download - Savez pčelarskih organizacija Srbije

PÊLAR 

âsopis âsopis 

za za 

p~ela p~elars 

rstv tvo o PÊLAR 

Savez p~elarskih organizacija Srbije 

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com 

2006 

APISLAVIA 

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER 

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St. 

Predsednik SPOS-a 

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} 

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 

024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net 

Glavni i odgovorni urednik 

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} 

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 

018/846-734, 063/860-8510 

rodoljubz@ptt.yu 

Izdava~ki savet 

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) 

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, 

Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, 

Jovo Kantar, @arko @ivanovi} 

Redakcija 

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena) 

Doma}i ~lanovi redakcije 

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), 

Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), 

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), 

Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), 

Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), 

Milutin Petrovi} (Kragujevac), 

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} 

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin) 

Strani ~lanovi redakcije 

APIMONDIA 

Foundation 

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, 

Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), 

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), 

Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan 

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i 

Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i 

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), 

Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija 

(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), 

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), 

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), 

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija) 

^lanstvo u SPOS-u 

^lanstvo u Savezu p~elarskih 

organizacija Srbije ostvaruje se 

preko dru{tava p~elara po slobodnom 

izboru. ^lanarina u 2006. 

godini za ~lanove p~elarskih organizacija 

iz Srbije, Crne Gore i 

Republike Srpske iznosi 1 100 

dinara, a za p~elare iz Makedonije 

1 100 dinara + po{tanski 

tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva 

dobijawe 12 brojeva ~asopisa 

P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz 

inostranstva iznosi 30 EVRA. 

Teku}i ra~un SPOS-a: 

160–17806–08 

Saradwa 

sa ~asopisom 

Rukopisi i fotografije se ne 

vra}aju. Redakcija zadràva pravo 

redigovawa tekstova. Za sadràj 

tekstova odgovaraju autori, a za 

sadràj oglasa ogla{iva~i. 

Listovi koji preuzimaju radove iz 

~asopisa P~elar du`ni su da jasno 

navedu izvor informacija. 

Istorija ~asopisa 

Prvi ilustrovani ~asopis za 

p~elare {tampan je 1883. godine u 

Beogradu pod imenom „P~ela“. 

Potom je {tampan „Srpski 

p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u 

Sremskim Karlovcima. Od 1899. 

godine nastavqa da ga izdaje 

Srpska p~elarska zadruga u Rumi. 

„P~elar“, organ Srpskog 

p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. 

januara 1898. godine u Beogradu. 

Januara 1934. godine spojili su se 

„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od 

tada izlaze pod nazivom 

„P~elar“. 

Ukazom predsednika SFRJ 

„P~elar“ je 1973. godine odlikovan 

Ordenom zasluga za narod sa 

srebrnim zracima za izvanredne 

zasluge, popularisawe i 

unapre|ewe p~elarstva, a 

Kulturno-prosvetna zajednica 

Srbije dodelila mu je 1984. godine 

Vukovu nagradu za rad u razvoju 

kulture u Srbiji. 

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor 

pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 

853-560, kolorpres@ptt.yu 

Fotografija 

na naslovnoj strani: 

Prof. dr Jovan 

Kulin~evi} 

na selekcionom 

p~eliwaku 

Foto: 

Rodoqub @ivadinovi}, 

@itkovac

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. 

Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva. 

Ko zna boqe, neka to i napi{e. 

Agardi Joèf 

KAKO LEGALNO 

ODGAJATI MATICE 435 

Agardi Joèf 

IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA 

APIMONDIJE 

SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA 437 

NA[I SELEKCIONARI, 1. deo 

APICENTAR 438 

Milan S. Mateji} 

PISMO PÊLARIMA ZA OKTOBAR 440 

Gerhard Liebig 

MOGU]I UZROCI GUBITAKA 

TOKOM ZIME 443 

Ghazwan Kanbar 

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKA 

INFEKCIJA POVREDA 

KOJE NAPRAVI VAROA 

KOD LUTKE PÊLE 447 

Zoran Petrovi} 

VI[ENAMENSKA 

MRE@ASTA PODWAÂ 452 

Dragutin Gaji} 

UPOTREBA I KORI[]EWE PARNIH 

TOPIONIKA PRI TOPQEWU 

PÊLIWEG VOSKA 456 

Aleksandar Bikar 

TOPIONIK 100% 458 

Vlastimir Spasi} 

SVE NA[E IZLO@BE 460 

Petar @. \ergovi} 

PÊLE TREBA VOLETI KAO I 

^LANOVE PORODICE 461 

Dejan Krecuq 

PRVI ME\UNARODNI FORUM 

APIMONDIJE O APITERAPIJI 

APIMEDICA 2006. 463 

SKUPOVI I REPORTA@E 465 

Izdvajamo iz sadràja 

Agardi Joèf 

KAKO LEGALNO 

ODGAJATI MATICE 

Joèf Agardi vam prenosi 

stav Izvr{nog odbora 

SPOS-a po pitawu 

legalnog odgajawa matica, 

do koga se do{lo nakon 

detaqnog razmatrawa 

Zakona o unapre|ewu 

sto~arstva, jer se pokazalo da re{ewe koje 

nam se intenzivno name}e nije i jedino! 435 

Gerhard Liebig 

MOGU]I UZROCI 

GUBITAKA 

TOKOM ZIME 

Poznati nema~ki nau~nik 

nam prenosi svoja iskustva 

koja je stekao kroz 

istraìvawa duga vi{e 

od 20 godina, sprovo|ena 

na velikom broju 

dru{tava. Iznosi i nekoliko 

kontroverznih 

zakqu~aka do kojih je 

do{ao, te zato ovaj tekst predstavqa pravo 

osveèwe u svetskoj literaturi. U narednim 

brojevima ima}ete priliku da ~itate jo{ 

nekoliko wegovih, mo`da jo{ boqih i za 

praksu vrednijih tekstova! 443 

Ghazwan Kanbar 

ULTRASTRUKTURA 

I BAKTERIJSKA 

INFEKCIJA 

POVREDA KOJE 

NAPRAVI VAROA 

KOD LUTKE PÊLE 

Elektronski 

mikroskop i upornost 

istraìva~a otkrivaju 

nam nepoznate 

~iwenice o varoi i 

{tetama koje izaziva 

p~elama 447 

PÊLAR, oktobar 2006. 433

Re~ urednika 

Kada videh {ta se sve de{ava oko nas, a 

ve}ina }uti i trpi, setih se jedne stare izreke: 

Onaj koji svakog dana trpi grdwe, slu- 

{a ono {to najvi{e voli. Ovih dana odlu- 

~ih da i sam }utim. Neka mi oproste oni koji 

redovno ~itaju ovu rubriku, kako bi mi i 

Bog mogao da oprosti. 

Misao meseca 

Kad ti gomila aplaudira, 

razmisli {ta si pogre{no u~inio. 

Kad ti aplaudira samo jedan ~ovek, 

znaj da si sigurno u pravu. 

Republika Srbija, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede 

Uprava za veterinu 

Br: 323-07-7164/2006/2; Datum: 23. 8. 2006; BEOGRAD, Omladinskih brigada 1 

DOPIS MINISTARSTVA POQOPRIVREDE 

O REGISTRACIJI PÊLIWAKA 

U ciqu postizawa sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, kao i kontrole i 

nadzora sprovo|ewa mera zdravstvene za{tite, potrebno je da se izvr{i upis svih 

dràlaca p~ela u Registar dràlaca p~ela odnosno p~eliwaka. Molimo vas da ovu 

informaciju prenesete ~lanovima udruèwa, a prema dogovoru dostavqamo vam 

uputstvo {ta je od podataka i priloga potrebno da stranka podnese radi uvo|ewa u 

Registar. 

Da bi se izvr{io upis u Registar dràlaca p~ela – p~eliwak potrebno je slede- 

}e: 

1. Zahtev za upis u Registar dràlaca p~ela, sa slede}im podacima: 

– Ime i prezime vlasnika p~eliwaka, broj li~ne karte, adresa, mesto, op{tina, 

kontakt telefon; 

– „Zimsko“ sedi{te p~eliwaka/ko{nica – broj katastarske parcele, ime i prezime 

vlasnika katastarske parcele gde su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom 

periodu; 

– Broj ko{nica na dan podno{ewa zahteva. 

2. Vlasnik parcele treba da priloì dokaz o vlasni{tvu nad parcelom, ili ako 

je parcela iznajmqena, original ili overenu kopiju ugovora o zakupu zemqi{ta gde 

su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom periodu. 

3. Kopiju ugovora sa nadle`nom veterinarskom organizacijom koja obavqa zdravstvenu 

za{titu p~ela. 

4. Potvrdu, ako je poqoprivredno gazdinstvo upisano u registar poqoprivrednih 

gazdinstava Republike Srbije. 

5. Dokaz o uplati –ORIGINAL UPLATNICA– 

Svrha: tro{kovi postupka 

Iznos: 1 500,00 dinara 

Broj ìro ra~una: 840–1562845–88 

Broj modela: 97 

Poziv na broj: 02–41900–0000–74232101 

Primalac: Uprava za veterinu 

6. Ukoliko je u pitawu pravno lice, fotokopiju re{ewa Agencije za registar 

privrednih subjekata o upisu preduze}a u Registar privrednih subjekata. 

434 PÊLAR, oktobar 2006.

KAKO KAK LEGALN LNO 

ODG DGAJA JATI MATICE MA 

Agardi Joèf 

24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558, agardy@EUnet.yu 

Selekcijski posao, reprodukcija i prodaja 

matica je u Srbiji regulisana Zakonom 

o sto~arstvu koji je donet 1991. godine i u 

me|uvremenu vi{e puta dopuwavan i mewan. 

Zakon reguli{e da se u Srbiji moè gajiti, 

reprodukovati i prodavati Apis mellifera 

carnica. Zna~i da dràva {titi datu rasu 

medonosne p~ele i ima na~ine da tu za- 

{titu i obezbedi. Uvoz matica nije dozvoqen, 

samo mo`da u nau~ne svrhe sa posebnim 

odobrewem. 

Selekcija i obezbe|ewe odràvawa rase 

se odvija u selekcijskim centrima a reprodukcija 

i prodaja se odvija uz pomo} kooperanata, 

{to zna~i da selekcijski centar i 

reproduktivna stanica moraju biti pravna 

lica, tj. preduze}a koja moraju da ispuwavaju 

odre|ene uslove. Zakonom su definisani 

potrebni uslovi u odnosu na kvalifikacionu 

strukturu zaposlenih. 

Centri naj~e{}e nemaju mogu}nosti da 

odgajaju ve}i broj matica za trì{te tako 

da }e angaòvati kooperante, iskusne p~elare 

i odgajiva~e matica da rade za wih. U 

promet se mogu staviti samo matice koje poti~u 

od selekcionisanog biolo{kog materijala 

(~lan 37 Zakona o merama za unapre- 

|ewe sto~arstva). 

Prakti~no to zna~i da bilo ko od p~elara 

ko bi èleo da proizvodi matice za tr- 

ì{te to moè da uradi iskqu~ivo preko 

nekih od selekcijskih centara ili reproduktivnih 

stanica, normalno uz znatno umawenu 

cenu za neposrednog odgajiva~a. Ovo 

re{ewe nam se intenzivno name}e i poku- 

{ava prikazati kao jedina mogu}nost legalne 

prodaje matica. 

Ovakvo stawe, izgleda, ne odgovara nikome, 

sem onima koji projektuju osnivawe 

Centara i Stanica. 

Centri i Stanice nisu zadovoqni jer 

imaju velike tro{kove za ispuwavawe uslova 

(pre svega oko kvalifikacione struktu- 

re zaposlenih), nalaèwe trì{ta za odgajene 

matice i drugo. Kooperanti nisu zadovoqni 

jer dobijaju mawu cenu za proizvedene 

matice i nikada nisu sigurni u plasman 

istih. êsto nisu zadovoqni ni kupci, jer 

ne dobiju uvek deklarisano dobar kvalitet 

matica. 

Kako se selekcija i odgajawe matica 

obavqaju u drugim zemqama? 

U inostranstvu, u zemqama za koje imamo 

podatke (Rumunija, Bugarska, Ma|arska, Hrvatska, 

Turska, Meksiko, Argentina, Ukrajina) 

selekcija matica i o~uvawe rasnih karakteristika 

se obavqa u institutima i selekcijskim 

centrima dok je reprodukcija i 

prodaja matica koje poti~u od selekcionisanog 

biolo{kog matrijala iskqu~ivo posao 

p~elara, odgajiva~a matica. U nekim zemqama 

reprodukcija matica je jo{ liberalnija 

(Francuska). Svi koji èle da se bave 

reprodukcijom matica javqaju se Ministarstvu, 

koje proverava ispuwenost uslova. Prve 

matice su selekcionisane, one se razmno- 

àvaju i stavqaju u promet. Cena te matice 

je oko 80 evra (Bugarska) i ona se daqe re- 

Krawska (banatska), italijanska ili... hibrid? 


produkuje. Kontrolu proizvedenih matica 

vr{e ili ne vr{e selekcijski centri i instituti. 

Po{to selekcijskih centara i reproduktivnih 

stanica ne moè biti mnogo (skupo 

zasnivawe i odràvawe), ostavqa se mogu}nost 

p~elarima da vr{e reprodukciju 

matica koje poti~u od selekcionog biolo- 

{kog materijala i samo se vr{i kontrola u 

smislu zna~ajnijeg odstupawa od rase. Pokazalo 

se da matice koje poti~u iz centara i 

oplo|uju se sa lokalnim trutovima (na tom 

podru~ju postoje}i ekotip p~ela) daju vrlo 

dobre rezultate za to podru~je odnosno dati 

areal. Kontrola je potrebna da bi se obezbedilo 

da kojim slu~ajem nije prisutna neka 

druga rasa, slu~ajno ili namerno, koja bi 

promenila karakteristike na{e za{ti}ene 

rase p~ela. 

Kako onda biti legalan? 

Na{ Zakon u ta~ki 24. daje mogu}nost da 

i p~elari mogu reprodukovati matice od selekcionisanog 

biolo{kog materijala i stavqati 

ih u promet. Da bi to postigli treba 

da ispuwavaju odre|ene uslove koji su definisani 

u ta~ki 24. Zakona, a za ~ije sprovo- 

|ewe je zaduèno Ministarstvo poqoprivrede, 

{umarstva i vodoprivrede. Nadzor se 

vr{i preko poqoprivrednih inspektora. 

Drugim re~ima, Zakon dozvoqava p~elaru 

(koji ispuwava sve druge uslove) da od registrovanih 

odgajiva~a kupi jednu maticu 

(jer ona direktno poti~e od selekcionisanog 

materijala) kao i bilo koji drugi kupac 

i da od we vr{i daqu reprodukciju i nepo- 

Krave su obeleène. 

Ostale su samo jo{ matice. 

Foto: @ivoslav Stojanovi} 

srednu prodaju krajwim kupcima, tj. p~elarima. 

Mi jednostavno moramo da omogu}imo 

slobodu izbora svim na{im ~lanovima koji 

èle da se bave odgajawem i prodajom matica 

od selekcionisanog biolo{kog materijala, 

ali samo po{tuju}i Zakon. 

Zakon im omogu}uje da to rade udruèni 

u neki od centara ili stanica tako da wihove 

matice prodaju centri ili stanice, ili 

da rade samostalno u saradwi sa istim, ali 

da se na trì{tu pojavquju samostalno. 

Ocenu kvaliteta daju relevantne ustanove 

(samo u smislu da li zadovoqava osnovne 

morfolo{ke i taksonomske osobine rase 

koja se zakonom {titi tj. Apis mellifera carnica), 

a trì{te odnosno korisnici bi}e nemilosrdni 

u oceni kvaliteta i prilago|enosti 

matica wihovim potrebama. 

Na ovakav na~in doprinosimo slobodi 

trì{ta i u krajwoj liniji poboq{awu 

kvaliteta matica, a samim tim i pove}awu 

ekonomi~nosti u p~elarstvu. 

Ujedno molimo sada{we i budu}e odgajiva~e 

matica koji èle da samostalno odgajaju 

matice da se jave SPOS-u radi stvarawa 

evidencije i mogu}nosti zastupawa wihovih 

interesa prema Ministarstvu. 

U skup{tinskoj proceduri je i novi Zakon 

o poqoprivredi koji }e definisati selekciju 

i reprodukciju kod doma}ih ìvotiwa 

i p~ela, kako nezvani~no saznajemo tako 

{to }e poslove reprodukcije poveriti 

udruèwima i pojedincima. Novi Zakon o 

poqoprivredi, prema tome trebao bi u potpunosti 

da re{i sve dileme oko selekcije i 

reprodukcije matica. Ali, samo ako u wegovoj 

izradi budu po{tovani stavovi i interesi 

p~elara Srbije oli~eni kroz SPOS, a 

ne stavovi pojedinaca vo|eni nekim drugim 

interesima. 

Dok veprove 

jo{ uvek vode 

po selu 

na parewe, 

p~eliwe matice 

(koje su ina~e 

divqe ìvotiwe) 

su stavqene u 

centar 

pa`we! 

P~elari, 

radujte se! 

Kona~no smo 

va`nija grana 

poqoprivrede od 

sviwarstva! 


IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA APIMONDIJE 

SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA 

Me|unarodni simpozijum „Selekcija i 

odgajawe matica“ u organizaciji Apimondije 

i P~elarskog saveza Bugarske odràn je u 

Sofiji od 1. do 3. septembra 2006. u lepom 

hotelu Kempinski Zografski. 

U sklopu simpozijuma se odràvao i Apiexpo, 

sajam p~elarstva. Na simpozijumu su 

u~estvovali nau~ni radnici, p~elari i odgajiva~i 

matica iz Francuske, [panije, Argentine, 

Meksika, Rumunije, Danske, Turske, 

Rusije, Albanije, Gr~ke, Ukrajine, Bugarske 

i moja malenkost kao predstavnik 

Srbije. 

Predstavqawe prijavqenih radova i diskusija 

su se odvijali u konferencijskoj sali 

hotela, u petak i subotu u vremenu od 8.30 

do 18 ~asova sa pauzama za kafu i ru~ak. Na 

simpozijumu su sa radovima u~estvovala i 

dva p~elara iz Srbije, Miqko [qivi} i 

Sr|an Todorovski, ali nisu bili prisutni 

da ih izloè. 

Teme radova su bile vrlo interesantne i 

razli~ite. Od nau~nih radova pojedinih nau~nih 

radnika pa do p~elara prakti~ara sa 

vrlo prakti~nim temama iz oblasti odgajawa 

i selekcije matica. Posebna oblast o kojoj 

je bilo dosta re~i su bila iskustva i problemi 

u trgovini maticama u svetlu pojave 

pojedinih p~eliwih parazita (mala ko{ni- 

~ina buba, varoa u Australiji i Novom Zelandu 

kao i pojava afrikaniziranih p~ela u 

Argentini i Meksiku). Posebno su interesantne 

bile diskusije nakon izloènih radova. 

U diskusijama su u~esnici mogli saznati 

mnogo interesantnih i prakti~nih 

~iwenica. 

Jedna od ~iwenica koja je konstatovana 

kod ve}ine izlaga~a je velika va`nost koja 

se pridaje pin testu kod odgajawa matica 

(P~elar je o tome pisao u broju za januar 

2006. na strani 17 – primedba urednika) kao 

i kod odabira dru{tava koja }e biti podvrgnuta 

daqim selekcijskim metodama (ukratko, 

pin test je postupak kada se na jednom ramu 

sa zatvorenim leglom obeleì povr{ina 

sa 100 }elija, larve se usmrte i prati se brzina 

kojom }e dru{tvo izbaciti larve i 

o~istiti }elije). 

Na osnovu ovog testa izvodi se zakqu~ak 

o stepenu higijenskog pona{awa p~ela u jednom 

dru{tvu. Smatra se da dru{tva sa visokim 

stepenom higijenskog pona{awa imaju 

ve}e {anse u borbi protiv parazita i bolesti. 

Selekcijski posao se vr{i pre svega u 

institutima, centrima i naj~e{}e se p~ele 

odabiraju prema slede}im karakteristikama: 

1. {to mawi stepen agresivnosti; 

2. {to vi{e izraèno higijensko pona- 

{awe; 

3. sklonost ka sakupqawu nektara i polena. 

Instituti i selekcijski centri imaju 

zadatak da vr{e selekciju u tom pravcu i da 

{tite rasu (ako to zakon traì), a p~elari 

su ti koji vr{e odgajawe matica za trì- 

{te. Proizvodwa matica je posao spretnih 

i kvalifikovanih p~elara sa ve}im brojem 

dru{tava i odre|enim staòm u p~elarstvu. 

Kao zakqu~ak, moè se re}i da je simpozijum 

bio vrlo interesantan i koristan. 

Organizacija je bila dobra. Jedino je API- 

EXPO bio dosta mali, sa malo izlaga~a i sa 

skromnim eksponatima i opremom. 

Joèf Agardi 


NA[I NA[ SELEKC SE KCIONARI ONA 

1. deo deo 

APICENTAR 

Ovih dana se mnogo govori o selekciji i 

odgajawu matica. U ciqu da se p~elarima 

Srbije pruì prava informacija, odlu~io 

sam da posetim oba na{a selekciona centra, 

napravim reportaè i prezentujem ono {to 

sam tamo video i saznao. Ovih dana se pru- 

ìla prilika (14. septembar 2006) da najpre 

posetim Apicentar koji vodi prof. dr Jovan 

Kulin~evi}, a koji je i puno stariji od drugog 

centra, jer se profesor selekcijom matica 

bavi ve} 26 godina, a na poslovima selekcije 

radio je i u Americi u prethodnom 

periodu. 

Na selekcionom p~eliwaku 

koji broji 90 zajednica 

Moram re}i da nisam o~ekivao sve ono 

{to sam video. Selekcioni p~eliwak broji 

90 ko{nica sa 8 linija u dvogodi{wem pra- 

}ewu i nalazi se u dvori{tu crkve u Vrani- 

}u. Zatekao sam zaposlene u brojawu opale 

varoe od tretmana (prethodnih godina, profesor 

je koristio ameri~ke Checkmite trake, 

na bazi kumafosa, a ove godine je primenio 

i na{ Superstrips). Ove godine i na wihovom 

p~eliwaku ima vi{e varoe. Drugi 

p~eliwak, udaqen vi{e stotina metara od 

selekcionog, broji 88 ko{nica i sluì za 

formirawe dvoramnih i troramnih oplod- 


Pedantan doma}in – pedantan p~eliwak 

waka na celim LR ramovima u prole}e. Interesantan 

je na~in rada sa ovim ko{nicama. 

Prilikom formirawa oplodwaka u prole}e, 

zajednice se maksimalno oslabe oduzimawem 

ramova sa leglom i medom. One ostaju 

na istoj lokaciji, dok se oplodwaci nose 

u {umu udaqenu desetak kilometara. Oslabqene 

zajednice se do suncokretove pa{e 

ponovo razviju, na suncokretu sakupe lepu 

zimnicu i veoma sna`ne i sa optimalnom zalihom 

hrane ulaze u zimu, u {ta sam se i 

li~no uverio. Na ovom p~eliwaku nalazi se 

velika zgrada Apicentra, gde je skladi{te 

opreme i gde se obavqa provera zdravstvenog 

stawa p~eliwih zajednica, pre svega na 

prisustvo nozemoze, jer je to najopasnija bolest 

koja moè da kompromituje odgajawe 

matica. Po{to ove zajednice sluè iskqu- 

88 ko{nica 

od kojih }e se 

u prole}e 

formirati 

oplodwaci 

~ivo za selekciju i oplodwake, radi sigurnije 

za{tite od nozemoze, redovno im se 

krajem oktobra, daje fumagilin u propisanoj 

dozi (ne uve}anoj) kroz 3 litra {e}ernog 

sirupa. To se radi u periodu kada leglo 

ve} nestaje, tako da se lekoviti sirup skladi{ti 

direktno u zoni iznad klubeta i bi}e 

brzo utro{en. 

U {umi se p~ele nalaze na dve lokacije. 

Na jednoj su samo oplodwaci, a na drugoj se 

nalazi 67 odgajiva~kih dru{tava, pored velike 

zgrade sa p~elarskom opremom u kojoj 

se vr{i i presa|ivawe larvi, izlivawe mati~waka 

i sli~no. 

Sam Apicentar, tj. profesor Kulin~evi} 

sa 3 svoja saradnika, odgajio je ove godine 

oko 3 000 matica, dok je ukupna proizvodwa 

bila ne{to preko 9 000 matica. 

Ovih dana sam poku{ao da stupim u kontakt 

i sa na{im drugim selekcionarom, 

profesorom Mladenovi}em, ali ga nikako 

nisam mogao da na|em u kancelariji. Jedan 

od ~lanova redakcije je oti{ao do Radmilovca 

(gde se nalazi „banka gena“), ali tamo 

nije bilo nijedne ko{nice sa p~elama. Ve- 

rovatno su negde odseqene, ali rukovodstvo 

Radmilovca nije znalo gde, pa su ga uputili 

na profesora Mladenovi}a. Po{to do danas 

nismo uspeli da ga kontaktiramo, ovom prilikom 

mu upu}ujem javni poziv da me pozove 

i ja }u obi}i i wegov selekcioni centar i 

p~elarima podneti ovakav izve{taj ve} u 

narednom broju. Nadam se da }e prihvatiti 

ovaj poziv, a posetu bi mogli da organizujemo 

ve} tokom Ta{majdanske izlo`be, u subotu 

7. oktobra (kada profesor i tako dolazi 

na Ta{, da bi u~estvovao u tribini) nakon 

tribine, kada bi verovatno bilo jo{ zainteresovanih 

za ovu posetu. 

Urednik 

67 odgajiva~kih dru{tava 


PISMO SMO PÊLA P LARIMA MA 

ZA A OKT OKTOBAR 

Milan S. Mateji} 

Ul. Dragi{e [uleji}a bb, Vla{ki Do, 11423 Azawa, (026) 40-11-18, (064) 21-23-640 

milanmatejic@yahoo.com 

U oktobru, mi p~elari, svakako imamo o 

~emu da pri~amo. Koli~ina tema je mala, 

ali su varijacije dosta velike. To su obi~no 

propu{tene i nedoìvqene pa{ne prilike 

ili pristupi u le~ewu nekoliko bolesti 

p~ela. Ove godine }e se verovatno govoriti 

i o relativno toplom letu, kao i o suncokretu 

koji je u mnogim krajevima podbacio i 

nije pruìo o~ekivano medewe. 

Oktobar je tipi~an jesewi mesec kada 

temperatura osetno brè pada nego u septembru. 

Razdobqa sun~anih dana su kra}a, 

ima vi{e padavina i vetra, tako da ima dosta 

dana sa niskim temperaturama. Obi~no 

je kasno i kontraproduktivno nadokna|ivati 

propu{teno na p~eliwaku. Gre{ke koje 

smo napravili, ne smemo ponoviti idu}e godine. 

Zdravstveno stawe p~ela 

I kada ve} svi pomislimo da je ova tema 

davno pro~itana kwiga, varoa nas iznenadi! 

P~elari raznih profila iz prve ruke daju 

sli~ne komentare: „Varoe ima na stotine, 

na hiqade…“. Situacija je sli~na kako kod 

onih koji su primewivali biolo{ko-alternativni 

pristup, tako i kod onih koji su koristili 

~istu hemiju. Sigurno je da sve {to 

bi se stavilo u ko{nicu, ostvarilo bi nekakav 

efekat, pa su tako na scenu stupale letvice 

natopqene fluvalinatom, palili su 

se listi}i natopqeni amitrazom… Ipak, 

ve}ina p~elara jo{ uvek nije ostvarila ~ak 

ni preduslove za ravnopravnu borbu sa varoom, 

jer ~uo se samo glas naroda, a ni{ta od 

glasa razuma i ba{ ni{ta od glasa nauke. I 

bez obzira koliko se govorilo da fluvalinat 

stimuli{e razvoj kre~nog legla, i koliko 

god se pisalo o {tetnosti amitraza, p~elari 

su ova sredstva vi{e ili mawe upotrebqavali. 

Samo su predavawa u ve}im centrima 

i udruèwima pomagala da se prihva- 

te ~ista organska sredstva za za{titu p~ela, 

meda i voska. 

Nekada je takozvana „antivarozna podwa~a“ 

bila preporu~ena bar na 10% ko{nica 

na p~eliwaku, ali danas je jasno da preko 

cele godine wome mora biti opremqena svaka 

ko{nica. Organizovana primena i pra}ewe 

rezultata bilo kojeg sredstva protiv varoe 

nikad nije dogovorena, pa nam sva opala 

varoa nije donela nikakve dodatne informacije 

(osim malobrojnim pojedincima). 

Ostaju nam pitawa na koja smo mogli da damo 

odgovor, a nismo: 

– Koliko je varoe ostalo na p~elama? 

– Koji je procenat opalih varoa bio mrtav? 

– Koliko je bilo legla u ko{nici u trenutku 

tretmana? 

Zato je va`no da bar na odre|enom 

broju ko{nica imamo fijoku ispod 

mreè, kako bismo znali koliko 

je varoe otpadalo iza svakog tretmana 

i tako stekli uvid u stawe sa varoom 

u dru{tvima pred ulazak u zimu. 

âk i kada nema tretmana, prema 

prirodnom opadawu moè se saznati 

stepen zaraènosti dru{tva, {to je, 

sloì}ete se, tako|e od velike va- 

`nosti. 

Ipak, i bez ovih odgovora, mnogi }e biti 

sre}ni {to su spasili svoje zajednice, ali 

dugoro~no gledano, tu sre}i nema mesta. Ve} 

za narednu p~elarsku sezonu svima mora biti 

jasno slede}e: 

– Ako se deo „oborenih“ varoa vratio na 

p~ele zbog svoje prirodne delimi~ne otpor- 


nosti, to zna~i da }emo idu}e godine imati 

vi{e rezistentnih varoa na primeweni preparat; 

– Ukoliko u vosku ostavimo rezidue od 

kori{}enih preparata, u slede}im generacijama 

stvori}e se jo{ vi{e otpornih varoa. 

Drugim re~ima, moramo napraviti jasnu 

strategiju u borbi protiv varoe koja }e sadràti 

precizno definisane termine tretirawa 

~ime }emo obezbediti potpunu kontrolu 

nad koli~inom varoe u na{im p~eliwacima, 

kao {to se to ve} radi u razvijenim 

p~elarskim zemqama Evropske Unije. 

U neveselom, ali savesnom tonu zakqu- 

~ujem da su mnogi i ovaj put propustili da 

skupe vrlo korisne informacije i da su sami 

sebi iskopali jamu za nadolaze}u godinu, 

a tako je malo trebalo uraditi da do toga ne 

do|e… 

Samo sa pouzdanim podacima o svakoj ko- 

{nici (broj ramova sa leglom, medom, polenom) 

moèmo upore|ivawem spoznati koje 

su to uzorne ko{nice kakve bi hteli da imamo. 

Kad to znamo, moèmo sprovoditi i odgovaraju}e 

mere kojima }emo od prose~nih 

dru{tava dobiti visokoproduktivna. Zato, 

p~elari, pri va`nijim sveobuhvatnim pregledima 

ko{nica uzmite olovku u ruke, korist 

je neprocewiva. 

Borba protiv varoe 

Koncept alternativnog suzbijawa varoe 

Instituta za p~elarstvo u [vajcarskoj, 

krajem oktobra i novembra, kada su dru{tva 

bez legla, nalaè takozvani zimski tretman 

kojim bismo osigurali najniù po~etnu populaciju 

varoe za idu}e prole}e. Prvi korak 

smo u~inili u avgustu po zavr{etku vrcawa, 

a u danima pred nama, nakon nestanka 

legla, korisna je upotreba oksalne kiseline. 

Postoje tri metode primene oksalne kiseline, 

ali je za p~elare najlak{a metoda 

nakapavawa wenog rastvora po p~elama. 

Kod ove metode upotrebqava se rastvor 35 g 

dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora 

{e}era i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog 

rastvora treba pome{ati 600 g {e}era 

i 600 ml vode). Po punoj ulici zaposednutoj 

p~elama nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda 

je dala odli~ne rezultate, te se veoma 

ra{irila jer je laka i brza za izvo|ewe, pa 

je za verovati da }e veliki broj p~elara i 

ove zime iskoristiti wene prednosti i 

osloboditi se varoe u visokom procentu. Ne 

preporu~uje se ponavqawe tretirawa iste 

zime, odnosno jedna generacija p~ela sme biti 

tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. 

Korektno obavqen tretman uklawa 

skoro svu varou i u potpunosti iskqu~uje 

prole}ni tretman protiv ovog opasnog parazita. 

U svakom slu~aju, pre upotrebe oksalne 

kiseline pro~itajte jo{ jednom detaqnije 

uputstvo dato u P~elaru (9/2004, 

10/2005). Metodu sublimacije pomo}u posebnog 

aparata (sublimatora) uglavnom koriste 

vlasnici A@ ko{nica, kod kojih je nakapavawe 

tehni~ki nemogu}e, i to ~ine veoma 

uspe{no. Kod ove metode treba naglasiti 

da se u krajevima sa ekstremno hladnim i 

dugim zimama preporu~ena doza od 2 g po ko- 

{nici mora smawiti na 1–1,5 g. 

Optimalne koli~ine i pravilan 

raspored zimskih zaliha hrane 

Za pove}awe zimskih zaliha hrane putem 

prihrawivawa je kasno. Matica, prirodno, 

Ko ne broji varou, broja}e prazne ko{nice 


obustavqa polagawe jaja, a priroda ne pru- 

à p~elama bilo kakvu obilniju pa{u, pa 

na{e zakasnelo prihrawivawe samo {teti 

zimskim p~elama i iscrpquje ih na u{trb 

kasno izleènih radilica. Tako|e, problemati~na 

je i potro{wa polena koji je neophodan 

i preko potreban za rano podizawe 

prole}nih p~ela koje za opstanak dru{tva 

mnogo vi{e vrede u odnosu na letwe. Da podsetimo, 

optimalne koli~ine zimskih zaliha 

hrane zavise od vi{e faktora (snaga p~eliweg 

dru{tva, tip ko{nice…), ali u svakom 

slu~aju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kilograma 

meda. Razume se, p~ele tokom zime 

ne}e utro{iti svu ostavqenu koli~inu meda 

i cvetnog praha, ali treba imati na umu 

staru p~elarsku poslovicu: „Med na medu 

rodi“. 

Budite oprezni! 

Voskov moqac je jo{ uvek aktivan. 

Raspored hrane treba da je takav da ona 

bude lako dostupna p~elama tokom celog 

zimskog perioda. To zna~i da bi po~etkom 

zime iznad klubeta trebalo da se nalaze dobri 

venci meda, a sa jedne strane ramovi dobro 

napuweni medom i cvetnim prahom. Da 

bi se to postiglo, p~ele se manipulacijom 

NAGR NAGRADNA 

DNA IGRA GRA 

sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca 

Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtovima Slobodana 

Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i 

www.fotopcelar.bravehost.com. 

Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju 

vredne nagrade. 

SEPTEMBAR: Pobedila je fotografija Du{ana Stojkovi}a 

iz Kru{evca. 

ramova jo{ po~etkom avgusta usmeravaju da 

zimsko klube formiraju u jednom kraju ko- 

{nice, predwem dowem delu bliè letu. 

Stabilne, ispravne ko{nice 

i za{ti}en p~eliwak 

Jasno je da }e p~ele uspe{nije savladati 

surove zimske uslove ìvota ako se nalaze u 

apsolutno ispravnim ko{nicama, na stabilnim 

postoqima i ako je p~eliwak za- 

{ti}en od upada nepoèqnih posetilaca. 

Naravno, o ovom uslovu je trebalo voditi 

ra~una tokom cele godine, tako da sada u tom 

pogledu ne bi trebalo da ima problema. Nadolaze}i 

period iziskuje potpuni mir na 

p~eliwaku, a p~elaru pruà priliku da rezimira 

svoja iskustva, da pose}uje ve}e izlo`be 

kako bi do{ao do novih alata, da se 

interesuje za predavawa koja obavezno treba 

pose}ivati jer su ona izvor najnovijih, a samim 

tim i najva`nijih informacija za radove 

sa na{im p~elama. 

Sve u svemu, ostanimo rukovo|eni qubavqu 

u postupcima prema ovim divnim insektima. 

P~ele i wihovu prirodu treba sve vi- 

{e i dubqe upoznavati i ~initi sve u skladu 

sa wihovim navikama, instinktima i potrebama. 

Budimo sigurni da }e nam one sve 

desetostruko vratiti. 


MOGU]I MO ]I UZROCI 

GUBITAKA AKA TOKOM OM ZIME 

Dr Gerhard Liebig 

Savezni Institut za p~elarstvo, Nema~ka 

Univerzitet Hohenhajm 

immelieb@uni-hohenheim.de 

Jo{ i pre sto godina, kada varoe nije bilo, 

zimski period je vaìo kao posebno te- 

àk za p~eliwa dru{tva. I tada, kao i danas, 

bitna je preventiva gubitaka u zimskom 

periodu, a to je takva priprema za zimu da 

dru{tva u wu u|u jaka, sa mladim sa}em, mladim 

maticama i sa dovoqno hrane. Ipak, i 

pored ovih mera predostro`nosti, i u XX 

veku dolazi do gubitaka zajednica u zimskom 

periodu od oko 10%. Nakon pojave varoe, 

ovakvi slu~ajevi su u~estaliji. U Nema~koj 

je gubitak dru{tava u zimskom periodu 

2002/2003. iznosio ~ak 30%, a ve} tri godine 

kasnije 2005/2006. umawen je na 20%. Ovakvi 

gubici su tri puta odnosno dva puta ve}i nego 

{to je to bilo uobi~ajeno ranije. Ipak, 

to ne zna~i da je p~ela ugroèna. Potencijal 

razmnoàvawa p~ela omogu}ava svakom 

p~elaru da svoja dru{tva svakog prole}a 

udvostru~i, a da pritom unos meda nije umawen. 

Kriti~na situacija nastaje tek kada je 

vi{e od polovine zajednica uginulo tokom 

zime, a razlozi gubitaka nisu poznati. 

Varoa 

Posledwe dve zimske sezone u kojima je 

do{lo do gubitaka, pokazale su da nisu svi 

p~elari doìveli gubitke. Prema za sada 

dostupnoj statistici, prijavqeni su razli- 

~iti rezultati o uzrocima gubitaka u razli~itim 

regionima. Iz tih razloga se iskqu~uje 

mogu}nost da su gubici prouzrokovani 

vremenskim uslovima ili pa{om. 

Glavni razlozi su verovatno individualne 

prirode, {to su potvrdili i egzaktni rezultati 

na osnovu poslatih uzoraka uginulih 

p~ela i detaqnog ispitivawa pogo|enih 

p~elara. Na prvom mestu se nalazi varoa, tj. 

weno nedovoqno suzbijawe (grafikon 1). 

Ovakva ocena o dinamici populacije 

p~eliweg dru{tva zasniva se na rezultatima 

istraìvawa, koje je zapo~eto 1984. godi- 

Priredila: Danijela Stojkovi} 

Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die Biene za avgust 2006. godine. 

ne, gde se godinama detaqno prati preko 100 

dru{tava, da bi se utvrdio uticaj poloàja, 

vremenskih uslova i mera p~elara koji uti- 

~u na razvoj zajednica i wihovo prezimqavawe. 

Sa ovim projektom obuhva}ena je celokupna 

kompleksnost problema zvanog varoa 

(razvoj zaraènosti, {tete, rezistentnost 

i tolerancija varoe, nastupawe sekundarnih 

bolesti, koja sredstva su prilikom 

tretmana efikasna i metode tretmana). 

Petnaest p~elara iz pokrajine Baden- 

Württemberg je u zimskom periodu 2005/2006. 

godine u svrhe testirawa ustupilo 150 monitoring 

dru{tava, beleìli su wihovu ja- 

~inu i zaraènost varoom tokom priprema 

za zimu u oktobru i na kraju zime u martu/aprilu. 

Za vi{e od 3 000 p~eliwih dru{tava dosada{wi 

podaci o prezimqavawu nisu doneli 

nova saznawa, ali jasno dokazane preporuke 

za uspe{no prezimqavawe ipak nisu 

poznate mnogim samozvanim „ekspertima“, 

koji kao posledicu ugiwavawa dru{tava vide 

ekolo{ki krah prirode i neka nepovoqna 

de{avawa u woj. 

Uginu}e od gladi! 


Obimne pripreme za zimu 

Najva`niji faktor za uspe{no prezimqavawe 

jeste ja~ina dru{tva (grafikon 2). 

Kriti~an (minimalni) broj p~ela, koji treba 

da ~ini jedno dru{tvo da bi ono sigurno 

prezimilo zavisi od klime podnebqa. U toplijim 

predelima Nema~ke (Rheintal, Neckartal) 

procenat uginulih dru{tava iznosi 

ispod 3%, ako je zimi vi{e od 5 000 p~ela u 

dru{tvu. U hladnijim predelima (Schwarzwald, 

Schwäbische Alb) potrebno je bar 7 500 

p~ela. 

Mladi rojevi svoj maksimum legla dosti- 

ù u avgustu, a maksimum p~ela u septembru, 

zatim gube svoju snagu. Starije zajednice sa 

starim maticama gube snagu i postoji mogu}nost 

da ne dostignu potreban kriti~ni 

broj p~ela za uspe{no prezimqavawe, pa ih 

u ekstremnim slu~ajevima treba spojiti. 

Grafikon 1: Vremenski redosled tri stepena 

o{te}ewa (izmeren na osnovu prirodne zaraze) 

nastao je pore|ewem razvoja dru{tva i zaraze. 

Posebno je osetqivo leglo iz kog se izvode zimske 

p~ele. Ako je jako zaraèno, ugine. Dru{tvo 

sa jakim stepenom zaraènosti vrlo brzo vi{e 

ili mawe oslabi. Iz tih razloga je jako va`no 

da odgajawu legla za zimske p~ele prethodi detaqni 

tretman protiv varoe. 

Nije bitno koliko varoa uni{tite, 

ve} koliko varoa ostane u dru{tvu. 

Jesewe leglo 

Po pitawu uspe{nosti prezimqavawa 

apsolutno je bezna~ajan uticaj koli~ine legla 

u toku jeseni (grafikon 3). Dru{tva, koja 

na jesen malo ili uop{te nemaju legla, 

prezime ni boqe ni gore od onih dru{tava 

koja imaju dosta legla. Neke zajednice imaju 

u oktobru i vi{e od 10 000 radilica, ali ih 

to ne ~ini ja~im. Veliki broj izleglih p~e- 

Grafikon 2: Pore|ewe broja p~ela u oktobru 

2005. godine sa monitoring dru{tvima u martu/aprilu 

2006. godine na 15 ko{nica u pokrajini 

Baden-Württemberg. Postoji jaka veza izme|u 

kvaliteta pripreme za zimovawe i stawa dru- 

{tava krajem zime – {to su boqe spremqena 

dru{tva za zimu, utoliko su ja~a na kraju zime. 

Pri tom, ve}ina dru{tava oslabi (ve}ina ta~aka 

je upisana ispod date dijagonale). Samo nekoliko 

dru{tva je u toku zime zadràlo svoju snagu, 

dok je jedno ~ak vidno oja~alo (sa 5 000 na 

12 000 p~ela) (grafikon 3)! 

Tri dru{tva su uginula. 

la u jesewem periodu dovodi samo do podmla|ivawa 

dru{tva, ali je bez ikakvog pozitivnog 

ili negativnog dejstva na sposobnost 

boqeg prezimqavawa. Dakle, nepovoqna 

starosna struktura p~ela prilikom uzimqavawa 

dobija samo teoretski zna~aj kao 

uzrok zimskih gubitaka. Ipak, ostaje otvoreno 

pitawe, za{to dru{tva imaju razli~ito 

pona{awe po pitawu koli~ine odgajenog 

jeseweg legla. Jedino pravilo koje se moè 

prepoznati jeste da ja~a, starija dru{tva 

ranije prestaju sa gajewem legla, a slabija i 

Na p~eliwaku Arsi}a u Te~i}u: 

Bri`qiva priprema za zimu obezbe|uje 

kvalitetno prezimqavawe. 


Grafikon 3: Obim legla u oktobru nema uticaja 

na relativnu ja~inu dru{tava krajem zime 

(mart/april). Dru{tva, koja imaju dosta legla, 

ne prezimqavaju ni boqe ni lo{ije. 

mla|a dru{tva, sa mladim maticama, kasnije. 

Osim toga, vaì pravilo da je za tretman 

protiv varoe povoqniji period pozne jeseni, 

a ne tokom zime (jer varoa tokom jeseni 

o{teti zimske p~ele ako nema jeseweg, tj. 

kasno letweg tretmana, pa je onda zimski 

tretman prakti~no zakasneo – primedba 

urednika). Hladni vremenski uslovi sa nekoliko 

uzastopnih hladnih no}i uslovqavaju 

maticu na prestanak polagawa jaja. Tri 

nedeqe kasnije je leglo umaweno ili nestalo, 

{to je povoqan period za nano{ewe oksalne 

kiseline nakapavawem na zimsko klube. 

Otvarawe ko{nice pod takvim hladnim 

vremenskim uslovima ne uti~e nepovoqno 

na dru{tvo. 

Ponuda polena 

Nedovoqna ponuda polena u toku leta, 

recimo tokom velike su{e 2003. godine, uti- 

~e na leglo, tako da se posebno mlada dru- 

{tva kojima nedostaje zaliha polena iz prole}ne 

pa{e, uzimqavaju sa malo i to starih 

p~ela. U slu~ajevima gde su dru{tva ipak 

dovoqno jaka, ovakav nedostatak polena nije 

relevantan. 

Suprotan slu~aj je kada dru{tva sa zimskim 

p~elama sakupqaju polen na jesewoj pa- 

{i (npr. senf i facelija, na poqima zasejanim 

posle ètve ìtarica), i ta pa{a ne 

uti~e ni u kom slu~aju na leglo ili na lo- 

{ije zimovawe. Prinos polena u jesewem 

periodu nije pouzdan pokazateq da }e dru- 

{tva i daqe stvarati leglo. 

Za{tita biqa pesticidima 

êstu pretpostavku, da su dru{tva ugro- 

èna upotrebom pesticida za za{titu biqa 

(suncokret, uqana repica) kroz zaga|ene 

zimske zalihe hrane, demantovala su intenzivna 

istraìvawa na doma}em i me|unarodnom 

terenu. 

Higijena sa}a 

Osnovna opasnost zaraze nastaje zbog nedovoqne 

higijene, posebno kod mladog legla. 

Oni koji vode ra~una o blagovremenoj i 

redovnoj zameni sa}a, mogu izbe}i ovakvu 

opasnost. Na àlost, ne shvataju svi p~elari 

ovaj problem dovoqno ozbiqno. 

Pa{a na ~etinarima 

Kasna pa{a na ~etinarima i stalni prinos 

velikih koli~ina medqike dovodi do 

obustave radova na leglu. Ovakav „preokret 

legla“ ne{to kasnije prati „preokret p~ela“. 

Na samom kraju pa{e, na osnovu broja 

p~ela, moèmo predvideti daqi razvoj dru- 

{tava. Spajawe slabijih dru{tava sa ja~im 

omogu}uje wihovo uspe{no zimovawe. Skladi{tewe 

ve{ta~ke hrane za zimu ({e}erni 

sirup) boqe podnose oja~ana dru{tva i to 

bez ikakvih problema i negativnih posledica. 

Takvih problema uop{te ne}e biti ako 

prihranu blagovremeno dodajemo, od kraja 

avgusta do sredine septembra. Neposredno 

pre dodavawa prihrane (ve} u avgustu) treba 

primeniti dobro deluju}i tretman mravqom 

kiselinom, radi za{tite zimskog legla 

od prevelike zaraze varoom. Zbog svog 

dejstva na zatvoreno leglo, va`no je znati 

da tretman mravqom kiselinom ima prednost 

od 12 dana u pore|ewu sa svakim drugim 

sredstvom. 

Recept za uspeh: Jako i zdravo dru{tvo 

sa dosta prirodne hrane! 


Vremenski uslovi 

Lo{a priprema za predstoje}u zimu ne 

zna~i ujedno i gubitak dru{tva. P~elar je 

naj~e{}e ka`wen od prirode tek kada su 

zimski uslovi jako nepovoqni za zimovawe 

p~ela. 

Na osnovu analize podataka u Hohenhajmu, 

gubitak p~ela je naj~e{}e uslovqen lo- 

{im vremenskim uslovima u januaru i februaru. 

[to su ovi meseci hladniji, utoliko 

vi{e dolazi do gubitaka p~ela. Pored same 

temperature, bitne su i temperaturne 

razlike. êsta temperaturna kolebawa, 

smena uobi~ajenih prole}nih temperatura i 

mraza, kao {to je to bilo tokom zime 

2004/2005, {kode posebno slabijim dru{tvima 

i mogu izazvati gladovawe i pored dovoqnih 

zaliha hrane. P~ele koje svakodnevno 

ugiwavaju, u uslovima jakog mraza se sakupqaju 

na gomilu i zatvaraju leto. U takvim 

uslovima preporu~uje se {iroko otvarawe 

leta, a kao za{tita od mi{eva stavqa se re- 

{etka. 

Stepen o{te}ewa 

Jo{ od po~etka istraìvawa, pre 20 godina, 

stepen o{te}ewa od varoe nije se promenio 

(grafikon 1). Jedno p~eliwe dru{tvo 

u toku leta znatno boqe podnosi zaraènost 

varoom nego u zimskom periodu. I jaka 

dru{tva je boqe podnose nego slaba. Tako u 

avgustu jedno normalno dru{tvo sa 20 000 

p~ela moè da podnese zarazu sa 10 000 varoa. 

Ako se blagovremeno primeni tretman 

protiv varoe, pre po~etka uzgoja legla za 

zimske p~ele, {to zna~i jo{ u avgustu, dru- 

{tvo moè sasvim normalno da se razvija. 

Jaka zaraènost letwih p~ela ne uti~e zna- 

Zbog jake zaraènosti varoom, dru{tva koja su 

za kratko vreme izgubila mnogo p~ela, poja~anim 

stvarawem legla poku{avaju da nadoknade takav 

gubitak. Na àlost, to je bezuspe{an poku{aj. 

~ajno na o{te}ewe wihovog legla za zimske 

p~ele, ako je to leglo pravovremenim tretmanom 

po{te|eno varoe tokom svog razvoja. 

Tako|e je veoma zna~ajna ja~ina dru{tva 

i u septembru. Ja~a dru{tva, sa leglom za 

zimske p~ele, uspe{no prebrode zarazu sa 

5 000 varoa u septembarskom/oktobarskom 

periodu. Ali, slabija dru{tva u ovom periodu 

ve} imaju problema sa 2 000 varoa. Dru- 

{tva su najosetqivija u zimskom periodu. U 

slu~aju da su zimske p~ele zaraène varoom 

sa vi{e od 10%, moè se ra~unati na wihovo 

zna~ajno o{te}ewe. Ovakav stepen o{te- 

}enosti zavisi i od toga da li dru{tva u 

zimskom periodu odgajaju leglo (verovatno 

se misli na toplije klimate, genetsku 

predodre|enost ili neke abnormalne situacije 

– primedba urednika). Dru{tva tokom 

zime boqe podnose varou ako ne gaje leglo. 

Na ovo treba obratiti pa`wu i prilikom 

selekcije p~ela na toleranciju prema varoi. 

O{te}ewe zimskih p~ela varoom tokom 

wihovog razvoja u leglu, vidqivo je tek nakon 

uginu}a letwih p~ela. êsto takva dru- 

{tva bez ikakvih problema prihvate i prerade 

prihranom dodatu hranu. Propadawe 

dru{tava je propra}eno pojavom osaka}enih 

p~ela. 

Zakqu~ak: 

blagovremeni i kvalitetan tretman! 

Najve}a gre{ka koja dovodi do gubitaka 

u zimskom periodu je neadekvatan tretman 

protiv varoe u periodu pre prihrawivawa. 

Veliko padawe varoe veoma lako dobija pogre{no 

tuma~ewe. Nebitno je koliko varoa 

otpadne, ve} je bitno koliko je varoa preostalo 

u dru{tvu. Ako varoa padne u velikom 

broju, a u ko{nici je zapravo ima jo{ mnogo 

vi{e (samo {to to p~elar ne zna ili ne ume 

da spozna – primedba urednika), zimsko leglo 

je ipak o{te}eno. Zato je veoma va`no 

da se zaraènost pre tretmana dobro proceni 

(o tome je P~elar vi{e puta pisao, u 

skorije vreme u brojevima za jul 2004. na 

strani 302, kao i za januar 2005. na strani 

22 – primedba urednika) i zatim prate efekti. 

I druge bolesti se javqaju usled prevelike 

zaraènosti varoom. Zato se te bolesti 

nazivaju i sekundarnim bolestima. Kvalitetan 

tretman varoe uklawa i takve bolesti. 

P~elar koji varou ima pod svojom kontrolom, 

nema potrebe za brigom. 


ULTR TRASTR STRUKTU UKTURA A I BAKT BAKTERIJSKA 

JSKA 

INFEKC KCIJA JA POVREDA P DA KOJE K JE 

NAPRAVI NA VAROA A KOD K D LUTKE LUTKE 

PÊLE P 

Dr vet. med. Ghazwan Kanbar, Prof. dr Wolf Engels 

Fäkultat für biologie, Zoologisches institut, Entwicklungsphysiologie, Eberhard Karls Universität, Auf der Morgenstelle 

28, 72076 Tübingen, Germany 

Priredila: Zorica Grego 

[teta koju p~elama donosi azijski ektoparazit 

Varroa destructor je uglavnom posledica 

zaraènosti doma}ina, lutke p~ele. U 

poklopqenoj }eliji legla, ènski paraziti 

prodiru kroz integument doma}ina na pogodnim 

mestima da bi sisali hemolimfu. 

Zbog uzastopnog hrawewa majke parazita i 

wenih potomaka, ovi otvori se drè otvorenim 

sve do ispred samog imaginalnog presvla~ewa 

p~ele. Od tog trenutka pa na daqe 

nastupa zarastawe i tako se spre~ava bakterijska 

infekcija po{to se odrasla p~ela 

izlegne iz za{ti}ene sredine (pokrivene 

}elije legla). Me|utim, na otvorenim povredama 

oko 15–30% ispitivanih lutki doma}ina 

otkrivene su kolonije razli~itih 

bakterija, {to je uglavnom zavisilo od nivoa 

zaraènosti }elije legla parazitom. 

Male otvore na integumentu lutke je te{ko 

otkriti, ali se povrede mogu u~initi vidqivim 

obeleàvawem specifi~nom bojom. 

Ultrastruktura povreda na lutkama, kolonije 

bakterija i proces zarastawa su dokumentovani 

nizom elektronskih mikrofotografija. 

Uvod 

Ektoparaziti iz roda Varroa su poznati 

kod azijskih medonosnih p~ela, od kojih je 

poznato devet ìvih Apis vrsta (Koeniger i 

Koeniger, 2000). Svi ìvotni stadijumi varoa 

se hrane iskqu~ivo hemolimfom p~ela 

po{to probu{e doma}ina svojim predwim 

o{trim pipcima (Smirnow, 1979; Donzé i 

Guerin, 1994). Takozvana zapadna medonosna 

p~ela (Apis mellifera), sa 24 podvrste ra{irene 

{irom Evrope, Afrike i Bliskog Istoka 

(Ruttner, 1988) je tokom posledweg veka 

inficirana parazitom Varroa destructor. Do 

ovoga je do{lo preko kontakata sa srodnom 

Apis cerana kao posledica transporta p~eliwih 

dru{tava {irom sveta i p~elarskih 

projekata u zemqama u razvoju (Matheson, 

1993). Danas je varooza glavni problem u 

p~elarewu sa dru{tvima A. mellifera (De 

Jong, 1997). Varroa Destructor je porodica nedavno 

izdvojena od Varroa jacobsoni Oud. 

(Anderson i Trueman, 2000). 

@ivotni ciklus varoe se moè podeliti 

na foreti~ku fazu, gde su ènke samo prika~ene 

na odrasle p~ele, i na reproduktivnu 

fazu koja se provodi u poklopqenim }e- 

Slika 1a: 

Lutka truta starog 16–17 dana sa malim 

ubodom (strelica) obeleènim tripan-plavom 

bojom sa trbu{ne strane na drugom trbu{nom 

segmentu. 

Slika 1b: 

Detaq pokazuje da su o{te}ene }elije epiderma 

uz ivicu povrede upile tripan-plavu boju. 

Slika 1c: 

Probu{en otvor na integumentu lutke truta 

starog 19–20 dana: povreda na po~etku 

zarastawa, kutikula ve} braonkasta. 


lijama legla, a u koje ènski 

paraziti prodiru neposredno 

pre poklapawa (Infantidis 

i Rosenkranz, 1988). U jo{ 

otvorenu }eliju legla, radilice 

polaù veliku koli~inu 

hrane za larvu u koju ènke 

varoe urawaju (Ifantidis, 

1988). Posle poklapawa }elije, 

ove rezerve larva pojede 

u roku od 5 sati. Parazit 

se na taj na~in osloba|a i 

odmah po~iwe da sisa hemolimfu 

p~ele (Steiner et al, 

1994). U fazi posle ishrane 

larve L5 i tako|e na ispru- 

ènoj larvi se hrane ènke 

varoe koje probijaju jo{ 

uvek mekanu kutikulu doma- 

}ina na razli~itim mestima 

(Garrido et al, 2001; G. Kanbar 

i W. Engels, neobjavqeni podaci). 

Kona~no probijawe 

otvora za hrawewe se zatim 

obavqa tokom presvla~ewa 

ispruène larve, koje traje 

samo oko 1 ~as (Donzé i Guerin, 

1994), o~igledno pre 

sklerotizacije kutikule 

lutke. Kod lutke truta, gotovo 

svi probu{eni otvori 

su sme{teni na trbu{noj 

plo~ici drugog segmenta trbuha, 

ali je kod radilice 

oko ~etvrtina otkrivena na 

mezotoraksu. Mesto za hrawewe 

koristi ènka varoe i 

wen potomak tokom cele faze 

lutke (G. Kanbar i W. Engels, 

neobjavqeni podaci). 

Prvo jaje se ne oplo|uje i 

razvija se u mu`jaka (Rehm i 

Ritter, 1989). Oplodwa kod 

odraslih ènki varoa nastupa 

u poklopqenoj }eliji legla 

pre izlegawa p~ele. 

Povrede od varoe se mogu 

u~initi vidqivim bojewem 

tripan-plavom bojom (G. 

Kanbar i W. Engels, neobjavqeni 

podaci). Zbog stalnog 

hrawewa parazita na odraslim 

jedinkama i nimfama, 

zacelivawe otvora je spre- 

~eno do nastupawa zarasta- 

wa pre imaginalnog presvla~ewa. 

Razni mikroorganizmi 

se mogu unositi kroz 

otvore, iako se retko pokazalo 

da se vektorski prenose 

upravo varoom (Wiegers, 

1988; BrØdsgaard et al, 2000). 

Kod otvorene povrede, koja 

uvek sadrì i hemolimfu 

p~ele, ~esto su otkrivane 

kolonije bakterija. Recimo, 

identifikovan je uzro~nik 

evropske truleì legla Melissococcus 

pluton (Kanbar et 

al, 2002). Prema skorijim posmatrawima, 

kolaps dru- 

Slika 2a: 

Odrasli trut sa deutonimfom varoe koja sisa hemolimfu 

na povredi na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta 

(strelica), tipi~na pozicija uboda ènke varoe tokom 

presvla~ewa lutke. 

Slika 2b: 

Detaqi slike 2a koji pokazuju mu{ku deutonimfu koja se hrani. 

Slika 2c: 

Se~waci deutonimfe su uba~eni u male, jo{ uvek nezarasle 

otvore rane (strelice). 

Slika 2d: 

Jo{ jedna gotovo zarasla povreda sa nepravilnim rasporedom 

}elija epiderma, sa istom pozicijom otvora kao na slici 2c 

i tako|e na trutu. 


{tva, koji se obi~no de{ava 

kod evropske medonosne p~ele 

usled te{ke varooze, 

uglavnom prate razne, nove 

kosmopolitske virusne infekcije 

(BrØdsgaard et al, 

2000). Ciq na{e trenutne 

studije je pra}ewe sudbine 

dugotrajnih povreda na lutki, 

uglavnom SEM analizom. 

Struktura uboda, bakterijska 

infekcija rane i weno 

zatvarawe tokom presvla~ewa 

odrasle p~ele ili lutke 

p~ele su dokumentovani po 

prvi put. Za budu}e studije o 

Slika 3a: Zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog 

segmenta zrele radilice u ovojnici. 

Slika 3b: Detaq slike 3a pokazuje da je prvi korak u zatvarawu 

povrede sakupqawe hemocita izme|u sitnih otvora koji se drè 

otvorenim. 

Slika 3c: Povreda sa leve strane toraksa lutke radilice stare 

16–17 dana, sa kolonijom bakterija. 

Slika 3d: Detaq slike 3c: kolonija bakterija identifikovanih 

kao Melissococcus pluton. 

Slika 3e: Delimi~no zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog 

abdominalnog segmenta lutke truta starog 17–18 dana. 

Slika 3f: Detaq slike 3e pokazuje inficiranost ove povrede kolonijom 

jo{ uvek neidentifikovanih bakterija. 

preno{ewu virusa i bakterija, 

potrebno je detaqno 

poznavawe nutricionih veza 

izme|u varoe i p~ele doma- 

}ina. 

Materijali i metode 

Medonosne p~ele 

i paraziti 

Kori{}ena su dru{tva 

krawske rase, koja se gaje na 

p~eliwaku Univerziteta u 

Tubingenu. Sve ogledne ko- 

{nice su ostavqene bez kontrole 

varoe tokom letwe sezone 

da bi se dobio veliki 

broj parazita za studiju. Pored 

toga, uzorci sa}a (koje je 

sadràlo pokriveno trutovsko 

leglo koje je kori{}eno 

za hvatawe ènki parazita) 

su uzimani iz raznih dru- 

{tava. Zimi je sakupqano 

leglo iz dru{tava koja su 

dràna u zatvorenoj prostoriji. 

Paraziti koji su zarazili 

na{ p~eliwak su identifikovani 

kao Varroa Destructor 

prema molekularnogeneti~kom 

utvr|ivawu wihovog 

mitohondrijalnog haplotipa 

(C. Garrido et al, u 

pripremi). Uzimani su uzorci 

legla zaraènog varoom u 

svim stadijumima razvoja 

lutke. Starost legla posle 

polagawa jaja je procewena 

na najbliì dan prema spoqa{nosti 

i pigmentaciji. 

Ozna~avawe bojom 

i snimawe povreda 

na integumentu lutke 

elektronskim 

mikroskopom 

Ubodi na medonosnim 

p~elama koje napravi varoa 

su u~iweni vidqivim i locirani 

bojewem tripan-plavom 

bojom, ~ime su obojene 

o{te}ene }elije epiderma 

oko rane (G. Kanbar i W. Engels, 

neobjavqeni podaci). 

Isto vaì i za krajwe pro- 


u{ene otvore koje napravi 

ènka varoe tokom presvla- 

~ewa lutke p~ele. S obzirom 

da je neobojene ubode te- 

{ko utvrditi, naro~ito u 

raznim fazama lutke, tretman 

tripan-plavom bojom se 

~esto primewivao da bi lokalizovao 

povrede koje su 

kasnije prou~avane elektronskom 

mikroskopijom 

(SEM). Razvijena je odgovaraju}a 

tehnika varirawem 

procedura fiksirawa. Lutke 

p~ela su fiksirane u glutaraldehidu 

(1,0 mM) sa 

tamponom od kakodilata 

(pH 7,2) tokom 2 sata, a zatim 

2 sata pod vakuumom za 

boqe prodirawe i pola sata 

ispirawa u tamponu. Posle 

postepene dehidratacije u 

etanolu, primewen je tretman 

pod CO2 na kriti~noj 

ta~ki. Sasu{ene lutke su 

postavqene, poprskane zlatom 

i paladijumom i povrede 

su prou~avane elektronskom 

mikroskopijom (Cambridge 

Instruments Stereoscan 250 

Mk. II). 

Rezultati 

Tokom po~etnog hrawewa 

jedne varoe u poklopqenoj 

}eliji legla, larva doma- 

}ina je probu{ena na razli- 

~itim pozicijama. Ova mala 

kratkoro~na mesta za hrawewe 

je bilo te{ko lokalizovati 

jer mogu brzo da se zatvore 

zato {to je integument 

larve, pokriven tankom 

kutikulom, veoma elasti~an. 

Samo se u stadijumu 

ispruène larve broj uboda 

smawivao, obi~no na dva. 

Ovi su se obi~no nalazili 

na {estom abdominalnom 

segmentu i iznova su kori- 

{}eni za hrawewe ènke parazita. 

Kona~ni otvor koji 

ènka napravi tokom presvla~ewa 

lutke doma}ina je 

obi~no bio na trbu{noj 

strani drugog abdominalnog 

segmenta p~ele doma}ina 

(slika 1a) i dràn je otvorenim 

nekoliko dana (slika 

1b), sve do kraja stadijuma 

lutke. Tokom ovog perioda, 

pre~nik povrede je pove}an 

sa 40–60 na 80–120 mikrometara 

i okruèn je uo~qivijim 

}elijama (slika 1c). Samo 

oko ~etvrtina lutki ra- 

dilica ima ova stalna mesta 

za hrawewe sme{tena na toraksu 

(slike 3c, 4a). Druge 

lokacije uboda su se javqale 

samo u 2–3% slu~aja. 

Zatvarawe povrede je pokrenuto 

gomilawem hemocita 

u centru, a ne ingresijom 

}elija epiderma (slika 2), 

koja je prime}ena kasnije. 

Me|utim, ponekad paraziti 

Slika 4a: Probu{en otvor sa leve strane toraksa (strelica) 

na lutki radilice stare 16–17 dana. 

Slika 4b: Ova povreda je duboko probu{ena 

i doseè kroz kutikulu u hemocel. 

Slika 4c: Posle delimi~nog uklawawa kutikule, tri mawe-vi{e 

zarasle povrede (strelice d–f) su vidqive na drugom 

abdominalnom segmentu lutke truta starog 21–22 dana 

sa delimi~no uklowenom kutikulom. 

Slika 4d: Nekoliko malih otvora je ostalo na jednoj od povreda, 

ali samo jedan otvor na drugoj -e- i tako|e na tre}oj -f- povredi. 


koji sisaju na nimfama (slika 2b) povredu 

drè otvorenom ~ak i kod formiranih odraslih 

jedinki pre rastvarawa ovojnice, naro~ito 

kod trutova (slika 2a). Oni ubacuju 

svoje predwe pipke i se~wake u male otvore 

na integumentu koji su ve} u fazi zarastawa 

(slika 2c). U ovakvim uslovima, proces zarastawa 

povrede je ostajao nedovr{en do neposredno 

pre izlegawa imaginalnog truta 

(slika 2d). Obi~no nekoliko dana pre izlegawa 

p~ele, povreda, sada sa smawenim pre~nikom, 

je bila mawe-vi{e zarasla (slika 

3a), iako su neke mawe rupe ~esto jo{ uvek 

bile vidqive (slika 3b). 

U ranama na grudima lutke radilice ~esto 

se razvijaju velike kolonije bakterija 

(slika 3c) kao i u ubodima na abdomenu lutke 

truta (slika 3e). Kod ispitivanih otvora 

su prime}ene razne vrste. Neke od globularnih 

formi su identifikovane kao M. 

Pluton (slika 3d), a prona|ene su i neke jo{ 

neutvr|ene duguqaste vrste (slika 3f). Kod 

lutki radilica, otvori su nekada otkriveni 

i na bo~noj strani toraksa (slika 4a). Ove 

povrede izgledaju kao duboke rupe koje se 

{ire u mi{i}e koji leè ispod. 

Naro~ito u slu~ajevima vi{estruke zaraènosti 

jedne iste }elije legla, otkriveno 

je nekoliko povreda, obi~no jedna blizu 

druge na trbu{noj plo~ici na poèqnom 

mestu za hrawewe drugog segmenta abdomena 

(slika 4c). âk i tri rupe (slika 4d–f) mogu 

normalno da zarastu do stadijuma zrele 

p~ele jo{ uvek u ovojnici. Tako je proces 

zarastawa deo formirawa za~etka imaginalnog 

integumenta na kraju metamorfoze, 

ukqu~uju}i sekreciju i sklerotizaciju odrasle 

kutikule. 

Diskusija 

Zapadna medonosna p~ela je relativno 

nov doma}in varoe (De Jong, 1997). Ali, originalna 

doma}a vrsta, A. cerana, je o~igledno 

toliko blisko srodna A. mellifera (Ruttner, 

1988) da je nekoliko puta do{lo do promene 

me|u vrstama doma}ina bez problema 

po parazite (Kovac i Crailsheim, 1987). Me- 

|utim, ima posledica kod zaraènih dru- 

{tava A. mellifera (Büchler, 1992). Glavna 

razlika u pona{awu ovog parazita je masovna 

invazija ènskih parazita u }elije legla 

radilica, {to dovodi doma}ina u opasnost 

(Murilhas, 2002), {to je karakteristika koja 

nikad nije prime}ena kod dru{tava prvobitnog 

doma}ina (Koeniger et al, 1981; Tewar- 

son et al, 1992). Iako nema poznatih detaqa o 

odabiru mesta za hrawewe od strane reproduktivnih 

ènki varoe u poklopqenim }elijama 

legla truta A. cerana, pretpostavqa 

se da je izrazito specifi~na lokalizacija 

uboda, konkretno kod lutki trutova A. mellifera 

ista kod obe vrste doma}ina. Mali 

broj uboda i wihovo precizno locirawe smo 

protuma~ili kao osobinu ènke parazita 

da ograni~ava eksploataciju doma}ina 

(Kanbar i Engels, neobjavqeni podaci). Po- 

èqna mesta za hrawewe na nièm abdominalnom 

segmentu insekata doma}ina su tako|e 

poznata kod parazita drugih familija 

(Baker, 1991). 

Mogu}nost odràvawa redovno kori- 

{}enih otvora za hrawewe osnovni je preduslov 

za ishranu nimfalnog potomstva parazita. 

Sa druge strane, to je materinsko 

razmnoàvawe koje upra`wava samo ènski 

parazit tokom kratkog perioda presvla~ewa 

ispruène larve i lutke i ne traje duè 

od jednog sata (Donzé i Guerin, 1994). S obzirom 

da se pokazalo da oko 15–30% povreda 

na lutkama koje smo ispitivali sadrì kolonije 

bakterija, a nije se mogao utvrditi 

odgovaraju}i stepen mortaliteta, takve sekundarne 

infekcije o~igledno nisu fatalne 

po doma}ina. Na{a posmatrawa ukazuju 

da rano zacelivawe povreda treba da bude 

mogu}e tokom faze lutke, ali ovo obi~no 

spre~ava stalno sisawe hemolimfe, ~ime se 

mali otvori odràvaju ~ak i u toku krajweg 

procesa zacelivawa. Pre nego {to se imaginalna 

p~ela izlegne iz svoje }elije legla, 

koja ostaje poklopqena tokom celog perioda 

metamorfoze doma}ina i reprodukcije 

parazita, zatvaraju se sve povrede. Tako se 

zatvarawe kutikule zavr{ava pre nego {to 

odrasla p~ela u|e u neza{ti}enu sredinu 

gnezda i okoline, kada bi otvorene povrede 

koje je varoa napravila omogu}ile ulazak 

mnogih patogena. 

Da li zatvarawe povreda na lutki zavisi 

ne samo od zgru{avawa hemocita, ve} tako- 

|e i od reakcije imuniteta p~ele doma}ina, 

ostaje otvoreno pitawe. Indukovana ekspresija 

apidaecin gena kao konkretan odgovor 

na bakterijsku i gqivi~nu infekciju 

preimaginalnih stadijuma p~ele (Casteels et 

al, 1989) i ukqu~ivawe proteina Apis dorsal 

u odgovaraju}u signalnu kaskadu (Fan, 2001) 

jo{ nisu prou~eni u kontekstu zarastawa 

povreda koje varoa napravi na integumentu 

lutke. 


VI[ I[ENA NAMENSKA SKA 

MRE@A MRE@AST 

STA 

PODW DWAÂ Â 

S obzirom da nosi celokupnu 

teìnu ko{nice, podwa~a 

mora da ima odgovaraju}u 

~vrsto}u, naro~ito kod 

sele}eg p~elarewa. Pored 

toga, dobra podwa~a u kombinaciji 

sa zbegom moè da 

olak{a ve}i deo poslova na 

p~eliwaku. Kad sam odlu~io 

da izradim podwa~u sopstvene 

konstrukcije to sam 

imao u vidu. Veliki broj 

profesionalnih p~elara 

p~elari sa klasi~nom podwa~om. 

Me|utim, {to se ti- 

~e sakupqawa polena i lake 

kontrole opadawa varoe 

(prirodno ili od prepara- 

Zoran Petrovi} 

18310 Bela Palanka 

Ul. 11. oktobar br. 13 

(018) 856-543 

(063) 360-323 

zokip@sezampro.yu 

ta) apsolutna prednost je na 

strani mreàste podwa~e. 

Pogotovu je mukotrpno sakupqawe 

polena spoqnim 

hvata~ima – postavqawe 

hvata~a, privikavawe p~ela, 

~e{}i odlasci na p~eliwak… 

Sa postoje}im re{ewima 

mreàste podwa~e nisam 

bio zadovoqan uglavnom 

zbog cene ili komplikovanosti 

izrade, nedovoqne 

~vrsto}e ili na~ina sakupqawa 

polena. Cenu podwa- 

~e sam poku{ao da smawim 

pove}awem funkcionalnosti, 

a ~vrsto}u originalnim 

re{ewem konstrukcije. 

Konstrukcija podwa~e 

Osnovni delovi podwa~e 

su: dve bo~ne stranice visine 

85 mm, predwa i zadwa 

stranica (koje su razli~ite 

visine) i ram ì~ane mreè 

(slika 1). Svi ovi delovi su 

me|usobno spojeni u kompaktnu 

celinu. Spoj stranica 

na uglovima podwa~e, kao 

i wihov spoj sa ramom ì~ane 

mreè vidi se na slici 1. 

Ovakva drvena konstrukcija 

obezbe|uje izuzetnu ~vrsto- 

}u podwa~e. @i~ana mreà 

je sa okcima 3×3 mm. 

Kao {to se vidi ova podwa~a 

ne poseduje poletaqku. 

O tome je ve} pisano u P~elaru. 

U bagremovoj pa{i sam 

skinuo poletaqke kod polo- 


vine dru{tava i bio odu{evqen kako su 

p~ele nepogre{ivo poga|ale leto bez poletaqke. 

Uo~io sam da kod ko{nica bez poletaqki 

prilikom sletawa, p~ela u jednom 

momentu bude malo ispod visine leta, da bi 

u slede}em momentu pogodila leto ili eventualno 

predwu stranu ko{nice. Kod ko{nica 

sa poletaqkom na tom putu se ispre~i poletaqka 

gde je p~ela prinu|ena da sleti, a 

potom „pe{ice“ da u|e u ko{nicu. Ovo se 

jo{ boqe videlo kod rojeva privremeno sme- 

{tenih u transportne kutije, gde je leto 

otvor pre~nika 18 mm i gde p~ele tako|e 

nepogre{ivo poga|aju sami otvor. Problem 

se lako sagledava ako se samo podsetimo 

prirodnog stani{ta p~ela. Hiqadama godina 

p~ela ulazi u otvor koji se skoro uvek nalazi 

na vertikalnoj povr{ini (bilo u sta- 

blu drveta, bilo u steni), bez ikakve horizontalne 

poletaqke. Kod ove podwa~e poletaqku 

je zamenila predwa stranica podwa~e 

(vertikalna povr{ina ispod leta), {to se 

vidi na slici 1, kao i na fotografijama. 

Prilikom testirawa podwa~e imao sam utisak 

da je laknulo p~elama, a laknulo je i meni 

jer ne moram vi{e da vodim ra~una o poletaqci. 

Regulator leta je letvica sa izrezanim 

zimskim i letwim letom. U bagremovoj 

pa{i leto je {irom otvoreno. 

Konstrukcija hvata~a polena 

Prilikom konstrukcije hvata~a polena 

osnovni zahtev je bio jednostavnost izrade i 

jednostavnost postavqawa odnosno upotrebe. 

Na slici 1 i na fotografijama se vidi 

da je hvata~ polena izra|en od par letvica, 

izme|u kojih je postavqena plasti~na re- 

{etka hvata~a koja moè da se okre}e oko 

svoje gorwe ivice. Na taj na~in je omogu}eno 

da se vr{i sakupqawe polena u poloàju 

1, odnosno da se prekine sa sakupqawem po- 

lena postavqawem re{etke u 

poloàj 2. Cela konstrukcija 

hvata~a je postavqena na komadu 

lesonita koji ima ulogu 

da spre~i provla~ewe p~ela 

kroz re{etku prilikom izlaska 

iz ko{nice, kao i da spre- 

~i padawe truwa i delova uginulih 

p~ela u polen. Hvata~ 


se jednostavno postavqa 

uvla~ewem kroz leto, 

nakon skidawa letvice 

regulatora leta. Tom 

prilikom re{etka hvata~a 

sama zauzima polo- 

àj 1 (slika 1). Vreme 

postavqawa je maksimalno 

dvadesetak sekundi 

i istog momenta po- 

~iwe skidawe polena. 

Nema privikavawa p~ela 

jer leto ostaje apsolutno 

na istom mestu. 

Na levoj i desnoj strani 

hvata~a su postavqene 

ì~ane beàlice kroz 

koje p~ele izlaze iz ko{nice. Da bi uo~ile 

svetlost od spoqa, u lesonitu su izrezani 

otvori (slika 1), i za kratko vreme p~ele 

po~iwu da koriste beàlice. Rad p~ela se 

odvija kao da se ni{ta nije dogodilo. U prvobitnoj 

verziji hvata~a beàlica je bila 

postavqena iznad lesonita na sredini leta, 

kao {to je bilo opisano u nekom od brojeva 

P~elara. Prilikom probe desila se tragikomi~na 

situacija. Naime, p~ele nikako nisu 

htele da prolaze kroz re{etku hvata~a, 

ve} su se gomilale na letu i ubrzo su po~ele, 

prave}i mali grozd, da ulaze u ko{nicu kroz 

ì~anu beàlicu namewenu izlazu p~ela. 

Jo{ ve}e razo~arewe bilo je to kad sam primetio 

da p~ele iz ko{nice izlaze kroz re- 

{etku hvata~a, a ne kroz beàlicu. Tada sam 

odlu~io da beàlicu postavim u stranu, 

ujedno sam preradio hvata~ da svi delovi budu 

ispod lesonita i izrezao otvor u lesonitu 

(slika 1). Slede}eg dana je situacija bila 

izvanredna, kao {to je i opisano. Ukoliko 

èlimo da prekinemo sakupqawe polena za 

neko vreme, re{etku hvata~a postavqamo u 

poloàj 2 (slika 1). To se radi jednostavano, 

p~elarskim noèm podignemo re{etku hvata~a 

i ispod we postavimo letvicu 

10×10 mm koja je zadràva u poloàju 2 i 

p~ele bez provla~ewa ulaze u ko{nicu. Kad 

èlimo prikupqawe polena, pomenutu le- 

tvicu samo izvu~emo i re{etka hvata~a zauzima 

poloàj 1. Kada je van upotrebe, hvata~ 

se nalazi u zbegu ili pod krovom ko{nice, 

obzirom da je wegova visina svega 26 mm. 

Fijoka podwa~e 

Fijoka je ura|ena od ~etiri letvice {irine 

40 mm. Povr{ina fijoke je ista kao i 

unutra{wa povr{ina podwa~e. Dno fijoke 

je ura|eno od livene plasti~ne mreè sa okcima 

1 mm. Fijoka se izvla~i sa zadwe strane 

podwa~e. Ne mora da ima nikakvo dodatno 

vo|ewe, obzirom da se nalazi izme|u bo~nih 

stranica podwa~e, a dimenzionisawe je 

izvr{eno tako da se i fijoka oslawa na postoqe 

ko{nice. Po dubini, fijoka je ura|ena 

za 10 mm kra}a od unutra{we mere ko- 

{nice, {to }e joj omogu}iti jo{ jednu funkciju, 

prilikom prihrawivawa za dopunu rezerve 

hrane. Osnovna funkcija fijoke je sakupqawe 

polena, koji propada kroz mreù 

podwa~e. Obzirom na veli~inu fijoke, cirkulaciju 

vazduha kroz obe mreè, kao i to da 

je potpuno za{ti}ena od ki{e, ne moramo 

svaki dan da odlazimo na p~eliwak u vreme 

skidawa polena. Pored ovoga fijoka ima i 

funkciju da onemogu}i dolazak p~ela tu|ica 

na mreù podwa~e i direktan kontakt sa 

p~elama u ko{nici, {to i te kako ima uticaja 

na prinos meda u tihoj livadskoj pa{i, 

kao i na mogu}nost dobrovoqne tihe grabe- 

ì koja se izgleda ponekad odvija preko 

mreàste podwa~e. U zimskom periodu na 

dnu fijoke se nalazi novinska hartija na koju 

pada truwe od vo{tanih poklop~i}a. Obzirom 

da je izvla~ewe fijoke lako i jednostavno, 

~e{}om zamenom novinske hartije 

postiè se izvanredna higijena ko{nice. 

Fijoka podwa~e 

u kombinaciji sa zbegom 

Postoji jo{ jedna dobra mogu}nost kori- 

{}ewa fijoke u prihrawivawu p~ela u velikim 

obrocima, za dopunu rezervi hrane. 

P~elari koji nemaju Milerove hranilice 

obi~no se dovijaju sa raznoraznim plasti~nim 

posudama ili {erpama u zbegu, {to 

predstavqa dodatni izdatak i rad u dono{ewu 

i odno{ewu tih posuda. Fijoka nam se 

nalazi pri ruci, a radi se u kombinaciji sa 

zbegom, ili u nedostatku zbega sa praznim 

polunastavkom. Fijoka se postavqa u zbegu 

direktno na satono{e (slika 2), a onih 

10 mm koliko je kra}a od unutra{we mere 

ko{nice omogu}ava prolaz p~elama. Obzi- 


om da je dno fijoke mreìca, 

pre sipawa sirupa preko 

fijoke se postavqa obi~na 

plasti~na folija, koja mora 

da prelazi stranice fijoke. 

Na ovaj na~in smo dobili 

hranilicu zapremine skoro 

7 litara. Obzirom da su ko- 

{nice obi~no nagnute napred, 

sipawem do 3 centimetra 

visine staje oko 5 litara 

sirupa. U avgustovskom 

prihrawivawu, kod dru{tava 

koja nemaju hrane, dovoqno 

je sipati tri puta po ~etiri 

litra, koliko otprilike 

prose~no dru{tvo preuzme 

za jednu no}. Stavqawem 

jedne {ake obi~ne slame 

preko sirupa, sigurno 

spre~avamo davqewe p~ela. 

Ovo se moè uraditi i komadom 

stiropora, po 10 mm 

mawim od unutra{wih mera 

fijoke, koji bi uvek stajao u 

zbegu. Zimi zbog utopqavawa, 

leti zbog velikih vru- 

}ina. Zbeg se radi od ~etiri 

stranice visine 85 mm kao 

i kod podwa~e, {to upro- 

{}uje celokupnu izradu ko- 

{nice. Ako u zbegu postavimo 

plasti~nu mreù preko 

satono{a, dimenzija spoqnih 

mera ko{nice, poklopna 

daska postaje suvi{an 

deo. Pored izbacivawa poklopne 

daske, na ovaj na~in 

smo dobili i stalni hvata~ 

propolisa, obzirom da p~ele 

lepe otvore na mreìci. 

Kad èlimo da skinemo 

propolis, mreìcu jednostavno 

smotamo u rolnu i 

stavimo u zamrziva~. Posle 

nekoliko ~asova mreìcu 

ispravimo, ~ime dobijamo 

~ist propolis. Prilikom 

prihrawivawa p~ela, ovu 

mreìcu pomerimo za desetak 

milimetara unazad, ~ime otvaramo prolaz 

p~elama i ujedno {titimo mreìcu fijoke 

kako i wu p~ele ne bi zatvorile propolisom. 

U slu~aju potrebe intervencije poga- 

~om u zimskom periodu, skidamo samo krov i 

pomeramo plasti~nu mre- 

ìcu. Za ovu operaciju potrebno 

je da mreìcu ise- 

~emo u obliku slova P (vidi 

fotografiju). Uznemiravawe 

p~ela skidawem poklopne 

daske je izbegnuto. 

Kad nema poga~e p~ele same 

zalepe propolisom ise- 

~eni deo mreìce. Utopqavaju}i 

materijal je iznad 

mreìce (stiropor). 

Kad se radi o novinskoj 

hartiji, u zimskom periodu 

moè da se stavi i ispod 

mreìce, direktno na satono{e, 

kako bi se izbeglo 

stvarawe prekomerne vlage. 

U prole}e novinska hartija 

ide iznad mreìce. 

Prilikom seobe p~ela, 

mreìca ide preko zbega, a 

ispod krova. Kad smo ve} 

kod zbega i prihrawivawa, 

stimulativno prihrawivawe 

moè da se vr{i plasti~nim 

fla{ama od 1,5 litara, 

o ~emu je pisano u 

P~elaru. Mreìca u zbegu 

se tako|e pomera unazad i 

preko we dolazi plasti~na 

fla{a puna sirupa na ~ijem 

dnu je izbu{eno nekoliko 

rupica. Broj rupica 

zavisi od toga za koliko 

dana ho}emo da p~ele preuzmu 

{e}erni sirup. 

Ovo je relativno jednostavna 

i funkcionalna 

podwa~a, dobre ~vrsto}e. 

Nema `lebova i klinova, 

po kojima klizi lesonit 

ili ram sa mreìcom, {to 

obi~no vremenom postane 

problem pri izvla~ewu i 

uvla~ewu. Lako je i jednostavno 

prikupqawe polenovog 

praha. Nema poletaqke. 

Postoji mogu}nost 

prihrawivawa u velikim 

obrocima, ~ime prestaje potreba za Milerovom 

hranilicom i poklopnom daskom uop- 

{te. ^vrsto}a, funkcionalnost i izbacivawe 

pojedinih delova ko{nice, ~ine ovu podwa~u 

jeftinim i solidnim re{ewem. 


UPOTR TREBA A I KOR K I[]EWE I[ WE 

PARNI PA H TOPI T ONI ON KA PR P I 

TOPQE PQEWU U PÊLI P WEG WEG 

VOSKA Dragutin Gaji} 

Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, gdguta@hotmail.com 

Ako poku{avate da èqe utkate u svoje 

mogu}nosti, onda svakako ne}ete mo}i da 

pobegnete od draèsne lepote koju jo{ uvek 

~uva p~eliwi vosak. Naime, {ta je zapravo 

p~eliwi vosak? 

Vosak p~eliwi je produkt vo{tanih 

`lezda p~ela radilica kojim one izgra|uju 

vo{tano sa}e. Hemijski sastav mu je veoma 

sloèn. Prema Temnovu (1966) p~eliwi vosak 

sadrì 15 razli~itih hemijskih jediwewa 

koja se mogu svrstati u tri grupe: slobodne 

masne kiseline (13,5–15%), esteri 

(70,4–74%), vi{i ugqovodonici 

(12,5–15,5%). îst vosak sadrì i oko 

0,03% mineralnog ostatka. 

Boja voska prilikom stvrdwavawa vo- 

{tanih ogledalaca je bela, ali pri izgradwi 

sa}a u wemu se rastvara propolisna smola, 

koja sadrì bojenu materiju hrizin, od 

koje vosak dobija ùtu do naranxastu boju. 

Ponekad moè da ima zelenkastu boju. Od 

dugog i jakog zagrevawa, kao i od topqewa u 

gvozdenim, aluminijumskim i bakarnim sudovima, 

vosak potamni i ~vrstina mu opadne, 

usled ~ega i vo{tane osnove od takvog 

voska imaju smawenu ~vrstinu. Tamno je obojen 

i vosak od starog, pocrnelog sa}a u kojem 

je negovano leglo. Zato, vosak dobijen u sun- 

~anim topionicima je uvek ~istiji i svetliji 

od voska dobijenog ce|ewem na drugi 

na~in. 

îst vosak nema ukus, ali ima prijatan 

miris meda, koji poti~e od eteri~nih uqa 

prenesenih preko polena sa odgovaraju}ih 

medonosnih biqaka. Rastopqen vosak ima 

ja~i miris od stvrdnutog. Ako prilikom topqewa 

u vosak dospe propolis, dobijeni vosak 

miri{e na propolis i ima nizak koeficijent 

~vrstine, zbog ~ega je nepogodan za 

izradu vo{tanih osnova. Fizi~ko-hemijski 

kvalitet p~eliweg voska zavisi u najve}oj 

meri od na~ina topqewa istog. Za topqewe 

p~eliweg voska qudi su od samog saznawa za 

wega koristili razli~ite naprave (kao i 

danas). Jedan od na~ina koga sam i ja od skora 

prihvatio posle mnogo toga ranije kori- 

{}enog je topqewe p~eliweg voska u prototipu 

ameri~kog parnog topionika na drva, 

struju ili gas, za ramove. S obzirom da P~elarska 

kompanija „ROJ“ iz Trstenika proizvodi 

i druge parne topionike, a neke od 

wih sam i koristio pre no {to sam se odlu- 

~io za parni topionik na drva, opisa}u ih, 

sve radi potpunijeg uvida. 

Elektri~ni parni topionik okrugli, zapremine 

35 litara, ima prikqu~ak na mre- 

ù od 220 V, greja~ od 2 kW (9), termoregulator 

temperature vode u zidovima topionika, 

posudu za vo{tinu ili voskovarinu. 

Pre svake wegove upotrebe, obavezno napuniti 

zidove duplikatora do vrha vodom, 

kroz otvor 5, pa ukqu~iti u mreù. Nakon 

svakog sata rada napuniti duplikator vodom. 

Bez vode greja~i }e pregoreti. Voda u 

duplikatoru se tro{i isparavawem. Slavinu 

za oticawe voska (7) otvoriti tek kada se 

pojavi para na poklopcu za puwewe duplikatora 

vodom (5). Slavinu otvoriti samo toliko 

da moè da isti~e vosak. Potpunim 

otvarawem slavine, smawujete temperaturu 


unutra{wosti duplikatora, a time i usporavate 

topqewe voska. Plo~u za pritiskawe 

vo{tine, postaviti ispod poklopca (3), 

koji nakon stavqawa vo{tine u perforirano 

cedilo (6), dobro zabravite (3), da ispod 

wega ne izlazi para i sa navrtkom (4) ne vr- 

{iti pritisak na vo{tinu sve dok iz duplikatora 

isti~e vosak. Kada se zavr{i prirodno 

istakawe voska iz vo{tine pod uticajem 

pare i na slavini izlazi samo para, zapo~eti 

sa postepenim zavijawem navrtke (4) 

na presi i ce|ewem voska pod pritiskom 

(ukoliko izvr{ite pritisak i gwe~ewe vo- 

{tine pre prirodnog isticawa voska pod 

uticajem samo vodene pare, u duplikatoru se 

stvara kompaktna struktura, iz koje je kasnije 

te{ko odvojiti vosak). Dobro je da se 

vosak iz duplikatora ista~e u posudu sa vodom, 

koja treba dodatno da isfiltrira 

vosak. 

Elektri~ni parni topionik 

za ramove prima pet ramova sa 

izgra|enim osnovama. 

Postupak 

je isti 

kao i za 

duplikator, 

samo 

{to se 

sav vosakotopiprirodnimputem,delovawem 

vodene 

pare i bez pritiska. Nakon isticawa voska, 

skinuti poklopac (2), izvu}i ramove jedan 

po jedan, udarcima rama o tvrdi predmet istresati 

otpad sa rama dok je jo{ vru}e. 

Topionik parni na drva za ramove, koristi 

se isto kao i prethodno opisani samo 

{to se umesto elektri~ne energije koriste 

~vrsta goriva ili gas. Va`no je napomenuti 

da pre po~etka rada ili ponovne 

upotrebe treba obavezno 

naliti vode, jer bez we 

mogu da vam pregore greja~i 

i bez we topionici ne funkcioni{u. 

Va`no je tako|e 

upozoriti da pre pu{tawa u 

rad treba proveriti ispravnost 

ure|aja, naro~ito 

elektro ure- 

|aja za 

proizvodwu 

pare 

bez pritiska. 

Ure- 

|aj mora 

biti propisno 

umreèn 

sa uzemqewem. 

Topionik 

parni na drva 

sve ovo prethodno 

ne traì, daleko se 

brè i efikasnije radi i ono {to je najva- 

`nije iskqu~eni su tro{kovi elektri~ne 

energije i transporta ramova na za 

to pogodno mesto. 

Samo na ovaj 

na~in isce|eni 

vosak 

je kvalitetan i tek 

tada ima {iroku primenu. On 

je jo{ i danas nezamenqivi materijal 

za izradu vo{tanih 

osnova za potrebe p~elarstva. 


Sem toga, koristi se za impregnirawe kablova, tkanina, koè i 

drveta u proizvodwi boja za obu|u, parketnih masti i linoleuma, 

u metalolivarstvu, za galvanske i skulpturne odlivke, u gravirawu 

stakla, u hemijskoj i opti~koj industriji, u kozmetici za spravqawe 

kremova i {minke, vojnoj industriji, za polirawe auta, kao 

i u drugim proizvodwama. Vosak, isto tako, ima primenu u spravqawu 

lekova i flastera za le~ewe furunkula, tuberkuloze 

koè i drugih ko`nih oboqewa. U nekim zemqama se 

spravqaju vitaminizirane vo{tano medne bombone koje 

skidaju zubni kamenac, u~vr{}uju desni i poja~avaju lu~ewe 

pquva~ke i èluda~nog soka, ~ime se poboq{ava razmena 

materija. 

Samo parni topionici mogu da obezbede kvalitetan 

prirodni vosak, da izvr{e dezinfekciju rama i ìce, jer je temperatura 

iznad 120 °C. 

TOPI ONI ON K 100% 

Aleksandar Bikar, Ul. Mitropolita Stratimirovi}a br. 43, 21205 Sr. Karlovci 

(021) 881-656, (063) 562-428, albi@teamnet.ws 

Ovaj topionik topi apsolutno sav vosak 

bez ostatka i to za veoma kratko vreme (od 

10 do 15 minuta za {arù od 10 ramova sa}a). 

Kod nas i u svetu postoji bezbroj tipova 

topionika i ve}ina tj. 99% ne zadovoqava 

po procentu isce|enog voska, po komplikovanosti 

rada, po vremenu trajawa topqewa 

ili po potro{wi energije. Taj problem je 

mu~io i mene mnogo godina dok u prole}e 

2002. godine nisam do{ao na spasonosnu ideju 

da ramove postavim u topionik isto onako 

kako oni stoje u ko{nici. Vi{e se ne mu- 

~im jer sve funkcioni{e perfektno. Sve je 

zasnovano na jednostavnoj ~iwenici da su 

}elije sa}a postavqene pod uglom jedna prema 

drugoj i da izme|u dve strane sa}a postoji 

satna osnova. Upravo taj me|uprostor je u 

stvari vosak koji sav iza|e, jer nema mogu}nosti 

da u|e u }eliju kokona odakle ga je nemogu}e 

izvaditi ~ak i presom jer je kokon 

~vrsta ~a{a koja ne propu{ta vosak. Zna~i, 

vosak je 100% isce|en i nalazi se u posudi 

sa vodom. 

Topionik je bio izloèn na Savetovawu 

p~elara u Novom Sadu 2004. godine i izazvao 

je veliko interesovawe, ali je do danas 

napravqeno samo nekoliko primeraka (Ku- 

~ani na Zlatiboru, 

Sremski Karlovci 

2 komada, 

Aleksinac) jer 

svi ve} imaju neki 

topionik i 

svoj sistem za pa- 

}ewe. A moè boqe. 

Evo kako. 

Topionik je 

izra|en od crnog 

lima debqine 

2,5 mm ili 3 mm 

(od prokrona je 

nepovoqno za 

prenos toplote) 


prema dimenzijama datim na crteù. Poklopac 

mora da dihtuje tako da para moè da izlazi 

samo na cev (lulu) koja iz tacne sprovodi 

vosak van topionika. Otvor na topioniku 

kroz koji viri lula tako|e se zatvara gumenim 

dihtungom (gumeni prsten od unutra- 

{we gume kamiona) koji slobodno stoji na 

luli i sluì kao sigurnosni ventil. Na taj 

na~in para greje lulu da se vosak ne stvrdne 

u woj s obzirom da je van toplog dela ure|aja. 

U topionik treba usuti 30 do 35 litara 

po mogu}nosti tople vode i postaviti butanski 

ili gasni gorionik ispod i sa~ekati 

da voda provri. Veoma je bitno podesiti vatru 

tako da voda stalno vri, ali ne prejako 

nego sredwe jako. Ako se ovako napravqen 

topionik jo{ izoluje sa 1 cm tvrde presovane 

staklene vune i tankim alu-limom spoqa 

onda je to posuda sli~na termos boci koja u 

radu {tedi energiju. U tako pripremqenom 

i poklopqenom topioniku temperatura je 

preko 105 °C, pa je izvr{ena i dobra dezinfekcija 

voska i ramova parom u trajawu od 

10 minuta za koje vreme u proseku 

iscuri vosak iz jedne {arè topqewa. 

Svakih 12 do 15 minuta mewati 

ramove za topqewe u korpi iz koje 

se uvek mora izbaciti i dro`dina 

(kokoni) iz prethodne {arè. 

Posle dve do tri {arè topqewa 

treba dodati 2 litra tople 

vode, tj. doliti vodu koja je isparila. 

Upozoravam da je pre stavqawa 

ramova u topionik poèqno da se 

skine propolis, jer on potpuno pocrni 

na drvetu ako se ne skine. 

Posle topqewa voska ramovi 

se po potrebi mogu iskuvavati u 

topioniku. Izvadi se tacna i perforirana 

korpa za ramove, a rupa 

kroz koju izlazi lula zatvori sa 

{rafom koji na obe strane zida 

topionika ima metalnu platnu i 

gumeni dihtung pa se zavrne i tako 

zatvori rupu. 

Napuni se do vrha i u vodu sa 

sodom se stavqa korpa sa po 10 ramova 

koje drè dve ìce za autogeno 

varewe sa dve kukice na krajevima 

koje se udenu u perforaciju 

korpe (sli~no savijenoj armaturi 

za betonirawe). Kao i kod drugih 

sistema iskuvavawa, treba skidati prqav- 

{tinu koja ispliva na povr{inu vode da se 

ne bi hvatala na ramove prilikom va|ewa. 

Za rad su potrebne samo gumene ili ko- 

`ne rukavice, jer je sve toplo od pare, i {iroka 

{pahtla za skidawe delova kokona koji 

se zalepe na unutra{wost korpe gde stoje 

ramovi, kao i za sakupqawe truwa koje se 

taloì u tacni za vosak. Najboqe je ako se 

naprave dve perforirane korpe od crnog 

lima (mlinsko sito, rupe do 2,5 mm), koje se 

naizmeni~no mewaju. Dok je jedna u topioniku 

druga se ~isti i puni sa novih 10 ramova. 

Nadam se da }e se svi p~elari sna}i u izradi 

ovog jedinstvenog topionika i biti zadovoqni 

wegovim u~inkom. 


SVE VE NA[E NA[ IZLO@BE @BE 

Ing. Vlastimir Spasi} 

Bulevar Nemawi}a br. 98/12, 18000 Ni{, (018) 531-754, (063) 8778-466 

Na jesewem pragu smo. A jesen je vreme 

p~elarskih manifestacija, koje se, pod razli~itim 

nazivima, organizuju u skoro svim 

ve}im mestima u Srbiji. Nesumwivo je da 

one imaju svoj ciq i opravdawe. Sadràji 

manifestacija su pored izlo`beno-prodajnog 

i obrazovni, ekolo{ki, kulturni pa i 

humani. Da li su time ostvarene sve mogu}nosti? 

Dosada{wa iskustva pokazuju da na{e 

p~elarske manifestacije samo delimi~no 

ostvaruju svoj ciq. Izlaga~i su uglavnom zadovoqni 

prodajom nekoliko desetina, na pojedinim 

izlo`bama i po nekoliko stotina 

kilograma meda. Naravno, pod uslovom da od 

strane pojedinih organizatora nije nametnuta 

nelojalna konkurencija, protivzakonitom 

zabranom izlagawa pojedinih vrsta meda. 

Kupci doma}i, uglavnom poznati. Prodaja 

iskqu~ivo na malo. 

Da li ovaj vid prodaje moè da zadovoqi 

p~elare u Srbiji, da li im obezbe|uje pokrivawe 

ulagawa i izvesnu stopu profita? 

Sasvim sigurno ne. P~elari u Srbiji u pogledu 

plasmana p~eliwih proizvoda, upu}eni 

iskqu~ivo na doma}eg kupca i trì{te, 

iz godine u godinu uve}avaju zalihe i ~ekaju 

boqe dane. A boqi dani, u uslovima ograni- 

~ene kupovne mo}i doma}eg potro{a~a i wenog 

daqeg pada, nikako da do|u. O~i uprte u 

inostranog kupca i trì{te vide nadu da bi 

tek izvozom moglo da krene na boqe. A strani 

kupac nikako da do|e. Ne dolazi, jer ga i 

ne zovemo. @ivimo u starim uverewima da 

to treba da uradi neko drugi umesto nas. Varamo 

se. Mi p~elari sami moramo da ga pozovemo. 

Na po~etku spomenute p~elarske manifestacije 

prava su prilika da iz inostranstva 

u goste pozovemo predstavnike multinacionalnih 

kompanija, veletrgovce, distributere, 

pakere i druge u svetu vode}e 

trgova~ke poslenike. 

Mi moramo prvi zapo~eti pregovore sa 

wima, prezentovati im na{e resurse i kva- 

litet proizvoda. Takvi pregovori ~esto 

traju dugo, po nekoliko meseci, mo`da i godina. 

Ali je tako to u poslovnom svetu. 

Strani kupac posmatra vas, va{ proizvod, 

va{e okruèwe. Ispituje sposobnost da izdrìte 

konkurenciju u pogledu cene, asortimana 

i kvaliteta proizvoda, uvozno-izvozni 

reìm, konzistentnost na novom trì- 

{tu i jo{ mnogo toga. Za sve ovo potrebno 

mu je vreme i da mu se pruì prilika. 

Na{e eventualno pozicionirawe na 

probirqivom zapadnom trì{tu traì 

idejnost, upornost, poslovnost i znatna ulagawa. 

Nijedno trì{te nije daleko, ako dobavqa~ 

ima dobar proizvod, menaxment i 

marketing, ako je pouzdan partner koji isporu~uje 

robu obe}anog kvaliteta u ugovorenim 

rokovima. 

Moja iskustva iz susreta sa p~elarskim 

poslovnim svetom, pre svega u Dablinu (Republika 

Irska) na Kongresu Apimondije 

2005. godine, ali i u nekoliko drugih prilika 

uveravaju me da imamo {anse. Sliku o na- 

{im mogu}nostima i naravima, stvorenu u 

nekom ranijem periodu, a koja ni malo nije 

ruì~asta, moramo sami da mewamo. 

Sve na{e izlo`be su prava {ansa za to. 


PÊLE TREBA TR VOLETI VO KAO KA 

I ^LANOVE ^LA VE PORODICE 

Pi{e: Petar @. \ergovi} 

Predrag Spasi} iz sela Popovac (nedaleko 

od Ni{a) veliki je zaqubqenik u p~ele 

i p~elarstvo. Po~eo je da p~elari pre 

dvadesetak godina i sada ima u velikom vo}waku 

pored ku}e 110 DB ko{nica i oko 35 

nukleusa sa po sedam ramova. Zaposlen je na 

èleznici. U radu oko p~ela pomaè mu supruga 

Sneàna, za koju kaè da mu je i desna 

i leva ruka i sinovi Aleksandar i Nenad, 

studenti tre}e i ~etvrte godine Saobra}ajnog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Postao sam p~elar – kaè Predrag – po 

nagovoru kolega sa èleznice. Od prvih dana 

zavoleo sam p~ele. Do|em ku}i sa posla i 

prvo svratim u p~eliwak, sednem i pratim 

kako p~ele rade, a tek zatim odem u ku}u. 

Sinovi mali, pitaju me: A ti tata, najpre 

ide{ da vidi{ decu koja donose med, pa tek 

onda do|e{ da vidi{ nas! Pravi p~elari 

vole p~ele, a takav sam i ja. 

Pri~ale su mi kolege sa posla – nastavqa 

Predrag – da su wihovi preci zaposleni 

na èleznici imali znatno povoqnije 

uslove p~elarewa. Bilo je vi{e pa{a, mawe 

p~eliwih bolesti, a seoba p~ela na pa{e 

izme|u dva svetska rata bila je regulisana 

Zakonom. Zaposleni na èleznici imali su 

50% popusta za prevoz, a p~ele su prevoène 

prioritetno. U Ni{u je 1938. formirana 

@elezni~ka p~elarska zadruga, koja je snabdevala 

p~elare ko{nicama i ostalim pri- 

borom, kreditom na deset meseci. To je imalo 

veliki uticaj na razvoj p~elarstva me|u 

èlezni~kim radnicima i uop{te na sele}e 

p~elarewe. Pred drugi svetski rat i nakon 

wega, na prostorima Si}eva~ke klisure 

koncentrisano je na hiqade ko{nica iz raznih 

krajeva radi iskori{}avawa pa{e medonosne 

àlfije. 

Jesen, zimu, prole}ni razvoj na vo}noj 

pa{i i prvi rascvetali bagrem iskori{}avam 

u Popovcu. Na drugu bagremovu i livadsku 

pa{u selim 80 dru{tava u vi{e predele 

(Bojanine vode – Gorwa Studena), na obronke 

Suve planine. Tako radim preko deset godina, 

koriste}i svake godine tri pa{e. 

Imam dobrog prijateqa ~iji kamion pla}am 

medom i koji mi pomaè u selidbi. 

Osnovni ciq svih prole}nih radova je 

da pripremim dru{tva optimalne snage. Samo 

jaka i zdrava dru{tva, sa kvalitetnim 

maticama i dovoqnim prostorom i ventilacijom 

iskoriste pa{u i ostvare dobre prinose. 

Ovo zvu~i kao fraza, ali to nikako 

nije. Vodim evidenciju o maticama koje sam 

odgajam. Drugi uslov za razvoj kvalitetnih 

zajednica je prirodna hrana (med i polen), 

koje ne sme biti mawe od 15 kg u ko{nici. 

Kvalitetne matice i prirodna hrana uvek 

obezbe|uju dobro zimovawe i prole}ni razvoj. 

U neposrednoj pripremi dru{tava za iskori{}avawe 

pa{a, svaka zajednica mora da 

ima najmawe 8 satova sa leglom, puno plodi- 


{te i jedan polunastavak sa p~elama. Ako 

nema, vr{im dopunu iz nukleusa. Odli~no 

razvijene nukleuse sa kvalitetnim maticama 

preme{tam u normalna DB plodi{ta. 

Nukleuse koristim i za rojewe, gradwu sa}a 

i odgajawe matica. 

Na pa{i sve ko{nice imaju po 2 do 3 medi{ta 

sa devi~anskim sa}em, odvojena mati~nom 

re{etkom od plodi{ta. Ramovi u 

medi{tima su sa produbqenim }elijama. 

Berba meda kre}e se godi{we oko 50 kg 

po ko{nici, mada }e ova, 2006, biti medonosnija. 

Rekordna je bila 2000. godina kada sam 

sa obe bagremove i livadske pa{e imao prose~an 

prinos po dru{tvu od 72 kg meda. 

Kao i ostali p~elari, i Predrag spomiwe 

na{u nedovoqnu organizovanost za plasman 

meda, mada ima stalnih kupaca ~iji se 

broj uve}ava. Na p~elarskim manifestacijama 

i pija~nim tezgama Predragov med je 

traèn. Etikete na teglama pored ostalog 

imaju oznaku „Eko med“, a prisutan je i sertifikat 

o kvalitetu. 

Na svim ko{nicama ima duboke podwa~e 

sa mreàma, {to mu pomaè da kontroli{e 

nivo zaraènosti varoom. To obavezno ~ini 

krajem jula i po~etkom avgusta, kada matice 

prestaju da polaù jaja u trutovske }elije. 

Varoa se seli u p~eliwe leglo i na p~ele. 

Drugi period obavezne kontrole je po~etkom 

prole}a, neposredno pre po~etka polagawa 

jaja od strane matice u trutovske }elije. 

Tretira timolom i Perizinom kada utvrdi 

zaraènost preko tolerantnog praga. 

Posledwih godina vr{i obavezno tretirawe 

svih dru{tava oksalnom kiselinom u novembru. 

Predrag je veliki drug, dobar doma}in, 

primeran suprug i otac. 

Dobitnik je vi{e priznawa u Dru{tvu 

p~elara „Matica“ iz Ni{a, priznawa na 

p~elarskim manifestacijama za kvalitet 

meda i drugih p~eliwih proizvoda. Dodeqena 

mu je Zahvalnica SPOS-a, ali je i nosilac 

Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~elar. 

APIMETEOROLO[KA KA PROGN P GNOZA 

ZA A OKT OKTOBAR 

R 

Dejan Krecuq 

Mada se ve} po~etkom septembra mogla videti poneka iznova 

ocvetala vo}ka, a u ko{nicama obiqe propolisa kojim su 

sve rupice pozatvarane, {to moè biti naznaka rano dolaze- 

}e i o{tre zime, prema predvi|awima meteorologa oktobar 

}e karakterisati relativno blago vreme povoqno za okasnele 

radove na p~eliwaku. 

Ve} koliko u prvoj dekadi o~ekuje se lepo, suvo i toplo 

vreme sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati oko 

osmog i dnevnim oko dvadesetog podeoka 

Celzijusove skale. Posle 

kratkotrajnog zahla|ewa o~ekuje Vi{wa 

se jo{ jedan prodor toplog vazduha, procvetala 

a ako se ostvari predvi|awe da }e u 16. septembra 

prvoj polovini meseca biti samo ~etiri ki{na dana, takvo 

vreme u svakom pogledu pogodova}e i p~elama i p~elarima. po drugi put 

Ni u drugoj polovini meseca ne o~ekuje se zna~ajnije po- ove godine! 

gor{awe vremena, jedino {to }e temperatura lagano opadati 

kako se bliì kraj meseca. Kratkotrajno otopqewe u zadwoj 

sedmici treba neizostavno iskoristiti. 

U ve}ini krajeva vreme }e biti tiho, bez zna~ajnijeg i dugotrajnijeg 

vetra. U zavisnosti od okruèwa, na nekim lokacijama 

mogu}a je pojava jutarwe magle. 


PRVI RV ME\UNA NARODN DNI FORUM UM 

API MONDI MON JE O APITERAPIJI JI 

APIMEDICA 12-15. X 2006. 

Dejan Krecuq 

Od 12. do 15. oktobra ove godine u Atini 

}e se pod pokroviteqstvom Apimondije 

odràti Prvi me|unarodni forum o apiterapiji 

„APIMEDICA 2006“ na kojem }e, prema 

re~ima organizatora, biti izneta „najnovija 

saznawa koja treba da doprinesu boqem 

razumevawu i spoznavawu osnovnih pravila 

kori{}ewa proizvoda iz ko{nice u 

modernoj medicini“. 

Lekoviti ubod 

Narastawe problema u le~ewu bolesti 

uzrokovanih agensima koji su otporni na antibiotike 

potaklo je lekare {irom sveta 

da potraè jo{ kvalitetnije i efikasnije 

alternativne metode i sredstva u le~ewu. S 

druge strane, visoka cena mnogih oficijelnih 

farmaceutskih proizvoda ~ini ih nedostupnim, 

pa stoga i neodgovaraju}im za ve- 

}inu siroma{nog stanovni{tva sveta. Apiterapija 

je mogu}e re{ewe. 

Nakon Simpozijuma 1998. godine Apimondija 

je sna`no podràla rad na promovisawu 

terapeutske i dijetetske vrednosti 

apiterapije. Putem Stalne komisije za apiterapiju 

pro{irena su mnoga istraìvawa 

u bolnicama i ukqu~ene me|unarodne organizacije 

za implementaciju metoda u zdravstvenim 

ustanovama, pa }e skup biti prilika 

da lekari, nau~nici i stru~waci koji rade 

na razvoju apiterapije iznesu svoje diskusije. 

Istovremeno }e „Apiterapeutski nau~ni 

centar“ koji svestrano radi na izu~avawu, 

dokumentirawu i demonstraciji terapeutskih 

kvaliteta p~eliwih proizvoda, organizovati 

svoju tre}u godi{wu konferenciju. 

Na woj }e biti izneta najnovija saznawa 

relevantnih istraìva~a. O~ekuje se da 

}e prisustvo brojnih u~esnika biti od velike 

koristi da ova nova saznawa na|u primenu 

u praksi sa ciqem poboq{awa zdravqa i 

kvaliteta ìvota (Na{, nadamo se budu}i 

~lan redakcije iz Hrvatske, dr vet. med. 

Zlatko Tomqanovi}, poseti}e ovaj simpozijum, 

i obe}ao nam je iscrpni izve{taj – 

primedba urednika). 

Za detaqe pogledajte sajt www.apimedica2006.gr. 


Nova kwiga 

PÊLARSTVO, 

BOLESTI, 

[TETOÎNE 

U izdawu firme Evrotom iz Rume, ovih 

dana iza{lo je drugo, dopuweno izdawe kwige 

„P~elarstvo, bolesti, {teto~ine“, ~iji 

su autori Kalinka Gurgulova iz Bugarske i 

Toma Pavli} i Milenko Radosavovi} iz Srbije. 

Kwiga je sveobuhvatna i pokriva interesovawe 

kako p~elara, tako i po{tovaoca 

p~ele i potro{a~a p~eliwih proizvoda. 

P~elarima }e svakako najzanimqiviji delovi 

kwige biti oni gde se mogu pro~itati 

novi pogledi na ìvot p~eliwih zajednica, 

ali i suzbijawe bolesti i parazita p~ela. 

Vi{e od tre}ine kwige posve}eno je op- 

{tim p~elarskim temama, sa velikim brojem 

u praksi stalno potrebnih informacija. 

Sve informacije su date veoma pregledno, 

bez suvi{nih i nepotrebnih re~i. Kwiga 

je pisana sa porukom racionalnosti u 

p~elarstvu, {to je imperativ dana{wice. 

Po{to su detaqno opisani i osnovni postulati 

p~elarstva (tipovi ko{nica, rokov- 

Novi CD 

MOJE PÊLICE 

Na p~elarsku Novu godinu, prvog avgusta 

ove godine, na{ poznati p~elarski pisac 

Dejan Krecuq objavio je svoju tre}u digitalnu 

kwigu „Moje p~elice“. Posle p~elarima 

ve} poznate male {kole p~elarstva 

„Moj mali p~eliwak“ koja je bila prvenac u 

p~elarskom digitalnom izdava{tvu na ovim 

balkanskim prostorima, pro{logodi{wi 

p~elarski almanah „Moje p~elice“ bio je 

prvi iz niza koji se, kako je autor obe}ao i 

obe}awe ispunio, nastavqa i ove godine. 

Kako autor u uvodu kaè: „Kao i samo p~elarstvo 

koje je kwiga koja se nikada do kraja 

ne moè pro~itati, i ovaj almanah raste. 

U wemu je i prethodni, ali i jo{ toliko 

novog – moè se slobodno re}i da je on 

kao sna`na ko{nica kojoj neprestano dodajemo 

medi{ne nastavke“. 

Ono {to digitalnu kwigu razlikuje od 

klasi~ne, {tampane na hartiji, to je wena 

multimedijalnost. Pored izvanrednog kvaliteta 

ilustracija, originalnih fotogra- 

nik radova po mesecima, 

biologija 

p~ela), kwiga se 

moè preporu~iti 

i po~etnicima. 

Deo o bolestima 

p~ela je u najva- 

`nijim segmentima 

veoma detaqan i 

prakti~an, razumqiv 

svakom. 

Iako kwiga pokriva 

tretman parazita 

i bolesti 

svim registrovanim 

preparatima, moramo da naglasimo da je 

ovo prva kwiga koja jasno ukazuje na to da 

na{i nacionalni propisi treba da defini- 

{u maksimalno dozvoqene koli~ine varoacida 

u p~eliwim proizvodima, i kao re{ewe 

predlaè harmonizaciju sa standardima 

Evropske Unije. 

Kwiga obiluje fotografijama, koje je 

ve}im delom snimio Toma Pavli}. Grafi~ko 

ure|ewe je mnogo boqe, dopadqivije i 

~itqivije nego u prvom izdawu kwige. Kwiga 

ima 194 strane. [tampana je na A5 formatu, 

na kunstdruku, sa tvrdim povezom. Mo- 

è se nabaviti kod izdava~a. 

fija i animacija, kwiga „Moje p~elice“ nam 

pruà mogu}nost da ponegde stranica „oìvi“, 

da se pretvori u filmsko platno na kome 

p~ela ubada i otkida àoku, varoa ma{e 

pipcima, ali i da se poslu{a zvuk sa p~eliwaka 

ili saslu{a kratko predavawe. 

Digitalna kwiga „Moje p~elice“ je almanah 

za ovu godinu i sastoji se od 62 ~lanka 

iz aktuelne p~elarske problematike. 

Pored toga, tu su i p~elarske pri~e, mnogobrojne 

korisne informacije, linkovi za doma}e 

i strane p~elarske sajtove. Uz ove informacije 

lako je na}i odgovor na bilo koje 

pitawe iz oblasti tehnologije p~elarewa, 

p~elarskog trì{ta, apiterapije i 

mnogo toga. Ovaj almanah se ~ita, slu{a i 

gleda, pa ni broj od 380 ilustrovanih i animiranih 

slajdova nije obiman – to je prava 

poslastica za o~i i du{u svakog p~elara od 

po~etnika do velemajstora. 

Kwiga, zajedno sa po- 

{tarinom, staje 400 dinara. 

Korisni telefon 

je (063) 815-36-71, a mejl 

medija@hemo.net. 


VA@NA OBAVE[TEWA 

1) U okviru Ta{majdanske izlo`be meda 

odrà}e se tribina o novim pravcima 

udruìvawa p~elara radi prodaje meda. 

Vreme odràvawa tribine je planirano za 

subotu, 7. oktobar, u 11.30 ~asova u {atoru 

za okupqawe. Pozivamo p~elare da se okupimo 

i poku{amo da na|emo re{ewe za problem 

prodaje meda. 

2) VA@NO OBAVE[TEWE ZA UÊ- 

SNIKE IZLO@BE „PÊLARSTVO TA- 

[MAJDAN 2006“: Organizator manifestacije 

obave{tava sve izlaga~e da se dostavnim 

vozilima moè u}i najranije 4. oktobra 

2006. (sreda) od 8 ~asova na prostor Ta{majdanskog 

parka radi postavqawa {tandova 

ISKQUÎVO na ulazu kod Pravnog fakulteta, 

dok se ulaz iz pravca crkve Svetog 

Marka ne moè koristiti za ulaz ve} iskqu~ivo 

za izlazak vozila. Prilikom ula- 

ska u~esnici }e dobiti jedinstveni broj za 

izlo`beni {tand i dostavno vozilo. [tandovi 

se mogu postavqati najkasnije do 8 ~asova 

5. oktobra 2006. (~etvrtak), nakon ~ega 

ne}e biti mogu}e wihovo postavqawe. Molimo 

sve izlaga~e da pa`qivo razmotre 

Ugovor i Pravilnik i da najkasnije do 1. oktobra 

2006. dostave svu potrebnu dokumentaciju 

(OBAVEZNO ANALIZE PROIZVO- 

DA!!!) kako bi nesmetano i bez kaznenih odredbi 

Pravilnika ostvarili prava i obaveze 

iz Ugovora. U ciqu postizawa obostranog 

zadovoqstva, organizator moli u~esnike 

da se pridràvaju postignutog sporazuma 

i doprinesu uspehu manifestacije. Po pitawu 

cene proizvoda pozivamo izlaga~e da 

formiraju Savet izlaga~a i da se pona{aju 

po wegovim preporukama. Organizacioni 

odbor vam èli dobrodo{licu i zahvaquje 

na dosada{woj saradwi. 

Predsednik Organizacionog odbora, 

Neboj{a Milenkovi} 

DP „Resava“ iz Svilajnca organizuje 7. X 2006. izlo`bu 

DANI PÊLARSTVA RESAVE 2006. 

na Trgu Stevana Sin|eli}a, ispred robne ku}e u Svilajncu. 

Otvarawe izlo`be je u 10 sati. Pozivaju se p~elari, proizvo|a~i opreme i prijateqi 

p~elarstva da posete izlo`bu. Toma Jevremovi} 

UP „Kikinda“ iz Kikinde organizuje 7. X 2006. na trgu u centru tradicionalnu izlo- 

`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarewe 

DANI PÊLARSTVA – Kikinda 2006 

Sve~ano otvarawe je u 10 sati. Naknada za u~e{}e na izlo`bi je 500 dinara (pla}a 

se na dan izlo`be). Prijave se mogu vr{iti petkom i nedeqom od 9–12 sati: (0230) 33- 

974, UP „Kikinda“, Gen. Drap{ina br. 48. Organizacioni odbor 

II FESTIVAL MEDA ZREWANIN 2006 

Dru{tva p~elara „Milivoj Bugarski“ iz Zrewanina i „AKAC“ iz Mu`qe od 13. 

do15. X 2006. pod pokroviteqstvom SO Zrewanin i SPOV-a, na Trgu Slobode u Zrewaninu, 

organizuju svoj II festival. U sklopu izlo`be bi}e organizovana prodaja p~eliwih 

proizvoda, pribora, opreme i lekova za p~elarstvo. 14. X 2006. u prostorijama |a~ke 

menze doma Angelina Koji} – Gina bi}e odràna predavawa i okrugli sto: 

13.00 @ivoslav Stojanovi} – Suncokret, kako, kada i gde 

14.30 Graf Ferenc (predava~ iz Ma|arske) – Tehnologija p~elarewa nastavqa~ama 

16.00 Okrugli sto: Zdravstvena za{tita p~eliwih dru{tava i zakonska regulativa 

Organizator ostavqa mogu}nost obezbe|ewa tezgi za u~esnike, rasporeda {tandova 

izlaga~a i prava analize proizvoda. Pozivamo sve zainteresovane da svojim u~e{}em 

uveli~aju ovu manifestaciju. Pismene prijave poslati najkasnije do 7. X 2006: 

– Milosavqevi} Miladin, Vladimira Cvetkova 70, 23000 Zrewanin, 064/240-31-62, 

023/63-458. 

– Balint Jano{, Kozara~ka 5, 23206 Mu`qa, 064/164-57-56, 023/521-757 Ja{in Dejan 


12. X 2006, na Mihoqdan i veliki jesewi va{ar u Ivawici, odrà}e se 

II PRODAJNA PÊLARSKA IZLO@BA 

Organizatori: DP Ivawica, Op{tina Ivawica i MZ Ivawica. 

Program: Prodajna izlo`ba p~eliwih proizvoda, pribora i opreme za p~elarstvo, 

uz Savetovawe p~elara. Sve~ano otvarawe u 10 sati. Program se odvija na otvorenom 

prostoru. Informacije: (064) 337-43-53 i (063) 876-92-23. 

Predsednik DP Ivawica, Vladislav Mari~i} 

22. X 2006. godine u sali Komiteta u Smederevu u ulici Kraqa Petra I br. 12 

odrà}e se 

I REGIONALNO SAVETOVAWE PÊLARA 

PODUNAVSKOG I BRANIÊVSKOG OKRUGA 

09.00 Sve~ano otvarawe 

09.15 Mr sci. vet. med. Dragan ]irkovi}: Bolesti p~ela i p~eliweg legla 

11.15 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}: Prakti~na primena modernih nau~nih saznawa 

u suzbijawu ameri~ke truleì, nozemoze i kre~nog legla 

13.00 Mr sci. Naum Banxov: Suzbijawe bolesti p~eliweg legla (tehnolo{ko-biolo{ko-preventivno-genetskim 

metodama) 

8.00–16.00 Prodajna izlo`ba lekova i opreme za p~elarstvo 

– Pozivamo p~elare regiona i Srbije da prisustvuju ovom savetovawu. Obezbe- 

|ena je {tampana bro{ura sa izborom tema iz zdravstvene za{tite i le~ewa p~eliweg 

legla i p~ela sa Savetovawa. 

Za Organizacioni odbor, Dobrica Ivkovi}, predsednik DP Smederevo, (026) 671-200, (063) 8050-739 

Drugi Lipov sastanak 

DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume uspe- 

{no realizuje sve programske zadatke, posebno 

u organizaciji p~elarskih manifestacija. 

Na p~eliwaku Savi} Branka organizovan 

je drugi Lipov sastanak na kome su 

razmewene informacije i utisci sa bagremove 

pa{e i do~ekana lipova i suncokretova 

pa{a. 

Skup p~elara u Kru{evcu 

I pored mnogobrojnih apela upu}enih 

vo}arima putem televizije, radija i plakata, 

da vo}e ne prskaju u cvetu zbog mogu}eg 

trovawa p~ela, p~elari u nekim delovima 

rasinskog okruga su imali dosta gubitaka 

zbog nedostatka savesti pojedinih vo}ara. 

Najgore su pro{li vo}ari na podru~ju sela 

Suvaje i Kupaca. Tim povodom, dru{tvo p~elara 

„Bogoqub Konstantinovi}“ je organizovalo 

skup svih p~elara tog kraja na p~eliwaku 

Aran|ela Radisavqevi}a iz Suvaje. 

Gosti su bili stru~waci za vo}arstvo i za- 

{titu biqa, kao i diplomirani pravnik koji 

je govorio o zakonskim merama koje se mogu 

preduzeti protiv nesavesnih vo}ara. 

Ovaj doga|aj je sniman od strane dve lokalne 

televizije i prikazivan u nekoliko 

emisija. Doma}in 

ovog skupa, p~elar 

koji se preko 

50 godina druì 

sa p~elama, pokazao 

je svima koji 

su bili prisutni 

svoj uzorni p~eliwak, 

svoj na~in 

p~elarewa i svoju 

neizmernu qubav 

prema p~elama. 

Svaka ~ast na 

urednosti i znawu! 

Nenad Marinkovi} 


Udruèwa p~elara iz Prijedora („Prva p~ela“ i „Omarska“) pod pokroviteqstvom 

Op{tine Prijedor i Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike 

Srpske organizuju manifestaciju 

DANI MEDA „PRIJEDOR 2006“ 

u ulici Kraqa Petra I Oslobodioca od 19 do 21. X 2006. 

Pozivamo zainteresovane iz Srbije da se do 10. X 2006. prijave (prijava za u~e{}e i 

Pravilnik o uslovima za u~e{}e na internet stranici www.opstinaprijedor.org). Izlo- 

`ba traje sva 3 dana. Moète kontaktirati Tatjanu Mari}: ul. Petra Petrovi}a Wego- 

{a 13, 99 387 52 211-200, faks: 99 387 52 211-200, psspd@poen.net. 

19. X 2006: 

10.00–10.45 Sve~ano otvarawe sa osve{tawem meda 

11.00–12.00 Likovna sekcija O[ iz Prijedora crta motive iz p~elarstva 

12.00–13.00 Degustacija meda i kola~a za decu 

16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prednosti i korisni efekti primene p~eliwih proizvoda 

i p~eliweg otrova 

20. X 2006. 

14.00–16.00 Predavawa u sali R@R-a, uz pomo} „USAID LAMP“: 

– Mr vet. med. Violeta Santra~: Naj~e{}e bolesti p~ela i zdravstvena za{tita 

p~ela 

– Mr Goran Mirjani}: Uzimqavawe p~eliwih zajednica 

16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prakti~na primena p~eliweg otrova u le~ewu artritisa 

i drugih oboqewa 

21. X 2006. 

17.00–18.00 Kulturno-umetni~ki program 

18.00 Dodela diploma i medaqa za ocewivawe meda i dodela nagrada i diploma za 

osvojeno 1, 2. i 3. mesto na Manifestaciji 

19.00 Zatvarawe manifestacije 

Predsednik organizacionog odbora, Marko Pavi}; Predsednik Udruèwa, Radovan Ke~an 

Aktivnosti 

zlatiborsko-moravi~kih p~elara 

Realizacija godi{weg Programa rada 

Regionalne Asocijacije Zlatiborsko-Moravi~kog 

okruga, nastavqena je organizovawem 

PRVE zvani~ne izlo`be p~eliwih 

proizvoda i preparata na bazi meda na Zlatiboru 

„Miris meda i bora – Zlatibor 

2006“. 

Iako ove godine nije u{la u zvani~an 

program turisti~kih aktivnosti Zlatibora, 

rukovodstvo op{tine âjetina iza{lo 

je u susret Asocijaciji i dozvolilo „prekoredno“ 

okupqawe p~elara na najprometnijem 

mestu ove srpske lepotice na kojoj je, kako 

kaù, bilo i do 20 000 gostiju. 

Bilo je lepo biti na Zlatiboru 12. i 13. 

avgusta i pro{etati pored Jezera (Kraqeve 

vode), gde su kao niska bisera bili pore- 

|ani lepo osmi{qeni i ure|eni {tandovi 

ma{tovitih p~elara Nove Varo{i, Prijepoqa, 

Priboja, Rudnika, â~ka, Poège, 

Uìca, Kragujevca, [apca, Leskovca… 

Poneki kupci hteli bi svaki eksponat 

meda da opipaju, vaqda da se uvere da nije 

slu~ajno neka prevara! ûla se i qutwa starije 

gospo|e, kako je to cena meda na jednom 

{tandu (B. Stojanovi}, Uìce) 200 dinara 

za kilogram, a kod Zlataraca i Prijepoqaca 

500 dinara! Kaè, nema smisla, ne pitaju- 

}i se da li ima razlike u poreklu i kvalitetu 

pore|enih medova! 

Izlo`bu na Zlatiboru je otvorio potpredsednik 

op{tine âjetina Milan Lazovi}, 

istakav{i nadu da }e prva manifestacija 

podariti najsla|e i najzdravije origi- 


nalne darove prirode sa jasnom porukom da 

se uloì zajedni~ki napor da ovakva manifestacija 

u|e u zvani~nu turisti~ku kartu 

i ponudu Zlatibora. 

Epitet najure|enijeg {tanda uz izuzetan 

asortiman, ponese {tand Zlatiborca Milovana 

Kostadinovi}a. 

Izlo`bu je posetio predsednik SPOS-a 

@ivoslav Stojanovi}. Obi{ao je sve {tandove, 

sa svima porazgovarao, a na prelepoj 

terasi nacionalne ku}e „Zlatni bor“, uz kafu, 

susreo se sa predsednicima i nekim p~elarima 

Asocijacije. 

Svi izlaga~i su se odazvali akciji „tegla 

meda u humane svrhe“ a predsednik Asocijacije 

je predstavnike izlaga~a i p~elara 

~astio kafom i pi}em i zahvalio se na u~e- 

{}u. 

Organizacioni odbor je uloìo poseban 

napor i trud da sve protekne u najboqem redu, 

a pored predsednika, ~lanovi su bili, 

profesor Petar Jevtovi}, p~elar iz âjetine 

i sudija, Qubi{a Radulovi}, p~elar sa 

Zlatibora. 

Predsednik Asocijacije i Organizacionog odbora, 

\oko Ze~evi} 

Sajam u Kijevu 

Zamislite teritoriju Ta{majdanskog 

parka, onda je umawite 5 puta, i na taj prostor 

smestite isti broj posetilaca kao {to 

ih bude na Ta{majdanskoj izlo`bi. Tako izgleda 

prostor pored Instituta p~elarstva 

na periferiji Kijeva ve} 5 godina krajem 

avgusta. Ove godine je predsednik Ukrajine 

Viktor Andrijovi} Ju{~enko naredio da se 

sajam odrì i u Muzeju arhitekture nedaleko 

od Instituta, na prostoru 20 puta ve}em 

od Ta{majdana, i u Pe~erskoj lavri, pa su 

izlaga~i od 18. do 20. avgusta 2006. mogli da 

biraju mesto za izlagawe! Jedan od dragih 

gostiju na prvim sajmovima pre vi{e godina 

bio je predsednik p~elara Srbije Mihajlo 

Filipovi}, koji je bio vrlo dobar rukovodilac. 

Predsednik Ukrajine zajedno sa porodicom 

svake godine pose}uje sajam jer je i 

sam p~elar i voli p~elarstvo. Gotovo svake 

godine na sajam dolazi i patriot p~elarstva 

Toma Pavli} iz Srbije, direktor Evrotoma 

iz Rume. Wegov Varotom kupuju ovde sa velikim 

zadovoqstvom, s tim da ga ve} tre}u godinu 

u avgustu nema dosta. 

Na ~elu sa Ju{~enkom osnovana je nova 

dru{tvena organizacija „Bratstvo p~elara 

Ukrajine“, a Ju{~enko je po~asni predsednik. 

Dràvna dotacija p~elarima Ukrajine 

ove godine iznosi 3 miliona dolara, na 2,5 

miliona p~eliwih dru{tava, {to je najve}a 

dotacija u istoriji zemqe. Pri~a da Ukrajini 

ima vi{e meda nego {to je potrebno nije 

ta~na, nagla{ava Ju{~enko, ve} treba qude 

nau~iti da jedu med, jer ga Ukrajinci tro{e 

mawe nego bilo koji drugi narod Evrope. Ju- 

{~enko savetuje da se radi vi{e na marketingu 

(bro{ure o medu, emisije, filmovi, 

formirati Domove meda, stvoriti dru{tveni 

program i stalno pomagati penzionere, 

siro~ad i invalide). Na àlost, u Ukrajini 

se zatvaraju neke p~elarske {kole, koje su 

Ukrajini potrebne. 

Petru{a Vasilij, 

glavni urednik ukrajinskog ~asopisa Pasika 


Med je lek za dug vek 

Pod ovim nazivom je 19. avgusta u Prijepoqu 

odràna prva p~elarska izlo`ba. 

Otvorili su je potpredsednik op{tine Senad 

Luinovi} i predsednik SO Prijepoqe 

Dragan Svi~evi}. Vidno zadovoqni, zajedno 

sa vrednim predsednikom Dru{tva Munibom 

Kapixi}em obi{li su {tandove. Lepu 

priredbu priredila su deca de~jeg vrti}a, a 

p~elari su im se oduìli prikupqenim medom. 

P~eliwak Radi{e @arkovi}a ugostio 

je p~elare i pokazao im na~in selidbe p~e- 

la lakim prikolicama. Gosti izlo`be bili 

su predsednici svih udruèwa Asocijacije 

Zlatiborsko-Moravi~kog okruga. Tik uz 17 

{tandova p~elara, organizator je priredio 

promopult sa kog je nutricionista @ivka 

Vlajkovi} davala savete okupqenim gra|anima 

o pravilnoj upotrebi i lekovitim 

svojstvima p~eliwih proizvoda. Na kraju 

dana odràno je predavawe za p~elare na temu 

suzbijawa varoe. 

Rodoqub @ivadinovi} 

Izlo`ba na Zlataru 

UP „Zlatarka“ iz Nove Varo{i organizovalo 

je II izlo`bu Zlatarskog kraja 26. 

VIII 2006, u okviru manifestacije Dani 

Zlatara. Predsednik Udruèwa Dragoqub 

Xuverovi} je pozdravio sve goste i posetioce, 

zahvaliv{i se i sponzorima bez ~ije po- 

mo}i izlo`be ne bi bilo. Skup je pozdravio 

i direktor RH centra „Zlatar“ koji je obezbedio 

prostor za izlo`bu, gospodin Desimir 

Mrdovi}. Izlo`bu je otvorio pokroviteq, 

predsednik Turisti~ke organizacije 

„Zlatar“ Mi}o Rogovi}. P~elare je pozdravio 

i predsednik Asocijacije p~elara Zlatiborsko-Moravi~kog 

okruga \oko Ze~evi}. 

Za goste iz Ariqa i lokalne p~elare 

organizovan je izlet brodom po Zlatarskom 

jezeru, a gosti iz Smederevske Palanke posetili 

su p~eliwak Dragana Divca u Bistrici 

i manastir Mile{eva kod Prijepoqa. 

U kongresnoj sali RH centra predavawe 

o apiterapiji infekcija organa za disawe, 

toksi~nog oboqewa jetre i o uticaju mle~a 

na nivo holesterola i triglicerida odràla 

je dr med. Verica Milojkovi}. 

Dragoqub Xuverovi}, predsednik 

Izlo`ba u Gra~anici 

Povodom Velike Gospojine, u Gra~anici 

je 28. VIII odràna tre}a izlo`ba „P~elarstvo 

2006“. Organizator je DP „Trmka“ iz 

Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Gra- 

~anici. 

Predsednik Dru{tva Stojan Jovanovi} 

rekao je da su p~elari na ovim prostorima 

zabeleìli jo{ jednu lo{u sezonu i dodao 

da je izlo`ba organizovana samo zahvaquju- 

}i wihovoj istrajnosti i upornosti. Pored 

lo{eg vremena, na to je uticala i ~iwenica 

da se vi{e ne seju industrijske biqke (jer 

suncokret nema kome da se proda). Uslovi u 

kojima ìve Srbi ve} sedmu godinu uti~u i 

na smawewe broja p~elara. Problem je i 

plasman, jer se u gradove ne ide iz bezbednosnih 

razloga. Ciq izlo`be je i da se gra|anima 

ukaè na to da med nije lek, ve} zdrava 

hrana, rekao je Jovanovi}, dele}i prisutnima 

publikaciju SPOS-a. 

Izlo`bu je otvorio Slavi{a Nikoli}, 

koordinator op{tine Pri{tina, pohvaliv- 

{i aktivnosti p~elara koji poku{avaju da 


probude nadu u boqe sutra. Porazgovarao je 

sa svakim od 12 izlaga~a. 

Zbog ~este ki{e, bilo je malo posetilaca, 

ali je ostalo zadovoqstvo me|u p~elarima 

zbog druèwa i razmene iskustava. 

R. Krsti} 

Prvi susreti p~elara Srbije 

U okviru Dana {qive, u Blacu su 2. septembra 

odràni Prvi susreti p~elara Srbije 

u organizaciji UP „Blace“ i Regionalne 

asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne 

Srbije. Ideja je da ovi susreti 

postanu tradicionalni i da nalik Kamenovu 

u prole}e, okupe p~elare Srbije krajem 

leta i ponude im jo{ vi{e sadràja, lepo 

druèwe, kvalitetna predavawa, bogat program 

i najve}i izbor opreme za p~elarewe. 

Bilo je dosta izlaga~a, ali mo`da ne i dovoqno 

p~elara, od kojih su mnogi do{li organizovano, 

autobusima. Ali, s obzirom da 

je ovo bio prvi takav susret, organizatori 

su prezadovoqni i nadaju se jo{ ve}em uspehu 

narednih godina. Predavawa su bila odli~no 

pose}ena (prof. dr Jovan Kulin~evi}, 

Vladimir Huwadi i dr med. Rodoqub @ivadinovi}) 

i p~elari su ovog puta zaista mogli 

da ~uju puno novih stvari. 

Zamenik predsednika SPOS-a Dragutin 

Gaji} uru~io je priznawa Predragu Dimitrijevi}u 

i Vojkanu \urkovi}u iz Blaca. 

Ve} izuzetno bogat kulturno-umetni~ki 

program obogatili su p~elari pesnici i deca 

iz lokalnih {kolskih ustanova, koja su 

plenila pa`wu posetilaca svojim ume}em i 

bogatom koreografijom. 

Vojkan \urkovi}, Blace 

Festival meda, Novi Sad 2006. 

U Novom Sadu je, dvanaesti put za redom, 

od 15–17. septembra odràn tradicionalni 

Festival meda koji je otvorio predsednik 

Skup{tine Grada Novog Sada, Zoran Vu~evi}. 

Organizatori su DP „Jovan @ivanovi}“ 

Noi Sad, Muzej p~elarstva „Profesor Jovan 

@ivanovi}“ Sremski Karlovci i 

SPOV. Pokroviteq je Grad Novi Sad, a pomogli 

su Gradska uprava za za{titu ìvotne 

sredine, Gradska uprava za privredu i 

IV Vojvodine. 

Po otvarawu, u~esnike, organizatore i 

goste primio je gospodin Vu~evi}. Na wegovim 

lepim èqama i pozdravima zahvalio 

se Du{an Vorgi}, predsednik DP „Jovan 

@ivanovi}“, koji je podelio „Medene darove“ 

(po 200 kg meda): PU „Radosno detiwstvo“, 

De~ijem selu Sremska Kamenica, Domu 

za decu ometenu u razvoju iz Veternika, 

De~ijoj bolnici Novi Sad i [OSO „Milan 

Petrovi}“. Progla{ena je i Kraqica meda 

dvanaestog Festivala, Gordana Milosavqevi} 

iz Zrewanina. 

U ranim popodnevnim ~asovima, gosti su 

posetili dvadesetak kilometara udaqeni 

manastir Koviq. Na 14 hektara manastirske 

{ume sme{ten je p~eliwak sa blizu 200 

ko{nica, okruèn prebogatom medonosnom 

pa{om. Najzaslu`niji za nastanak p~eliwaka 

je Svetozar Stefanovi}, koji je sa ~lanovima 

DP „Jovan @ivanovi}“ poklonio manastiru 

prvih 18 ko{nica 1999. godine. 

Kulturno zabavni program krunisan je 

najmla|im qubiteqima p~eliwih proizvoda 

PU „Radosno detiwstvo“ koji su odgovarali 

na pitawa P~elca i Cve~ke za{to vole 

med i ko sve jede med? (Zbog prebogatog i 

originalno osmi{qenog programa, ovaj Fe- 


stival je znatno uticao na pove}awe potro{we 

meda u Novom Sadu, i treba da posluì 

za primer svima – primedba urednika). 

P~elarska tribina odràna je u Zavodu 

za za{titu prirode gde je promovisana kwiga 

„P~elarstvo i ìvotna sredina“, zbirka 

radova sa Tribine. Starije p~elare posebno 

je obradovala lepa oprema i odli~na {tampa 

sa krupnim slovima. Uz predava~e iz Srbije 

(prof. dr Dragan Mikli}, Dr sci. vet. med. 

Nada Plav{a, prof. dr Ruìca 

Igi} i drugi), u~estvovali su 

i predava~i iz Hrvatske, Bugarske 

kao i predsednik UP 

Tolna iz Ma|arske, Na|erwei 

Atila sa temom „Stawe u 

p~elarstvu nakon ulaska Ma- 

|arske u EU“. 

On je izneo podatak da u 

Ma|arskoj ima 16 000 p~elara 

sa oko 800 000 p~eliwih dru- 

{tava, a da se godi{we ubere 

6–8 000 tona bagremovog meda 

i jo{ 5–7 000 tona ostalog meda 

(facelija, lipa, suncokret, 

cigansko perje). Nakon 

ulaska u EU stawe u p~elarstvu, kao i u 

ostalim granama poqoprivrede se pogor{alo 

i to potkrepquje slede}im ~iwenicama: 

– Zna~ajan pad otkupne cene meda, ~ak za 

30–50%, 

– Pove}ani tro{kovi transporta, {to 

je dovelo do drasti~nog smawewa seoba na 

pa{u (50–70% mawe seoba), 

– Kao posledica „makaza cena“ do{lo je 

do pada zarada, kako kod malih, tako i kod 

profesionalnih p~elara, pa je zna~ajno pove}ana 

prodaja p~eliwaka, a pad profitabilnosti 

p~elarewa ne moè da nadoknade 

ni subvencije i stimulacije propisane Na- 

cionalnim programom p~elarstva, koji 

predvi|a: 

– Subvencije pri kupovini lekova i {e- 

}era (3 evra), 

– Subvencije za kupovinu matica (5 

evra) i kupovinu mati~waka (3 evra), 

– Subvencije za kupovinu kamiona (za 

seobu p~ela) oko 1 700 evra, 

– Za kupovinu prikolice (preko 800 kg 

nosivosti), oko 1 100 evra, 

– Za kupovinu agregata oko 170 evra, 

– Kao i pomo} pri stru~nom 

usavr{avawu, sufinansirawe 

poseta oglednim p~eliwacima, 

upotrebe higijenske 

podwa~e, sufinansirawe sistema 

obeleàvawa ko{nica 

i drugo. 

U Dunavskom parku je odr- 

àn „Medeni turnir u {ahu“, 

u Sabornoj crkvi su mladenci, 

koji su se tog dana ven~avali, 

dobili na dar lepo dizajniran 

}up sa medom (da im ìvot bude 

sladak), a u Zmaj Jovinoj 

ulici je bila prodajna izlo- 

`ba na kojoj se predstavilo 

vi{e od 80 p~elara iz cele Srbije. 

DP „Jovan @ivanovi}“ {tampalo je bro- 

{uru od dvadeset strana u 10 000 primeraka 

pod nazivom „P~eli u ~ast, medu u slast“ namewenu 

edukaciji potro{a~a i budu}im korisnicima 

p~eliwih proizvoda. 

U Sremskim Karlovcima uprili~ena je 

poseta Muzeju p~elarstva, ~iji je osniva~ 

profesor Jovan @ivanovi}. Po{to je puno 

putovao, druìo se i dopisivao sa mnogim 

zna~ajnim p~elarima u Evropi, @ivanovi} 

je na ove na{e prostore doneo prvu vrcaqku 

za med, parni topionik za vosak i kalupe za 

livewe sa}a, {to je u to vreme bio revolucionaran 

napredak za na{e p~elarstvo. 

U Sremskim Karlovcima, Protojerej 

Du{an N. Petrovi}, rektor Karlova~ke bogoslovije, 

promovisao je reprint izdawa 

„Srpskog p~elara“, sabrane zbirke brojeva 

„Srpskog p~elara“ iz 1897, 1898. i 1899. godine. 

Izdava~i ovog reprinta su Srpska 

pravoslavna crkva Svetog Arsenija i Muzej 

p~elarstva iz Sremskih Karlovaca, u saradwi 

sa DP „Jovan @ivanovi}“. Nadamo se da 

}e izdava~i dosada{wih reprinta imati 

snage i mogu}nosti da nas i slede}e godine 

obraduju novim reprintom starih brojeva 

„Srpskog p~elara“. 

@eqko Vuleti} 


IN MEMORIAM 

Dejan Umeqi} (1971-2006), vlasnik P~elarske radwe „P~eliwaci Umeqi}“ 

u Kragujevcu, tragi~no je preminuo 29. jula 2006. 

Osta}e upam}en kao mlad ~ovek vedrog duha, veoma uspe{an proizvo|a~ savremene 

p~elarske opreme. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava. 

Rade Kostadinovi}, predsednik DP Kragujevac 

^lan predsedni{tva i dugogodi{wi blagajnik Dru{tva p~elara „Beograd“, Milivoje Koji} 

preminuo je 12. 8. 2006 godine u 72-oj godini ìvota. Uspe{no se bavio p~elarstvom petnaestak godina. 

Dao je veliki doprinos u organizaciji p~elarskih izlo`bi u Beogradu. Na{em Koji dugujemo 

i veliku zahvalnost za neizmeran trud i zalagawe u vo|ewu finansijskih poslova u Dru{tvu. 

Dobitnik je brojnih p~elarskih priznawa, a 2005. godine dobio je priznawe SPOS-a, Zlatna 

medaqa i zvawe Zaslu`ni p~elar, za doprinos u razvoju i unapre|ewu p~elarstva. Neka mu je ve~na 

slava i hvala. 

Dru{tvo p~elara „Beograd“ 

U ]upriji je u osamdesetosmoj godini, 24. X 2005. preminuo Lombauer Nikola, 

posle kra}e bolesti. Druè}i se sa p~elama pola veka postao je poznat mnogim 

qubiteqima p~ela. Prou~avao je stru~nu literaturu i davao savete mla|ima. Nosilac 

je zna~ke Zaslu`ni p~elar. Bio je u~esnik svih manifestacija i izlo`bi. 

Wegove p~ele lete}e i daqe jer ga nasle|uje k}er Dragana, koja je i do sada radila 

sa ocem. Neka mu je slava i hvala. 

DP „Ravanica“, ]uprija 

Iz na{ih redova oti{ao je jedan od p~elarskih velikana, Radoqub Rabrenovi}. 

Bio je dobar ~ovek i veliki zaqubqenik u p~elarstvo. Od prvih dana, pre 35 

godina, opredelio se za moderno p~elarewe. Svoju radionicu, opremqenu potrebnim 

alatom, obilato je koristio za mnoge inovacije u izradi p~elarske opreme. 

U~estvovao je mnogo godina na p~elarskim manifestacijama i tako dao zna~ajan 

doprinos p~elarstvu. Bio je dru{tveno vrlo aktivan, od ~lana predsedni{tva do 

sekretara SPOS-a. Mnogobrojna priznawa krunisana su najvi{im priznawem u 

p~elarstvu, diplomom profesora @ivanovi}a. 

Beogradsko udruèwe p~elara 

Vladan Jawevi}, predsednik UP „Matica“ iz Surdulice, preminuo je u 67. godini 

ìvota. P~elarstvom se bavio zbog qubavi prema p~eli i prirodi. Dobitnik 

je diplome profesora @ivanovi}a. Jedan je od prvih organizatora izlo`be meda 

u Surdulici. Neka mu je ve~na slava i hvala. 

UP „Matica“, Surdulica“ 

Dragan Lazi} preminuo je 21. maja 2006. u 58-oj godini ìvota. Bio je dugogodi{wi 

~lan UP „Kikinda“ i predsednik u dva mandata. Kao izuzetno vredan i aktivan 

~lan bio je veoma cewen od p~elara. Bio je ~lan IO i NO SPOS-a, kao i 

~lan IO SPOV-a i predsednik Komisije za priznawa. Zbog svega ovoga se}a}emo 

ga se sa du`nim po{tovawem. Neka mu je ve~na slava i hvala. 

Udruèwe p~elara „Kikinda“ 


Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira 

med i ostale p~eliwe proizvode 

preko trgovine {irom Srbije 

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 

tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 

E-mail: cmana-promet@ptt.yu 








Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no 

ili pouze}em. Filipovi} – Uìce. � 031/513- 

687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, 

HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, 

BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA 

LETO. � 014/222-700, 064/65-11-500 

Kwige Slavka Jakovqevi}a „Radovi na p~eliwaku“ 

i „Ja sam mladi p~elar“ prodajem. 

Danica. � 011/329-1354 

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI- 

WE PROIZVODE. 

� 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U 

PÎWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne 

oplo|ene matice, paketne rojeve i 

mati~ni mle~. � 017/31-740; 

âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66 

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele 

p~elarske sezone. Dejanovi}. 

� 021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377 

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 

� 022/710-453, 064/37-18-015 

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke 

rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 

� 034/340-785, 063/717-9876 

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id. 

� 022/710-619 

PRODAJEM POLEN I MED. 

Naranxi} Milan, [id. � 022/710-998 

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za 

p~ele, kvalitetno, jeftino. 

� 018/580-897, 064/163-8237 

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka na Ta{majdanu. 

Simi} Aleksandar, Ub. 

� 014/410-308, 064/614-75-23 

Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ 

ko{nica sa p~elama. � 013/668-155 

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, 

Poàrevac. � 012/213-532 


PÊLE DONOSE 

ZDRAVQE! 

UZVRATIMO IM 

ISTOM MEROM! 

- SUPERSTRIPS - VAROZAN 

APIVET, NOVI SAD 

Proizvodni pogon Qukovo 

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 

Povoqno: Zastava 624 – specijalno vozilo za 

prevoz p~ela „B“ – registrovana. � 015/471-386 

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA 

LR i Dadan Blat, ELEMENATA ko{nica (nastavaka, 

zbegova, krovova), ANTIVAROZNIH 

– @IÂNIH PODWAÂ. Jevti} Boban, 

Kru{evac. � 037/887-471, 064/35-84-037 

Prodajem traktorsku prikolicu – dvoosovinku 

pogodnu za p~elarstvo. @ika. � 063/73-88-391 

Prodajem fumagilin, original kanadski. 

âslav. � 011/516-035, 064/164-77-46 

Prodajem Ri~e-ovu liniju za vaqawe voska – 

nekompletnu. Svetislav. � 011/806-5694 

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, prodajem. 

� 012/62-443, 012/66-938 

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, 

FAP Furgon name{tajac, kante za med. 

� 9936-20-9-766-371 

Ko{nica sa produktivnim dru{tvom LR na dva 

nastavka, zazimqeno hrane 15–20 kg, o~i{}ena 

varoa, podwa~a, sakupqa~ cvetnog praha i 

antivaroa, zbeg mreà sa kasetom za 4 kg 

poga~e plus 5 litara sirupa. Staro do pet godina. 

Proizvodwa farma „Isi}“. Prodajem 2–3 

p~eliwaka od 50 ko{nica. 

� 022/752-582, 064/192-1157 

Nedora|eno seme medonosnog korijandera za 

jesewu, prole}nu setvu. 

� 0230/83485, 063/8279201 

Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna 

Voja“ sa p~elama. Formiram nove p~eliwake za 

po~etnike uz obuku. Iwac. � 063/511-824 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

638.1 

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 

1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm 

Mese~no 

ISSN 0350-431X = P~elar 

COBISS.SR-ID 15913218

OGLA[AVAJTE SE 

U ÂSOPISU 

KOME STALNO RASTE 

TIRA@! 

OBAVE VE[TEWE WE ZA OGLA[ LA[IVAÊ 

Obave{tavamo Vas da }e se ~asopis P~elar od januara {tampati u dva izdawa: 

}irili~nom i latini~nom, i distribuirati {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske, 

Slovenije, Crne Gore i Makedonije u znatno ve}em tiraù. Ukratko, P~elar postaje 

p~elarski ~asopis jugoisto~ne Evrope. 

U oba izdawa {tampa}e se istovetni oglasi. Stoga Vas molimo da prilagodite 

svoje oglase ovom znatno pro{irenom trì{tu i na vreme rezervi{ete prostor za 

ogla{avawe u narednoj godini. 

Va{ oglas }e sti}i za mawe od jednog dinara na adresu svakog p~elara. Podse}amo 

vas da {tampa jednog prospekta i slawe na adresu p~elarima staje od 30 do 50 puta 

vi{e, zavisno od dràve u koju {aqete. 

Ogla{avajte se u P~elaru i pro{irite svoj biznis!

download - Savez pčelarskih organizacija Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?