222 1865 443 222 

SW 

0.9 1.1 1.164 1.204 0 0 0.84 1.1 1.24 0.91 1.264 0.95 1.9 1.37 0.673 1.281 1.087 1.054 

Si 

2.2 2.65 2.76 3.25 2.9 2.76 2.95 3.4 2.7 3.7 2.78 2.95 2.7 3.16 2.9 

- 137 -

Tabela 16a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Nere 

lokalitet Kusi 

godina 1986 1987 1988 1989 1990 1992 

mesec 12 1 3 7 1 9 1 2 5 9 11 3 7 

vrste 

Dero sp. 89 

Nais sp. 89 89 


N. elinguis 



Uncinais uncinata 44 

Aulodrilus pluriseta 133 89 222 44 133 






Peloscolex sp. 44 44.4 133 






T. montanus 222 89 

T. tubifex 178 311 44 

Stylodrilus heringianus 178 444 89 

Thalassodrilus prostatus 44 


SW 1.279 0.693 1.386 0.993 1.608 0.637 0.478 1.365 1.242 1.349 1.613 1.504 0.757 

Si 2.53 2.2 2.3 2.2 2.67 2.9 3.25 3.15 3.16 2.96 3.02 3.66 2.9 

Tabela 16b. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Nere 

lokalitet Sokol 

godina 1986 1987 1988 1989 1990 

mesec 12 4 10 12 2 4 6 8 10 12 2 4 8 12 4 6 4 6 8 

vrste Ind/m 2 

Nais sp. 89 44 178 178 44 

N. bretscheri 133 1776 133 444 266 

N. cristinae 89 

N. pardalis 178 311 44 44 

Aulodrilus pluriseta 44 178 

Branchiura sowerbyi 


L. claparedeanus 




Potamothrix sp. 44 



P. albicola 178 

Tubifex sp. 888 89 44 133 


Stylodrilus sp. 133 

Stylodrilus heringianus 355 89 


SW 1.01 0 0 0.884 1.6702 0 0.54 1.354 0.933 0.673 0 1.391 0.171 1.125 0.637 0 1.272 0.693 1.013 

Si 2.36 2.2 2.83 2.72 3.6 3.33 3.65 3.6 2.8 3.4 2.6 2.55 3.36 3.4 

- 138 -

Tabela 17. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Begej 

lokalitet Otelek Hetin Srpski Itebej Stai evo 

godina 1986 1987 1991 1992 1988 1989 1992 1986 1987 1988 1989 1992 

mesec 9 3 4 10 6 2 4 9 11 9 9 9 7 6 9 12 9 6 

vrste Ind/m 2 

Dero sp. 1199 178 

Nais sp. 44 

Branchiura 

sowerbyi 

44 

Limnodrilus sp. 266 178 44 133 44 622 2842 222 44 133 44 1421 222 





Tubifex sp. 222 400 355 


Ukupan broj ind. 

44 266 221 178 88 44 133 222 44 44 844 11412 355 44 266 44 3285 488 

SW 

0 0 0.948 0 0.693 0 0 0 0 0 0.576 1.335 0.661 0 1.011 0 1.505 1.067 

Si 

3.25 3.46 3.7 3.8 3.7 3.6 2.9 3.8 3.27 3.6 3.25 3.27 3.25 

Tabela 18. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Karaš 

lokalitet Vrani 

godina 1987 1988 1989 1990 1991 1992 

mesec 10 2 4 8 10 12 4 6 8 12 2 4 6 6 6 7 8 

vrste Ind/m 2 

Dero sp. 89 


D. obtusa 44 

Nais sp. 1332 44 355 133 89 

N. bretscheri 533 





Aulodrilus pluriseta 311 44 577 89 44 









T. tubifex 44 

Ukupan broj ind. 1021 3240 1953 3641 709 355 1244 133 133 133 133 1554 1908 399 888 444 88 531 

SW 0.615 1.318 1.397 1.075 1.222 0.56 1.597 0.635 0.63 0.63 0.63 0.979 1.028 0.347 0.562 1.03 0.693 1.115 

Si 2.2 2.55 2.63 3.05 3.1 3.6 2.93 3.7 3.6 3.6 2.9 2.9 2.9 2.2 3.6 3.3 3.7 3.4 

- 139 -

Tabela 18a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Karaš 

lokalitet Dobri evo 

godina 1987 1988 1989 1990 

mesec 7 9 11 1 1 3 5 9 11 3 

vrste Ind/m 2 

Aulodrilus 

pluriseta 

89 




L. udecemianus 44 89 222 



Tubifex sp. 755 133 89 


T. nerthus 44 

T. tubifex 133 355 89 


Ukupan broj ind. 7192 3551 5861 4795 44 133 399 444 755 400 

SW 0.707 0.226 0.657 1.217 0 0 1.31 0.61 1.332 1.369 

Si 2.65 3.75 3.43 3.65 2.8 2.8 3.7 3.7 3.16 

Tabela 19. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Brzave 

lokalitet Markovi evo 

godina 1986 1987 1988 

mesec 9 12 2 4 5 7 9 10 11 12 1 2 4 6 7 

vrste Ind/m 2 

Dero obtusa 44 


Iliodrilus templetoni 3108 


L. claparedeanus 44 2309 44 89 222 755 133 








Ukupan broj 

individua 310 1065 11189 44 444 266 2087 400 356 533 1820 355 799 133 709 

SW 1.276 1.263 1.54 0 1.469 0 0 0 1.04 1.077 1.142 0.972 1.0611 0 0.83 

Si 3.2 2.8 3.3 3.8 3.43 2.9 3.25 3.25 3.15 2.3 3.25 

Tabela 19a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Brzave 

lokalitet Markovi evo 

godina 1989 1990 1992 

mesec 1 2 3 5 6 8 10 11 2 4 6 6 7 8 

vrste Ind/m 2 











SW 0.6734 0.9541 0.864 0.608 0.498 1.012 0 0.561 1.255 0 0 0.9403 0 0.998 

Si 3.6 2.9 3.6 3.6 2.2 3.7 3.4 3.7 3.65 

- 140 -

Tabela 20. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Moravice 

lokalitet Vatin 

godina 1986 1987 1988 

mesec 9 2 4 9 10 11 12 1 2 6 8 9 10 12 

vrste ind/m 2 

Dero sp. 44 








P. albicola 178 44 178 


Trichodrilus sp. 133 


SW 0 0 0.6 0.56 0.95 0 0 1.33 1.12 0.29 0.63 0 0 1.477 

Si 2.35 2.9 3.7 3.7 3.6 2.97 3 2.7 3.06 2.96 

Tabala 20a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Moravice 

lokalitet Vatin 

godina 1989 1990 1992 

mesec 2 4 5 6 8 9 10 11 2 2 6 7 8 

vrste 



L. hoffmeisteri 400 444 44 4662 1199 





P. moravicus 222 

Rhyacodrilus 

coccineus 

Tubifex sp. 133 178 44 

T. tubifex 266 44 311 

Bythonomus lemani 89 89 


SW 1.251 1.3 0.205 0.683 0.683 0.561 0 1.1 1.14 0.69 0 0.64 0.692 

Si 3.4 3.2 2.8 3.7 3.2 3.25 3.13 3.7 2.15 3.6 

- 141 -

Tabela 21. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta akumulacija Banata 

jezera/akumulacije Carska bara Gradsko jezero Mesi 

likalitet E ka Bla Crkva Vrsac 

godina 1985 1986 1987 1989 1992 1986 1989 1992 

mesec 4 7 10 12 4 11 4 9 4 6 9 4 6 6 9 4 9 4 6 

vrste ind/m 2 

Dero sp. 89 222 222 

D. digitata 89 44 355 

Nais sp. 89 355 89 44 


Nais stolci 178 


Iliodrilus perieri 222 




L. helveticus 710 



P.bavaricus 133 222 


Psamoryctides. albicola 577 533 

P. barbatus 2664 178 266 


P. moravicus 44 

Rhyacodrilus coccineus 44 


T. montanus 

T. tubifex 488 311 311 756 133 


SW 2.135 2.032 0.449 0.693 0 1.102 1.071 0 0.635 0.837 1.166 1.633 1.831 0 0 1.507 0.561 0.765 0 

Si 

3.02 3.28 2.1 2.8 3.65 2.8 3.65 3.1 3.25 2.92 3.6 3.02 2.8 2.85 

- 142 -

Tabela 22. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Dunav 

lokalitet Bezdan 

godina 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 

mesec 10 11 7 8 9 10 8 10 6 10 11 2 5 6 8 11 2 5 4 7 8 9 10 

vrste ind/m 2 


Dero sp. 44 

Nais bretscheri 178 

N. elinguis 222 178 

N. stolci 89 133 


I. michaelseni 44 222 

Limnodrilus sp. 44 44 621 799 222 1110 177 1554 577 177 133 89 222 44 44 133 444 710 89 133 





Peloscolex sp. 44 44 




Psamoryctides albicola 266 

P. barbatus 44 133 

Tubifex sp. 44 178 89 89 133 

T. ignotus 89 


T. tubifex 44 133 44 


Lamprodrilus sp. 44 

Lubriculus sp. 88 

Ukupan broj individua 44 176 88 1065 1553 710 1287 44 354 1865 577 1065 89 177 178 222 44 132 488 444 1288 533 222 

SW 0 1.386 0.693 1.176 1.484 1.592 0.478 0 0.974 0.451 0 1.8499 0 0.561 0.693 0 0 1.099 1.293 0 1.225 0.451 0.673 

Si 3.8 3.66 3.6 3.7 3.06 3.4 3.7 2.2 3.25 2.55 3.6 3.7 3.6 2.9 2.8 3.6 

- 143 -

Tabela 22a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Dunav 

lokalitet Apatin Bogojevo Bege Novi Sad Sr.Karlovci Slankamen 

godina 1986 1987 1990 1991 1986 1987 1986 1999 1986 1989 1991 1992 1999 1999 1992 

mesec 5 9 6 4 9 3 4 6 6 5 9 1 5 9 6 4 8 6 2 2 6 

vrste ind/ 2 

Amphichaeta rostrifera 932 1110 4040 5061 

Homochaeta sp 44 

Nais sp. 89 



Paranais sp. 266 

Pristina rosea 888 133 


Stylaria fosularis 44 



Limnodrilus sp. 44 222 89 44 89 44 227 1510 







P. isochaetus 303 76 



Psamoryctides 

barbatus 

89 


T. tubifex 44 227 44 89 152 

Propappus volki 133 

Ukupan broj individua 888 932 266 44 355 44 44 89 89 1110 4040 758 310 5504 177 133 266 88 834 304 2353 

SW 0 0 0 0 0.899 0 0 0 0 0 0 1.169 1.276 0.272 1.038 0.635 1.328 0.693 1.469 1.04 0.867 

Si 2.6 3.65 2.9 2.7 3.26 3.1 2.26 3.25 3.7 3.3 2.25 3.36 3.35 3.65 

- 144 -

Tabela 22b. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Dunav 

lokalitet Novi Banovci Pan evo Banatska Palanka 

godina 1986 1991 1992 1986 1992 1985 1986 1987 

mesec 5 9 9 6 9 6 4 8 9 10 11 1 9 12 3 4 7 10 11 12 

vrste ind/m 2 


Dero sp. 44 266 


D. obtusa 400 

Nais communis 44 


Aulodrilus pluriseta 178 488 89 178 



I. michaelseni 44 


L. claparedeanus 222 311 133 133 266 44 133 977 




L. udecemianus 178 44 44 133 44 1998 

Peloscolex bebedeni 222 

Potamothrix sp. 89 311 44 44 44 178 2930 89 222 888 

Psamoryctides albicola 133 266 

P. barbatus 178 133 44 

Tubifex sp. 44 133 178 133 1776 

T. tubifex 178 89 1332 

Stylodrilus heringianus 44 

Ukupan broj individua 5595 8082 1598 488 177 44 709 89 444 888 44 1420 44 6704 2930 577 532 2264 133 14253 

SW 1.888 1.16 1.126 1.466 1.038 0 1.601 0 0.323 0.998 0 1.886 0 1.204 1.254 1.156 1.125 1.523 0.635 1.854 

Si 

3.26 3.04 2.76 3.36 3.35 3.38 3.25 3.02 3.25 3.18 3.1 3.07 2.86 3.13 3 3.24 

- 145 -

Tabela 22c. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Dunav 

lokalitet Banatska Palanka 

godina 1988 1989 

mesec 2 3 5 6 7 8 9 12 1 2 3 5 6 7 8 9 10 11 

vrste ind/ 2 

Dero sp. 133 44 


Nais bretscheri 44 89 



Branchiura sowerbyi 44 1110 488 89 89 932 444 666 2087 533 888 1110 133 89 666 

Isochaeta sp. 178 44 


Limnodrilus sp. 755 44 1110 89 355 266 1243 178 400 1199 488 1554 133 1376 133 178 666 

L. claparedeanus 355 3330 89 89 222 178 488 178 2442 178 133 





Psamoryctides 

barbatus 

89 133 178 


T. tubifex 222 311 222 1776 222 44 



1199 310 6682 754 1066 533 3507 1155 1644 4751 1865 8214 1954 2219 444 577 89 1686 

SW 

0.845 1.276 1.333 1.118 1.886 1.012 1.351 1.487 1.462 1.396 1.773 1.562 1.371 1.051 1.089 1.456 0 1.215 

Si 

2.55 3.01 3.25 2.76 2.92 3.42 3.42 2.96 3.25 3.28 3.09 3.36 3.09 3.4 2.8 3.28 3.25 3.25 

- 146 -

Tabela 22d. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Dunav 

lokalitet Banatska Palanka 

godina 1990 1991 1992 

mesec 1 2 3 4 5 7 4 6 7 9 11 1 2 6 7 

vrste ind/ 2 

Aelosoma sp. 355 

Dero sp. 133 311 


Uncinais uncinata 44 




I. suspectus 44 755 178 444 


L. claparedeanus 178 311 133 133 622 488 133 400 178 


L. udecemianus 44 44 311 311 






P. albicola 

P. barbatus 222 89 44 89 444 133 


T. tubifex 266 355 222 311 311 355 


1465 4174 1998 1865 1332 2220 1996 1776 265 1021 1021 3818 132 1325 2576 

SW 

1.622 1.833 1.669 1.609 1.275 1.289 1.767 0.89 1.24 0.972 1.522 2.214 1.099 0.501 1.625 

Si 

3.13 3.02 3.13 3.28 3.25 3.51 3.38 3.75 1.96 3.25 2.93 3.05 2.72 3.6 2.85 

- 147 -

Tabela 23. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tise 

lokalitet Martonoš 

godina 1988 1989 1990 1991 1992 1996 

mesec 5 7 8 9 10 11 1 2 3 4 7 11 5 3 4 7 8 2 5 7 

vrste ind/ 2 

Dero sp. 133 89 44 

D. digitata 444 222 


Branchiura sowerbyi 266 888 444 44 44 133 289 178 44 488 222 44 1736 14 










P. hammoniensis 178 710 622 44 278 




P. barbatus 89 222 44 44 222 44 

Tubifex montanus 355 

T. tubifex 222 89 44 178 

Ukupan broj individua 178 1199 3774 1243 266 1509 2042 399 44 44 44 488 266 2330 1199 222 2974 1199 443 2431 99 

SW 0 1.747 1.802 0.652 0.448 0.827 1.2291 1.213 0 0 0 1.16 0.693 1.406 1.612 0.498 1.828 1.301 1.415 0.868 0.791 

Si 3.27 2.85 3.25 3.2 3.16 3.55 2 3.7 2.97 3.25 2.83 3.13 3.25 2.93 3.25 2.88 2.88 3.42 

- 148 -

Tabela 23a. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tise 

lokalitet Kanjiža Adorjan N.Kneževac Sanad Senta Be ej Novi Be ej Žabalj 

godina 1996 1996 1998 1998 1998 1998 1996 1998 1990 1991 1996 1998 1992 

mesec 7 9 7 11 11 11 11 7 11 6 9 6 9 7 11 6 

vrste ind/ 2 


C. cristalinus 42 89 

Dero sp. 311 

D. digitata 311 355 2292 

D. obtusa 266 177 

Nais sp. 21 

Aulodrilus sp. 42 104 

Branchiura sowerbyi 139 5625 3310 31 689 1681 417 292 133 178 22 5833 282 

Isochaeta michaelseni 52 



L. hoffmeisteri 467 3750 1890 1086 2412 764 104 355 888 400 5208 94 

L. hoffm. f. parva 208 1462 21 616 1044 42 209 


L. udecemianus 417 2361 73 209 188 136 


P. hammoniensis 278 1736 22404 585 1044 69 710 266 1528 1749 

P. moldaviensis 950 522 355 157 

Psamoryctides albicola 139 903 

P. barbatus 1730 400 133 42 

P. moravicus 73 209 104 

Tubifex tubifex 10346 658 251 


Eiseniella tetraedra 21 11 

Pepsidrilus pusilus 57 

Trichodrilus sp. 104 261 94 

Ukupan broj individua 1648 57 14375 41507 542 3665 9032 1319 2381 1198 4218 2531 3308 22152 3735 533 

SW 1.6837 0 1.4435 1.323 1.4532 1.8128 2.0641 0.989 1.8776 1.325 1.603 1.4327 1.6499 1.477 1.9615 0.6369 

Si 3.34 3.21 3.02 3.08 3.19 3.06 3.11 2.85 2.88 2.8 3.18 2.87 3.05 2.72 2.3 

- 149 -

Tabela 23b. Kvalitativni i kvantitativni diverzitet oligoheta reke Tise 

lokalitet Titel 

godina 1986 1989 1990 1991 1992 1996 

mesec 9 12 1 4 8 3 4 9 10 2 8 7 

vrste 


Dero sp. 44 44 

D. digitata 311 977 488 

Nais sp. 44 


Limnodrilus sp. 133 44 44 178 44 577 44 577 




P. hammoniensis 44 44 755 




SW 

Si 

399 44 88 133 488 88 711 1153 1643 88 44 6349 

0.3471 0 0.6931 0 1.031 0.693 1.3704 0.639 1.442 0.693 0 1.5113 

2.9 2.8 2.7 2.95 2.7 3.4 2.68 3.13 3.25 3.11 

- 150 -

Tabela 23. Hemizam vodotoka u Sremu 

Sremska Mitrovica 

godine parametar 

t-vode O2 O2 (%) pH BPK5 HPK-Mn nitrati(NO3) ukupan P 

min max x min max x min max x min max x min max x min max x min max x min max x 

1985 1.6 23.8 13.11 6 10 8.53 67 98 80.5 7.8 8 7.9 1.2 3.9 2.64 4.1 7.9 5.8 3.5 6 4.75 0.04 0.76 0.34 

1986 2.9 25.6 12.99 5.6 10.6 7.5 46 92 70.08 7.6 7.9 7.79 1.3 4.9 2.81 4.3 7.9 5.78 3.5 6.5 4.87 0.13 0.7 0.36 

1987 0 24.8 14.08 5.5 10.9 8.14 51 127 80.09 7.7 8.5 7.93 1.1 7.3 3.92 3.6 7.7 5.71 2.5 7 4.9 0.25 0.7 0.47 

1988 5 27.8 13.54 6.4 10 7.2 63 103 83 7.7 8.1 7.9 2 6.6 3.39 4.7 14 7 3.5 8 5.08 0.33 0.9 0.61 

1989 2.8 22.9 12.45 4.2 10.9 7.75 49 87 70.5 7.5 7.9 7.7 1.8 4.8 2.65 4.7 8.4 6.15 4 8.5 5.41 0.31 0.8 0.55 

1990 2.9 27.6 15.12 4.4 10.5 7.85 50 119 77.41 7.6 8.2 7.92 0.7 5.6 3.07 3.9 11 6.6 3.5 6 4.87 0.25 0.75 0.47 

1991 2.2 21 14.01 5.4 18.7 9.3 59 206 87.18 7.9 8.8 7.9 1 6.9 3.37 3.6 9.4 5.99 2.5 7 4.81 0.15 0.65 0.43 

1992 3 27.5 14.15 6.4 11 8.93 69 117 86.45 7.8 8.3 8.05 1.5 7.1 3.65 3.4 7.9 4.87 1.5 7 4.32 0.16 0.81 0.41 

1993 2.1 25.6 13.75 8.8 16.7 11.4 95 136 107 0.8 6.1 2.85 1.3 3.5 2.16 0.2 1.6 1.11 0.02 0.11 0.06 

1994 3.7 26.9 14.1 6.7 14 9.65 67 118 90.71 7.5 8.1 7.77 0.9 6.7 2.81 2.3 4.1 3.23 0.6 2.1 1.28 0.11 0.25 0.17 

1995 3.4 25.8 12.89 9.1 15.4 11 89 186 107.6 7.4 7.8 7.63 1.2 7.5 2.9 1.8 4.4 3.12 0.05 3.05 1.69 0.02 0.12 0.07 

1996 1.7 25.4 11.26 8 13 10.7 67 160 99.75 7.6 8.4 7.96 0.1 3.5 2.01 1.2 3.8 2.34 0.22 2.24 1.34 0.06 1.09 0.2 

1997 4.3 24.2 13.33 7.5 12.1 10.6 84 127 99.75 7.6 8.1 7.81 0.8 3.2 2.08 1.2 3.4 2.2 0.6 2.07 1.1 0.04 0.2 0.12 

1998 2.9 26 14.27 7.5 14 10.4 81 110 96.33 7.7 8 7.86 0.6 3.3 1.88 1.9 3.9 2.9 1.1 1.96 1.54 0.04 0.15 0.09 

1999 2.7 23.8 13.06 7.8 12.7 9.9 72 151 94.29 7.7 8.1 7.84 0.1 3.6 2.19 2.7 3.6 3.28 0.49 1.7 1.02 0.04 0.08 0.06 

13.474 9.26 88.71 7.854 2.81 4.475 3.206 0.294 

Ljukovo 

1985 4.6 20.8 13.27 7.1 13.1 10.5 75 147 100.5 8.3 9.2 8.6 4.2 7.8 5.57 7 12 9.3 0.5 5 2.62 0.06 1.26 0.44 

1986 6.5 26.2 14.73 5.8 12.3 10.2 63 154 100.5 8.4 8.9 8.67 3.2 7.2 5.85 7.5 10 9.1 0 3.5 1.38 0.05 0.9 0.38 

1987 12 25.8 20.46 10.5 12.4 11.3 103 154 127.3 8.7 9.3 8.9 4.9 6.2 5.63 3.3 7.4 5.7 0.5 1.5 0.83 0.36 0.55 0.45 

1988 3.6 22.3 14.42 9 11.8 10.3 85 122 101.3 8.3 9.1 8.67 3.2 7 5.42 6.9 11 8.65 0.5 3 1.37 0.19 1 0.55 

1989 19.3 21 20.1 9.8 15.4 12.4 107 174 138 8.5 8.9 8.66 7.6 14.8 10.7 10 16 13.33 0.5 0.5 0.5 0.39 0.5 0.45 

1990 3 25.6 14.92 1.6 14.6 9.42 21 132 87 9 9.4 9.1 5.6 15.8 9.05 7.8 19 11.3 0.5 2.5 1.25 0.31 0.85 0.54 

1991 6.8 25.4 15.13 9.9 11.5 11 94 122 108.7 8.8 8.9 8.86 7.5 12.2 10.4 11 13 11.33 0.5 1 0.83 0.49 0.8 0.7 

1992 11 29 20 10.8 14.9 12.9 96 200 148 8.8 9.3 9.05 5.5 7.4 6.45 10 14.9 12.45 0 2.5 1.25 0.41 1.1 0.76 

16.629 11 113.9 8.814 7.38 10.14 1.254 0.534 

- 151 -

Borkovac 




1985 10 21.8 15.92 8 11.8 9.7 80 112 98.25 8.3 8.6 8.45 2 5.8 4.6 6 7.9 7.07 0 8 2.87 0.03 0.41 0.21 

1986 8.2 22.3 16.25 10 14.2 11.2 88 165 116.3 8.5 8.8 8.6 2.3 6.4 4.45 5.6 10 7.33 0 5.5 1.88 0 0.36 0.17 

1987 8.7 25.4 18.25 9.4 12 10.5 88 126 111.5 8.4 8.6 8.52 2.1 6.8 5.02 5.7 7.8 6.82 0.5 6 2.62 0.16 0.24 0.21 

1988 4.6 27.8 16.37 8.5 11.5 10.3 85 133 104.8 8.3 8.5 8.4 2.5 8 5.1 6 11 8.1 0 3 1.37 0.27 0.5 0.4 

1989 4.6 23.2 16.52 6.1 11 9.1 72 127 92.5 7.9 8.6 8.57 3.5 5.8 4.57 3.9 8.9 6.87 0.5 3.5 1.5 0.03 0.4 0.22 

1990 9.2 18.8 14.13 7.6 12.1 10.5 66 131 104.7 7.6 9 8.4 6.7 12.7 9.7 6.5 16 10.83 0.5 0.5 0.5 0.24 0.9 0.55 

1991 12.6 19 15.8 7.9 10 8.95 86 94 90 8.5 8.6 8.55 4.6 4.8 4.7 8.2 8.4 8.3 0.5 0.5 0.5 0.35 0.49 0.42 

1992 28 3.6 47 8.7 14.5 10 0.5 0.24 

16.177 10 102.6 8.499 5.45 7.902 1.606 0.311 

Man elos 

1985 9.8 21.4 15.3 6.1 10.5 8.52 79 112 91.25 8.2 8.6 8.4 2.1 4.4 3.27 3.7 5.7 4.9 0 5.5 2.25 0 0.45 0.19 

1986 8.7 22 15.65 10.7 12.8 11.6 102 148 118.8 8.3 8.8 8.53 4.1 6.6 5.13 4.2 8.7 5.98 0 4.5 2.25 0 0.39 0.18 

1987 15 23.5 18.9 9.3 12.1 10.6 99 123 114.3 8.5 8.7 8.56 5.5 7.8 6.76 4.9 8.3 6.13 0.5 4.5 2.16 0.13 0.41 0.28 

1988 11.7 25.7 19.73 7.5 9.8 8.8 86 113 96.33 8.3 8.8 8.53 4.2 9.3 6.83 5.3 11 8.1 0 2 0.83 0.26 0.47 0.39 

1989 17 22.2 20.43 7 12.6 10.1 81 146 112.3 8.3 8.7 8.46 4.8 7 5.66 7.5 20 11.76 0.5 4 1.83 0.11 0.6 0.43 

1990 15.5 24.6 19.2 10 12.5 11.2 105 135 122 8.5 8.9 8.7 3.3 6.4 4.73 4.2 9.2 6.8 0.5 3 1.33 0.19 0.8 0.53 

1991 13.6 25.2 19.26 6.6 12.4 10.1 72 152 111 8.5 8.8 8.7 5.1 6.3 5.83 6.8 9.6 8.26 0.5 4.5 2 0.33 0.56 0.48 

1992 29.5 11.5 147 9.5 13.5 14 0.5 0.08 

18.353 10.1 109.4 8.554 5.46 7.418 1.807 0.354 

Mutalj 

1985 12.7 21.2 17.83 12.7 19.2 15.9 144 211 167.7 8.4 9.8 9.16 4.2 5 4.53 4.1 9.7 6.56 0 3 1 0.01 0.95 0.53 

1986 11.8 22 17.9 10.1 15.2 13.4 116 166 141 8.4 9.5 9.03 4.4 6.7 5.26 3.9 9.4 6.1 0 9.5 3.5 0.04 0.65 0.22 

1987 14 17.7 15.85 15.6 15.7 15.7 153 165 154.5 8.5 8.6 8.55 3.4 3.5 3.45 4 6.3 5.15 0.5 2.5 1.5 0.14 0.27 0.2 

1988 10.2 25.6 17.9 11.6 11.6 11.6 103 104 103.5 8.3 8.7 8.5 3.2 6.6 4.95 3.6 7.2 5.4 0 3.5 1.75 0.15 0.22 0.185 

17.37 14.1 141.7 8.81 4.55 5.802 1.938 0.284 

- 152 -

Mohara 




1985 10 21 15 5.9 11.5 8.42 67 103 82 8.1 8.3 8.22 2 4 2.85 5.2 7.3 6.27 0 1 0.25 0.04 0.3 0.16 

1986 8.7 20.2 15.03 9.3 9.9 9.6 85 105 95.5 8.3 8.5 8.4 1.9 3.3 2.58 4.4 6.5 5.83 0 2 0.5 0 0.33 0.11 

1987 8.1 22.7 16.45 9.9 10.6 10.2 84 116 105.3 8.3 8.5 8.42 1.5 4.5 3.12 5.1 6.7 5.9 0 2 0.87 0.03 0.19 0.14 

1988 4.8 25.2 15.5 7.3 11.9 10.1 92 119 99.75 8.4 8.5 8.45 2.6 9 4.92 6.7 9.4 7.5 0 2 0.62 0.17 0.8 0.35 

1989 4.4 22.6 16.1 7.2 15.5 11.6 84 175 117.8 7.9 8.9 8.4 3 10 5.1 5.7 10 7.45 0 2 1 0.05 0.19 0.13 

1990 9.1 23.2 15.85 8.2 12.7 9.82 82 123 99 8.2 8.6 8.4 2 4.9 3.12 5.8 7.4 6.47 0 1.5 0.87 0.15 0.35 0.25 

1991 12.8 22 17.86 7.1 10.3 8.93 77 108 94.33 8.3 8.6 8.46 2.4 3 2.7 5.1 7.4 6.33 0.5 1.5 0.83 0.13 0.25 0.2 

1992 30 5.6 72 8.2 0.5 7.6 0.5 0.24 

15.97 9.81 99.08 8.393 3.48 6.535 0.706 0.191 

Sot 

1985 10 21.2 14.97 7.6 11.9 9.17 81 107 89.5 8.2 8.4 8.3 1 4.5 2.42 4.4 7 5.45 0 0.5 0.25 0 0.17 0.09 

1986 8.1 20.2 14.73 9.2 10.7 10.2 91 114 100.5 8.4 8.5 8.45 2 3.1 2.4 4.7 6.3 5.18 0 0.5 0.13 0 0.17 0.08 

1987 8 22.6 15.7 8.7 11.3 10 92 110 10.75 8.4 8.5 8.47 1.8 4 2.87 4.7 6.3 5.3 0.5 0.5 0.5 0.01 0.16 0.1 

1988 4.2 26 15.9 7.5 12.6 9.65 88 102 95 8.4 8.7 8.47 3 4.7 3.92 5.7 7.7 6.65 0 0.5 0.125 0.12 0.22 0.125 

1989 3.8 22.4 16 8.2 11.6 10.4 85 132 104.8 8 8.6 8.35 3.2 4.3 3.6 3.2 8.5 6.6 0 2 0.75 0 0.29 0.12 

1990 9.1 23.4 16.22 9.9 12.4 11.1 100 126 113.5 8.5 8.9 8.7 2.6 4.9 3.65 5.5 8.5 6.85 0.5 0.5 0.5 0.12 0.33 0.2 

1991 13.2 23.2 13.2 9.4 11.7 11.6 111 112 111.5 8.5 8.8 8.65 2.6 4.8 3.7 5.5 8.7 7.1 0 1 0.5 0.16 0.19 0.175 

1992 26.2 8.8 110 8.5 3.2 8.7 0.5 0.08 

15.246 10.3 89.36 8.484 3.22 6.161 0.394 0.127 

Obedska bara 

1985 8.9 21.5 15.72 2 6.8 4.5 22 68 44 7.4 7.7 7.5 2 4.3 3.07 9 13.6 11.22 0 0.5 0.12 0.1 0.6 0.3 

1986 8 22.6 16.58 1.8 15.2 8.1 21 174 83.5 7.5 8.4 7.78 1.7 2.8 2.15 6.8 19 13.2 0 0.5 0.13 0 0.55 0.29 

1987 17.9 24.8 22.23 3.3 8.3 6.63 40 101 76.33 7.6 7.8 7.73 2.8 8.6 4.8 3.7 29 14.23 0 0.03 0.01 0.12 1.8 0.94 

1988 13.7 25.6 19.65 3.1 6.7 4.9 38 65 51.5 7.3 7.9 7.6 2.6 3.1 2.85 6.4 15 10.7 0 0.5 0.25 0.22 0.23 0.225 

1989 4.8 2.6 20 7.2 12.4 20 0.5 4.2 

1990 13.9 4.9 48 7.8 19 1 0.6 

1991 14.5 17 15.75 1.9 9.9 5.9 20 97 58.5 7.8 8.1 7.95 4.7 11.1 7.9 13 21 17 0 1 0.5 0.43 0.9 0.66 

17.986 6.01 62.77 7.712 4.15 13.27 0.202 0.483 

- 153 -

Tabela 23a. Hemizam Dunava i vodotoka u Backoj 

Dunav - Bezdan 

t-vode O2 O2 (%) 

parametar 

godine 

pH BPK5 HPK-Mn nitrati(NO3) ukupan P 


1985 0 22.6 12.09 6.3 14.2 9.97 53 155 94.52 7.7 8.5 8.11 2 6.5 4.48 5.1 8.6 6.73 6 14 9.38 0.02 1.45 0.69 

1986 0.4 24.8 12.16 8.1 13.3 10.78 73 166 100.7 7.7 8.8 8.05 2.3 7 4.65 5 8.3 6.54 4 19.5 10.8 0.24 1.6 0.68 

1987 1.1 24.5 12.2 6.8 11.2 9 68 105 86.5 7.7 8.3 7.95 1.8 6 3.74 4.4 8.2 5.59 5.5 15 10.7 0.37 1.8 0.85 

1988 3.2 24.8 12.89 7.7 13 10.76 79 158 102.5 7.7 8.6 8.15 2.6 6.9 4.15 4.3 12 5.56 4.5 18 11.29 0.25 1.1 0.72 

1989 1.2 22.2 12.37 5.4 14.2 10.33 61 154 95.43 7.4 8.6 7.69 2.2 8 3.92 3.5 8.2 5.11 5.5 15 9.52 0.4 0.95 0.67 

1990 0.2 23.6 12.97 7.8 13.1 10.35 76 123 97.87 7.7 8.8 8.13 2.2 5.6 3.87 3.9 7.3 4.95 6 15.5 10.5 0.34 1.1 0.64 

1991 2 24.6 12.75 7 14.2 10.73 75 142 100 7.8 8.9 8.2 2.7 6.3 4.43 4.4 7.6 5.75 2 15 9.71 0.15 0.85 0.59 

1992 0.2 20.2 13.35 7.4 14.9 10.63 83 144 101.7 7.8 8.7 8.14 2.2 5.6 3.66 3.8 6.8 5.25 2 14.5 8.5 0.14 1.14 0.39 

1993 2 23.6 12.94 6.8 14.2 11.34 51 169 109.2 7.9 8.6 8.29 2.2 6.5 3.94 4.2 8.3 5.98 0 0.04 0.01 0.014 0.22 0.12 

1994 4.8 26.4 14.83 7 13.1 10.85 82 137 107.8 8 8.7 8.29 1.5 5.6 3.24 3.8 6.4 5.14 0.5 10.5 3.58 0.12 0.5 0.26 

1995 3.8 26 13.54 7.3 13.1 10.87 84 160 103.7 7.9 8.7 8.24 2.1 5.2 3.53 4.6 7.3 5.72 0.6 2.6 1.83 0.1 0.24 0.15 

1996 1.8 23.6 11.78 8.7 15.5 11.23 82 150 102.7 7.8 8.6 8.13 1.8 6.3 3.46 4.3 7.6 5.78 1.09 4.29 2.48 0.06 0.18 0.11 

1997 2 21.7 12.33 8.7 15 11.8 82 164 110.8 7.9 8.8 8.32 2.6 4.9 3.68 3.7 6.7 5.1 1.13 3.73 2.02 0.07 0.22 0.14 

1998 1.8 23 12.76 8.7 13.8 11.29 84 132 105.8 7.8 8.7 8.26 2.2 7.8 3.51 3.2 7.5 5.12 0.68 2.94 1.92 0.07 0.21 0.14 

1999 1.1 22.1 12.3 7.1 12.8 10.39 81 118 95.91 7.9 8.3 8.12 2 4.8 3.08 3.1 5.3 4.31 0.97 3.34 2.07 0.09 0.2 0.14 

12.75 10.69 101 8.138 3.82 5.509 6.2873 0.419 

Dunav - Apatin 

1985 3.5 19.5 11.48 7.4 13.2 9.96 74 125 90.8 7.8 8.6 8.02 2.8 5.2 3.74 4.8 8.2 6.52 7 14.5 10.6 0.31 1.22 0.67 

1986 1 26.4 14.16 9.2 13.8 10.78 70 148 101 7.7 8.7 8.06 3.2 6.9 4.61 5 7.9 6.36 7 14.5 10.83 0.3 1.3 0.7 

1987 1 21.3 12.65 7 14.7 10.64 78 160 100.2 7.7 8.7 8.01 2.2 5.7 4 3.8 7.6 5.525 4.5 15 9.625 0.5 1.1 0.71 

1988 3.8 25 14.64 7.8 12.8 10.3 87 157 105.5 7.8 8.8 8.13 2.8 4.8 3.65 3.3 6 4.99 4.5 15.5 10 0.39 0.9 0.64 

1989 1 21.3 14.4 7 12.2 10.64 79 160 100.2 7.7 8.4 8.05 2.2 5.7 4 3.8 7.6 5.52 4.5 15 9.62 0.55 1.1 0.63 

1990 2 23.6 13.6 7.8 13.2 10.26 77 121 89.16 7.7 8.6 8.11 2.4 4.6 3.41 3.7 5.6 4.82 4 14 9.5 0.43 1.7 0.66 

1991 2.2 23.5 10.54 6.8 12.4 10.44 76 120 96.2 7.9 8.6 8.16 1.8 6.7 4.27 4.4 7.9 5.7 3 15 10.09 0.1 0.65 0.36 

1992 2.8 27.5 14.51 7.5 13.6 10.68 84 135 104.4 7.8 8.8 8.27 2 6.2 3.72 3.8 6.5 5 2.5 13 7.35 0.1 0.79 0.44 

1993 3.8 23 16.31 9.2 14.5 12.36 83 165 127.9 8 8.7 8.44 2 7.7 4.62 3.8 8.4 6.3 0 0.06 0.025 0.12 0.28 0.16 

- 154 -

parametar 

godine 



1994 5.2 26.8 15.08 6.1 15.7 11.16 77 178 111.8 7.8 9 8.45 1.2 8.4 4.26 4 7.3 5.36 0.8 11 3.68 0.1 0.5 0.23 

1995 3.6 26.8 13.89 5 19.3 11.85 58 217 116.1 8 8.7 8.29 2.1 5.1 3.89 4.4 7.8 5.99 0.7 2.7 1.72 0.09 0.19 0.14 

1996 2 23.8 11.3 8.4 15.7 11.18 86 136 103.6 7.9 8.6 8.16 2 6.5 3.63 4.7 7.1 5.78 1.14 4.07 2.35 0.07 0.17 0.12 

1997 1.8 23 12.98 9.7 13.6 11.93 90 158 113.2 7.9 8.8 8.24 2.4 7.5 4.15 4.2 8.3 5.73 0.87 3.85 2.13 0.07 0.24 0.13 

1998 0.8 25 12.98 7.7 15.3 11.23 81 137 105.3 7.8 8.7 8.19 1.6 6.4 3.11 4 8.2 5.54 0.79 3.16 1.95 0.1 0.18 0.14 

1999 1.4 21.4 11.05 8.9 13.3 10.88 85 99 92 7.9 8.4 8.1 1.9 2.6 2.24 3.8 5.6 4.62 0.94 3.22 2.17 0.08 0.14 0.1 

13.3 10.95 103.8 8.179 3.82 5.584 6.1093 0.389 

Dunav - Bogojevo 

1985 0.4 25 13.91 7 12.6 10.05 72 132 96.27 7.7 8.7 8.13 2.8 6 4.17 5 8.2 7.02 5.5 13.5 9.09 0.2 1.19 0.61 

1986 0.8 21.4 11.86 8.1 13.8 10.61 72 142 103.3 7.7 8.6 8.07 3.2 7.4 5.11 5.3 8.7 6.78 5.5 15.5 9.81 0.2 1.2 0.63 

1987 1 22.7 12.3 6.8 12 9.73 70 115 89.9 7.6 8.4 7.9 2.7 6.2 3.76 4.5 8.2 5.97 6 15.5 10.36 0.43 1.2 0.76 

1988 3.6 26.2 13.41 8.4 12 10.2 84 136 99.91 7.7 8.3 8 2.8 7 4.98 4.5 9.8 5.89 4 15.5 10.15 0.09 0.65 0.37 

1989 1.2 21.5 12.74 7.3 13.4 10.45 82 146 97.41 7.7 8.5 7.95 2.7 5.8 4.12 3.8 8.1 5.51 5 14 9.04 0.5 0.75 0.62 

1990 2 24 13.78 7 12.7 9.88 77 117 94.58 7.7 8.3 8.1 2.5 4.5 3.55 4.2 7.2 5.25 3.5 13.5 9.25 0.37 0.8 0.58 

1991 2.4 18.6 9.81 9.8 12.3 11.21 85 113 98.66 7.9 8.6 8.2 3.1 5.6 3.96 4 6.6 5.46 6 14.5 11.58 0.39 0.8 0.63 

1997 2.2 22.8 13.84 9.1 13.1 11.38 91 137 109.6 8.1 8.8 8.32 2.1 6.3 4.05 4.6 7.4 5.89 0.86 3.59 1.96 0.05 0.16 0.12 

1998 0.7 25.2 13.26 7.3 14.7 10.93 81 139 102.4 7.8 8.8 8.19 1.6 6.5 3.34 4.6 7.9 5.46 0.77 3.13 1.88 0.02 0.1 0.05 

1999 1.4 21.4 11.2 7.3 13.4 10.32 80 122 92.16 8 8.3 8.08 1.8 4.6 2.72 4.3 5.7 4.92 1.1 3.05 2.13 0.05 0.14 0.11 

12.61 10.48 98.42 8.094 3.98 5.815 7.525 0.448 

Dunav - Novi Sad 

1985 3.5 22.1 14.54 5.8 11.7 8.16 64 106 78.66 7.8 8.6 8.03 2.4 5.2 3.67 5.3 8 6.57 4.5 13.5 8.46 0.21 1.08 0.616 

1986 2.8 26.4 12.4 7.2 15.3 10.61 80 155 99.9 7.8 8.8 8.09 3.8 11.7 5.55 5.8 11 7.21 1.5 16 8.31 0.22 1.1 0.67 

1987 1 25.6 12.57 6.4 12.1 9.27 75 94 85.36 7.7 8.1 7.88 2.2 5.2 3.82 4.8 9.2 5.8 5.5 18 11.09 0.34 1.1 0.75 

1988 4 24.6 13.58 7.4 14.8 10.69 85 119 98.18 7.8 8.4 8.1 2.7 6.5 4.6 4.8 8.9 6.85 4 13.5 9.16 0.37 1 0.658 

1989 2.8 21.5 12.64 6.8 12.7 10.21 76 119 95.16 7.7 8.6 7.9 2.1 5.7 3.9 4.3 7.6 5.59 5 15 9 0.09 0.46 0.308 

1990 4 24.8 14.1 6.4 12.7 9.94 79 117 95.33 7.7 8.4 8.05 1.4 5.2 3.83 4.4 5.9 5.08 4 13 8.79 0.48 0.95 0.59 

1991 2.2 23.8 13.32 7 12.7 10.14 80 123 95.9 7.7 8.5 8.13 2.2 6.8 4.36 3.9 9 6.32 3 14 8.18 0.4 1 0.63 

1992 2.2 27 13.49 4.9 12.1 9.94 62 126 83.16 7.7 8.7 8.11 2.1 4.9 3.42 3.3 5.3 4.44 3 12.5 7.5 0.21 0.7 0.4 

1993 1.2 23.4 12.54 6.4 14.8 10.01 72 122 91 7.7 8.5 8 1.5 6.2 3.54 3.5 6.8 4.94 0.01 0.06 0.021 0 0.23 0.097 

- 155 -

parametar 

godine 



1994 3.3 25.2 14.06 5.9 12.4 11.82 72 129 94.25 7.8 8.6 8.19 2.5 4.7 3.58 4.2 6.5 5.26 0.6 8 3.15 0.1 0.65 0.22 

1995 1.9 24.6 14.28 6.2 13 9.68 74 132 91.83 7.8 8.6 8.08 2 5.6 3.66 4.3 7.5 5.87 0.9 11.5 7.2 0.26 0.92 0.45 

1996 1.5 23.4 11.4 6.3 15.2 10.14 73 128 90.66 7.9 8.8 8.11 2 6.5 3.18 3.8 7.2 5.68 1.26 4.29 2.25 0.08 0.2 0.13 

1997 1.4 24.6 11.66 6 13.1 10.88 67 123 98.08 7.7 8.4 8.1 2 4.9 3.41 3.7 6.9 5.23 1.04 3.24 1.93 0.07 0.16 0.19 

1998 0.4 25 13.38 5.4 13.8 9.99 65 133 93.75 7.7 8.6 8.04 2.4 6.7 3.83 4 7.9 5.75 0.68 3.02 1.78 0.06 0.17 0.12 

1999 0.6 22 12.34 6.4 12.6 9.52 71 100 86.25 7.8 8.3 8.01 1.8 3.8 2.43 3.9 6 4.71 0.97 3.38 2.22 0.1 0.2 0.14 

13.09 10.07 91.83 8.055 3.79 5.687 5.9361 0.398 

Dunav - Novi Banovci 

1985 4.2 22.4 13.76 5.6 12.5 8.93 65 116 84.1 7.7 8.4 8.06 2 4.7 3.43 4.7 9.6 6.06 7.5 34.5 15.6 0.28 1.1 0.61 

1986 3.7 28 14.61 6.4 12.3 9.62 72 126 95.27 7.7 8.8 8.1 2 9.3 4.59 5.5 11 7.14 6.5 25 13.32 0.19 1.3 0.62 

1987 3.3 24.5 15.44 5.9 11.8 9.05 67 103 89.44 7.8 8.3 8 2.5 6.4 4.82 4.5 8.1 6.05 5 31 16.16 0.41 2 1.06 

1988 3.4 27 14 7.1 14.1 10.2 80 144 100.1 7.9 8.4 8.15 3.1 8.1 5.11 4.5 19 8.56 7.5 32 17.65 0.34 1.1 0.62 

1989 0.4 24.2 13.31 6.9 13 9.86 75 130 95.5 7.6 8.4 8 2 5.7 3.94 4.2 7.5 6.09 7.5 50.5 15.6 0.41 1 0.74 

1990 3.5 24.8 14.2 7.8 13.4 10.82 85 140 105 7.7 8.4 8.05 2.7 5.7 3.95 4.7 6.9 5.53 4 26 13.45 0.42 0.9 0.61 

1991 2.6 23.2 13.56 6.5 14.2 10.01 77 135 104.4 7.7 8.7 8.19 2 7.3 4.08 4.2 9.2 6.31 4.5 36.5 16.05 0.36 1.2 0.64 

1992 5.8 27.5 16.21 6.1 11.3 9.29 78 106 91.5 7.7 8.6 8.05 1.5 5.5 3.77 3.4 6.4 5.02 3.5 12.5 5.83 0.11 0.64 0.44 

1993 2.6 24.8 12.76 7.5 13.8 11.1 83 131 103.5 7.8 8.8 8.23 2.5 5.2 3.93 4.4 7.3 5.68 0.01 0.05 0.021 0.07 0.18 0.13 

1994 7.6 26.8 18.15 6.2 12.3 9.38 73 140 98.38 7.6 8.5 8.2 3.4 4.9 4.33 4.1 6.6 5.41 0.3 11 2.97 0.09 0.37 0.18 

1995 1.9 24.2 11.78 7.2 12.3 10.23 77 102 92.25 7.7 8.5 8.09 2.2 3.8 2.91 4.4 6.3 5.14 1.1 2.8 1.99 0.11 0.19 0.14 

1996 2 24 13.86 7 15.7 10.38 80 150 99.1 7.8 8.6 8.13 2 5.6 3.4 4.8 7.3 5.93 0.11 3.96 1.93 0.07 0.23 0.12 

1997 1.4 24.2 12.14 7.5 15.3 11.5 79 162 106.5 7.9 8.6 8.24 2 4.4 3.23 3.9 6.9 5.14 1.06 3.54 1.94 0.04 0.17 0.11 

1998 1 24.8 13.45 5.9 14.4 10.09 62 121 94.91 7.7 8.5 8.08 1.7 5.4 3.48 4 8.3 5.88 0.63 2.97 1.77 0.09 0.17 0.14 

1999 2 22.6 9.4 7.4 12.7 10.72 87 95 91.2 7.9 8.1 7.98 2.4 3.6 2.96 3.9 5.5 4.8 1.02 3.05 2.38 0.1 0.17 0.13 

13.78 10.08 96.74 8.103 3.86 5.916 8.4441 0.419 

Dunav - Pan evo 

1985 5.7 23.6 14.18 6 10.1 7.82 67 94 74.9 7.7 8 7.85 2 4.9 3.49 5.2 8.8 6.54 5 12.5 8.35 0.34 1.06 0.63 

1986 4.9 26.2 15.66 6.2 10.5 8.13 71 105 88.18 7.6 8.3 7.87 2 6.2 3.92 4.1 11 6.36 4.5 15 7.81 0.23 1 0.61 

1987 4 27 15.67 6.7 10.9 8.17 75 86 81.22 7.6 8.1 7.85 2.8 7 4.07 4.3 6.4 5.22 6 13 8.66 0.65 1.1 0.82 

1988 4.1 25.2 14.99 7.3 10.5 8.73 76 108 86.1 7.7 8.1 7.9 2.2 6.6 3.82 3.5 9.3 5.64 3.5 17 9 0.42 1 0.7 

- 156 -

parametar 

godine 



1989 2 23.6 14.63 5.4 10.6 8.46 61 101 82.6 7.6 8.2 7.9 2.1 5 3.69 3.8 6.7 5.67 4.5 9.5 6.45 0.36 0.9 0.63 

1990 4 25 14.12 7.2 11 8.8 71 111 85 7.7 8.4 7.98 1.3 5.7 3.96 4.4 7.2 5.34 4 10.5 7.13 0.4 1.5 0.69 

1991 3 24 13.57 6.9 12 9.16 73 120 87 7.8 8.7 8.04 2 8.2 4.39 3.9 11 6.54 4.5 9.5 6.15 0.38 1 0.62 

1992 2 28 13.93 7 12.6 9.48 76 99 89.66 7.7 8.4 8.05 2 4.4 3.38 4.2 7 5.26 2 12.5 6.21 0.12 1.5 0.54 

1993 3 25.2 13.26 6.6 13.2 9.78 81 119 90.66 7.8 8.4 8.03 2.8 6.5 3.93 3.9 7.6 5.33 0.7 1.8 1.16 0.06 0.18 0.15 

1994 8.2 26.6 17.28 7.3 10.3 8.33 79 100 87.71 7.8 8.2 8.01 2.6 7.2 4.44 3.7 7 5.4 0.3 8 2.36 0.09 0.44 0.22 

1995 2.2 24.6 12.5 7.1 12.6 9.68 78 102 88.75 7.8 8.2 8.01 2 5 3.58 3.5 6.7 4.69 0.8 2 1.29 0.07 0.18 0.14 

1996 2.2 24.6 12.74 7 12.4 9.22 73 104 85.1 7.7 8.5 8.04 2 5.6 3.57 4.2 7.5 5.92 0.98 3.39 1.8 0.04 0.33 0.13 

1997 1.6 24 12.15 6.7 12.4 10.1 77 106 92.33 7.7 8.4 8.06 2 4.6 3.56 4.9 7.3 5.78 1.2 2.5 1.68 0.06 0.2 0.13 

1998 1.2 25 13.68 5.6 13.1 9.24 68 107 86.25 7.7 8.3 7.99 1.6 5.2 3 5 7.2 5.98 0.78 2.35 1.62 0.09 0.25 0.16 

1999 1.8 24.2 9.88 7.4 12.1 10.22 83 92 88 7.8 8.1 7.98 2.5 3.9 3.16 4.5 7.5 5.96 0.72 2.41 1.74 0.11 0.25 0.19 

13.88 9.021 86.23 7.971 3.73 5.709 4.7607 0.424 

Dunav - Banatska Palanka 

1985 9 24.6 17.98 5.2 12.3 8.24 58 148 88.11 7.8 8.3 8.01 1.3 6.4 3.37 4 8.1 5.67 5 8.5 7 0.26 1.14 0.64 

1986 1.4 25.3 12.76 5.3 12.9 8.85 58 117 81.16 7.6 8.1 7.89 1.3 5.9 3.66 4.8 9.1 6.78 3.5 12.5 8.29 0.31 1.4 0.74 

1987 2.5 25.2 13.74 6.4 11.4 9.09 70 128 86.63 7.6 8.1 7.82 2 6.2 3.76 4.2 8.6 6.3 6 15.5 9.45 0.6 1.5 0.89 

1988 4.3 27.8 13.3 5.7 11.7 8.54 64 91 78.81 7.6 8.3 7.95 1.7 2.9 2.3 5.1 6.9 6 5.5 12.5 8.59 0.55 0.8 0.67 

1989 1 24 12.54 4.6 12.4 8.32 55 87 75.83 7 8.2 7.8 1.5 3.8 2.83 4.7 7.5 5.9 6 12.5 8.58 0.41 0.9 0.65 

1990 0.8 25 14.24 4.7 11.1 8 51 88 75.15 7.8 8.2 8.07 1 2.9 2.3 3.7 8.1 5.1 4 12 7.96 0.25 0.9 0.45 

1991 3.5 23 13.97 5.3 11.6 8.12 62 96 76.54 7.7 8.3 8 2 4 2.87 3.4 9.3 5.87 4.5 9.5 6.81 0.32 0.95 0.56 

1992 3 28 15.25 5.4 11.6 7.81 60 95 74.4 7.8 8.1 7.9 1 3.2 2.19 3.5 7.5 5.17 2.5 11 6.15 0.18 1.23 0.51 

1993 2.8 14.2 105 8.5 2.9 4.5 3.7 5.9 7.8 6.85 1.7 1.9 1.8 0.03 0.15 0.09 

1994 4.7 26.5 14.41 7.8 12.4 10.35 82 151 102.4 8 8.5 8.24 1 5.8 3.21 4 8 5.23 0.4 7 2.18 0.13 0.51 0.26 

1995 3.7 27.2 13.28 6.2 11.8 9.42 76 95 87.91 7.8 8.2 7.98 1.1 6.43 2.87 2.6 4.6 3.72 0.7 3.63 2.59 0.08 0.27 0.15 

1996 3 24.4 13.62 6.3 14.2 10.48 71 141 99.09 7.7 8.4 8.02 1.8 4.8 3.47 4.5 6.9 5.65 0.59 3.05 1.66 0.03 0.29 0.13 

1997 2 24 13.41 7.9 14.4 11.71 95 155 111.7 7.8 8.6 8.08 2 5.2 3.06 3.9 7.9 5.49 0.75 2.37 1.35 0.03 0.28 0.16 

1998 1.4 25.5 13.55 4 13.8 9.4 48 129 87.25 7.6 8.5 7.9 0.9 3.6 2.05 4 7.5 5.2 0.85 2.15 1.37 0.08 0.18 0.13 

1999 3.4 25.4 14.44 7.3 11.3 9.64 76 116 93.4 7.8 8.2 8 2.4 4.6 3.1 4 6.2 5.04 0 2.31 1.29 0.08 0.16 0.13 

13.79 10.17 96.95 8.037 2.98 5.598 5.0047 0.411 

- 157 -

Plazovi - Ba ki Breg 


parametar 

godine 



1985 4.6 22.5 14.46 0.9 11.8 5.51 10 91 51.5 8 8.5 8.26 1.7 5.5 3.14 7.4 14.9 10 0.5 15 6.25 0.24 3.98 1.63 

1986 0 25.4 11.24 5.1 12.4 8.84 51 94 76.58 7.7 8.4 8.15 2 4 3.16 7.4 14 10.79 4 23 12 0.28 4.6 1.12 

1987 0.4 24.4 10.7 2.3 11.8 7.67 26 112 65 8 8.4 8.17 2 5.5 3.65 6.9 16 10.77 0.5 24 11.79 0.5 3.4 1.63 

1988 1.4 26 12.87 6.2 14.3 9.91 55 179 95.41 8.1 8.7 8.3 2.9 9.7 4.3 8.5 19 11.9 0 23.5 8.75 0.7 3.6 1.78 

1989 0 26.1 12.51 4.7 13.1 9.75 50 122 89.25 7.9 8.4 8.15 2.1 5.9 2.49 7.8 10 9.5 0.5 12 4.95 0.55 4.5 1.39 

1990 1.3 23 12.62 3.8 15.1 8.67 33 111 77.87 7.8 9 8.3 2.4 8.2 4.88 7.5 39 15.12 0 24 8.06 0.43 3.2 1.66 

1991 0.8 22.4 13.57 2.6 14.4 8.2 18 136 74.28 7.9 8.5 8.17 2.2 5.6 3.2 8 19 14 0.5 18 6.94 0.36 1.6 1.34 

1992 4.4 24 13.38 2.6 17.9 8.83 29 156 80.71 8.1 8.8 8.31 2.8 8.2 4.71 6.2 34 16.6 0 12 7.36 0.16 3.2 1.31 

1993 0.5 27 14.93 6 15.7 10.42 60 128 101.4 7.6 8.3 7.96 1 5.6 3.36 4.7 8.9 6.35 0 2 0.66 0 0.15 0.06 

1994 3 23.6 12.36 3.9 19.8 10.81 38 164 96.57 8 8.5 8.27 1.8 5.2 3.53 3.8 14.5 8.84 0 3.1 0.57 0.02 0.09 0.06 

1995 5 27 15.37 4 16 9.73 55 127 98 7 8.3 7.73 2 6 3.63 5 9.4 6.77 0 1.2 0.14 0 0.08 0.02 

1996 1.4 28 14.16 2 15.8 7.13 20 119 63.27 7.8 8.5 8.24 2.1 7.3 3.9 7.1 27.2 14.97 0.04 2.6 0.71 0.03 0.62 0.19 

1997 0 22.4 11.9 1.2 12.9 6.88 13 94 58.08 8 8.4 8.18 1.8 4.6 2.55 8.9 17 12.39 0.11 5.42 1.7 0.06 1.22 0.48 

1998 0.3 24.4 11.65 3.3 13.5 7.95 38 102 69.27 8.1 8.4 8.22 2 6.8 3.65 9.5 15.5 13.55 0.11 4.14 1.17 0.19 1.42 0.45 

1999 1.3 23.4 12.4 0.9 15.3 6.54 10 111 57.16 7.8 8.3 8.13 1.6 4.5 2.46 9.2 31 15.18 0.2 6.13 1.98 0.15 1 0.45 

12.94 

Bajski kanal - Ba ki Breg 

8.456 76.95 8.169 3.51 11.78 4.8687 0.905 

1985 0.4 22.8 13.36 4.7 14 8.76 48 136 82.23 7.6 8.3 7.9 3 7.9 4.46 4.7 7 6.01 1 11.5 5.08 0.01 0.6 0.29 

1986 0 25.3 12.81 5.2 16.3 10.09 56 165 92.83 7.7 8.6 8.14 3.5 5.3 4.23 4.6 8.2 6.32 1 13 5.04 0.03 0.9 0.28 

1987 2.5 25 12.14 3.8 14.5 7.93 46 121 72.66 7.6 8.3 7.9 1.8 5.5 3.03 4.4 7.2 5.66 0.5 14.5 4.47 0.12 0.48 0.28 

1988 2.5 26.2 14.01 5.7 14 10.36 65 133 98.16 7.8 8.3 8.05 2 4.6 3.3 3.6 6.2 5.01 1 9.5 4.58 0.1 0.4 0.25 

1989 1.5 27 13.39 4.5 14.7 9.09 49 128 84 7.7 8.4 8.05 2 5.2 3.7 4 6.9 5.2 0.5 13 4.5 0.16 0.5 0.35 

1990 3.4 26.4 13.22 4.4 15.6 9.43 45 130 85.75 7.9 8.6 8.1 2.3 4.6 3.45 3.8 6.2 4.55 0.5 10.5 6.025 0.17 0.65 0.32 

1991 5 25.4 14.61 5.9 19.8 9.89 46 155 95 7.7 8.6 8.04 2.2 7.1 4.32 3.9 7.8 5.73 0.5 12 3.95 0.09 0.7 0.27 

1992 5 29 14.76 5.4 15 9.43 49 128 89.33 7.6 8.5 8.05 2 8.9 4.29 5.6 86 14.18 0 4.5 1.41 0.08 0.62 0.21 

1993 0 26.5 13.21 4.8 18.6 10.48 60 131 91.55 7.8 8.4 8.18 1.7 5.8 3.56 5 11 7.44 0 4.3 1.28 0.03 0.48 0.13 

1994 3.8 28.2 15.57 6.1 12.7 9.75 67 129 96.44 7.8 8.4 8.07 1.7 5.4 3.04 4.4 7.8 6 0 1 0.33 0.03 0.11 0.06 

1995 2.6 27.4 14.48 8.4 13.3 10.35 74 149 102.1 7.9 8.4 8.1 2 5.1 3.37 5.5 6.8 6.18 0.1 1.5 0.49 0.03 0.09 0.06 

- 158 -

parametar 

godine 



1996 2 28.2 14.11 6.7 14.9 9.96 62 138 96.42 7.7 8.1 7.94 2 6.9 3.38 4.3 8.3 6.86 0.04 1.13 0.38 0.02 0.07 0.04 

1997 2.2 23.4 13.18 4.2 13.1 8.68 49 112 81.42 7.7 8.2 7.96 2 4.7 3.73 4.1 8.6 6.31 0.02 1.4 0.46 0.04 0.15 0.07 

1998 2.3 26 13.71 5.3 14.6 8.84 44 139 84 7.8 8.4 8.05 1.2 4.6 2.93 4.6 8.8 6.5 0.05 1.51 0.48 0.01 0.2 0.07 

1999 1.4 25.6 13.28 2.9 13.1 7.92 33 110 73.91 7.8 8.2 8 1.1 4.7 3.01 4.4 10 6.8 0.05 1.79 0.58 0.03 0.29 0.11 

13.72 9.397 88.39 8.035 3.59 6.583 2.6037 0.186 

Krivaja - Ba ka Topola 

1985 7.5 22.4 12.87 6.3 11.1 8.35 74 93 81.75 8 8.7 8.35 5 10.4 7.86 10.9 17.6 14.6 0.5 3.5 1.37 0.04 0.7 0.39 

1986 5.1 20.9 14.22 6.4 16.3 11.71 69 184 115 8.1 8.7 8.31 2.3 7.9 3.92 4.8 14 8.95 0.5 25 6.93 0 0.46 0.14 

1987 7.6 21.4 16.6 7 9.5 8.66 79 107 88.66 8.3 8.6 8.43 3.3 5.4 4.3 8.2 14 11.73 0.5 11.5 4.33 0.23 0.45 0.34 

1988 4 23.6 11.93 6.5 12.8 9.97 77 85 81 8.2 8.9 8.47 3.3 8.4 5.22 8.2 21 13.05 0.5 3.5 1.37 0 0.06 0.042 

1989 5.8 21.4 15.12 6.7 12.1 9.17 77 104 88.5 8.2 8.7 8.45 3.9 7.7 6 10 19 15.25 0 3 1.62 0.3 0.65 0.5 

1990 3.6 22.8 13.25 5 11.5 9.025 59 93 83 8.3 8.7 8.52 5.5 30 11.9 8.1 25 15.03 0.5 2.5 1.125 0.19 0.65 0.51 

1991 14 28 19.2 7.3 12.1 9.9 74 157 110.3 8.6 8.9 8.7 5.6 19.3 12.3 14 31 20 0 0.5 0.16 0.35 0.65 0.53 

1992 9.4 11.4 10.33 2 11.7 7.23 17 107 41.33 7.7 8.6 8.2 4.1 7.3 5.8 6 24 14.13 0 5 1.83 0.2 6 2.17 

14.19 9.252 86.2 8.429 7.16 14.09 2.3419 0.578 

DTD - Sombor 

1985 5.9 23.9 16.67 2.9 11.9 6.44 34 119 64.55 7.6 8.3 7.88 1.2 3 2.28 4.9 6.8 5.54 0 13 5.11 0.1 0.53 0.29 

1986 0.8 26.6 13.92 2.1 14.5 8.61 25 140 71 7.4 8.8 7.9 2.2 6 3.68 5.4 8 6.24 0.5 13 5.9 0.12 0.65 0.38 

1987 6.5 26 17.07 2 12.3 5.36 23 100 52.5 7.5 8.1 7.83 1.1 3.8 2.52 4.5 6.3 5.47 0 10 4.5 0.24 0.49 0.34 

1988 3 26.2 16.98 4.3 13.7 8.01 52 102 78.7 7.5 8.2 7.85 2 6 3.59 3.7 6.4 5.05 0 8 4.4 0.1 0.41 0.24 

1989 6.7 27.8 15.99 2.2 12.7 7.58 24 105 74.8 7.4 8.1 7.71 2 5 3.01 3.7 7.6 5.54 0.5 9.5 4.45 0.13 0.46 0.23 

1990 3.6 25.4 15.55 4.5 18.3 8.53 54 145 91.81 7.9 8.5 8.11 2 5.7 3.36 3.3 6.4 4.6 0 10 5.5 0.09 0.37 0.213 

1991 1.4 23 15.25 4.7 20.1 10.18 50 172 98.81 7.6 8.7 8.1 2 8.2 4.05 3.9 9 5.7 0 11 4.95 0.06 0.39 0.21 

1992 3.4 29 15.18 5 17.5 9.48 25 141 92 7.5 8.6 7.96 1.8 6.9 3.8 3.1 11 6.16 0 7.5 2.66 0.02 0.74 0.2 

1994 2.3 27.2 15.99 3.8 19.6 10.47 49 187 102.7 7.7 8.8 8.06 1.6 5.3 3.17 4.9 8.1 6.11 0.1 9 2.25 0.05 0.3 0.18 

1995 2.2 26.8 14.4 5.8 16.1 10.24 65 144 98.55 7.8 8.5 8.05 2 5.2 2.96 4.3 7 5.91 0.3 2 1.17 0.01 0.08 0.05 

1996 1.6 27.6 13.66 5.6 13.9 9.13 68 116 85.75 7.7 8.1 7.9 2 5.3 3.36 5.4 9.5 7.18 0.06 1.34 0.56 0.03 0.08 0.04 

1997 3.8 24.8 15.04 6.1 12.1 9.35 70 118 91.81 7.7 8.4 7.99 2 6.1 3.2 4.7 12.5 7.63 0.08 2.06 0.81 0.03 0.11 0.06 

1998 3.1 27.2 14.75 4.1 13.7 9.43 51 146 90.66 7.7 8.4 8 1.1 4.4 2.94 4.4 8 6.79 0.02 1.43 0.4 0.03 0.1 0.06 

- 159 -

parametar 

godine 



1999 2.8 25.2 15.22 0.9 13.6 7.95 11 113 74.38 7.9 8.3 7.99 2 5 3.15 5.8 21.2 9.84 0.07 1.4 0.57 0.04 0.65 0.16 

15.41 8.626 83.43 7.952 3.22 6.269 3.0879 0.19 

DTD - Mali Stapar 

1985 4.3 24.4 16.24 6 13.6 7.51 52 104 74.66 7.7 8.2 7.87 1.1 4.1 2.32 4.2 7.8 5.48 0 10.5 3.33 0.08 0.55 0.23 

1986 0.8 27.4 14.78 1.4 22.2 7.98 16 155 65.66 7.5 8.4 7.86 2 4.3 2.83 4.2 6.9 5.47 0 13 5.96 0.01 1.35 0.36 

1987 7.5 29.2 17.75 2.9 12.8 5.91 33 112 59.22 7.6 8.1 7.75 1.1 4.5 1.98 4.4 7.4 5.36 0 11.5 4.6 0.16 0.5 0.29 

1988 4.3 24.6 12.86 8.2 14.9 11.57 64 181 110.3 7.9 8.5 8.2 2.6 4.6 3.6 3.7 5.8 5.15 0.5 10.5 5.37 0.11 0.55 0.26 

1989 4.4 26.8 17.31 2.9 16.3 8.93 31 142 90.75 7.5 8.4 7.86 2 3.8 3.03 3.9 6.7 5.08 0 8 3.37 0.13 0.37 0.2 

1990 2 26 16.28 6.3 16.2 9.5 65 137 95.44 7.8 8.5 8.03 2 5.6 3.65 3.4 8.3 4.76 0 8 3.61 0.12 0.33 0.18 

1991 1.5 28 16.65 3.5 17.4 10.75 41 167 107.9 7.7 8.6 8.18 2.1 6.7 3.78 5 8 6.13 0 12 3.12 0.1 0.33 0.19 

1992 1.8 27 16.05 6 19.6 11.51 64 183 116.1 7.8 8.8 8.24 1.5 7.3 3.85 3.4 10 6.1 0 11.5 3.15 0 0.46 0.24 

1993 15.2 26 20.08 5.1 12.3 7.93 51 144 90.29 7.7 8.3 7.97 1.2 6.9 3.31 3.8 9.7 6.53 0 0.7 0.13 0 0.05 0.03 

16.44 9.066 90.03 7.996 3.15 5.562 3.6267 0.22 

DTD - Srpski Mileti 

1985 2.6 22.8 14.62 4.1 13.5 8.24 44 132 79 7.7 8.4 7.93 2.1 6.3 4.43 4.8 8.2 6.63 1 11 5.9 0.19 1.14 0.53 

1986 1.2 24 14.73 3.9 14 8.3 40 136 79.2 7.5 8.1 7.85 2 5.6 3.92 4.7 10 6.41 4 14 8.05 0.16 0.85 0.52 

1987 3.4 25.6 15.88 5.1 13.2 7.94 60 122 78.45 7.6 8.2 7.82 1.4 5.6 3.39 3.9 8.8 5.69 1.5 16.5 7.04 0.34 1 0.59 

1988 4.4 24.1 15.5 4.9 13.6 7.73 50 105 73.7 7.5 8.2 7.8 2 4.7 3.35 3.6 10 5.25 4.5 14.5 7.7 0.55 0.95 0.75 

1989 6.8 22.4 15.74 4.8 16.9 10.36 54 161 101.4 7.4 8.5 7.92 2 5.3 3.61 3.9 7.4 5.32 2 12.5 7.66 0.4 1 0.65 

1990 2 25 13.71 4.4 17.6 9.76 49 138 90.66 7.7 8.5 8 2.3 5.9 3.66 3.9 6.4 5.13 3 13.5 8.46 0.49 0.85 0.65 

1991 1.8 21.5 13.74 4.7 14.7 8.17 53 128 78.42 7.7 8.5 8.02 2 6.4 4.05 4.4 8.4 6.12 2.5 14 7.21 0.2 0.8 0.56 

1992 3.6 28 14.62 5.2 12.7 9.61 62 165 93.4 7.7 8.4 7.9 2 5.8 3.27 4.2 5.9 5.26 1 13.5 6.9 0.15 0.6 0.39 

1993 4.2 26.2 18.85 6.1 11.9 9.1 72 126 98.14 7.7 7.4 8.07 1.2 5.6 4.16 4.1 9.5 6.43 0 2 0.97 0.02 0.15 0.09 

1994 3.8 26.8 15.7 5 16.2 10.13 62 143 98.7 7.8 8.8 8.19 1.7 6.2 3.9 4.4 7.7 5.64 0.3 2.5 1.19 0.12 0.21 0.15 

1995 3 27.4 14.27 6.7 15.4 11.15 76 158 107 7.7 8.6 8.15 2.5 6.8 4.18 4.8 8.3 6.02 0.3 2.4 1.68 0.06 0.19 0.12 

1996 2.2 26.4 12.81 4.4 18.2 9.38 48 141 83.58 7.6 8.4 7.93 1.9 8.3 3.59 4.5 10 5.88 1.24 4.07 1.94 0.07 0.14 0.09 

1997 0.5 27 14.48 5.8 35.1 12.16 49 420 124.2 7.6 8.3 7.98 2 10.7 4.75 4.8 14.3 7.43 0.06 2.12 1.11 0.05 0.23 0.12 

1998 2.4 27.4 14.45 5.8 18.1 9.43 57 170 94.54 7.7 8.5 8.01 2.1 6.5 4.12 5.2 9.5 7.38 0.31 1.79 0.88 0.1 0.21 0.15 

1999 1.6 21.2 9.46 7.1 12.6 10.02 71 110 86.33 7.8 8.1 7.95 1 4 2.65 4.4 7.9 5.83 0.68 2.64 1.67 0.1 0.16 0.14 

- 160 -

parametar 

godine 



14.57 9.432 91.11 7.968 3.8 6.028 4.5573 0.367 

DTD - Savino Selo 

1985 4.4 23 15.41 3.9 14.5 7.86 46 114 74.8 7.7 8.4 7.85 2 5.5 3.56 4.7 7.2 6.04 2.5 9.5 6.05 0.14 1.51 0.59 

1986 2.4 23 13.77 3.7 13.6 7.79 43 96 71.46 7.5 8.1 7.86 1.3 7 3.59 3.8 6.4 5.3 4.5 13.5 7.5 0.1 1 0.54 

1987 3.4 26.2 16.26 4.5 11.9 7.69 56 117 75.81 7.6 8.2 7.8 1.5 5.8 3.46 3.7 7.4 5.27 2 15 6.95 0.36 0.8 0.59 

1988 4.2 24.6 15.41 3.9 12.6 7.94 47 103 75.5 7.6 8.4 7.88 2 4 3.25 3.6 10 5.51 3 14.5 7.2 0.34 0.8 0.57 

1989 1.4 23 15.24 4.8 17.8 9.56 55 169 93.33 7.4 8.6 7.87 2 5.2 3.55 3.5 7.7 4.27 5.5 12.5 8.27 0.4 0.85 0.56 

1990 2.1 25.8 14.45 5.2 16.4 10.68 61 180 101.8 7.8 8.8 8.05 2 6 3.54 3.4 7.8 4.77 1.5 12.5 7.41 0.33 1.1 0.51 

1991 8 24.2 15.31 6.4 19.4 11.98 64 221 127.4 7.8 9 8.38 1.9 6.7 3.68 4.4 6.7 5.76 0.5 11.5 5.5 0.22 1 0.46 

1992 2.2 27.6 14.66 6 18.6 10.08 70 153 94.77 7.8 8.6 8.04 2 5.8 3.42 3.3 8.3 5.39 1 13 7 0.42 1.2 0.59 

1993 14 25.5 20.68 5.3 11.3 8.16 62 130 94.83 7.7 8.2 8.01 2 6.8 3.93 4.2 8.4 5.61 0.3 1.5 0.82 0.03 0.12 0.08 

15.69 9.082 89.97 7.971 3.55 5.324 6.3 0.499 

DTD - Ba ki Petrovac 

1985 3.2 24 15.07 3.9 17.7 8.4 44 132 79.6 7.7 8.2 7.85 1.8 5.2 3.53 4.2 7.7 5.35 0.5 7.5 3.7 0.01 0.53 0.26 

1986 1.4 22.8 14.43 4.3 23.2 8.51 48 165 78.1 7.6 8.4 7.88 1.9 6 3.73 3.8 7.1 5.44 1 10 4.45 0.01 0.8 0.24 

1987 2.6 27.4 16.16 4.2 19.2 8.9 47 176 88 7.5 8.5 7.84 1 6.6 3.3 3.6 9.9 5.5 0.5 12 4.13 0.05 0.42 0.25 

1988 4.1 26.4 15.72 3.2 21.3 8.92 33 163 85.5 7.6 8.5 8.05 2 4.7 2.83 3.5 10 5.39 0 12 3.45 0.14 0.49 0.24 

1989 5.6 23.2 16.05 3.2 20.3 9.84 38 198 96.22 7.5 8.4 7.85 2.2 6 3.64 3.4 7.5 4.97 0.5 8 3.44 0.12 0.37 0.24 

1990 2.5 27.2 14.83 7.3 20.4 11.96 69 187 115.3 7.9 8.9 8.31 2 5.8 2.98 4.4 7.2 5.28 0 10.5 2.91 0.11 0.5 0.27 

1991 8.4 24.8 18.06 5.2 12.2 9.22 62 144 87.12 7.7 8.9 8.16 1.7 5 3.46 5.1 8.6 6.37 0 2.5 0.44 0.15 0.81 0.35 

1992 2.6 28.5 16.81 4.9 26.2 10.62 58 215 99.2 7.7 8.5 8.09 2 7.5 3.85 4.3 7.8 6.1 0 6.5 2.45 0.02 0.33 0.19 

1993 5.2 26.8 19.23 5.9 11.9 8.51 65 132 88.62 7.8 8.1 7.96 1.4 6.5 3.81 4.4 7 5.71 0.1 0.9 0.32 0 0.32 0.08 

1994 2.2 28.6 16.7 4.4 18.2 9.49 52 153 93.9 7.8 8.6 8.1 2.5 6.2 3.48 4.7 7.4 5.95 0 1 0.4 0.02 0.13 0.08 

1995 2 25.8 15.6 9.3 15.4 12.51 96 163 125 7.8 8.5 8.26 2 6.4 3.32 4.8 7.2 5.82 0.2 1.7 1 0.02 0.12 0.07 

1996 4.2 25.4 15.64 7.9 13 10.65 69 184 107.8 7.8 8.4 8.14 2 9 3.97 4.7 9.8 6.39 0.11 3.16 1.07 0.02 0.12 0.06 

1997 1 26.8 15.82 7.9 17.5 11.3 85 145 112.9 8 8.5 8.22 3.5 7 5.28 5.6 10.3 7.4 0.03 1.6 0.26 0.05 0.13 0.08 

1998 6.4 26.1 17.48 6.9 13.8 9.73 74 163 103.8 8 8.6 8.34 2.5 7.6 4.2 5.5 10.7 7.66 0.03 0.66 0.16 0.05 0.16 0.1 

1999 3.7 24 18.03 8.8 13.3 10.45 78 157 112 7.9 8.6 8.18 2.6 7.8 4.3 6.5 9 7.7 0.09 1.22 0.4 0.08 0.11 0.09 

16.38 9.934 98.2 8.082 3.71 6.069 1.9053 0.173 

- 161 -

DTD - Melenci 


parametar 

godine 



1985 0.1 24.7 13.79 2.9 18.5 8.5 20 177 82.63 7.6 8.6 7.9 2.5 7.9 3.66 4.9 11.8 6.1 8.5 13.5 10.27 0.18 0.94 0.49 

1986 1.1 25.8 11.77 4.9 11.7 7.71 37 99 73 7.5 8 7.8 2 6.9 4.32 4.3 7.7 5.91 1 13.5 10.75 0.17 1.8 0.57 

1987 6.4 27.5 17.98 4.8 10.1 6.68 43 129 71.77 7.6 8.3 7.78 2.3 5.3 3.64 5 8 5.88 1.5 19.5 9.44 0.55 1 0.77 

1988 2.1 26 15.6 4.7 11.1 7.21 53 102 69.6 7.5 8.1 7.8 2 8 3.75 4.1 8.9 6.26 6 14 10.4 0.34 0.8 0.61 

1989 7.8 25.8 16.87 4.5 9.1 6.71 48 88 68.78 7.4 7.9 7.65 2 6.4 3.73 5.1 7.6 6.03 7.5 12.5 10.06 0.37 1 0.62 

1990 2 26 14.57 3.6 10.5 7.2 38 84 68.3 7.5 8 7.75 2 7 3.18 4.6 20 6.66 3 10.5 7.9 0.42 0.8 0.61 

1991 2 26 15.36 3.8 11.1 7.67 47 103 74.22 7.5 8 7.91 2 6.5 3.64 4.8 8.5 6.34 5 11 8 0.32 0.95 0.66 

1992 1.8 28.5 14.14 3.8 11.4 7.89 41 91 73.09 7.5 8.2 7.87 1.2 5.1 2.92 4.4 7.6 5.66 1 14 7.12 0.07 1.1 0.57 

1993 1.4 24.8 16.64 5.2 12.4 9.84 62 110 80.75 7.6 8.2 7.77 1.5 6.6 3.49 3.7 9.3 6.25 0.1 1.5 0.83 0.06 0.4 0.2 

1994 4.8 26.2 18.26 4.8 9.3 7.29 61 94 75.86 7.6 8.1 7.89 1 4.9 3.07 3.7 7.6 4.79 0.6 6.5 2.37 0.12 0.53 0.28 

1995 2.1 26.8 13.68 4.5 12.7 8.66 57 98 80.11 7.7 8.1 7.94 2 4.4 3.07 3.9 6.4 5.05 0.6 1.7 1.31 0.07 0.22 0.14 

1996 1.6 25.5 13.87 5.2 12 8.28 63 88 77.45 7.7 7.9 7.84 2 3.8 2.6 4.6 6.7 5.68 0.45 2.6 1.48 0.07 0.17 0.12 

1997 3.1 22.8 14.2 5.8 11.8 8.91 68 103 85.27 7.7 8.2 7.93 2 2.8 2.33 4 6.4 4.81 0.99 2.17 1.5 0.09 0.21 0.17 

1998 0.6 27.8 13.22 6.2 14.9 9.58 71 137 88.91 7.6 8.2 7.86 2 6.8 2.91 4.3 8.4 5.43 0.68 2.09 1.47 0.07 0.25 0.16 

1999 1.4 26.4 11.95 5.5 11.7 8.15 58 83 72.5 7.7 8.1 7.85 1.4 3 2.28 3.9 9.8 6.6 1.28 2.1 1.64 0.06 0.19 0.13 

14.79 8.019 76.15 7.836 3.24 5.83 5.636 0.407 

DTD - Kajtasovo 

1985 6.2 27.2 17.7 4 17.8 8.76 32 216 96.63 7.4 8.5 7.96 3.5 7 5.2 5 8.7 6.23 0.5 10.5 6.72 0.07 1.53 0.84 

1986 1.2 25.4 14.15 3.4 10.2 7.95 42 126 77.54 7.4 8.2 7.8 3.9 8.2 6 5.2 9.5 6.76 5 11.5 8.81 0.2 1.5 0.88 

1987 8 27.2 15.88 5.1 17 9.4 49 208 103.9 7.7 8.7 8 3.7 14 5.78 4.5 8.3 6.56 4 15.5 8.88 0.65 1.4 1.02 

1988 1.8 27.8 17.92 4.4 12.8 8.37 51 165 89.7 7.5 8.2 7.85 3.1 12.7 4.95 3.6 14 6.46 5.5 12 8.95 0.7 1.4 0.92 

1989 5.6 26 16.81 5.5 13.6 8.11 62 142 83.75 7.3 8.3 7.7 2.2 7 3.81 4.4 9.6 6.28 5.5 16.5 10.81 0.65 1.2 0.93 

1990 2.1 25 15.7 4.7 14 7.66 45 171 79.63 7.4 8.8 7.89 2.2 10.9 4.55 4.8 7.5 5.83 4.5 11 8.04 0.55 1.5 0.91 

1991 0.4 24.5 14.76 3.4 23.1 9.35 39 242 90.87 7.4 8.8 7.95 2.4 14 5.26 4.4 14 7.61 6.5 12.5 8.87 0.8 1.5 1.01 

1992 1.6 28 13.12 3.9 11.1 7.95 43 112 73.36 7.7 8 7.85 2 9.2 4.39 4.3 8.3 5.96 2.5 9.54 6.55 0.2 1.2 0.59 

1993 0.4 25.2 17.78 3 7.4 5.4 31 65 56.28 7.2 7.9 7.54 3.8 10.1 6.13 5 16 7.8 0.3 1.4 0.74 0.08 0.74 0.48 

1994 4.8 28.5 16.69 4.4 16.9 8.97 41 221 96.75 7.6 9 8.07 1.5 9.5 4.63 4.6 10 7.2 0.3 5.5 2.05 0.16 0.96 0.45 

1995 6.3 28.8 14.93 3.1 10.7 7.34 35 141 73.14 7.6 8 7.83 3.1 4.3 3.86 5.2 7.6 6.07 0.6 2 1.37 0.11 0.33 0.23 

- 162 -

parametar 

godine 



1996 0.4 26.2 12.91 3.1 12.9 8.31 36 104 75.42 7.5 8.5 7.9 2 7.4 3.54 5.5 12 7.45 0.06 3.28 1.73 0.1 0.46 0.23 

1997 1.2 25.5 13.63 6 12.1 9.09 57 105 85.83 7.5 8.2 7.9 2 5.2 3.23 4.9 7.7 6.33 0.6 2.85 1.49 0.1 0.3 0.21 

1998 1.2 25.5 13.73 4.6 12.9 8.58 56 106 79.66 7.6 8.4 7.93 2 5.5 2.98 4 6.5 5.2 0.93 2.19 1.45 0.15 0.3 0.23 

1999 2.1 25 10.08 4.8 11.5 8.44 54 83 71.6 7.8 8.2 8.04 1 3.4 2.1 3.9 7.4 5.92 0.5 2.1 1.55 0.2 0.31 0.24 

15.05 8.245 82.27 7.881 4.43 6.511 5.2007 0.611 

Jezero Pali 

1985 10.8 20.6 16 7.4 12.9 10.17 83 117 102.3 8.8 9.2 9.025 6.8 15.4 10.9 18 24.6 19.82 0 0.5 0.375 0.07 1.88 0.9 

1986 11.8 25.6 19.2 10.4 14.8 12.73 120 165 138 8.7 9.9 9.4 8.4 17.5 12.9 15 39 24.66 0 0.5 0.33 0.14 2 1.04 

1987 13.3 26 20.73 8.3 9.3 8.7 82 116 98.33 8.5 8.7 8.56 4.4 7 5.63 10 19 14 0 1 0.5 0.6 1.5 0.96 

1988 1.4 25.4 13.87 6.8 20.4 12.77 64 160 120.5 8.7 9.2 9 4.8 10.4 8.1 14 21 17.25 0.5 2.5 1.12 0.75 1.3 1.08 

1989 6 23.6 16.96 8 13.5 10.44 94 115 106.2 8.8 9.3 9.06 7 33 13.2 16 30 19.8 0.5 10 2.9 0.6 2.1 1.16 

1990 10 18.6 14.65 11.6 13.2 12.32 117 125 121.5 9.2 9.4 9.3 6.9 14 11 17 20 18.25 0.5 0.5 0.5 1 1.3 1.2 

1991 2.2 21.2 12.4 3 20.7 13.43 34 161 115 8.1 9.3 8.73 9.4 15 12.8 16 22 18 0.5 1 0.66 0.51 5.3 2.19 

1992 17.5 8.7 92 8.5 9.5 16 0 1.1 

1994 21.4 9.7 111 8.7 9.7 25 0.3 0.12 

1995 20.4 10 112 9.1 11 33 0.1 0.27 

1996 22.5 11.6 . 135 9 9.7 22.4 0.13 0.1 

1997 26 10.3 128 8.9 7.3 16.5 0.05 0.46 

16.26 11.51 114.5 9.011 10.6 18.83 0.9121 1.219 

Jezero Ludoš 

1985 10.2 19.4 15.57 3.8 12.4 7.85 37 110 78.25 8.4 9.1 8.77 6.7 18.5 10.7 17.7 27.2 20.87 0.5 8.5 3.25 0.17 9.69 3.78 

1986 2.6 25.6 14.67 3.1 13.1 9.07 28 150 95.5 8 9.1 8.55 5.5 26.6 15.9 13 34 22.5 0.5 13.5 5 0.05 11 3.74 

1987 14.2 26.2 20.83 9.4 23.4 18.16 109 272 203 8.9 9.7 9.16 9.4 31 20.8 22 49 33 3.2 6 4.43 0.18 0.66 0.44 

1988 1.8 27.2 14.97 13 18.1 14.87 130 166 145.3 8.9 9.6 9.22 8.8 10.7 9.65 19 31 25 0 3 1.12 0.55 3.8 1.63 

1989 6.8 25.2 18 9.3 12.3 10.97 95 137 116.5 8.3 9.5 9 8.8 24 14.3 18 41 27 0.5 9.5 2.87 0.45 3.5 1.71 

1990 10 19.2 13.66 9.1 21.2 13.95 81 196 138 9 9.5 9.35 13 52 25.8 21 45 31 0.5 16 4.37 0.65 8.2 3.01 

1991 2 15 12.86 9.8 10 9.9 71 113 94.66 8.2 9.3 8.83 7 17 12.7 17 33 23 0.5 1 0.66 0.8 1.4 1.1 

1992 17 8.1 84 9.1 18.6 26 0.5 0 

1994 21.8 12.1 139 9.8 25 65 0 1.24 

- 163 -

parametar 

godine 



1995 18.8 11.9 126 9.2 22 47 0.1 0.55 

1996 21.6 11.9 136 9.4 12.5 42.5 0.12 0.22 

1997 26.2 16.1 202 9.2 23.5 54 0.07 0.13 

15.79 12.11 124.5 8.983 15.7 26.05 3.1 2.201 

Akumulacija Zobnatica 

1987 7.9 21.8 15.45 7.1 11.1 8.87 80 93 87.75 8.5 8.9 8.7 4.6 9.3 7.2 8.4 15.5 12.1 0.5 2 1 0.07 0.54 0.3 

1988 7.4 21.1 15.05 11 12.7 11.72 92 139 117 8.4 8.9 8.7 3.5 11 5.93 11 15 12.5 0.5 1.5 0.75 0.02 0.49 0.23 

1989 7.8 21.9 15.96 8.8 10.4 9.53 87 101 96 8.5 8.8 8.63 4.2 6.2 5.23 9 13 11 0.5 2 1.16 0.27 0.42 0.36 

1990 3.4 22.5 11.3 10.3 15.3 11.97 88 120 99 8.5 9 8.65 2.9 26.2 9.72 9.7 21 14.42 0 1.5 0.75 0.22 0.8 0.41 

1991 4.6 21 14.52 6.8 13.8 9.97 77 112 96.5 8.5 8.8 8.6 2.2 5.4 3.92 12 20 15.25 0 0.5 0.37 0.16 0.95 0.5 

1992 4.5 22.6 13.42 5.9 13.2 10.55 69 143 99.5 8.5 8.9 8.75 4.1 13 8.77 11 29 17.5 0 1 0.5 0.33 1.3 0.58 

1993 15.1 30 21.03 11.1 18 15 111 242 174 8.7 9.2 9 5.3 9.7 7.33 15 21 18.66 0 1 0.5 0.19 0.75 0.54 

1994 8.8 9.4 86 8.7 6.7 13 0.5 1.1 

1995 21 5.7 65 8.8 7.2 43 0.11 0.03 

1996 9.8 7.6 84 7.8 10 23 0.1 0.17 

1997 22.4 8.9 103 8.5 2.4 19 0.16 0.05 

1998 24.2 6.9 83 8.6 5.4 15.6 0.1 0.07 

15.25 11.09 110 8.719 6.87 14.49 0.7186 0.417 

- 164 -

Tabela 23b. Hemizam reke Tise i vodotoka u Banatu 

Tisa - Martonoš 

parametar 

godine t-vode O2 O2 (%) pH BPK5 HPK-Mn nitrati(NO3) ukupan P 


1985 0,0 24,4 13,1 4,9 11,7 8,2 55,0 99,0 75,9 7,3 8,2 7,7 1,8 6,8 3,7 4,3 12,9 6,9 7,0 17,5 10,5 0,1 1,4 0,5 

1986 0,3 26,2 13,3 6,3 16,5 9,1 60,0 181,0 84,4 7,6 8,8 7,8 2,2 8,6 4,5 4,6 13,0 6,9 7,5 23,0 13,5 0,0 1,4 0,6 

1987 0,7 28,4 14,2 4,7 14,1 7,8 38,0 184,0 77,3 7,5 8,5 7,7 2,6 7,7 4,3 4,6 12,0 7,0 7,0 19,0 11,6 0,6 1,7 0,9 

1988 1,0 26,2 13,4 2,6 11,9 7,3 32,0 104,0 75,8 7,5 8,0 7,8 2,3 6,4 4,4 3,8 9,4 6,6 4,0 17,0 11,5 0,4 1,7 0,8 

1989 0,7 24,4 12,5 5,5 11,1 8,1 62,0 89,0 75,5 7,2 7,9 7,6 2,6 5,8 4,2 5,0 10,0 6,4 7,0 19,0 11,8 0,4 0,9 0,7 

1990 0,4 24,5 13,2 3,9 10,9 8,3 46,0 102,0 77,0 7,4 8,2 7,7 2,2 5,8 4,1 3,7 7,8 5,6 5,0 18,5 9,8 0,3 0,9 0,6 

1991 0,1 28,0 13,8 5,0 11,9 8,5 61,0 100,0 77,5 7,5 8,0 7,8 2,2 6,8 4,2 3,8 9,7 5,7 3,5 14,0 8,7 0,4 1,0 0,7 

1992 0,9 28,0 13,2 3,4 10,5 8,2 37,0 112,0 76,1 7,6 8,1 7,8 2,0 4,9 3,1 4,7 8,6 6,0 1,0 12,0 6,6 0,4 0,8 0,6 

1993 0,4 24,0 12,7 5,6 12,4 9,1 66,0 103,0 91,7 7,6 8,0 7,7 2,0 6,8 4,0 3,5 10,0 5,8 0,6 1,9 1,1 0,0 0,4 0,2 

1994 3,6 26,8 15,9 5,3 11,5 8,5 62,0 95,0 81,6 7,7 8,1 7,9 1,7 5,3 3,7 3,9 7,3 5,8 0,3 2,3 1,1 0,1 0,3 0,2 

1995 2,6 26,4 12,4 6,6 11,9 9,0 77,0 95,0 84,7 7,7 8,0 7,8 2,0 6,2 3,1 3,9 12,0 6,3 0,6 2,0 1,3 0,1 0,4 0,2 

1996 2,0 23,8 12,7 7,7 12,2 9,6 79,0 95,0 88,3 7,6 8,1 7,8 1,8 6,2 3,2 4,3 9,4 6,3 0,6 2,7 1,5 0,1 0,3 0,1 

1997 0,8 23,5 12,0 6,4 12,3 9,6 72,0 98,0 85,8 7,7 8,2 7,9 1,7 4,2 2,4 3,6 7,5 5,0 1,0 2,0 1,5 0,1 0,2 0,2 

1998 0,8 25,0 12,0 6,5 12,0 9,2 71,0 91,0 82,5 7,7 8,1 7,9 1,0 3,6 2,3 2,8 12,2 6,7 1,0 2,4 1,6 0,1 0,3 0,2 

1999 1,4 26,5 13,3 4,7 12,2 9,0 56,0 99,0 82,1 7,8 8,2 8,0 1,4 5,1 2,4 4,2 10,9 5,9 0,9 2,2 1,5 0,1 0,4 0,2 

13,2 8,6 81,1 7,8 3,6 6,2 6,2 0,4 

Tisa - Padej 

1985 6,0 22,8 15,0 5,9 9,5 7,5 64,0 81,0 73,3 7,6 7,8 7,7 2,1 5,4 3,4 5,3 15,7 5,6 9,5 12,5 10,8 0,0 1,2 0,4 

1986 2,2 26,1 15,6 5,0 10,2 7,9 43,0 116,0 80,5 7,5 8,2 7,8 2,7 5,8 4,6 4,2 12,0 6,6 8,5 17,5 11,4 0,1 1,0 0,5 

1987 2,1 27,9 18,4 2,4 10,6 6,8 29,0 137,0 72,2 7,6 8,4 7,7 1,9 4,8 3,7 4,3 7,6 5,7 5,0 17,5 10,9 0,6 1,5 0,8 

1988 1,0 26,2 15,6 3,7 11,8 8,0 44,0 110,0 77,8 7,3 7,8 7,6 2,1 6,8 4,2 3,9 7,2 6,1 3,5 18,0 12,7 0,4 1,0 0,7 

1989 1,0 24,2 12,9 5,0 11,0 7,3 53,0 77,0 65,0 7,2 7,7 7,5 2,3 5,5 4,0 5,1 9,9 7,0 8,0 16,0 11,5 0,2 1,0 0,6 

1990 0,6 25,2 15,0 3,5 12,0 8,0 43,0 147,0 78,2 7,5 8,4 7,8 2,0 4,3 3,3 3,3 6,3 5,3 5,0 11,5 8,7 0,5 0,9 0,6 

1991 2,5 25,4 14,9 4,8 10,9 7,8 59,0 92,0 74,8 7,7 8,0 7,8 3,6 6,1 4,6 5,0 8,9 6,1 2,0 10,5 7,9 0,3 1,7 0,7 

1992 0,9 27,0 12,8 2,9 10,5 7,3 37,0 87,0 67,3 7,6 7,9 7,7 1,6 3,8 2,8 4,4 15,0 6,3 0,5 12,0 6,4 0,4 1,0 0,6 

1993 2,0 24,0 14,6 3,8 10,7 7,5 38,0 80,0 70,1 7,3 7,8 7,6 2,0 4,5 3,5 3,9 6,2 5,6 0,6 1,7 1,1 0,0 0,4 0,2 

1994 3,4 26,5 15,6 3,6 11,5 7,5 46,0 87,0 71,7 7,7 8,1 7,8 1,7 4,2 3,0 3,3 6,8 5,1 0,0 1,9 1,1 0,1 0,3 0,2 

1995 2,5 27,8 16,0 5,4 11,9 8,8 68,0 132,0 84,9 7,7 8,5 7,9 2,0 5,2 3,8 4,4 9,7 5,8 0,5 2,1 1,2 0,1 0,2 0,2 

1996 1,8 24,0 12,7 5,0 11,7 9,1 58,0 119,0 82,9 7,6 8,3 8,0 1,6 6,7 3,6 3,4 8,5 6,4 0,8 2,2 1,4 0,1 0,2 0,1 

1997 1,4 23,2 12,5 6,7 12,0 9,6 77,0 96,0 87,4 7,7 8,0 7,9 2,0 4,3 2,7 3,7 7,2 5,1 1,1 2,0 1,6 0,1 0,3 0,2 

- 165 -

1998 1,8 25,0 12,1 6,9 12,2 9,2 73,0 97,0 84,0 7,7 8,1 7,9 1,4 3,3 2,4 3,5 15,5 6,5 0,8 2,3 1,5 0,0 0,2 0,1 

1999 1,3 24,3 13,8 4,3 12,8 8,0 50,0 91,0 73,0 7,7 7,9 7,8 2,5 5,4 3,5 5,6 7,8 6,6 0,1 2,1 1,4 0,1 0,3 0,2 

14,5 8,0 76,2 7,8 3,5 6,0 6,0 0,4 

Tisa - Novi Be ej 

1985 5,2 24,0 13,9 4,8 9,3 6,9 50,0 75,0 65,7 7,6 8,0 7,7 2,2 4,0 3,2 4,7 15,6 7,9 8,0 16,5 11,0 0,1 1,3 0,5 

1986 4,5 25,9 15,6 3,9 9,2 6,6 30,0 104,0 67,6 7,6 8,1 7,7 2,0 5,4 4,2 4,7 14,0 7,1 7,0 18,5 12,8 0,2 1,0 0,5 

1987 0,8 27,8 16,8 2,9 11,3 6,1 34,0 146,0 61,9 7,5 8,4 7,7 1,9 5,4 3,6 4,7 7,3 5,8 6,5 15,0 10,8 0,5 1,4 0,9 

1988 0,0 25,6 13,8 4,5 10,7 7,5 51,0 84,0 67,5 7,4 7,9 7,7 2,2 5,6 3,6 3,6 9,6 6,0 8,1 16,0 12,1 0,4 1,2 0,7 

1989 1,0 24,0 11,3 4,4 11,2 7,1 40,0 79,0 60,5 7,2 7,7 7,5 1,8 5,0 3,3 5,1 13,0 7,3 6,5 16,0 11,5 0,3 1,3 0,7 

1990 0,6 24,8 12,6 3,0 10,2 7,6 33,0 97,0 72,9 7,5 8,1 7,8 2,0 6,3 3,2 3,3 6,9 4,9 2,5 11,5 9,0 0,5 1,0 0,6 

1991 0,6 25,0 12,4 4,4 11,8 8,4 54,0 139,0 77,0 7,5 8,4 7,8 2,3 5,9 3,9 4,1 7,7 5,6 4,0 11,0 8,6 0,4 0,8 0,6 

1992 1,0 27,5 13,2 2,7 10,4 7,1 35,0 82,0 65,3 7,6 8,0 7,8 1,6 4,1 2,8 3,8 7,8 5,7 0,0 12,0 5,6 0,4 1,0 0,6 

1993 2,0 24,0 18,9 2,3 10,7 7,0 26,0 100,0 68,0 7,4 7,8 7,6 1,3 5,8 3,8 4,1 8,3 6,2 0,7 1,8 1,1 0,0 0,4 0,2 

1994 3,6 26,0 15,5 3,5 12,6 7,2 44,0 100,0 68,6 7,6 7,9 7,8 1,8 4,3 2,9 3,3 6,7 4,8 0,1 1,9 1,0 0,1 0,3 0,2 

1995 2,4 27,2 15,0 2,7 12,2 8,4 33,0 134,0 80,4 7,5 8,7 7,9 2,0 4,8 3,3 3,8 7,0 5,3 0,1 2,4 1,2 0,1 0,2 0,2 

1996 1,8 24,8 12,8 4,5 12,1 8,9 52,0 134,0 82,0 7,6 8,5 7,8 1,7 6,7 3,2 3,9 9,2 6,0 0,6 2,5 1,6 0,1 0,2 0,2 

1997 1,4 23,6 12,5 6,1 11,9 9,1 73,0 100,0 83,0 7,7 8,1 7,9 1,7 4,1 2,6 4,4 6,1 5,1 0,9 2,0 1,6 0,1 0,2 0,1 

1998 1,6 25,0 12,0 6,3 11,9 9,2 68,0 99,0 83,1 7,7 8,2 7,9 2,0 4,3 2,7 3,5 19,6 7,5 0,8 2,4 1,5 0,1 0,3 0,2 

1999 1,3 24,0 12,7 4,0 12,2 7,7 48,0 90,0 67,5 7,7 7,9 7,8 2,1 3,3 2,7 4,6 8,3 5,8 0,1 3,2 1,5 0,1 0,3 0,2 

13,9 7,7 71,4 7,8 3,3 6,1 6,0 0,4 

Tisa - Žabalj 

1985 4,9 25,3 16,2 4,8 9,4 6,8 51,0 80,0 68,4 7,6 7,9 7,8 2,4 5,7 3,3 4,5 12,9 7,1 9,0 12,5 10,7 0,2 0,8 0,4 

1986 4,4 25,0 14,6 6,5 9,9 7,3 52,0 115,0 74,4 7,5 8,1 7,7 2,0 7,3 4,4 5,0 11,0 6,8 8,0 18,5 12,1 0,0 0,9 0,5 

1987 0,8 27,2 15,6 3,1 10,0 6,6 37,0 124,0 64,7 7,5 8,4 7,7 1,7 6,2 3,5 4,4 18,0 16,5 3,5 19,0 10,8 0,6 1,2 0,7 

1988 2,0 26,2 13,4 3,8 10,4 6,5 27,0 78,0 60,2 7,5 7,9 7,7 2,0 4,8 3,4 4,3 12,0 6,5 4,5 14,5 11,0 0,4 0,9 0,6 

1989 0,8 24,6 13,3 4,1 10,3 6,9 46,0 81,0 63,2 7,0 7,7 7,4 2,0 5,5 3,3 4,9 11,0 6,5 8,0 15,0 11,8 0,3 1,0 0,6 

1990 0,0 23,4 13,4 3,8 10,5 7,6 41,0 91,0 70,8 7,5 7,9 7,7 2,4 5,4 3,5 4,1 6,8 5,0 3,0 10,5 8,2 0,4 1,1 0,7 

1991 3,0 24,0 14,6 3,9 10,5 7,4 46,0 118,0 70,1 7,5 8,0 7,7 2,0 5,4 3,7 4,4 7,3 5,4 4,5 11,0 8,2 0,4 1,1 0,6 

1992 1,8 31,0 13,9 3,1 10,7 8,5 34,0 109,0 66,6 7,4 8,0 7,8 2,0 5,3 3,5 4,2 6,9 5,4 2,5 12,0 7,0 0,3 1,0 0,6 

1993 1,2 25,0 13,4 5,8 11,5 8,0 57,0 98,0 76,8 7,5 7,8 7,7 1,7 4,5 2,8 4,2 19,0 6,6 0,1 1,6 1,1 0,0 0,3 0,1 

1994 4,3 28,2 17,2 4,9 11,6 7,4 55,0 90,0 74,9 7,7 8,1 7,9 1,0 7,2 3,3 3,8 8,5 4,9 0,2 6,5 1,7 0,1 1,2 0,3 

1995 0,8 25,2 13,9 5,0 13,2 8,8 61,0 92,0 84,4 7,9 8,4 8,2 2,1 9,3 3,7 3,9 15,5 9,9 0,0 1,0 0,2 0,1 0,4 0,2 

1996 1,2 24,6 12,7 4,9 11,6 8,3 58,0 91,0 75,6 7,5 7,9 7,7 1,5 4,6 2,6 4,5 8,1 5,8 0,6 2,6 1,7 0,1 0,2 0,1 

1997 1,8 22,2 12,5 6,7 11,8 9,3 75,0 97,0 84,9 7,6 7,9 7,8 1,3 5,6 2,7 4,4 8,7 5,7 1,1 2,0 1,5 0,1 0,3 0,2 

1998 0,8 25,0 12,2 5,6 12,4 9,1 68,0 110,0 82,9 7,4 8,0 7,8 1,0 4,2 2,3 3,5 8,1 5,8 1,1 1,9 1,5 0,1 0,3 0,2 

1999 0,4 25,0 11,5 5,0 12,4 8,4 43,0 86,0 73,4 7,7 7,8 7,7 1,4 3,4 2,5 4,3 7,3 5,6 0,5 2,0 1,3 0,2 0,2 0,2 

13,9 7,8 72,7 7,7 3,2 6,9 5,9 0,4 

- 166 -

Tisa - Titel 

1985 5,2 25,1 15,4 5,3 9,1 7,2 61,0 77,0 68,3 7,6 7,8 7,7 2,9 5,4 3,9 4,7 19,3 7,8 9,0 16,0 11,1 0,0 0,8 0,4 

1986 1,0 25,8 14,1 6,3 11,5 8,4 59,0 130,0 80,4 7,6 8,0 7,7 3,1 6,9 4,6 5,4 10,0 6,6 8,0 15,5 11,3 0,2 1,5 0,6 

1987 0,9 28,2 16,0 4,0 11,4 7,1 49,0 148,0 70,2 7,5 8,4 7,7 2,4 4,9 3,6 4,5 13,0 6,7 2,5 20,5 10,9 0,4 1,4 0,9 

1988 3,2 26,4 13,9 4,4 10,9 7,2 39,0 84,0 64,2 7,4 7,9 7,7 2,0 6,7 3,9 4,4 10,0 6,4 7,5 15,5 11,7 0,3 0,9 0,6 

1989 0,6 24,8 13,3 4,6 10,4 6,8 47,0 76,0 61,5 7,2 7,8 7,5 2,0 4,8 3,6 4,9 11,0 6,7 4,0 15,0 11,3 0,4 0,9 0,7 

1990 0,0 25,4 14,0 4,6 10,7 8,0 50,0 132,0 77,3 7,6 7,9 7,8 2,3 7,4 4,4 3,5 8,2 5,5 3,5 10,5 8,3 0,4 1,0 0,7 

1991 1,0 25,0 11,4 3,7 10,8 7,9 46,0 87,0 68,1 7,4 8,0 7,7 2,0 5,9 3,9 4,4 9,0 5,6 5,0 13,0 9,6 0,5 1,9 0,8 

1992 1,6 31,0 15,5 5,4 10,7 7,8 53,0 108,0 76,3 7,6 8,0 7,8 2,0 5,7 3,4 4,0 7,9 5,6 1,0 12,0 6,8 0,1 0,9 0,6 

1993 1,2 25,8 14,5 6,9 11,2 8,4 56,0 105,0 81,0 7,5 7,9 7,7 2,1 6,0 3,9 4,2 7,2 5,6 0,1 2,6 1,1 0,1 0,2 0,2 

1994 5,8 27,2 17,7 5,2 10,7 7,3 63,0 89,0 75,6 7,7 8,0 7,8 2,0 4,5 3,7 3,8 7,8 5,1 0,2 2,3 1,0 0,1 0,3 0,2 

1995 1,5 28,8 14,5 5,6 11,5 8,4 69,0 94,0 74,4 7,7 8,0 7,8 2,1 5,6 3,2 4,2 7,4 5,8 0,6 1,7 1,3 0,1 0,3 0,2 

1996 1,6 25,2 13,0 5,2 11,5 8,4 61,0 91,0 76,2 7,5 8,0 7,8 1,9 5,3 3,2 4,5 8,1 6,0 0,7 2,7 1,5 0,1 0,2 0,2 

1997 1,7 23,2 12,9 6,1 11,6 9,1 72,0 109,0 85,0 7,6 8,0 7,8 1,8 7,0 3,6 4,5 8,5 6,0 1,0 2,1 1,5 0,1 0,3 0,2 

1998 1,0 25,4 12,5 5,3 12,6 9,1 65,0 112,0 83,2 7,5 8,2 7,8 1,4 5,2 3,3 4,1 9,0 6,3 1,1 2,0 1,5 0,1 0,3 0,2 

1999 0,8 25,4 10,3 5,4 12,4 8,4 46,0 87,0 71,0 7,7 7,9 7,8 1,4 3,1 2,2 4,6 9,1 6,4 0,4 2,1 1,4 0,2 0,3 0,2 

13,9 8,0 74,2 7,7 3,6 6,1 6,0 0,4 

Zlatica - Crna Bara 

1985 0,2 27,2 14,1 0,7 25,6 7,5 5,0 326,0 79,1 7,7 8,9 8,3 3,7 46,0 14,3 10,9 40,5 20,5 0,5 18,5 6,5 0,3 9,0 3,7 

1986 0,0 27,8 10,8 1,1 10,7 5,8 8,0 133,0 53,4 7,7 8,3 8,0 2,6 11,9 7,6 8,4 32,0 17,2 0,5 19,0 8,4 0,2 3,2 1,7 

1987 1,0 30,2 14,1 3,0 16,2 8,0 23,0 181,0 80,5 7,6 8,8 8,1 4,8 24,0 10,1 12,0 30,0 18,4 1,0 23,0 11,4 1,0 4,1 2,4 

1988 2,6 21,0 11,1 3,8 14,5 8,6 41,0 119,0 72,3 7,6 8,3 8,1 4,0 14,3 8,6 12,0 59,0 22,9 0,5 30,0 14,2 0,8 3,9 2,1 

1989 1,0 26,1 14,0 3,0 11,3 6,2 22,0 141,0 61,5 7,0 8,4 7,9 3,3 37,4 11,1 6,0 69,0 23,9 0,5 15,5 7,2 1,7 11,3 3,7 

1990 0,4 23,2 14,3 0,5 8,5 3,8 5,0 100,0 37,9 7,4 8,3 7,9 2,1 16,0 8,5 9,1 44,0 22,9 0,0 14,5 5,5 1,1 22,9 5,7 

1991 0,4 24,6 12,8 0,3 9,9 3,6 2,0 104,0 35,8 7,5 8,3 7,9 4,6 18,0 9,2 13,0 46,0 20,8 0,5 18,0 8,4 1,4 6,7 4,3 

1992 0,2 27,5 14,9 3,4 26,2 11,3 27,0 314,0 124,0 7,6 9,5 8,4 2,1 523,0 66,2 10,0 45,0 21,6 0,5 37,5 11,0 2,2 10,2 4,5 

1993 12,0 28,0 19,8 5,0 12,6 8,8 5,0 152,0 90,0 7,6 8,4 8,1 5,0 28,7 11,7 6,2 99,0 27,0 0,0 1,5 0,5 0,4 0,6 0,5 

1994 6,0 23,3 15,9 0,4 6,4 2,5 3,0 60,0 21,4 7,5 8,5 7,9 1,0 15,9 5,5 11,5 27,0 18,9 0,1 4,7 1,1 0,4 2,4 1,1 

1995 6,4 22,2 12,0 1,3 7,1 4,6 15,0 58,0 40,4 7,6 8,2 8,0 2,6 10,8 5,7 14,0 37,0 21,3 0,0 3,7 1,0 0,4 2,6 1,4 

1996 2,0 25,5 14,8 0,3 14,6 3,2 3,0 133,0 29,1 7,5 8,3 7,8 2,1 12,0 6,5 12,4 30,2 22,1 0,1 4,6 1,1 0,5 2,1 1,3 

1997 2,2 21,8 12,0 0,0 10,8 3,6 0,0 94,0 31,8 7,5 8,3 7,8 1,3 6,4 3,8 9,0 27,4 16,8 0,1 7,1 1,7 0,2 1,8 0,8 

1998 3,2 23,0 12,4 0,9 8,7 5,1 9,0 102,0 48,8 7,7 8,3 7,9 1,3 22,2 5,6 10,4 30,8 17,9 0,1 4,1 1,3 0,4 2,0 0,9 

1999 0,8 23,2 11,2 0,0 13,2 5,7 0,0 92,0 44,5 7,7 8,3 7,9 1,7 13,3 6,4 8,1 16,8 13,7 0,0 3,9 1,5 0,3 0,7 0,5 

13,6 5,9 56,7 8,0 12,1 20,4 5,4 2,3 

Zlatica - Sajan 

1985 15,1 24,8 21,3 3,2 8,5 5,2 39,0 102,0 60,0 7,8 8,1 8,0 4,0 7,4 6,1 12,5 15,9 13,7 0,5 3,0 1,5 3,1 7,4 4,6 

1986 10,2 26,7 18,1 7,1 10,2 8,3 76,0 94,0 84,0 7,3 8,2 7,8 3,9 14,4 7,9 10,0 15,0 12,2 0,0 16,5 7,4 0,2 2,2 1,3 

- 167 -

1987 14,7 27,4 21,3 11,9 16,2 14,1 118,0 186,0 161,3 8,4 8,6 8,5 14,0 23,0 17,3 18,0 24,0 21,3 0,5 15,0 6,0 3,0 3,7 3,3 

1988 1,8 24,4 13,6 5,5 15,6 1,9 39,0 189,0 108,9 7,9 8,2 7,1 5,4 25,1 11,7 12,0 27,0 19,4 0,5 34,0 14,4 1,0 3,5 2,3 

1989 12,4 24,8 18,3 5,5 16,2 8,6 52,0 170,0 102,8 7,9 8,4 8,1 6,0 14,0 10,5 10,0 37,0 21,8 5,0 20,5 11,8 1,0 5,4 3,0 

1990 

1991 17,0 24,0 20,3 3,6 14,5 7,1 43,0 151,0 77,8 7,7 8,4 8,0 3,1 7,4 5,1 12,0 23,0 16,8 0,5 20,0 4,7 2,8 6,7 5,1 

1992 0,7 28,0 17,8 5,8 14,2 9,3 40,0 138,0 98,1 7,8 8,5 8,2 3,5 11,7 6,4 8,5 34,0 14,4 0,0 34,5 8,2 2,0 4,8 3,1 

1993 16,0 26,8 23,0 4,1 10,5 7,6 52,0 107,0 87,7 8,0 8,0 8,0 2,6 12,7 8,8 6,1 32,0 20,4 0,1 0,2 0,2 0,3 1,4 1,0 

20,4 8,0 87,9 8,1 6,7 17,2 4,4 3,1 

St. Begej - Hetin 

1985 0,3 28,4 15,1 0,0 2,5 0,6 0,0 27,0 6,4 7,2 8,1 7,8 10,0 127,8 50,4 29,0 127,0 68,7 1,0 7,5 1,9 4,8 35,2 19,2 

1986 0,0 27,6 11,8 0,0 9,8 1,7 0,0 76,0 12,8 7,6 8,2 7,9 10,2 200,0 56,6 17,0 125,0 70,1 0,0 21,0 4,4 2,6 37,0 18,1 

1987 0,0 30,0 12,7 0,0 6,6 0,9 0,0 45,0 7,1 7,3 8,0 7,8 12,0 102,0 50,1 47,0 160,0 81,4 0,0 9,0 2,0 12,0 47,0 24,4 

1988 0,4 27,2 13,1 0,0 1,9 0,3 0,0 18,0 2,4 7,2 7,9 7,7 29,0 322,0 118,8 30,0 425,0 183,8 0,0 2,0 1,2 9,6 38,0 24,4 

1989 3,0 25,6 14,6 0,0 0,8 0,1 0,0 8,0 1,0 7,3 7,9 7,6 35,0 324,0 118,1 80,0 459,0 193,8 0,0 2,0 0,5 13,3 44,0 26,3 

1990 1,6 25,6 13,1 0,0 0,5 0,1 0,0 4,0 0,7 7,7 8,4 7,9 26,0 373,0 164,1 74,0 573,0 228,7 0,0 3,5 0,6 19,6 93,0 44,9 

1991 0,1 25,2 11,4 0,0 0,6 0,1 0,0 4,0 0,5 7,5 7,9 7,7 81,0 324,0 149,4 81,0 289,0 172,3 0,0 17,5 1,8 14,0 50,0 34,8 

1992 1,2 28,0 15,8 0,0 2,4 0,4 0,0 17,0 2,7 7,5 7,9 7,7 37,0 280,0 122,7 41,0 525,0 146,7 0,0 4,5 1,3 9,0 43,0 23,7 

1993 0,4 27,0 16,7 0,0 0,7 0,3 0,0 8,0 3,0 7,6 8,2 8,0 46,0 286,0 114,5 80,0 321,0 156,9 0,0 2,3 0,4 5,8 27,1 11,4 

1994 2,6 28,6 19,4 0,0 2,4 0,4 0,0 31,0 4,7 7,7 8,3 7,9 20,9 134,0 57,6 70,0 302,0 145,2 0,0 0,6 0,2 8,2 24,5 16,9 

1995 2,5 25,8 13,9 0,0 0,8 0,4 0,0 10,0 4,3 7,6 8,0 7,8 12,5 153,0 67,8 67,7 149,0 109,0 0,0 0,2 0,1 8,1 20,9 13,1 

1996 0,6 26,5 12,2 0,0 5,0 1,3 0,0 37,0 10,8 7,7 8,0 7,9 4,4 69,6 32,4 20,4 84,7 52,0 0,0 2,0 0,6 1,2 9,9 5,6 

1997 0,8 23,8 12,4 0,0 5,3 2,0 0,0 41,0 16,4 7,7 8,2 7,9 3,1 57,6 23,2 15,1 63,6 34,9 0,1 3,7 0,9 1,2 5,8 3,8 

1998 0,2 22,0 12,0 0,0 7,4 1,8 0,0 68,0 14,9 7,5 8,2 7,9 7,6 60,0 25,6 19,6 101,0 52,1 0,1 3,7 0,9 2,2 12,8 6,0 

1999 0,2 27,2 12,3 0,6 9,2 4,7 7,0 64,0 41,7 7,8 8,2 7,9 5,0 16,0 10,2 12,7 30,3 22,5 0,1 5,2 2,1 0,7 2,9 1,7 

13,8 1,0 8,6 7,8 77,4 114,5 1,3 18,3 

Plovni Begej - Srpski Itebej 

1985 2,0 24,4 14,6 0,0 5,3 2,3 0,0 53,0 22,0 7,0 7,5 7,2 3,1 23,5 11,2 3,5 16,3 9,1 0,0 4,0 1,9 0,2 4,1 1,0 

1986 2,2 25,4 13,3 0,0 8,6 2,9 0,0 62,0 22,6 6,9 7,5 7,2 3,8 63,0 23,3 5,0 44,0 13,4 0,0 14,5 3,2 0,2 9,9 2,1 

1987 0,4 30,0 14,5 0,0 9,6 2,7 0,0 66,0 21,0 7,1 7,7 7,3 5,5 37,0 18,5 5,1 22,0 12,8 0,0 18,0 3,7 1,1 3,9 2,5 

1988 1,0 28,0 13,7 0,0 4,8 1,4 0,0 52,0 10,7 7,0 7,6 7,2 5,4 150,0 28,7 5,6 117,0 22,0 0,0 4,0 1,0 0,9 6,0 2,2 

1989 4,5 22,9 14,9 0,1 5,9 1,7 1,0 48,0 15,5 6,7 7,8 7,2 6,0 27,3 15,8 6,7 18,0 10,9 0,0 9,0 1,8 1,0 3,2 1,8 

1990 0,0 25,0 14,2 0,0 3,6 1,0 0,0 44,0 9,7 7,0 7,7 7,3 8,1 81,0 27,6 7,2 17,0 12,3 0,0 2,0 0,3 1,0 3,6 2,0 

1991 3,4 27,0 10,8 0,0 6,6 1,7 0,0 48,0 13,4 7,1 7,5 7,2 7,4 57,5 21,2 8,1 67,0 18,3 0,0 3,5 1,9 1,4 7,7 2,9 

1992 4,0 29,0 16,4 2,0 14,5 5,2 19,0 191,0 55,7 7,0 8,2 7,4 4,2 13,0 8,2 3,4 17,0 9,1 0,0 5,0 1,1 1,1 3,6 1,9 

1993 4,5 26,0 17,4 1,0 10,0 3,8 10,0 125,0 39,4 7,1 7,6 7,3 5,3 21,2 9,8 4,8 10,0 7,1 0,0 0,5 0,1 0,5 0,8 0,6 

1994 6,8 27,2 19,1 1,2 5,9 2,4 11,0 73,0 26,9 7,1 7,7 7,4 2,8 12,2 7,1 4,7 11,0 7,4 0,0 0,8 0,3 0,2 0,8 0,5 

1995 5,2 25,2 14,6 1,6 5,8 3,3 14,0 48,0 31,3 7,3 7,6 7,4 3,1 10,0 6,6 5,7 12,8 7,9 0,0 0,7 0,3 0,1 0,8 0,4 

- 168 -

1996 2,4 24,4 12,8 2,0 6,6 4,7 31,0 74,0 43,4 7,1 7,6 7,4 3,6 15,6 5,9 6,2 16,6 8,7 0,1 1,2 0,5 0,2 0,5 0,4 

1997 2,4 22,0 12,3 3,3 8,8 6,1 38,0 73,0 54,8 7,2 7,6 7,4 2,6 7,0 4,8 4,4 8,5 6,6 0,4 1,2 0,8 0,2 0,7 0,3 

1998 1,4 22,1 12,1 3,6 9,4 6,5 39,0 82,0 58,3 7,2 7,7 7,4 2,3 7,3 5,0 4,7 14,4 7,6 0,3 1,3 0,7 0,3 1,4 0,4 

1999 2,5 25,6 13,1 2,0 10,6 6,5 24,0 78,0 57,0 7,3 7,6 7,5 2,2 13,0 5,8 5,4 15,9 8,1 0,0 1,3 0,8 0,2 0,9 0,5 

14,3 3,5 32,1 7,3 13,3 10,7 1,2 1,3 

Plovni Begej - Stai evo 

1985 6,2 26,3 17,8 0,2 13,5 3,6 2,0 134,0 34,0 7,2 7,8 7,4 3,7 32,0 9,8 5,7 19,5 9,1 0,0 7,5 3,6 0,1 3,0 1,0 

1986 2,1 27,0 15,1 0,0 8,8 2,7 0,0 71,0 24,6 7,0 7,7 7,3 4,3 136,0 20,9 6,3 33,0 11,8 0,0 9,0 2,0 0,8 4,8 1,8 

1987 1,1 29,6 16,1 0,0 9,8 2,4 0,0 131,0 24,4 7,2 7,9 7,5 4,3 38,0 12,9 6,7 15,0 10,9 0,0 9,5 2,5 1,4 4,7 2,5 

1988 3,0 27,0 14,5 0,5 5,6 2,2 6,0 41,0 19,1 7,1 7,8 7,4 4,6 22,0 9,9 8,0 38,0 14,5 0,0 10,0 3,4 1,4 2,3 1,9 

1989 0,8 26,4 13,5 0,0 7,6 2,6 0,0 53,0 21,8 7,0 7,8 7,3 4,0 19,2 10,6 7,3 30,0 11,3 0,0 10,5 4,5 1,1 1,9 1,5 

1990 0,2 26,5 15,4 0,0 7,6 2,6 0,0 53,0 21,8 7,0 7,8 7,3 4,0 19,2 10,6 7,3 30,0 11,2 0,0 10,5 3,9 1,1 1,9 1,5 

1991 0,8 26,4 10,7 0,6 15,0 4,4 6,0 194,0 38,9 7,3 9,0 7,5 4,8 30,0 12,7 7,0 24,0 11,9 0,0 9,0 3,7 1,1 2,8 1,9 

1992 2,4 29,0 14,6 0,6 10,9 4,2 7,0 88,0 38,8 7,2 7,9 7,6 3,2 13,0 7,7 6,2 20,0 10,4 0,0 8,5 4,3 0,3 2,0 1,1 

1993 2,0 26,0 16,6 0,0 7,8 3,2 0,0 56,0 29,7 7,1 7,5 7,4 5,3 12,1 8,5 7,3 16,0 9,4 0,0 1,1 0,5 0,3 1,6 0,6 

1994 5,2 27,0 19,1 0,9 20,7 4,5 11,0 225,0 47,8 7,2 9,0 7,6 5,8 14,1 9,2 6,1 13,0 8,5 0,0 1,1 0,3 0,2 0,9 0,5 

1995 4,5 25,8 15,1 3,0 8,4 6,0 37,0 75,0 58,5 7,4 7,8 7,6 2,8 9,9 6,3 5,7 37,0 11,3 0,5 1,6 1,0 0,2 0,8 0,4 

1996 2,6 27,0 14,0 0,7 9,3 5,1 8,0 79,0 46,4 7,2 8,2 7,6 4,0 11,3 7,1 6,8 15,1 10,4 0,1 2,7 1,2 0,2 1,0 0,4 

1997 2,0 25,0 14,3 0,7 7,3 4,7 6,0 72,0 44,3 7,3 7,9 7,6 3,6 15,6 7,6 7,8 12,8 10,9 0,1 2,1 0,8 0,2 0,7 0,4 

1998 1,2 26,0 13,8 1,3 9,4 5,5 12,0 86,0 50,8 7,4 8,0 7,7 2,5 8,1 5,1 6,0 12,7 7,7 0,3 1,6 1,1 0,1 0,5 0,4 

1999 1,0 26,0 10,0 1,8 9,8 6,5 22,0 71,0 52,2 7,5 7,9 7,7 3,3 10,4 6,1 5,6 12,7 10,1 0,1 2,7 1,2 0,2 0,8 0,5 

14,7 4,0 36,9 7,5 9,7 10,6 2,3 1,1 

Tamiš - Jaša Tomi 

1985 1,2 26,6 13,7 1,3 10,9 6,8 11,0 94,0 65,3 7,5 8,0 7,7 1,1 7,5 4,0 3,2 18,0 8,0 2,0 8,0 4,8 0,2 3,4 1,2 

1986 0,0 24,6 13,7 2,4 13,1 6,7 19,0 159,0 63,8 7,3 8,0 7,8 1,6 17,9 5,8 3,8 29,0 10,9 4,5 16,0 7,5 0,5 7,2 5,0 

1987 0,2 26,4 12,4 3,2 16,4 8,3 35,0 206,0 77,1 7,3 8,5 7,7 3,2 33,0 8,9 4,7 17,0 9,8 2,0 18,5 6,5 1,2 6,3 2,9 

1988 0,6 28,6 12,9 0,4 11,4 5,7 3,0 90,0 54,7 7,3 8,2 7,8 2,0 25,0 8,8 4,1 24,0 11,0 2,0 8,5 5,0 0,7 5,0 2,5 

1989 0,2 26,5 12,2 0,3 10,3 5,4 2,0 89,0 53,0 7,1 8,2 7,6 4,1 86,0 24,0 5,0 36,0 15,3 0,1 9,5 4,2 0,6 13,2 3,9 

1990 0,2 24,8 13,6 1,4 11,4 5,9 11,0 88,0 56,0 7,3 8,0 7,7 2,4 37,9 8,0 4,1 34,0 9,6 1,0 9,5 5,1 0,9 7,5 3,1 

1991 0,2 25,4 10,6 2,6 10,7 6,8 18,0 88,0 63,4 7,5 8,1 7,7 2,0 108,0 18,7 5,0 30,0 12,7 2,0 6,0 4,0 0,8 8,4 2,7 

1992 1,2 27,0 14,6 5,1 12,6 7,7 47,0 93,0 73,3 7,4 7,8 7,6 1,0 15,0 6,6 3,3 25,0 8,1 1,5 7,0 4,4 0,4 3,1 1,6 

1993 1,5 27,4 16,6 1,0 12,1 5,9 8,0 90,0 60,1 7,5 8,0 7,7 2,1 23,6 7,4 4,0 19,0 8,5 0,1 1,5 0,8 0,2 1,1 0,5 

1994 3,2 28,2 18,0 0,6 8,7 5,8 5,0 101,0 64,0 7,4 8,2 7,8 1,8 16,0 5,6 5,5 13,0 6,9 0,0 1,1 0,7 0,2 1,0 0,5 

1995 5,6 27,0 13,8 5,2 10,3 8,3 9,0 86,0 69,3 7,6 7,8 7,7 2,0 6,6 3,2 3,5 8,0 5,1 0,1 1,5 0,9 0,2 0,5 0,3 

1996 0,8 24,6 12,3 5,4 12,6 8,4 59,0 88,0 75,1 7,4 7,8 7,6 1,9 7,4 3,8 3,8 9,2 6,3 0,7 1,4 1,1 0,1 1,3 0,4 

1997 1,4 19,2 10,9 7,9 11,2 9,4 73,0 97,0 84,5 7,3 7,9 7,6 2,4 4,9 3,4 3,3 10,4 6,0 0,7 1,4 0,9 0,2 0,5 0,3 

1998 0,2 23,0 11,2 6,2 11,3 8,4 53,0 89,0 75,5 7,2 8,0 7,7 1,2 5,8 3,3 3,9 13,0 6,2 0,6 1,2 1,0 0,2 0,6 0,4 

- 169 -

1999 1,2 27,2 15,9 5,2 11,9 9,1 66,0 138,0 89,0 7,2 7,9 7,6 2,2 7,2 4,4 7,0 10,5 8,7 0,2 1,4 0,9 0,3 0,6 0,4 

13,5 7,2 68,3 7,7 7,7 8,9 3,2 1,7 

Tamiš - Botoš 

1985 7,0 26,4 15,7 6,6 8,6 7,7 58,0 88,0 76,5 7,6 7,7 7,7 2,8 4,5 3,8 3,7 6,8 5,7 5,5 8,0 6,8 0,4 1,4 0,8 

1986 5,3 27,2 15,0 1,6 7,9 4,2 15,0 101,0 44,8 7,4 7,9 7,6 5,3 7,7 6,1 6,2 9,4 8,2 0,5 11,0 7,0 0,3 1,6 1,1 

1987 6,4 25,1 18,4 1,2 6,6 3,8 10,0 80,0 42,0 7,4 8,2 7,7 3,0 11,9 6,1 6,1 9,6 7,8 0,0 7,5 4,8 1,7 2,4 2,0 

1988 1,2 27,4 16,3 2,0 8,1 4,2 21,0 69,0 41,1 7,3 7,6 7,4 2,8 7,0 5,3 4,9 8,7 7,4 0,5 10,0 5,7 1,0 1,5 1,2 

1989 6,8 27,0 16,5 2,7 7,9 4,8 24,0 83,0 50,1 7,2 7,6 7,4 3,3 5,7 4,7 5,7 9,2 7,5 5,5 7,5 6,4 0,7 1,7 1,1 

1990 2,1 25,6 14,5 2,2 9,0 5,8 16,0 92,0 58,1 7,3 8,1 7,6 4,0 12,0 6,4 4,9 9,3 6,8 3,5 6,5 5,1 0,8 2,6 1,4 

1991 0,4 26,8 14,0 2,1 7,0 3,8 16,0 63,0 36,7 7,4 8,1 7,6 2,8 12,2 6,1 4,5 15,0 7,8 1,0 6,0 4,3 1,1 3,5 2,1 

1992 1,6 28,0 16,0 4,3 10,1 6,6 45,0 97,0 65,9 7,5 7,9 7,7 3,1 11,0 5,8 4,7 19,0 8,6 0,5 7,5 4,7 0,4 3,6 1,5 

1993 1,5 27,2 15,5 3,7 8,1 6,4 26,0 103,0 69,6 7,3 7,9 7,6 3,0 8,9 5,4 5,3 8,6 6,8 0,3 1,1 0,8 0,2 0,5 0,3 

1994 5,6 27,4 18,8 4,8 6,9 5,8 51,0 87,0 62,8 7,5 7,7 7,6 1,9 7,9 4,7 5,1 12,0 7,1 0,0 1,4 0,6 0,3 0,6 0,4 

1995 1,0 27,4 13,4 4,3 9,3 6,7 52,0 87,0 71,4 7,3 7,9 7,6 2,3 9,4 4,4 4,9 10,2 6,7 0,3 1,5 1,0 0,1 0,6 0,3 

1996 3,8 25,4 14,3 5,4 10,7 7,6 60,0 90,0 72,7 7,4 7,8 7,6 2,1 7,0 4,1 5,5 10,5 7,4 0,1 1,5 1,0 0,2 0,6 0,3 

1997 4,0 21,6 13,5 6,6 10,6 8,3 70,0 88,0 78,4 7,4 7,9 7,6 2,0 5,0 2,9 4,9 10,5 6,2 0,6 1,5 1,1 0,2 0,5 0,3 

1998 0,5 27,8 15,0 6,1 14,4 8,9 62,0 174,0 89,5 7,4 8,4 7,8 2,2 5,7 3,4 4,4 13,4 6,5 0,7 1,4 1,1 0,3 0,5 0,3 

1999 23,2 28,8 26,0 4,2 5,4 4,8 50,0 71,0 60,5 7,7 7,8 7,8 2,9 4,3 3,6 7,3 9,1 8,2 0,1 0,1 0,1 0,3 0,5 0,4 

16,2 6,0 61,3 7,6 4,8 7,2 3,4 0,9 

Tamiš - Pan evo 

1985 5,4 24,4 15,2 2,3 9,6 5,4 27,0 85,0 51,9 7,4 7,7 7,6 2,3 4,9 3,3 4,4 6,3 5,4 3,0 9,0 6,3 0,3 1,5 0,7 

1986 3,6 28,9 15,9 2,8 10,7 5,3 21,0 89,0 53,6 7,3 7,9 7,6 2,0 6,0 3,9 4,7 8,5 6,4 0,0 12,0 6,2 0,5 1,3 0,7 

1987 4,0 25,5 16,8 2,8 8,2 4,4 27,0 67,0 43,9 7,3 8,1 7,6 2,5 5,9 3,4 5,1 7,4 6,1 0,5 11,5 7,3 0,7 1,5 1,1 

1988 4,0 28,4 16,1 2,7 12,3 5,2 21,0 115,0 52,0 7,2 8,3 7,6 2,0 8,0 4,4 3,3 9,0 6,2 5,5 13,0 7,4 0,4 1,6 0,9 

1989 1,0 26,2 15,8 2,5 6,6 4,4 29,0 83,0 47,6 7,0 7,6 7,4 2,0 8,7 3,9 4,8 8,7 5,9 5,0 8,5 6,3 0,6 2,2 0,9 

1990 3,0 25,2 14,5 2,5 9,2 5,5 30,0 92,0 53,9 7,2 8,0 7,6 2,3 5,5 3,9 4,8 7,2 5,8 4,0 9,5 6,1 0,3 1,7 0,9 

1991 1,2 26,0 14,3 2,8 7,6 5,5 35,0 101,0 52,2 7,2 8,2 7,7 2,6 5,5 4,2 5,5 9,5 7,5 4,0 8,5 5,4 0,8 2,2 1,5 

1992 1,2 28,5 13,2 5,6 11,4 8,6 62,0 138,0 81,5 7,5 8,1 7,8 1,8 7,0 4,9 4,4 12,3 7,1 2,0 7,5 5,1 0,4 1,9 0,9 

1993 1,4 26,6 12,7 5,0 9,1 6,7 49,0 76,0 61,3 7,3 7,6 7,5 2,1 4,7 4,2 5,2 6,4 5,9 0,6 1,4 1,1 0,1 0,3 0,2 

1994 6,6 26,6 18,4 3,0 6,9 5,0 37,0 75,0 51,7 7,3 8,0 7,6 2,2 5,9 3,6 5,1 7,7 6,2 0,2 1,6 0,9 0,2 0,4 0,3 

1995 1,0 25,6 12,6 2,7 13,6 7,6 31,0 95,0 66,9 7,2 8,2 7,6 2,0 5,7 3,6 5,1 7,1 5,8 0,8 1,7 1,3 0,1 0,3 0,2 

1996 2,2 25,4 14,0 3,1 14,9 7,5 33,0 146,0 70,6 7,4 8,1 7,7 2,5 6,2 4,0 5,7 10,4 7,1 0,8 1,6 1,2 0,1 0,3 0,2 

1997 1,6 26,0 12,1 4,2 11,2 7,8 45,0 84,0 69,6 7,3 8,1 7,7 2,0 3,7 2,8 4,2 7,0 5,6 0,8 1,6 1,2 0,1 0,4 0,2 

1998 3,9 26,8 15,7 3,4 11,2 6,7 42,0 90,0 64,5 7,6 8,1 7,8 2,0 5,6 3,2 5,0 8,3 6,1 0,9 1,4 1,1 0,2 0,5 0,2 

1999 1,4 23,6 9,5 3,0 10,4 7,5 35,0 74,0 61,6 7,6 8,0 7,8 2,5 4,1 3,4 5,3 10,3 6,7 0,8 1,5 1,3 0,1 0,5 0,3 

14,4 6,2 58,9 7,6 3,8 6,3 3,9 0,6 

- 170 -

Brzava - Markovi evo 

1985 4,2 25,2 15,0 4,2 9,7 6,1 47,0 74,0 58,7 7,3 7,9 7,6 4,4 15,1 6,9 6,8 16,0 11,1 0,5 15,5 10,5 0,5 4,4 2,3 

1986 2,2 24,6 11,9 3,1 11,5 7,1 38,0 83,0 62,8 7,3 8,0 7,7 2,5 32,1 8,9 7,1 34,0 14,7 0,5 22,5 13,1 1,0 5,6 2,7 

1987 2,4 27,5 12,7 5,7 11,0 8,2 59,0 93,0 76,2 6,5 8,1 7,5 2,7 9,3 5,7 5,5 16,0 9,7 3,5 29,0 15,0 1,1 3,6 2,1 

1988 2,4 25,2 13,5 6,1 11,2 7,7 56,0 85,0 72,6 7,3 7,8 7,6 3,5 8,5 6,1 5,8 16,0 9,4 10,0 24,5 16,0 1,4 4,5 2,6 

1989 2,8 23,0 13,7 5,4 11,0 8,5 60,0 93,0 80,8 7,2 8,1 7,7 2,5 7,5 4,6 5,4 15,0 9,3 7,0 20,5 13,7 1,0 2,4 1,4 

1990 2,4 24,5 13,8 6,0 11,4 7,8 63,0 93,0 74,1 7,4 8,0 7,7 2,8 8,4 4,9 5,3 13,0 9,7 10,0 20,0 14,3 0,7 2,3 1,6 

1991 0,2 24,6 10,8 5,5 13,2 8,5 53,0 91,0 75,5 7,5 7,8 7,7 2,3 8,7 5,0 4,6 14,0 8,8 9,5 23,0 13,8 0,6 3,7 1,7 

1992 0,8 26,5 18,8 6,4 11,7 8,6 71,0 109,0 81,2 7,5 8,0 7,7 3,6 8,0 4,8 4,9 13,0 9,3 0,5 12,5 8,1 0,3 2,4 1,4 

1993 6,2 11,3 91,0 8,0 4,3 5,8 1,7 0,3 

1994 1,0 20,0 13,1 4,9 12,8 8,3 58,0 90,0 77,1 7,5 8,0 7,7 1,0 6,1 4,0 4,7 10,0 6,5 1,0 2,5 1,7 0,2 1,0 0,4 

1995 2,6 28,0 15,0 0,5 8,8 4,3 6,0 109,0 40,5 7,3 7,8 7,6 4,8 13,1 8,7 6,8 16,4 10,9 0,1 1,2 0,7 0,3 0,8 0,5 

1996 0,8 22,6 11,8 6,3 12,3 9,1 70,0 107,0 82,0 7,4 8,0 7,7 2,8 8,2 4,5 4,8 8,6 6,7 0,1 3,1 2,1 0,2 0,5 0,3 

1997 1,1 24,0 12,8 5,9 12,4 9,3 68,0 100,0 85,8 7,5 7,9 7,7 2,0 6,1 3,4 4,3 9,6 6,7 1,1 2,7 1,9 0,2 0,5 0,3 

1998 1,2 25,8 12,4 6,2 12,7 9,4 76,0 97,0 86,2 7,7 8,1 7,8 1,2 5,2 3,0 3,8 9,9 6,3 1,8 2,8 2,1 0,2 0,5 0,3 

1999 2,0 21,8 11,2 7,1 11,7 9,4 75,0 91,0 82,5 7,2 8,0 7,7 3,1 12,3 6,2 5,3 36,6 13,4 1,8 2,9 2,2 0,2 0,7 2,7 

13,3 8,0 74,0 7,7 5,5 9,4 8,2 1,4 

Moravica - Vatin 

1985 1,0 26,0 16,2 1,4 12,4 8,9 16,0 125,0 90,3 7,9 8,6 8,3 1,6 7,9 3,5 6,4 16,0 9,7 0,0 6,0 1,1 0,1 6,7 0,7 

1986 0,1 24,2 11,1 2,4 14,4 9,5 19,0 115,0 65,4 7,6 8,5 8,1 1,8 3,5 2,7 4,0 58,0 14,2 0,0 23,0 8,9 0,0 1,2 0,5 

1987 0,8 23,2 11,9 4,2 13,5 9,1 46,0 104,0 81,8 7,0 8,6 8,0 1,1 4,0 2,3 4,6 13,0 8,3 0,0 32,5 5,2 0,0 0,4 0,2 

1988 0,4 30,6 14,1 2,8 14,5 8,8 32,0 113,0 82,7 7,5 8,2 8,1 1,3 11,1 3,5 5,3 25,0 12,0 0,0 16,0 4,6 0,1 1,2 0,4 

1989 1,2 24,8 13,3 2,4 14,4 9,0 29,0 155,0 81,7 7,2 8,5 8,0 2,0 4,4 3,1 5,2 15,0 9,1 0,0 14,5 5,5 0,1 1,1 0,5 

1990 0,7 25,0 13,0 2,4 12,6 8,4 27,0 108,0 74,5 7,8 8,5 8,1 1,2 9,2 3,2 5,0 21,0 10,0 0,0 19,5 3,9 0,2 1,6 0,5 

1991 0,2 25,0 12,3 0,0 28,0 11,1 0,0 144,0 94,9 7,4 8,6 8,2 2,0 8,8 3,9 5,7 29,0 11,4 0,0 16,5 3,7 0,1 2,2 0,6 

1992 1,0 27,5 13,7 0,0 16,3 8,9 0,0 124,0 77,7 7,0 8,8 8,1 1,7 37,0 8,2 5,1 48,0 16,0 0,0 10,0 3,8 0,2 3,4 1,0 

1994 2,8 25,4 16,7 3,2 13,9 8,2 35,0 142,0 81,7 8,0 9,2 8,4 1,8 6,3 3,9 7,0 36,0 17,1 0,0 0,1 0,2 0,1 0,3 0,2 

1995 2,0 27,0 14,9 3,3 13,3 8,8 37,0 122,0 84,8 7,5 8,4 8,1 2,1 8,0 4,2 7,3 16,6 12,9 0,1 2,7 1,0 0,1 0,3 0,2 

1996 0,2 26,5 12,4 1,4 26,8 10,9 16,0 337,0 102,7 7,6 9,5 8,1 2,0 10,4 4,3 4,8 20,0 11,4 0,1 2,7 0,8 0,0 0,3 0,1 

1997 0,8 25,5 12,9 2,9 19,3 10,7 33,0 236,0 102,7 7,5 8,8 8,1 2,0 12,0 4,1 5,9 16,2 10,5 0,1 2,8 1,0 0,1 0,3 0,2 

1998 0,1 25,6 12,4 2,4 15,4 10,9 30,0 159,0 98,5 7,6 8,9 8,3 1,8 13,9 3,9 5,0 39,0 14,7 0,1 2,0 0,5 0,1 0,6 0,2 

1999 0,8 23,5 11,7 6,3 10,8 8,9 72,0 90,0 79,8 7,3 8,3 7,9 1,0 5,0 3,1 4,4 22,9 10,8 0,5 1,6 1,0 0,0 0,3 0,2 

13,3 9,4 85,6 8,1 3,8 12,0 2,9 0,4 

Karaš - Dobri evo 

1985 7,5 26,2 16,8 6,2 11,8 8,9 76,0 106,0 91,1 7,8 8,3 8,1 1,8 4,5 3,0 2,8 8,8 4,6 0,0 7,5 4,5 0,2 2,1 0,6 

1986 1,0 24,5 12,7 6,0 13,4 9,3 72,0 97,0 85,4 7,8 8,2 8,0 3,0 7,8 4,3 3,0 14,0 6,7 1,5 12,0 7,5 0,2 2,7 1,0 

- 171 -

1987 0,6 24,6 12,3 6,3 13,0 9,5 66,0 106,0 86,8 7,6 8,2 7,9 2,0 7,9 3,9 3,2 12,0 5,6 2,5 24,0 7,4 0,4 2,2 1,0 

1988 0,4 25,8 12,2 4,5 12,9 9,4 55,0 100,0 84,5 7,5 8,2 1,9 1,9 6,4 3,2 4,7 15,0 7,2 2,0 18,0 10,1 0,5 1,6 0,9 

1989 0,3 25,5 13,0 8,3 13,8 9,5 73,0 97,0 88,3 7,6 8,2 8,0 2,0 6,2 3,5 3,0 21,0 6,6 4,0 11,0 7,8 0,4 1,5 0,7 

1990 3,8 25,0 13,5 6,4 12,4 9,2 71,0 98,0 85,8 7,8 8,3 8,1 1,8 5,5 3,5 2,8 10,0 5,8 5,0 12,0 8,3 0,5 1,7 0,8 

1991 0,3 22,6 10,9 0,4 13,0 9,3 4,0 98,0 80,5 7,4 8,3 8,0 1,4 19,0 4,6 2,2 15,0 7,0 1,0 9,0 6,2 0,1 1,3 0,7 

1992 4,1 28,3 14,9 4,3 12,9 10,0 55,0 141,0 95,6 7,8 8,3 8,0 2,1 9,0 3,7 2,3 15,0 7,6 3,0 9,5 6,4 0,4 1,7 0,9 

1993 1,6 14,2 101,0 8,0 4,9 4,7 1,5 0,2 

1994 2,8 26,0 14,4 4,8 12,0 8,2 55,0 96,0 77,0 7,9 8,4 8,1 1,0 5,1 2,9 3,6 6,0 5,0 0,8 1,5 1,2 0,0 0,5 0,3 

1995 2,6 26,0 14,2 7,0 12,5 8,6 78,0 97,0 84,6 7,8 8,3 8,0 2,1 5,9 3,4 3,6 17,0 6,7 0,1 1,8 1,1 0,2 0,5 0,3 

1996 1,0 23,6 11,8 5,7 13,0 9,7 61,0 98,0 87,2 7,8 8,3 8,0 1,3 4,5 2,8 2,7 9,5 5,0 0,7 2,5 1,5 0,1 0,3 0,2 

1997 1,2 23,0 12,5 7,6 12,3 10,1 85,0 109,0 93,2 7,6 8,1 8,0 2,0 4,1 2,7 3,5 9,0 5,0 0,5 2,2 1,4 0,1 0,4 0,2 

1998 0,8 25,0 12,8 7,0 13,9 10,0 75,0 111,0 92,1 7,7 8,4 8,0 1,8 4,2 2,6 2,7 9,7 4,6 0,4 1,5 1,1 0,1 0,3 0,2 

1999 2,4 23,2 12,4 7,4 12,9 10,2 81,0 100,0 92,5 8,0 8,2 8,1 1,0 3,3 3,0 3,3 6,4 4,8 1,3 2,0 1,7 0,1 0,4 0,2 

13,2 9,4 87,5 7,6 3,4 5,9 4,7 0,6 

Nera - Sokol 

1985 5,2 20,7 11,0 8,1 12,6 10,2 86,0 100,0 95,0 8,1 8,3 8,2 0,5 2,0 1,3 2,6 4,2 3,3 2,0 6,0 3,8 0,1 0,4 0,2 

1986 1,3 21,2 10,7 7,6 13,6 10,9 85,0 104,0 94,2 8,0 8,3 8,1 1,1 2,0 1,5 2,1 4,6 3,4 0,5 6,0 3,3 0,0 0,7 0,2 

1987 2,2 20,8 12,1 7,9 13,2 10,2 89,0 95,0 92,5 7,5 8,2 7,9 0,6 3,6 2,3 2,5 4,5 3,5 1,5 19,0 8,1 0,2 0,3 0,2 

1988 1,5 18,4 10,3 8,7 13,4 10,9 92,0 99,0 95,2 7,8 8,2 8,0 1,0 3,2 1,9 1,9 5,2 3,6 1,5 8,0 5,3 0,1 0,3 0,2 

1989 0,4 20,9 11,9 7,6 14,2 10,5 86,0 104,0 95,0 7,8 8,4 8,1 1,0 4,0 2,6 2,5 18,0 6,3 2,5 6,0 4,8 0,1 0,3 0,2 

1990 4,2 19,2 11,7 8,3 12,5 10,6 89,0 107,0 96,2 7,7 8,5 8,1 1,0 2,9 2,1 3,1 6,7 4,5 1,5 8,5 5,4 0,1 0,8 0,3 

1991 1,4 22,0 9,8 7,4 12,6 10,2 85,0 99,0 90,6 8,0 8,2 8,1 1,6 4,5 2,4 1,8 6,3 4,8 3,5 5,5 4,5 0,2 0,6 0,3 

1992 4,4 22,0 14,1 8,4 13,1 10,2 93,0 101,0 97,5 7,9 8,2 8,1 2,1 3,0 2,6 3,0 7,2 4,8 1,0 6,0 4,0 0,0 0,7 0,4 

11,4 10,5 94,5 8,1 2,1 4,3 4,9 0,2 

Nera - Kusi 

1985 4,8 23,5 16,0 8,4 12,8 10,4 85,0 112,0 103,2 8,1 8,4 8,2 0,8 2,8 1,6 2,3 4,7 3,3 1,5 5,5 3,6 0,0 0,4 0,2 

1986 1,0 24,6 11,4 8,2 14,4 11,8 88,0 106,0 97,8 7,9 8,4 8,1 0,7 4,5 1,9 1,8 15,5 4,2 0,5 6,5 3,5 0,0 0,8 0,2 

1987 0,6 21,9 8,4 8,9 14,2 11,3 94,0 122,0 103,0 7,6 8,3 8,0 0,6 4,0 2,0 1,7 5,1 3,0 0,5 10,5 4,1 0,1 0,3 0,2 

1988 0,8 25,5 11,1 8,3 14,8 11,1 83,0 110,0 98,8 7,8 8,3 8,1 1,0 3,7 1,8 1,3 5,8 3,1 1,5 9,0 4,6 0,0 0,6 0,2 

1989 0,3 21,5 11,6 8,3 14,3 10,8 93,0 112,0 101,8 7,6 8,5 8,1 1,0 4,3 2,7 1,4 14,0 4,5 1,5 7,0 4,8 0,1 0,4 0,2 

1990 3,2 22,8 12,5 6,4 13,6 10,1 78,0 117,0 100,7 7,7 8,5 8,1 1,1 3,3 2,3 1,8 7,9 3,8 1,0 7,5 4,1 0,1 0,6 0,2 

1991 0,4 21,6 9,3 8,1 15,0 11,4 88,0 109,0 98,9 7,8 8,3 8,1 1,3 4,6 2,5 1,3 13,0 5,1 2,5 6,0 4,4 0,1 0,6 0,2 

1992 4,2 26,0 14,8 7,1 13,6 10,7 89,0 119,0 102,2 8,0 8,4 8,2 1,6 2,9 2,1 1,8 7,6 4,8 1,0 6,0 3,5 0,0 0,7 0,2 

1993 1,8 15,2 109,0 8,1 3,6 3,4 0,9 0,0 

1994 1,7 24,7 13,7 8,4 14,4 10,9 94,0 118,0 101,9 8,0 8,5 8,2 1,0 4,0 2,1 2,2 4,4 3,2 0,0 1,0 0,5 0,0 0,1 0,1 

1995 4,4 25,2 15,6 9,2 13,8 11,1 95,0 113,0 104,6 7,8 8,3 8,1 1,2 6,4 3,6 3,3 12,0 5,5 0,0 1,1 0,2 0,0 0,0 0,0 

1996 4,4 21,2 12,2 9,3 13,5 11,0 91,0 116,0 101,8 7,9 8,3 8,1 1,5 3,0 2,3 3,2 9,7 4,3 0,5 1,2 0,8 0,0 0,1 0,0 

- 172 -

1997 3,2 22,0 11,7 8,5 14,3 11,7 86,0 126,0 105,9 7,7 8,4 8,1 1,5 3,1 2,1 3,0 6,3 4,4 0,8 1,2 1,0 0,0 0,1 0,1 

1998 1,0 22,4 11,3 7,9 13,4 11,2 91,0 114,0 101,4 7,8 8,4 8,1 1,4 5,3 2,5 2,5 11,7 5,0 0,5 1,2 0,9 0,0 0,1 0,1 

1999 3,0 23,2 11,9 9,3 14,0 11,2 89,0 111,0 101,8 7,9 8,3 8,1 1,9 3,9 2,7 2,7 5,3 3,9 0,4 1,5 1,0 0,0 0,1 0,1 

12,2 11,0 101,7 8,1 2,3 4,1 2,6 0,1 

Gradsko jezero - Bela Crkva 

1985 10,2 21,9 14,1 10,3 12,0 10,9 97,0 135,0 113,0 7,7 8,5 8,1 1,4 3,0 2,2 3,1 5,5 4,2 7,0 19,0 13,6 0,0 0,2 0,1 

1986 8,2 28,6 20,1 11,6 12,7 12,3 106,0 153,0 128,3 7,0 8,3 8,1 2,0 3,0 2,4 3,5 5,4 4,3 9,5 18,0 14,1 0,0 0,2 0,1 

1987 12,2 24,0 19,3 10,7 15,3 12,4 100,0 184,0 137,3 8,1 8,2 8,1 2,0 5,8 3,7 2,9 9,4 5,5 15,5 22,5 19,7 0,1 0,2 0,1 

1988 2,0 24,4 15,5 10,5 13,4 12,0 84,0 162,0 120,8 7,9 8,2 8,0 2,0 6,3 3,6 6,2 10,0 8,2 12,5 28,0 21,5 0,0 0,4 0,2 

1989 17,0 22,0 20,2 10,5 12,5 11,5 120,0 144,0 128,3 8,0 8,1 8,0 3,8 5,4 4,5 7,9 8,8 8,3 18,0 26,0 22,2 0,0 0,1 0,1 

1990 3,0 23,4 15,5 11,1 11,9 11,5 87,0 132,0 116,3 8,1 8,3 8,2 2,4 4,1 2,9 4,0 8,1 5,7 17,0 26,5 21,5 0,1 0,3 0,1 

1991 9,4 22,2 16,1 10,1 11,0 10,5 91,0 117,0 106,3 8,1 8,2 8,2 2,8 3,2 3,0 5,0 10,0 6,7 18,0 24,0 21,2 0,1 1,1 0,5 

1992 15,4 20,8 18,0 9,3 11,6 10,0 98,0 117,0 107,0 7,9 8,1 8,0 4,8 6,0 4,6 7,2 8,5 8,0 17,0 26,0 21,7 0,1 0,3 0,2 

1994 24,0 10,4 125,0 8,2 3,6 6,1 4,7 0,1 

1995 30,4 11,6 157,0 8,1 5,8 14,0 2,7 0,1 

1996 25,0 10,2 125,0 8,0 1,3 5,4 5,1 0,0 

1997 26,0 12,4 155,0 8,1 3,6 5,9 2,3 0,1 

17,3 11,4 119,7 8,1 3,4 6,3 19,4 0,2 

Mesi - Vršac 

1985 8,7 21,8 15,4 5,2 12,5 8,0 54,0 122,0 79,3 7,6 8,3 7,9 2,9 7,0 4,7 7,0 10,9 8,1 0,5 2,0 1,1 0,0 0,5 0,3 

1986 6,7 22,4 15,9 6,0 10,2 7,8 68,0 83,0 76,8 7,3 8,1 7,8 4,4 4,7 4,5 6,7 12,0 8,9 0,5 21,5 6,3 0,0 4,6 1,0 

1987 11,8 19,4 16,3 6,7 9,3 8,2 71,0 102,0 84,0 7,1 7,9 7,5 3,4 7,1 5,1 5,9 9,7 8,0 0,5 7,5 3,0 0,3 0,8 0,6 

1988 2,0 22,8 14,6 3,2 13,0 8,8 37,0 103,0 80,8 7,5 8,1 7,7 3,9 10,5 7,1 5,1 15,0 11,0 0,5 14,0 4,6 0,4 0,8 0,6 

1989 18,4 21,6 20,0 11,4 12,4 11,9 130,0 133,0 131,5 7,9 7,9 7,9 5,6 11,0 8,3 8,7 14,0 11,4 3,0 3,0 3,0 0,4 0,6 0,5 

1990 1,0 21,6 14,8 7,2 11,3 9,4 79,0 112,0 91,5 7,9 8,0 7,9 4,0 9,8 6,6 6,3 14,0 9,7 0,5 6,5 3,0 0,3 0,8 0,5 

1991 18,2 24,4 21,3 10,2 12,1 11,2 123,0 129,0 126,0 8,2 8,6 8,4 7,8 9,4 8,6 13,0 17,0 15,0 0,5 0,5 0,5 0,4 1,0 0,7 

1992 14,2 19,1 16,8 3,8 14,2 8,5 41,0 139,0 86,3 7,8 8,6 8,2 2,9 6,7 5,0 10,0 11,0 10,3 0,5 1,5 1,0 0,0 0,5 1,0 

16,9 9,2 94,5 7,9 6,2 10,3 2,8 0,6 

- 173 -

Ime i prezime 

BRANKO MILJANOVI 

Datum i mesto ro enja 

25. AVGUST 1962., GRABOVICA, KOTOR VAROŠ, 

BiH 

Adresa: 

MOM ILA TAPAVICE 22/325, NOVI SAD 

Osnovne studije 

BIOLOGIJA, PRIRODNO-MATEMATI KI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU 

Diplomski rad 

“FAUNA OLIGOCHAETA KAO INDIKATOR KVALITETA VODE REKE TAMIŠ” 

Magistarska teza 

“BIODIVERZITET MAKROZOOBENTOSA GORNJEG DELA SLIVA REKE KOLUBARE” 

Sadašnje zaposlenje 

ISTRAŽIVA - SARADNIK, DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU, PMF, NOVI SAD 

Specijalizacije i studijski boravci u inostranstvu 

KIJEV, UKRAJINA, HIDROBIOLOŠKI INSTITUT, DESET DANA, 1991. 

DUBROVNIK, CROACIA, - WORKSHOP, NEDELJU DANA, 2003. 

Znanje svetskih jezika: 

RUSKI, – AKTIVNO ZNANJE, ENGLESKI, MAKEDONSKI, HRVATSKI 

Profesionalna orijentacija 

BIOLOGIJA, HIDROBIOLOGIJA, FAUNA DNA, OLIGOCHAETA, PRIMENJENA 

HIDROBIOLOGIJA 

lanstvo u stru nim i nau nim asocijacijama 

SRPSKO BIOLOŠKO DRUŠTVO 

SRPSKO EKOLOŠKO DRUŠTVO 

INTERNATIONAL ASSOCIATION FOR DANUBE RESEARCH (IAD) 

NOVI SAD, 12. APRIL. 2006. 

KANDIDAT: 

mr BRANKO MILJANOVI

Redni broj: 

RBR 

Identifikacioni broj: 

IBR 

Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija 

TD 

Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal 

TZ 

Vrsta rada: DOKTORSKA DISERTACIJA 

VR 

Autor: BRANKO MILJANOVI 

AU 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

PRIRODNO-MATEMATI KI FAKULTET 

KLJU NA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA 

Mentor: PROF. DR DUŠAN STEVANOVI 

MN 

Naslov rada: BIODIVERZITET AKVATI NIH OLIGOCHAETA, NJIHOVA DISTRIBUCIJA I 

ODRE IVANJE EKOREGIONA U AP VOJVODINI 

NR 

Jezik publikacije: SRPSKI 

JP 

Jezik izvoda: SRPSKI/ENGLESKI 

JI 

Zemlja publikovanja: SRBIJA I CRNA GORA 

ZP 

Uže geografsko podru je: VOJVODINA 

UGP 

Godina: 2006 

GO 

Izdava : AUTORSKI REPRINT 

IZ 

Mesto i adresa: NOVI SAD, DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU, PRIRODNO- 

MATEMATI KI FAKULTET, TRG DOSITEJA OBRADOVI A 2 

MA 

Fizi ki opis rada: 

(broj poglavlja/strana/literaturnih citata/tabela/slika/grafikona/priloga) 

7/173/234/18/50/23 

FO 

Nau na oblast: BIOLOGIJA 

NO 

Nau na disciplina: HIDROBIOLOGIJA 

ND 

Predmetna odrednica/Klju ne re i: BIODIVERZITET, OLIGOCHAETA, EKOREGION, 

PO 

UDK 

uva se: U BIBLIOTECI PRIRODNO-MATEMATI KOG FAKULTETA U NOVOM, SADU 21000 

NOVI SAD, TRG D. OBRADOVI A 3, JUGOSLAVIJA 

U 

Važna napomena: NEMA 

VN 

Izvod: 

IZ 

Istraživanja diverziteta faune akvati nih oligoheta u 33 razli ita vodena ekosistema iz tri regiona 

Vojvodine sprovedena su u 15-godišnjem periodu. Za analizu biodiverziteta faune oligoheta 

odabrano je 77 lokaliteta na 14 re nih, 3 jezerska, 10 hidroakumulascijskih, 5 ekosistema plavnih

zona i mrtvaja i kanalskoj mreži DTD. Uzorci za kvalitativno-kvantitativnu analizu oligoheta su 

obra eni standardnom metodologijom. Na bazi kvalitativnog i kvantitativnog sastava oligoheta 

odre en je Shannon-Weaver-ov index diverziteta, koeficijenti sli nosti izme u ispitivanih ekosistema 

po metodi Sorensen-a, saprobiološki indeks prema Pantle-Buck-u, dominantnost i konstatntnost 

prema Tichler-u. U cilju predstavljanja opšteg trenda uticaja nivoa frekvencije brojnih taksona na 

definisanje razlika izme u lokaliteta u istom ili razli itim ekosistemima primenjena je 

Korespondentna analiza. Za prikazivanje sli nosti kvalitativnog sastava oligoheta i sli nosti 

hemijskih parametara, kao i povezanost njihove brojnosti sa fizi ko-hemijskim parametrima, 

upotrebljena je klaster metoda. Rasprostranjenje taksona je predstavljeno punktiraju om metodom 

na UTM kartama (Universal Transverse Mercator) u kvadratima 10 x 10 km. Kvalitativnom 

analizom faune oligoheta vojvodine determinisano je 64.vrste iz 6 familija i 35 rodova. Familija 

Tubificidae je zastupljena sa 31 vrstom iz 12 rodova, a sledi familija Naidide sa 27 vrsta i 12 

rodova. Najve e brojnosti oligoheta zabeležene su na reci Tamiš u Banatu (27306 ind/m 2 ), Mrtvoj 

Tisi u Ba koj (25354 ind/m 2 ) i akumulaciji Sot u Sremu (18271 ind/m 2 ). Ova istraživanja su 

pokazala da se stabilne i uravnotežene zajednice faune oligoheta nalaze u Me ešu, Sotu, Zasavici, 

Dunavu, Bajskom Kanalu, Provali, Zobnatici, Neri i pojedinom deonicama reke Tise. Na podru ju 

Vojvodine, po biodiverzitetu oligoheta i fizi ko-hemijskim parametrima vode, mogu se izdvojiti dva 

mikroekoregiona: na jugoistoku Nera sa svojim uš em u Dunav i na severozapadu Bajski kanal. 

Datum prihvatanja teme od NN ve a: 16.11.2000. 

DP 

Datum odbrane: 

DO 

lanovi komisije (Nau ni stepen/ime i prezime/zvanje/fakultet): 

KO 

Predsednik: dr Zorica Svir ev, redovni profesor 

Prirodno-matemati ki fakultet, Novi Sad 

Mentor: dr Dušan Stevanovi , redovni profesor 

Prirodno-matemati ki fakultet, Novi Sad 

lan: dr Nada uki , redovni profesor 

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 

lan: dr Nebojša Živi , vanredni profesor 

Prirodno-matemati ki fakultet, Priština,

Accession number: 

ANO 

Identification number: 

INO 

Document type: MONOGRAPH TYPE 

DT 

Type of record: PRINTED TEXT 

TR 

Contents code: 

CC 

Author: BRANKO MILJANOVI 

AU 

UNIVERSITY OF NOVI SAD 

FACULTY OF SCIENCE 

KEY WORDS DOCUMENTATION 

Menthor: PROF. DR. DUŠAN STEVANOVI 

MN 

Title: Biodiversity and Distribution of Aquatic Oligochaete and Identification of Ecoregions in 

Autonomous Province of Vojvodina. 

TI 

Language of text: SERBIAN 

LT 

Language of abstract: SERBIAN/ENGLISH 

LA 

Country of publication: SERBIA AND MONTENEGRO 

CP 

Locality of publication: VOJVODINA 

LP 

Publication year: 2006 

PY 

Publisher: AUTHOR’S REPRINT 

PU 

Publication place: NOVI SAD, DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY, FACULTY OF 

SCIENCE, TRG DOSITEJA OBRADOVICA 2 

PP 

Physicad description: 

(chapters/pages/literature/tables/pictures/graphs/additional lists) 

7/173/234/18/50/23 

PD 

Scientific field: BIOLOGY 

SF 

Scientific discipline: HYDROBIOLOGI 

SD 

Subject/Key words: BIODIVERSITY, OLIGOCHAETA, ECOREGIONS, 

SKW 

UC: 

Holding data: FACULTY OF SCIENCE LIBRARY, 21000 NOVI SAD, TRG D. OBRADOVICA 3, 

YUGOSLAVIA 

HD 

Note: NO 

N 

Abstract: 

The diversity of aquatic oligochaetes was studied in 33 different aquatic ecosystems located in 

3 regions of Vojvodina Province over the period of 15 years. Overall number of sampling sites 

selected for oligochaete biodiversity studies was 77, located on rivers (14 sites), lakes (3), 

reservoirs (10), wetlands (5) and canal system DTD. (45). Sampling and sample handling was

done according to standard methodology. Data on qualitative and quantitative structure was further 

analysed by a number of statistical methods: Shannon-Weaver’s Diversity Index, Sorensen’s 

Similarity Index, Saprobic Index according to Puntle – Buck, dominance and constancy according to 

Tichler. Further, Correspondence Analysis was applied in order to clearly establish general trends in 

taxa frequency impact on differences between sampling sites within the same or among diverse 

ecosystem types. Links between phisico-chemical water quality parameters and oligochaete 

qualitative structure and abundance were established using Cluster analysis. Taxa distribution in 10 x 

10 km squares was presented using UTM (Universal Transverse Mercator) maps. 

Qualitative analysis of oligochaetes fauna sampled revealed the presence of 64 species, belonging to 

6 families and 35 genera. Family Tubificidae is represented by 31 species belonging to 12 genera, 

while 27 species from 12 genera were identified within family Naididae. The highest abundance of 

oligochaetes was recorded in the Tamis River in Banat (27306 ind/m 2 ), Backwater Tisa in Backa 

(25354 ind/m 2 ) and Sot reservoir in Srem (18271 ind/m 2 ). The results of this study lead to a 

conclusion that stabile, well-balanced communities are characteristic of Me eš, Sot and Zobnatica 

Reservoirs, Zasavica Special Nature Reserve, the River Danube, Bajski Canal, Provala Lake, the 

River Nera and certain stretches of the River Tisa. According to water quality parameters and 

oligochaetes biodiversity, two micro regions of Vojvodina Province could be clearly distinguished – 

Nera confluence into the River Danube in South – East and Bajski Kanal in North – West of 

Vojvodina Province. 

Accepted by the Scientific Board on:. 

ASB 

Defended: . 

DE 

Thesis defend board: 

DB (Degree/name/surname/title/faculty) 

President: Dr. Zorica Svir ev, Full Professor 

Faculty of Science, University of Novi Sad 

Member: Dr. Dušan Stevanovi , Full Professor 

Faculty of Science, University of Novi Sad 

Member: Dr. Nada uki , Full Professor 

Faculty of Agroculture, University of Novi Sad 

Member: Dr. Nebojša Živi , Associated Professor 

Faculty of Science, University of Pristina

Biodiverzitet akvatičnih Oligochaeta, njihova distribucija i odre ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?