О екслибрисима, печатима и записима

ZBIRKA STARE I RETKE KWIGE 

U MUZEJU VOJVODINE 

Zbirka stare i retke kwige izdvojena je iz 

kwi`nog fonda Biblioteke Muzeja Vojvodine, a 

wen prvobitni sastav geneolo{ki se vezuje za 

razvoj biblioteke, koji po~iwe sa osnivawem 

Muzeja Vojvodine (nekada{weg Vojvo|anskog muzeja) 

1947. godine. 

Kompleksnost strukture Muzeja Vojvodine 

uslovilo je i orijentisalo nabavnu politiku wegove 

biblioteke: kwi`ni fond sadrì literaturu 

iz svih muzejskih struka, najve}im delom iz 

arheologije, etnologije, istorije, istorije umetnosti, 

numizmatike, zatim wima srodnih i pomo}nih 

nauka, kao i literaturu iz oblasti 

muzeologije. 

Biblioteka ve} 1948. dobija na poklon 

odre|eni broj publikacija iz sabirali{ta kwiga 

koje je u Novom Sadu osnovano posle II svetskog 

rata, mesto u koje su iz napu{tenih dvoraca i 

ku}a dono{ene kwige i kasnije dodeqivane bibliotekama 

i ustanovama. Biblioteci su te 

godine poklonili kwige i Narodni i Etnografski 

muzej iz Beograda, Etnografski muzej iz 

Zagreba i Qubqane, Zemaqski muzej iz Sarajeva, 

kao i mnoge druge mawe ustanove i pojedinci. 

Suboti~ka gradska biblioteka je 1949. godine 

poklonila Muzeju Vojvodine 200 kwiga. Kwi`ni 

fond je obogatio i tada{wi upravnik Muzeja 

Rajko Nikoli}. 

Od samog po~etka kwige su nabavqane kupovinom, 

razmenom i poklonima, od kojih je tre}i 

na~in bio najmawe zastupqen, dok je intenzitet 

drugog varirao od ekonomske mo}i Muzeja. Najve}i 

broj publikacija dospeo je putem razmene. 

Kada je 1955. godine izvr{ena revizija 

celokupnog fonda, izdvojene su stare i retke 

kwige i sloène u poseban ormar. Na~iwen je 

interni katalog ovih izuzetnih publikacija. 

Stara i retka kwiga je i danas jedan od fondova 

Biblioteke. Na~in nabavke pojedinih kwiga je 

ISTORIJA 

Lidija Mustedanagi} UDC: 069(497.113 Novi Sad):097 

O EKSLIBRISIMA, PEÂTIMA I ZAPISIMA U ZBIRCI 

STARE I RETKE KWIGE MUZEJA VOJVODINE 

te{ko utvrditi. Ve}ina kwiga je pro{la bibliote~ki 

inventar, ali inventarne kwige, sem kupovine 

po kwiàrama, nisu detektovale nijedan 

drugi na~in, osim ~esto upisivane bezli~ne 

napomene „poklon“. Pojedine primerke na{la 

sam u Zbirci kwiga i bro{ura, {to je nasle|e 

Istorijskog muzeja Vojvodine (koji se sa Vojvo- 

|anskim muzejom 1992. godine sjedinio u jedinstvenu 

ustanovu – Muzej Vojvodine) i u nekim 

drugim fondovima wegove biblioteke. 1 

Zbirka stare i retke kwige se muzeolo{ki 

obra|uje od 1997. godine tj. od momenta kada je 

preuzimam i, malo kasnije, formiram posebnu 

inventarnu kwigu. 

Zbirka broji oko 266 naslova kwiga i periodike, 

wen sastav je {arolik, tematski i 

jezi~ki: ovde su na{le mesto kwige iz kwièvnosti, 

istorije (slovenske i evropske, starije i 

novije) istorije kwièvnosti, istorije umetnosti, 

biologije, medicine, vojnih nauka, geografije, 

p~elarstva, gramatike, zatim tu su re~nici, 

bedekeri, leksikoni za pojedine oblasti, religiozne 

i crkvene kwige, {kolske kwige i sli~no 

– na crkvenoslovenskom, ruskoslovenskom, slavenosrpskom, 

srpskom, hrvatskom, ma|arskom, nema~kom, 

rumunskom, francuskom, italijanskom, 

engleskom, ruskom, ~e{kom i latinskom jeziku. 

Stara i retka kwiga je pojam koji u muzeolo{kim 

okvirima ima istaknuto mesto zbog 

svoje upadqive prisutnosti u ve}ini zbirki 

vezanih za istoriju. Naime, od kako je ~ovek stekao 

sposobnost beleèwa svojih misli i dela, 

kwiga je bila i ostala vredan izvor informacija 

o vremenu i prostoru sa kojeg dolazi i ravnopravno 

je sa ostalim materijalnim izvorima 

saznawa u~estvovala u rekonstrukciji kulturnog 

nivoa odre|ene epohe i doba. Stoga se na stalnoj 

postavci Muzeja Vojvodine mogu videti rukopisne 

kwige iz XV i XVI veka, prve {tampane 

kwige koje ilustruju politi~ki ìvot i prilike 

u potowim vekovima i naro~ito one koje su 

vezane za razvoj i {irewe obrazovawa i nauke, 

{kolstva i kwièvnosti. 

279

RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA 

Najstarija kwiga u Zbirci je rukopisna: re~ 

je o êtvorojevan|equ iz XVI veka, dok je mawa 

celina kwiga iz XVIII veka posebno vredna i 

dragocena. XVIII vek je kao vek prosve}enosti 

posebno vaàn, on je u temeqima na{eg kwièvnog, 

umetni~kog i nau~nog zamaha, a prisustvo 

kwige je naro~ito indikativno. Iz XVIII veka su 

i danas ka nama okrenuti Dositej Obradovi}, Jovan 

Raji}, Zaharija Orfelin i Hristofor Xefarovi}, 

2 sa svojim prethodnicima i sledbenicima. 

Dovoqno je, naprimer, okrenuti se Stematografiji 

i uvideti kompleksni i sloèni 

zna~aj koji ona danas ima. Stematografiju je u 

Be~u 1701. godine objavio Riter Vitezovi}, a na 

ruskoslovenski je preveo Pavle Nenadovi} mla- 

|i. Istu kwigu je u bakru izrezao, za {tampu 

priredio i osmislio Hristofor Xefarovi} u 

Be~u 1741. godine. Kwiga je bila zami{qena kao 

politi~ki pamflet u kojem }e se na okupu na}i 

svi sveci i vladari iz ku}e Nemawi}a, a kao 

wihov prirodni naslednik i sledbenik, na kraju 

niza portreta prikazan je i lik Arsenija IV 

Jovanovi}a [akabente. Kwiga je ura|ena sa 

namerom da austrijskim vlastima pokaè da sa 

samodràvno{}u Srba nije nestala i wihova 

nacionalna svest i nacionalni ponos. Ovaj heraldi~ki 

zbornik u kojem su bili zastupqeni i 

grbovi srpskih zemaqa, postaje i posle 1741, u 

nekoliko redakcija, popularan kod Srba. Milorad 

Pavi} je vidi kao zbirku stihova: sa posvetnom 

pesmom Arseniju IV, sa stihovanim devizama 

uz svaki od grbova, {to ~ini 56 poetskih 

medaqona, i sa zavr{nom pesmom u vidu pohvale 

autoru kwige Xefarovi}u od Pavla Nenadovi}a. 

Nesumwivo je da se Xefarovi} ovde istakao pre 

svega i kao likovni umetnik, onaj koji je naslikao 

predlo{ke i likovno komponovao celu kwigu. 

Stoga su je istori~ari umetnosti s razlogom 

uvrstili me|u likovna ostvarewa i tako je 

ocewivali. 

Nije Stematografija jedini biser Zbirke 

stare i retke kwige Muzeja Vojvodine. Nevelika 

obimom, ali raznorodna po primercima koje ~uva, 

Zbirka poseduje i dela kao {to je Istorija 

Jovana Raji}a iz 1794, Fiziku Atanasija Stojkovi}a 

iz 1803, Srpski rje~nik Vuka Stefanovi}a 

Karaxi}a iz 1818. i 1852. godine, Mezimca 

Dositeja Obradovi}a izdatog Pavlom Solari}em 

u Budimu 1818, Psalme Davidove u prevodu \ure 

Dani~i}a iz 1865, brojne primerke najstarijih 

brojeva Letopisa Matice srpske, Serbskog 

280 

narodnijeg lista, Danice, Komarca i sli~no. 

Tu su i kwige na stranim jezicima vezane za na{e 

kulturno podnebqe kao {to je Vuka Karaxi}a 

Kleine Serbische Grammatik u prevodu Jakoba 

Grima ili [afarikovo delo iz 1833. Serbische 

Lesekörner. U Zbirci se nalaze i primerci kao 

{to je La nouvelle Héloise @an @ak Rusoa iz 

1764. ili Hitlerov Mein Kampf iz 1927. 

Zanimqivost posebne vrste su kwige koje 

nose obele`ja pripadnosti ili posve}enosti pojedinim 

~uvenim qudima, na primer, potpis Jovana 

Stefanovi}a Vilovskog na koricama wegove 

kwige na nema~kom, vezane za godine revolucije 

1848–1849, zatim ekslibris Aleksandra Cincar– 

–Markovi}a, ministra spoqnih poslova Kraqevine 

Jugoslavije na kwizi @or` Branda Menschen 

und Werke iz 1900, posveta Margali~ Edea 

Gedeonu Dun|erskom na zbirci epskih pesama o 

Kraqevi}u Marku izdatoj u Budimpe{ti 1896. 

godine itd. Brojne su kwige koje poti~u iz 

biblioteka dr Laze Pa~ua, Trive Militra, Radivoja 

Simonovi}a, Jelke Bernaxikovske i sli~no, 

{to je iniciralo da jedan segment ove raznorodne 

Zbirke bude ispitan i protuma~en na druga~iji 

na~in, te Zbirka bude osvetqena sa one strane 

koju su joj weni nekada{wi vlasnici dodali u 

vidu kwi`nih oznaka, neminovnih pratilaca 

kwige od najstarijih dana i sigurnih tragova o 

tome da je kwiga bila prisvajana i ~itana. 

EKSLIBRISI 

Ex libris doslovno zna~i „iz kwiga“ doti~nog 

~oveka, iz wegove bibliteke (po{to stari Latini 

nisu imali svoj izraz za zbirku kwiga, ex 

libris se moè prevesti i kao „iz biblioteke“). 

Na listi}ima uglavnom stoji (i trebalo bi da 

stoji) izvorno ex libris (latinicom, bez crtice), 

a kada se naziv poimeni~i, on postaje naziv za 

predmet i to onda vi{e nisu dve latinske re~i, 

ve} jedna srpska re~ (latinskog porekla), koju 

moèmo pisati samo kao ekslibris, jer je to slo- 

èna imenica. 3 Re~ je o me|unarodnom latinizmu, 

premda Englezi koriste i bookplate (book-plate), 

a Nemci Bücherzeichen. Kod nas se kao sinonim 

koriste kwi`ni znak ili kwi`ni listi}, pri 

~emu je ovo drugo jezi~ki odre|enije, ~ak i ako je 

u pitawu otisak pe~ata, trodimenzionalni, hologramski 

ili digitalizovani znak. 

Ekslibris je {tampana ili ru~no izra|ena 

nalepnica, koja se lepi na unutra{woj strani

O EKSLIBRISIMA, PEÂTIMA I ZAPISIMA ... LIDIJA MUSTEDANAGI] 

predwih korica kwige i ozna~ava wegovog vlasnika. 

Javqa se krajem XV veka u Nema~koj, a 

zatim i u drugim zemqama. Nalepnica je po pravilu 

umetni~ki rad, malog formata, gde se iza 

obaveznog natpisa ex libris stavqa ime i prezime 

vlasnika kwige (odnosno, biblioteke) i koja 

sadrì ilustraciju sa odgovaraju}om simbolikom 

vezanom naj~e{}e za sklonosti i karakter vlasnika. 

Male grafike su u po~etku imale heraldi- 

~ki karakter, jer su ih naru~ivali plemi}i ~iji 

su porodi~ni grbovi stavqani na ekslibris. Od 

grba, inicijala i simbola razvio se do alegori~nih 

motiva, stiha, gesla, {ale i opomene 

posu|iva~u kwige. 

Prvobitno su umnoàvani drvorezom, a od 

XVIII veka bakrorezom, bakropisom, akvatintom, 

litografijom, sito {tampom, linorezom, monotipijom, 

slikawem, crtawem, serigrafijom, kaligrafijom, 

fotografijom i drugim tehnikama. Razvojem 

{tamparstva stvorena je mogu}nost umno- 

àvawa velikih tiraà ekslibrisa, u ~itavim 

serijama. Po~etkom XX veka kolekcionari po~iwu 

da skupqaju ekslibrise i stvaraju kolekcije. 

Posebnu vrednost imali su primerci koji su 

{tampani najvi{e do 50 primeraka, numerisani i 

potpisani od strane umetnika. Naro~itu umetni- 

~ku vrednost pokazuju oni ekslibrisi koji su ra- 

|eni u stilu secesije. Danas u svetu ima preko 

15.000 kolekcionara, a najve}e zbirke ~uvaju se u 

Britanskom muzeju u Londonu, u Nacionalnoj 

biblioteci u Be~u i u Gradskoj biblioteci u 

Minhenu. 

U novije vreme izra|uju se obi~ni ekslibrisi 

koji nemaju umetni~ke vrednosti, ve} se 

iskqu~ivo na wima nalaze {tampana imena i 

prezimena vlasnika. Tako|e su se {tampali ekslibrisi 

bez imena koji su se mogli kupovati u 

kwiàrama i drugim prodavnicama. Postoje i 

superekslibrisi (super ex libris), {to u prevodu 

sa latinskog zna~i veliki ekslibrisi, utisnuti u 

vidu monograma, re|e nalepqeni na hrbtu, predwoj 

ili zadwoj korici, u funkciji ozna~avawa 

svojine ili kao ukras kwige ako je utisnut u 

zlatotisku. 

Neki savremeni ekslibrisi ostaju verni 

tradiciji nose}i ilustraciju koja odraàva li- 

~nost bibliofila, te takva slika uglavnom 

preslikava wegovo zanimawe, mesto ro|ewa ili 

prebivawa, hobije, filozofska ili religiozna 

ube|ewa, wegov ukus i ose}awe za umetnost. U 

osnovi ne bi trebalo da ima su{tinske razlike 

izme|u „upotrebnog“ i „umetni~kog“ ekslibrisa, 

{to je zajedni~ki stav ve}ine ekslibris udruèwa. 

Tokom svoje duge istorije ekslibrise su ponekad 

izra|ivali zna~ajni autori, ali naj~e{}e 

su bili rad zanatlija-gravera. Danas sve ve}i 

broj bibliofila pridaje zna~aj umetni~kom kvalitetu 

svojih ekslibrisa, pri ~emu se dijalog 

izme|u vlasnika i autora/umetnika uspostavqa 

kao vaàn i neophodan. Neki od najboqih primera 

u umetnosti savremenog ekslibrisa predstavqaju 

proizvod tesne saradwe i uzajamnosti 

izme|u umetnika i vlasnika, ali mogu se tako|e 

na}i primeri gde je ekslibris samo ovla{no u 

vezi sa zahtevom naru~ioca, te on jedino predstavqa 

deo umetnikovog opusa i tematski je vezan 

za wega. Znatan deo ekslibrisa Albina Brunovskog 

pripada, naprimer, ovoj kategoriji. 

Kwièvni listi} velike umetni~ke vrednosti 

bi}e, naravno upotrebqen u kwizi odgovaraju}e 

bibliofilske va`nosti. 

„Idealni ekslibris danas predstavqa originalni 

grafi~ki rad visokog umetni~kog dometa, 

u kome se umetnik i vlasnik harmoni~no susre}u, 

sa prirodno ugra|enim tekstom, elegantnim, koji 

teì kaligrafskoj perfekciji.“ 4 

Istorijat 

Ekslibris me|u Ju`nim Slovenima prati 

evropske obrasce razvoja, naj~e{}e s izvesnim 

zaka{wewem i regionalnom neujedna~eno{}u. 

Potreba da se na kraju rukopisa zabeleì 

ime vlasnika postojala je kako u ~itavoj sredwovekovnoj 

Evropi, tako i kod ju`noslovenskih 

prepisiva~a toga doba. Tako se zavr{ava ~uveno 

Miroslavqevo jevan|eqe (napisano oko 1180. 

godine za kneza Miroslava /1169–1197/, brata 

Nemawinog): „Ja gre{ni Gligorije, dijak, nedostojni 

da se nazove dijakom, sastavih zlatom ovo 

Jevan|eqe velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu 

Zavidinu“. Karejski tipik (ustav koji utvr|uje 

strogi na~in ìvota za monahe isposnike) koji je 

sv. Sava napisao u Kareji na Svetoj Gori, gde je 

1199. godine sagradio isposnicu, zavr{ava se 

Savinom opomenom da niko ne sme iz we uzeti 

„{to je u tom mestu ili od kwiga ili od ikona 

ili {to drugo, ... neka je proklet i vezan od 

svete i ìvotvore}e Trojice: Oca i Sina i 

Svetoga Duha i od mene gre{noga, i da ne bude 

281


pro{ten, ni u ovom veku ni u budu}em. Zbog toga 

pisah i potpisah ovaj rukopis.“ Tekst pripada 

ànru kletvi kojima su qudi vekovima poku{avali 

da za{tite kwige ili druge dragocenosti od 

kra|e. Tom tipu pripada i najstariji poznati 

ekslibris iz Japana (oko 1470), a pretwe ekskomunicirawem 

postojale su i na ekslibrisima 

Vatikanske biblioteke sve do kasnog XVIII veka. 

Ova dva protoekslibrisa sa po~etka XII veka 

svedo~e o po~ecima, umnogome neistraène, istorije 

srpskog znaka svojine nad kwigama. I kasnije 

se ~esto u starim srpskim zapisima nalaze 

pomeni o tome ko je napisao kwigu i kome je bila 

posve}ena. 

Zbog jednostavnosti i {tedwe ekslibris je 

~esto gumeni pe~at koji je koristio narodni dobrotvor 

Sava Tekelija (1761–1842), a takav je i 

pe~at biblioteke porodice srpskog patrijarha 

Josifa Raja~i}a (1785–1861). Poznat je superekslibris 

Vukovarca Zaharija Orfelina (1726–1804), 

kwièvnika i gravera koji je, uz Hristifora 

Xefarovi}a (?–1753), jedan od prvih autora ekslibrisa 

u Vojvodini. Prvi {tampani ekslibrisi 

u jugoslovenskim krajevima javqaju se u Dalmaciji, 

a najstariji poznati otisak pripadao je 

\uri \urkovi}u (kasni XV vek). Po~etkom XVI 

veka Albreht Direr na~inio je ekslibris za Jakoba 

Bani}evi}a (1466–1532), rodom sa ostrva 

Kor~ule, diplomatu u slu`bi austrijskog cara 

Maksimilijana I. 

Vlasnici najstarijih sa~uvanih ekslibrisa u 

Vojvodini bili su grof Andrej Hadik (1710–1790), 

posednik iz Futoga, ~iji je ekslibris izra|en u 

bakru 1963. godine i Marko \urkovi} Servijski, 

plemi} i srpski dobrotvor iz Novog Sada i Kawiè, 

za koga je ekslibris, u tehnici bakroreza 

i sa predstavom porodi~nog grba, izradio veliki 

graver Johan Ernst Mansfeld 1774. godine. 

Vrhunac u razvoju ekslibrisa u Sloveniji i 

Hrvatskoj postignut je posle 1918. godine, pojavom 

brojnih zna~ajnih slikara i grafi~ara. 

Posebne zasluge u razvoju i popularisawu ekslibrisa 

pripadaju Udruèwu zagreba~kih i qubqanskih 

umetnika (sa sedi{tem u Zagrebu): kao 

manifestaciju kulturnog panslavizma, Udruèwe 

je organizovalo prvu sveslovensku izlo`bu ekslibrisa 

1929. godine, na kojoj je oko 100 umetnika 

iz Jugoslavije, Bugarske, ê{ke i Poqske 

izloìlo preko 400 radova. 

[tampani ekslibrisi javqaju se kod Srba 

tek u XIX veku. Smatra se da je najstariji ti- 

282 

pografski ekslibris za crnogorskog vladiku 

Petra II Petrovi}a Wego{a (1813–1851) nastao 

pre 1833. godine, a od bibliote~kih najstariji je 

ekslibris Biblioteke srpske pravoslavne op- 

{tine u [ibeniku, osnovane 1834. Bogato srpsko 

gra|anstvo u Vojvodini i Beogradu bilo je u 

stawu da redovno kupuje kwige, tako da se tu 

najvi{e razvijao ekslibris u XIX veku. 

^lanovi dinastije Obrenovi} koristili su, 

za vreme kneèvine Srbije, pored superekslibrisa 

i ekslibris sa porodi~nim grbom i devizom 

Tempus et meum jus, a posle progla{ewa 

Kneèvine Srbije za kraqevinu (1882) u grb je 

unet dvoglavi orao kao nosa~ {tita, a deviza je 

prevedena na srpski – Vreme i moje pravo, {to 

se odrazilo i na ekslibris dvorske biblioteke. 

Ekslibris dvorske biblioteke Kara|or|evi}a iz 

vremena vladavine Petra I, kraqa Srbije 

(1903–1918) i Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 

(do 1921), oblikovao je poznati arhitekta 

Branko Tanazevi} (1876–1945). Znak Matice srpske 

(osnovane 1826) nastao je u XIX veku, a ekslibris 

wene biblioteke datira verovatno s po- 

~etka XX veka, oko 1920. godine. Izme|u dva rata 

ekslibrisima se posve}uje ve}a pa`wa – izra- 

|ivali su ih mnogi, me|u wima va`ni umetnici, a 

posedovali ih vode}i intelektualci. Ekslibrise 

su koristili ~uveni pronalaza~ i fizi~ar Mihajlo 

Pupin (1858–1935), pisac i kulturni radnik 

Vasa Staji} (1878–1947), akademik Milo{ 

\uri} (1892–1967) i mnogi drugi. 

Ve}e interesovawe za ekslibrise javqa se 

{ezdesetih godina XX veka, a me|u umetnicima 

predwa~i grafi~ar Andru{ko Karoq iz Sente 

koji je izradio, najvi{e u tehnici drvoreza i 

linoreza, preko 5.000 ekslibrisa i izlagao ih na 

preko stotinak svetskih izlo`bi. U Beogradu je, 

u posledwih deceniju i po, poraslo interesovawe 

za ekslibrise i povodom toga osmi{qene su 

brojne izlo`be i predavawa, dok su mnogi profesori 

na umetni~kim akademijama pozivali i 

inicirali stvarawe ekslibrisa. Izlo`ba ekslibrisa 

iz privatne kolekcije {vajcarskog diplomate 

Benoa @inoa, koji se slu`beno doselio 

u Beograd, okupila je oko sebe mnoge kolekcionare, 

umetnike, bibliofile, istori~are i qubiteqe 

umetnosti. Doga|aj je te 1994. godine bio 

podsticajan za stvarawe Ekslibris dru{tva Beograd, 

koje je pak nekoliko meseci kasnije primqeno 

u FISAE, Me|unarodnu federaciju ekslibris


dru{tava. Od tada po~iwe nova faza u oblikovawu, 

sakupqawu i istraìvawu kwi`nih listi- 

}a na ovim prostorima, koje se pro{irilo i 

upotpunilo osnivawem Ekslibris dru{tva Vojvodine 

po~etkom 1998. godine. 

Osim Qubomira Durkovi}a Jak{i}a, od malobrojnih 

istraìva~a srpskog ekslibrisa treba 

ista}i Dejana Medakovi}a, Lazara ûr~i}a, Bogdana 

T. Stanojeva i âslava Oci}a. 

Ekslibrisi 

u zbirci stare i retke kwige 

Muzeja Vojvodine 

Pod eklibrisima ovde zastupam tezu da su to 

umetni~ki izra|eni listi}i, sa izrazom ex libris 

ili sli~nom formulom, crteòm, imenom i 

prezimenom vlasnika i eventualno sa nekakvom 

pisanom porukom. Kako me|u samim kolekcionarima 

i istraìva~ima postoje razna shvatawa, 

drà}u se onoga koje je ozna~io Bogdan T. Stanojev, 

5 drugi istraìva~i 6 (i brojne definicije 

po enciklopedijama), 7 bez obzira {to je kroz 

istorijat razvitka ekslibrisa u wegovoj slu`bi 

mogao stojati i gumeni pe~at. Ovde su uvr{teni i 

oni kwi`ni listi}i koje Bogdan T. Stanojev naziva 

obi~nim ekslibrisima, koji nemaju umetni- 

~ke vrednosti, ve} se iskqu~ivo na wima nalaze 

{tampana imena i prezimena vlasnika, dok }u 

pe~ate sa imenima vlasnika i formulacijama o 

pripadni{tvu posebno obraditi, kao grupu znakova 

na kwigama u vidu pe~ata. 

1. ekslibris nalazi se na pole|ini predwe 

korice kwige: Georg Brandes, Menschen und 

Werke. Frankfurt a/M. 1900. (inv. br. 81). Pripadao 

je Aleksandru Cincar-Markovi}u, 8 ~ije je 

ime na grafici (izvedenoj tehnikom suve igle) 

veli~ine 12h15,5 cm, oko 1930. godine, sa prikazom 

Beograda iz 1625. godine, formulom ex-libris 

i natpisom na nema~kom „In Nothgedulding, / Im 

Gluecke guethig, / Frisch vorwaerts in Gefahr“. 9 

Naziv grada i potpis vlasnika napisani su 

}irilicom, a sav tekst dat je u maniru gotice. 

Podloga je be`, a crte`, slova i stilizovani ram 

su sme|e boje; sve je uokvireno belom, tj. to je deo 

hartije bez otiska. Prema âslavu Oci}u 10 ovo je 

jedini poznat ekslibris sa panoramom Beograda, 

mada postoje indicije da ima jo{ jedan prikaz 

glavnog grada na ekslibrisima. 11 

2. ekslibris nalazi se na prvoj strani 

kwige: Ladislaum Szörény, Vindiciae Syrmienses. 

Seu: Descriptio Syrmii, Posonii 1734. (inv. br. 

75). Crno-beli ekslibris, veli~ine 9h8 cm, 

ukra{en je crteòm sove na otvorenoj kwizi 

pored sve}e u sve}waku i kwigama na policama u 

pozadini, a ispod je tekst „ex libris Dr. Karolý 

Messinger E~ka ¹1143“. Nalepqen je po duìni 

stranice, tj. poloèno. Isti ekslibris poznat je 

od ranije i nalazi se u katalogu izlo`be 

ekslibrisa Bogdana T. Stanojeva, ali sa brojem 

320, u spisku pod imenom vlasnika: dr Karlo 

Mesinger, E~ka. 12 

283



korice kwige: Dr. Richard Sternfeld, Berühmte 

Musiker und ihre Werke, Berlin 1922. (inv. br. 

62). Zeleno-beli ekslibris veli~ine 6h7,5 cm, 

ukra{en je crteòm sa ~etiri drveta jele, ispred 

kojih je ~esma, dok je u belom praznom poqu 

na{tampana formula „Dieses Buch gehört:“ 13 

vlasnik se potpisao crnim mastilom „G. B. 

Dundjersky. 1926.“ 14 Ovo je primerak serijskog 

ekslibrisa koji je Gedeon Dun|erski 15 verovatno 

kupio zajedno sa kwigom. 

4. ekslibris nalazi se na prvoj stranici 

kwige: J. F. Castelli’s sämmtliche Werke, Wien 

1858. (inv. br. 76). Jednostavni beli kwi`ni 

listi}, veli~ine 8h5,3 cm, na kojem je na{tampano 

„Iz privatne biblioteke \oke Mijatovi}a 

Broj ___“, 16 je obi~an ekslibris. 

284 


korice kwige: Handbuch der Pathologie und 

Therapie. b. g., b. m. (inv. br. 63). Kwi`ni listi} 

je bela hartija, veli~ine 7,5h1,5 cm, na kojoj je 

od{tampano „G|a Jelka Belovi}-Bernaxikovska 

Brankovi}eva 6a Novi Sad“, 17 sasvim sigurno 

skinuta sa po{tanske po{iqke, {to je o~igledno 

zbog adrese koja se, ina~e, ne stavqa na ekslibrise. 


korice ~asopisa: Serbski Letopis, ~astica 

perva, godina VIII, ~astica 28, Budim 1832. (inv. 

br. 19). Ekslibris veli~ine 3h1,5 cm plave boje, 

na wemu je tamnoplavom bojom od{tampano 

„Svetolik Lazarevi} kwiàr u Novom Sadu“. 18 

PEÂTI U ZBIRCI STARE 

I RETKE KWIGE 

Pe~ati su tako|e u funkciji ekslibrisa i 

na wima se mogu na}i sli~ne formule; posedovala 

su ih privatna lica i brojne institucije 

(~esto uz godinu osnivawa ili sa simbolom), 

kako bi ozna~ili pripadni{tvo kwige. Isto 

tako mogu posluìti kao izvor za istoriju 

biblioteka, ~emu je pa`wu posebno posvetila 

Du{ica Grbi} u svom radu, 19 oslawaju}i se 

prete`no na sopstvena zapaàwa i iskustvo, jer 

literature o ovom problemu nema puno, osim ako 

izuzmemo jedan mawi prilog Zdravka Malba{e. 20


I za jednog i za drugog istraìva~a pe~ati su 

pre svega trag o postojawu odre|enih institucija 

– biblioteka, {kola, udruèwa i sli~no, s tim 

{to se Du{ica Grbi} ograni~ava samo na bibliote~ke 

pe~ate, obra}aju}i pa`wu na wihovo 

mesto u kwizi, veli~inu, datum osnivawa biblioteke, 

wihovu prolaznost, pismo pe~ata, nacionalnu 

strukturu mesta iz kojeg je biblioteka, 

prethodne nazive dràva, mesta i biblioteka. 

Oba istraìva~a koristila su se samo odre|enim 

kwi`nim fondovima – Biblioteke Matice srpske 

i Biblioteke Filozofskog fakulteta. 

Zbirka stare i retke kwige poseduje mnoge 

raznovrsne i zanimqive pe~ate, li~nih i drugih 

biblioteka naj~e{}e, mada i pe~ate sa nekim 

drugim svojstvima, zanimqive za opis i bele- 

èwe, kao izvestan putokaz u otkrivawu nekada{weg 

pripadni{tva i puta koji je neka kwiga 

pre{la i kao otkri}a delova pojedinih biblioteka, 

koje su se vremenom, usled raznih okolnosti 

osule, a wihov fond se rasturio ili zagubio. 

Detekcija pe~ata je tako|e vredna pa`we, jer 

ostalim istraìva~ima sugeri{e {ta je sve 

pripadalo pojedinim bibliotekama (li~nostima, 

institucijama i sl.), te }u tako i pe~ate vezati 

za odre|ene kwige, kao {to sam to ~inila i sa 

ekslibrisima, grupi{u}i ih po srodnosti: prvo 

li~ne biblioteke, zatim {kole, ~itaonice, antikvarnice 

i sli~no, da bi na kraju dala i 

istorijat Muzeja Vojvodine kroz prisustvo nekoliko 

razli~itih pe~ata. 

1. i 2. pe~at nalaze se na kwizi: Dr. med. 

Robert Flechsig, Bäder-Lexikon, Leipzig 1883. 

(inv. br. 69). Radi se o dve varijante pe~ata Laze 

Pa~ua, 21 koji se razlikuju u jednoj pojedinosti – 

prvi je sa tekstom „Biblioteka Dr-a Laze Pa~u-a“, 

uokviren, veli~ine 4h2 cm, plavim mastilom, na 

sredini naslovne stranice, ukoso, ponovqen je na 

1. strani; drugi pe~at je ispod wega, sa istim 

tekstom, ali neuokviren, veli~ine 2,5h0,8 cm. 

3. pe~at nalazi se na kwizi: E. Ribbach, 

Ober-Italien und Florenz, Berlin 1888. (inv. br. 

65). To je tre}a varijanta pe~ata sa tekstom 

„Biblioteka Dr-a Laze Pa~u-a Br.____“, uokviren, 

veli~ine 5h2,5 cm, plavim mastilom, na 

naslovnoj strani, ponovqen je na 3. i 5. strani. 

4. pe~at nalazi se na kwizi: Dr. Johannes 

Ranke, Anleitung an der Hand klassischer Beispiele 

zu anthropologisch-vorgeschichtlichen Beobachtungen 

im Gebiet der deutschen und österreichischen 

Alpen, Leipzig, b. m. (inv. br. 67). 

Pe~at ima tekst „Biblioteka Milorada Mar~eti}a 

22 Br. 584“, broj je upisan crnim mastilom; 

pe~at je veli~ine 5,5h1,5 cm, otisnut plavim 

mastilom, pri vrhu naslovne strane. 

5. pe~at nalazi se na kwizi: V. M. G. Medakovi}, 

@ivot i obi~aji Crnogoraca, Novi 

Sad 1860. Na pe~atu je tekst „Georgije Vidicki 23 

arhimandrit Koviq“, ovalnog oblika, veli~ine 

4,5h2,5 cm, plavim mastilom, dowa polovina naslovne 

strane. 

285


6. pe~at nalazi se na ~asopisu: Serbski 

Letopis, ~ast II. godina XXXI. kwiga 96, Budim 

1857. (inv. br. 44). Pe~at sa tekstom „Sava 

Tjukjuli“ 24 nije li~ni pe~at, nego pe~at biblioteke 

Tekelijanuma; 25 ovalan, veli~ine 3,3h2,3 cm, 

plavim mastilom, u dnu naslovne strane. 

7. pe~at nalazi se na ~asopisu: Serbske 

Letopisi, ~ast perva. godina IV, ~astica 12, 

Budim 1828. (inv. br. 7). Na wemu je tekst 

„îtaonica srpske narodne u~iteqske {kole u 

Somboru 26 Broj 3.12 X nabavqeno 19__ {kolske 

godine“, pri ~emu su brojevi u kurzivu upisani 

crnim mastilom; ~etvrtast, veli~ine 7,5h4,5 cm, 

plavim mastilom, poloèno du` ivice naslovne 

strane ~asopisa. 


Letopisi, tre}a ~astica, godina IV, ~astica 14, 

Budim 1828. (inv. br. 11). Pe~at je ~etvrtast, sa 

tekstom „Srpska ~itaonica u Novome Sadu 27 “ 

uokviren ramom sa zase~enim uglovima, veli~ine 

3,4h1,3 cm, plavim mastilom, dowa polovina 

naslovne strane. 28 

286 

9. pe~at nalazi se na kwizi: A. Maikov, 

Istoria srbskoga naroda, Beograd 1858. Unutar 

ovalnog pe~ata je tekst „Kraqev. srpska gimnazija 

u Vaqevu“, 29 unutar koga je crnim mastilom 

upisan broj 369; veli~ine 5h3,5 cm, plavim 

mastilom, na sredini naslovne stranice udesno. 


Letopisi, ~ast tre}a, godina VIII, ~astica 30, 

Budim 1832. (inv. br. 18). Ovalni pe~at uokviruje 

tekst „Srpska vi{a devoja~ka {kola u Novom 

Sadu 30 1874“, 31 plavim mastilom, veli~ine 

5h2,5 cm, na prvoj strani gde je sadràj. 

11. pe~at nalazi se na ~asopisu: Srbski 

Letopis, ~ast II, god XXX, kwiga 94, Budim 

1856. (inv. br. 43). Mali ovalni pe~at sadrì 

tekst „Antikvarnica Dositej Obradovi} Beograd“ 

32 , veli~ine 1,2h1 cm, plavim mastilom, u 

dowem desnom uglu.


12. pe~at nalazi se na kwizi: A. F. Hilferding, 

Pisma istorii Srba i Bugara, Beograd 

1857. Unutar ~etvrtastog rama je tekst 

„Kwiàra i antikvarnica Tihomira D. Mladenovi}a, 

Beograd Wegu{eva 23 – Cvetni trg“; 33 

veli~ine 3h7 cm, plavim mastilom, na dowoj 

polovini naslovne strane, poloèno uz ivicu. 

13. pe~at nalazi se na kwizi: S. H., Apologie 

des ungrischen Slawismus, Leipzig 1843. (inv. br. 

66). êtvrtasti, stilizovani ram uokviruje tekst 

„Spitzer Viktor Antiquar – könyv – és papirkereskedése 

Budapest VII. Erzébetkörut 14.“; 34 veli~ina 

5h2 cm, plavim mastilom, na dowoj polovini 

naslovne strane, udesno. 

14. pe~at nalazi se na kwizi: Eugene Sue, 

Geheimnisse des Volks oder Geschichte einer 

Proletarier Familie durch die Beitalter, Stuttgart 

1850. (inv. br. 74). Tekst na wemu glasi „A. 

Poverzanovi} agent Karlstadt“, 35 ovalnog oblika, 

veli~ine 3,7h1 cm, plavim mastilom, u gorwem 

desnom uglu prve strane. 

15. pe~at nalazi se na kwizi: Joan Beri~, 

@itije gospoda i spasa na{ego Isusa Hrista, 

Be~ 1831. Okrugao pe~at ima dva prstena, 

unutar prvog je tekst „Novosadska trgova~ka 

omladina“, 36 a unutar drugog, tj. u sredini je 

crte` sidra; pre~nik je 3,4 cm, plavim mastilom, 

na sredini naslovne strane, udesno. 37 

16. pe~at nalazi se na kalendaru: Srpski 

omladinski kalendar za prestupnu godinu 

1868, Beograd 1868. Tekst „Ostoja M. Stojni} trgovina 

mje{ovitom robom Nova Bukovica“, formiran 

je za ~etvrtasti pe~at, veli~ine 4,3h1,4 

cm, plavim mastilom, koso poloèn u gorwem 

desnom uglu naslovne strane; na istoj strani, u 

dowoj polovini ulevo, nalazi se 

287


17. pe~at, sa tekstom „K. K. Commerzial 

zollamt in Mitrovitz“, 38 okrugao, pre~nika 2,7 cm, 

crnim mastilom; udaren je preko dve markice za 

taksu koja je pla}ena na uvoz kwiga u Austro-Ugarsku. 

18. i 19. pe~at nalaze se na kalendaru: 

Zimzelen. Srbski narodni kalendar za 1861. 

godinu, Beograd 1861. Identi~ni su. Tekst „K. 

K. Hauptzollamt in Semlin“ 39 nalazi se unutar 

kru`nog oblika, pre~nika 2,7 cm, crnim mastilom, 

udareni su preko ~etiri markice za taksu 

koja je pla}ena na uvoz kwiga u Austro-Ugasku, u 

gorwoj polovini naslovne strane; isti tip pe~ata 

kao i pod brojem 17. 

Pe~ati Muzeja Vojvodine koji su najfrekventniji 

u Zbirci stare i retke kwige (ne nalaze 

se na svim kwigama), zbog u~estalosti bi}e 

prikazani i opisani bez navo|ewa na kojoj se 

kwizi nalaze: 

288 

20. pe~at je ~etvrtast i uokvirava tekst 

„Muzej radni~kog pokreta i narodne revolucije. 

40 Novi Sad (ovde: Inv. br 623 Foto br. 

1608“, brojevi su upisani hemijskom olovkom), 

veli~ine 3,5h2 cm, naj~e{}e je otiskivan na 

pole|ini predwe korice. 

21. pe~at je ~etvrtastog oblika, sa ramom oko 

teksta „Vojvo|anski muzej 41 Istorijsko odeqewe 

(ovde: Inv. Br. 3235 Foto Br.__“, broj je napisan 

crnom hemijskom), veli~ine 3,5h1,8 cm, plavim 

mastilom, naj~e{}e je otiskivan na pole|ini 

predwe i zadwe korice, ili na posledwoj strani. 

22. pe~at je ~etvrtast, uokviren, sa tekstom 

„Vojvo|anski muzej Biblioteka Br. ___K“ („K“ je 

upisano rukom), veli~ine 3,5h1,4 cm, plavim mastilom, 

naj~e{}e je otiskivan na pole|ini predwe 

korice ili na listovima ispred naslovne strane; 

to je inventarni pe~at biblioteke Muzeja Vojvodine, 

odnosno, negda{weg Vojvo|anskog muzeja. 42 

23. pe~at je okrugao, sa tekstom „Vojvo- 

|anski muzej Biblioteka Novi Sad“, pre~nika 2 

cm, plavim mastilom, uglavnom je utiskivan na 

naslovne stranice, uz druge pe~ate ili daqe od 

wih i na nekoliko stranica unutar kwige, bez 

odre|enog rasporeda. To je pravi bibliote~ki 

pe~at biblioteke Muzeja Vojvodine. 43


ZAPISI NA KWIGAMA 

Zapisi na kwigama mogu biti razne vrste, od 

jednostavnog zapisivawa samog imena, {to je 

upu}ivalo na vlasnika kwige, do beleèwa raznih 

vrsta podataka koji se ti~u svojine kwige, 

na~ina na koji je nabavqena i drugih sadràja. 

Mirjana Brkovi} u analizi zapisa na starim 

srpskim kwigama u XVIII i XIX veku 44 otkriva 

{ta je tada{wim ìteqima Novog Sada i Petrovaradina 

bila preokupacija, a tome u prilog 

govore zapisi o posedovawu kwiga koje su napravila 

privatna lica ili institucije (uglavnom 

{kole i crkve), posvete koje svedo~e o 

kulturnom krugu odre|ene sredine (profesori, 

izdava~i, javne li~nosti, etc.), zapisi koji su 

na~inili donatori crkvama, oni koji sadrè 

datum ili mesto kupovine kwige ili wihovu 

cenu, {to predstavqa bitan podatak za istoriju 

kwige i trì{ta. Na kwigama su se vrlo ~esto 

beleìli va`ni i mawe va`ni istorijski 

doga|aji, komentari o pro~itanoj kwizi, zapisi o 

wihovoj popravci tj. restauraciji, zatim o 

umrlima, o seqacima, etc. Ovom tematikom se 

zapravo malo bavilo i o woj pisalo, pa su zapisi 

na kwigama naj~e{}e spomiwani i citirani kao 

ilustrativna gra|a za dokazivawe porekla kwige 

ili, s obzirom na wihovu raznovrsnost, za 

potkrepqewe neke teme ili ideje. 45 

Rukopisna {tiva poznatih li~nosti izazivala 

su znatièqu ne samo sadràjem, ve} i mogu}no{}u 

da se iz ne~ijeg rukopisa i{~ita 

karakter, odnosno, pojedine karakteristike li- 

~nosti. Zna se da je Gete imao veliku zbirku 

rukopisa slavnih qudi i wemu se pripisuje 

slede}a misao: „das aus Handschriften über den 

Charakter der Menschen hergeleitete Urtheil hat 

mit selten betrogen.“ 46 

Neku kwigu zapravo osoben potpis ili bilo 

koji drugi zapis moè na~initi izvrsnim muzejskim 

primerkom, kao {to je to slu~aj u Zbirci 

stare i retke kwige Muzeja Vojvodine. Na primer, 

dragocenost dva lista koja su ostala od 

kwige Die Freiwilligen-Corps Österreich’s im 

Jahre 1859. ... Wien ... 1860. 47 (inv. br. 56) je u 

tome {to se na prvom listu (naslovnoj strani) 

nalazi potpis Platona Atanackovi}a („Platon 

Athanaczkovics“), istaknutog crkvenog i gra|anskog 

velikodostojnika, koji je sredinom XIX veka 

bio jedan od najuglednijih Srba u Ugarskoj. 48 

Da je odre|ena kwiga pripadala ne~ijoj biblioteci, 

naj~e{}e svedo~e potpisi u~iweni na 

koricama i listovima kwiga, a podatak o spomenutoj 

kwizi upotpuwuje saznawe o vrsti kwiga i wihovom 

broju u biblioteci Platona Atanackovi}a. 

U Zbirci stare i retke kwige nalaze se slede}e 

kwige sa potpisima i drugim zapisima na~iwenim 

od strane poznatih i mawe poznatih qudi. 

Na listu ispred naslovne strane (druga 

strana) kwige Die Erlebnisse eines kaiserlich- 

-königlichen Offiziers im österreichisch-serbischen 

Armee-Corps in den Jahren 1848 und 1849. Wien 

1861. (inv. br. 80) nalazi se posveta autora: 

„Meni svagda milom dru`stvu ~itali{ta 49 Pan- 

~eva~kog za znak mog po~itanija, moe naklonosti 

k Pan~evu i k ìteqima wegovim od spisateqa 

Joce Stefanovi}a viteza od Vilova 50 crepaica u 

Plzwu 20/7 61.“ 

289


Na pole|ini predwe korice ~asopisa Serbske 

letopisi, druga ~astica, godina V, ~ast 17, 

Budim 1829. (inv. br. 14) nalazi se zapis: 

„Svojina Pravoslavne Crkvene Op{tine Kameni~ke 

Pro~ito Sreta Drenov~i}“. 51 

Na mekim koricama (predwa korice su duplirane, 

meke i tvrde) kwige So~inenija I. S. 

Turgeweva 52 (1844–1868), Moskva 1869. (inv. br. 

57) nalazi se posveta pisca: „Ilúi Vu~eti~u 53 na 

pamÿatú ot Iv. Turgeneva ______ 1870.“ 

Potpis Dr Laze Pa~ua 54 nalazi se na vi{e 

kwiga u Zbirci: E. Ribbach, Ober Italien und Florenz. 

Praktischer Reisehandbuch, mit vielen neuen 

Karten und Plänen, Berlin 1888. (inv. br. 65); Vuk 

Stevanovi}, Srpski rje~nik istolkovan wema- 

~kim i latinskim rije~ima, Be~ 1818 (inv. br. 

60); Dr. med. Robert Flechsig, Bäder-Lexikon, 

Leipzig 1883. (inv. br. 69). Na ovim kwigama nalaze 

se pored potpisa i pe~ati koji ozna~avaju da 

kwiga pripada wegovoj li~noj biblioteci. 

290 

Na predwim koricama kwige novosadskog 

gimnazijskog profesora i nau~nika P. J. Schaffarik-a 

Serbische Lesekörner, Pesth 1833. (inv. br. 

61), pri dnu desno nalazi se potpis „Radivoj 

Simonovi} 55 1883.“ 

Na listu ispred naslovne strane (prva 

strana) kwige Márk Királyfi, Budapest 1896. (inv. 

br. 79) nalazi se posveta prevodioca juna~kih 

narodnih pesama na ma|arski: „Dr Dungyerszki 

Gedeon urnak szives üdvözlettel Bp. 1908 dec 18 

Dr Margalits Ede 56 “. 57 

Na naslovnoj strani kwige Josef-a [uman-a 

Die Slovenen, Wien und Teschen 1881. (inv. br. 

78) nalazi se potpis „Tr. Militar 58 1919.“ Isto 

se (ali sa razlikom u godini) potpisao na jo{ 

dve kwige koje se nalaze u Zbirci: Fr. Von Hellwald, 

Die Welt der Slowen, 1890. (1913); Theodor 

Akerman, Magyarisirung in Ungarn, 1879. (1925).


Na prvom listu (ispred naslovne strane) 

kwige R. Kron-a Le petit Parisien, Freiburg /Baden/ 

1914. (inv. br. 58) stoji napisano „Kirilo O. 

Nanovitch s. lieutenant Serbe né á P. Doïran facheter 

le 26. avril 1918 á Salonique pour 6 drah. 

Potpis Jelene Belovi}–Bernaxikovske 60 nalazi 

se na kwizi Handbuch der Pathologie und 

Therapie. b. g., b. m., iznad naslova: „Balovi} 

Jelica Sarajevo 1926.“ 61 

Na naslovnoj strani kwige V. M. G. Medakovi}a 

@ivot i obi~aji Crnogoraca (Novi 

Sad 1860), nalazi se pored pe~ata i potpis 

vlasnika kwige, ali umesto Georgije Vidicki 

sada stoji \ura Vidicki. 62 

Na naslovnoj strani kwige P. P. Nyegosh-a 

The Mountain Wreath, London 1930. (inv. br. 59) 

engleski prevodilac se, u visini svog od{tampanog 

imena, potpisao „James W. Wiles“ 63 

Na prvoj strani prvog lista kwige Celokupna 

lirika, Beograd b. g. (inv. br. 55) autor je 

ostavio zapis u vidu posvete: 

„Po{tovanoj Gospo|ici Karanfili Todorovoj 

iz Sanada u znak po{tovawa i zahvalnosti za 

lep banatski pe{kir koji mi je prezentirala 6. 

IX – 25 prilikom posve}ewa zastave S. N. O. u 

Sanadu V. J. Ili} 6/IX 25 Sanad.“ 64 

291


Na dnu naslovne strane Pashalnija slu`bi 

Jovana Georgijevi}a, Be~ 1772. (inv. br. 4434) 

65 

nalazi se potpis Dinka Davidova uz latinsku 

formulu za ekslibris: „Ex libris Dinko Davidov 

1960.“ Isti potpis se nalazi na dnu naslovne 

66 

strane Irmologije, Be~ 1791. (inv. br. 4433), 

ali uz godinu 1965. 

U dowoj polovini naslovne strane ~asopisa 

Kwièvni jug, br. 13–14, Zagreb 1918. (inv. br. 

67 

71) nalazi se potpis (i pe~at) Nenada Raji}a, 

1 Jedan od fondova je i Biblioteka Istorijskog arhiva 

PK SKV koja je pripala Muzeju radni~kog pokreta, 

transformisanom u Muzej socijalisti~ke 

revolucije, a potom u Istorijski muzej Vojvodine. 

2 U literaturi se koristi i @efarovi}, ali sam se 

opredelila za drugi naziv. 

3 Ivan Klajn, Kako se pi{e 'ekslibris’?, Ex libris bilten, 

7, Beograd 1999, str. 2–3. Iz ove re~i izvodi se 

ekslibrista (sakupqa~, odnosno, autor ekslibrisa), 

ekslibristkiwa, ekslibristika (grana 

likovne umetnosti). 

4 Lik van den Brile, Svet ekslibrisa – Vlasnici 

ekslibrisa, (katalog izlo`be), Beograd 1995, str. 

11–13. 

5 Bogdan T. Stanojev, Vojvo|anski ekslibrisi, (katalog 

izlo`be), Novi Sad 1999. 

6 Lik van den Brile, nav. delo, str. 11–13. 

292 

NAPOMENE 

ispod imena napisano je i „Upravnik 'Kolevke’ 

Subotica“ Isti potpis se nalazi i na drugim 

primercima ~asopisa (br. 10–11, 15. i 22–24; inv. 

br. 70, 72, 73), kao i na kwizi Planum tabulare 

sive Decisiones curiales, per excelsam deputationem 

a ple memoriae imperatrice et regina Hungarie 

Diva Maria Theresia ... Anno 1769.(Posonii 1800). 

Potpis autora nalazi se na 3. listu kwige 

68 

Ive Andri}a Most na @epi/The Bridge on the 

@epa/Die Brücke über die @epa/Il ponte sulla 

@epa, Sarajevo 1971. Povodom 400-godi{wice 

]uprije na Drini sarajevski izdava~ „Oslobo|ewe“ 

izdalo je ovu kwigu u 3.000 primeraka, od 

kojih je prvih 150 svojeru~no potpisao autor. 

7 Vidi: Definicije ekslibrisa, Ex-libris Bilten, 5, 

Beograd 1998, str. 20–21. 

8 Aleksandar Cincar Markovi} (?–1948) bio je ministar 

spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavije, 

koji je potpisao pristupawe Jugoslavije Trojnom 

paktu 1941. godine. 

9 „Pouzdan u slu~aju potrebe, / obdaren sre}om, / 

okretan u opasnosti.“ 

10 âslav Oci}, Ekslibris u jugoslovenskim zemljama, 

u: Svet ekslibrisa – Jugoslovenski ekslibris, 

(katalog izlo`be), Beograd 1995, str. 16–18. 

11 Klasi~ni filolog Kosta \. Kweèvi} obznanio je 

da je vlasnik jednog ekslibrisa, nepoznatog 

autora i vlasnika, sa druga~ijim prikazom Beograda, 

odnosno, izmewenim pogledom na Kalemegdan. 

Vidi: Ex-libris Bilten, 9, Beograd 2000, 

str. 10.


12 Bogdan T. Stanojev, Vojvo|anski ekslibrisi, 

(katalog izlo`be), Novi Sad 1999. Dr Karlo 

Mesinger, bio je lekar u E~koj, ku}ni lekar 

e~anskog vlastelina Feliksa Harnokurta, ~ijoj 

se }erci udvarao Karlov sin. Raspolagao je 

bogatom ku}nom bibliotekom. 

13 „Ova kwiga pripada:“ 

14 Porodica Dun|erski imala je imawe u êlarevu, 

odakle kwiga poti~e. U Zbirku je dospela razmenom 

sa Istorijskim odeqewem (deo za istoriju 

umetnosti). 

15 Dr Gedeon Dun|erski (1875–1939) poti~e iz poznate 

srbobranske porodice, on je mla|i sin 

Lazara Dun|erskog. Bio je veleposednik, industrijalac, 

bankar, predsednik Matice srpske. 

Doktorat prava stekao je u 21. godini u Budimpe{ti. 

Bavio se politikom i 1910. godine u{ao 

je u Ugarski sabor. Glavno imawe bilo mu je u 

îbu/êlarevu (ogromni kompleksi zemqe, pivara, 

kudeqara, {piritara, mlin, ergele), a 

imao je imawe u Srbobranu i mnoge fabrike na 

drugim stranama. Bio je i predsednik Novosadske 

produktne berze, jo{ jednom poslanik, 

ali u jugoslovenskom parlamentu i veliki narodni 

dobrotvor. Sa suprugom Teodorom–Dorom 

ro|. Vlahovi} imao je sinove Lazara (1903– 

–1956) i Du{ana (1905–1977) i }erku Sofiju. 

16 Dr \or|e \oka Mijatovi} (1848–1878) lekar, 

prvi socijalista u Novom Sadu. Nakon gimnazija 

u Pe~uju i Poùnu, upisuje se na prava u Pe{ti, 

ali se tek na Sorboni u Parizu opredequje za 

izu~avawe pravnih i dru{tvenih nauka 

(1868–70). Proputovao je celu Ameriku, a zatim 

je u Cirihu studirao medicinu. U @enevi zavr{ava 

studije medicine za dve i po godine. 

Slao je dopise za Zastavu iz Pariza. Od 1872. 

godine saradnik je u Markovi}evom ~asopisu 

Radnik, a zajedno s wim pokre}e socijalisti~ki 

list Jednakost u Novom Sadu. Kao lekar 

odlazi da radi na Daleki istok 1875, bio je u 

Indoneziji i Indiji, a 1878. godine vratio se u 

Novi Sad zbog naru{enog zdravqa, gde umire u 

30. godini ìvota. 

17 Jelena Belovi}–Bernaxikovska (1870–1946) bila 

je pedagog, folklorista i kwièvnica. U~iteqsku 

{kolu zavr{ila u Zagrebu, a studirala je na 

vi{oj pedago{koj {koli u Be~u i Parizu. 

Govorila je devet jezika. Veliki deo svojih 

javnih aktivnosti posvetila je etnografiji i 

folkloru, a izuzetno je cewena kao poznavalac 

narodnog veza, upu}uju}i u svojim radovima na 

wegovu klasifikaciju, istorijski razvoj i narodnu 

ornamentiku. Legat J. B. Bernaxikovske 

~uva se u Etnolo{kom odeqewu Muzeja Vojvodine, 

a sadrì kwige, rukopise (pisma, etnografska 

gra|a) i tekstilnu zbirku. Verovatno je 

iz ovog legata kwiga Handbuch der Pathologie 

und Therapie dospela u Zbirku, premda o tome 

nema nikakvih podataka. U literaturi, kao i na 

eklibrisu i drugim zapisima na kwizi koji }e 

se kasnije opisati, vide}e se da su u opticaju 

tri varijante imena ove nau~nice: Jelena, Jelka 

i Jelica. 

18 Svetolik Lazarevi} (?–1897) bio je trgovac, 

pisac, kwiàr, novinar. U Be~u i Pragu je radio 

kao trgova~ki pomo}nik, a u Novi Sad je 

do{ao 1861. Vodio je trgovinu tekstilom i pomagao 

je ocu u ubirawu kaldrmarine. Namesni- 

{tvo mu je 1863. dozvolilo da otvori kwiàru, 

a data mu je dozvola i za otvarawe biblioteke. 

Izdao je drugu kwigu Jakova Igwatovi}a Milan 

Naranxi}. Napustio je Novi Sad 1866. i preselio 

se u Grgurevce gde je obavqao du`nost 

op{tinskog bele`nika, a nakon smrti ène 

ìveo je u Vukovaru i Starim Banovcima. U 

Beograd dolazi 1882. godine i radi kao novinar 

do smrti. Pisao je pesme i objavqivao ih u 

mnogim ~asopisima od 1860. godine, a objavio je 

i dve zbirke u Novom Sadu. 

19 Du{ica Grbi}, Pe~at kao izvor za istoriju 

biblioteka i sredstvo beleèwa vlasni- 

{tva (1, 2), u: Znakovi starih kwiga, Novi 

Sad 2000, str. 99–142. 

20 Zdravko Malba{a, Prilog poznavawu biblioteka 

na teritoriji Vojvodine na osnovu 

pe~ata na starim publikacijama, Bibliotekarski 

godi{wak Vojvodine za 1976. godinu, 

God. XIV, Novi Sad 1977, str. 98–101. 

21 Dr Laza Pa~u (1855–1915) ~uveni je lekar, politi~ar 

i ministar finansija. Gimnaziju je zavr- 

{io u Novom Sadu, a medicinske studije zapo~eo 

je u Cirihu, a nastavio i zavr{io 1881. godine u 

Berlinu. Bio je glavni urednik mese~nog politi~kog 

~asopisa Straà (1878–79), koju su 

ugarske vlasti zabranile. Po zavr{etku studija u 

Beogradu postavqen za op{tinskog lekara, a potom 

i za {efa op{tinskog saniteta, da bi se kasnije 

prihvatio poloàja upravnika dràvnih 

monopola. Godine 1904. postaje ministar finansija 

Kraqevine Srbije, gde se pokazuje kao veliki 

293


znalac i gde biva biran u tri uzastopna mandata. 

Desilo se da je u odsustvu premijera Nikole 

Pa{i}a, wemu kao zameniku ministra spoqnih 

poslova, uru~en austrijski ultimatum Srbiji 23. 

jula 1914. godine. 

22 Milorad Mar~eti} (1902–1980) bio je profesor 

biologije, kustos, ornitolog. Nakon sticawa 

diplome na Filozofskom fakultetu u Beogradu 

1925. ostao je da radi kao asistent za botaniku. 

Jedno vreme predavao je u gimnaziji u Vr{cu, 

potom se vratio u Beograd, gde je u gimnazijama 

radio do oslobo|ewa. Postao je 1950. godine 

kustos u Vojvo|anskom muzeju u Novom Sadu i 

otpo~eo pionirski rad na utemeqewu wegovog 

Prirodwa~kog odeqewa koje je kasnije postalo 

deo novoosnovanog Poqoprivrednog muzeja (1959), 

a potom Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode 

(1966), odakle je M. Mar~eti} 1969. oti{ao u 

penziju. Dvadeset godina prou~avao je ptice i 

formirao je prvu sistematsku i bogatu zbirku 

pti~jeg sveta Vojvodine. Imao je smisla za propagirawe 

prirode i wene za{tite. 

23 Jedan od brojnih arhimandrita manastira Koviqa, 

koji je imao svoju li~nu biblioteku. Vidi: 

VeselinovIvanka, Biblioteka manastira 

24 

Koviqa, Novi Sad 1969. 

Sava Tekelija (1761–1842) bio je prvi Srbin 

doktor prava na univerzitetu u Budimpe{ti. 

Poti~e iz poznate srpske porodice iz Arada. 

Na politi~ku scenu stupa na Temi{varskom 

saboru i zalaè se da se Srbima priznaju 

25 

ustavna prava koja imaju i Ma|ari. U vreme Prvog 

srpskog ustanka nastojao je da srpsko pitawe 

digne na me|unarodni nivo, ukazuju}i na strate- 

{ki zna~aj podru~ja koja naseqava srpski narod. 

Osniva~ je Tekelijanuma, zadu`bine kroz koju je 

od 1838. do 1914. pro{lo 346 studenata iz svih 

srpskih krajeva. U~estvovao je u radu Matice 

srpske i finansijski je pomagao zbog ~ega je 

izabran za wenog doìvotnog predsednika. 

Na ovo izri~ito skre}e pa`wu Du{ica Grbi}, 

vidi 101. i 105. stranu wene kwige. 

26 Srpska narodna u~iteqska {kola u Somboru 

osnovana je 1812. godine u Sentandreji, gde je 

prvi profesor i katiheta bio Platon Atanackovi} 

(1788–1867), a 1816. preseqena je u 

Sombor. Danas je to U~iteqski fakultet. 

27 Srpske ~itaonice u Vojvodini javqaju se ranije 

nego u Srbiji: u Irigu 1841, u Vr{cu 1842, u 

Somboru, Velikoj Kikindi i Novom Sadu 1845. 

294 

Wihovrad bio je prekinut tokom revolucionarnih 

godina 1848–1849. godine. Prema kraju 

XIX veka wihov broj se pove}ava. Igrale su 

zna~ajnu ulogu u dru{tvenom ìvotu Srba kao 

politi~ki i kulturni centri. Godine 1861. na 

sednici Srpske ~itaonice u Novom Sadu osnovano 

je Srpsko narodno pozori{te. êsto su 

~itaonice bile organizatori beseda koje su 

obuhvatale prigodni govor, koncert i igranku. 

28 Du{ica Grbi} daje drugu varijantu istog pe~ata, 

vidi: nav. delo, str. 105. 

29 Vaqevska gimnazija osnovana je 1870. godine, 

nalazi se me|u retkim {kolama u Srbiji koja je 

uspela da sa~uva svoje prvobitne kwi`ne fondove. 

Jedan broj kwiga objavqenih izme|u 1854. 

i 1890. godine, nose zvani~ne pe~ate „Polugimnazije 

u Vaqevu“ i „Kraqevsko-srpske gimnazije 

u Vaqevu“, {to potvr|uje da su nabavqene 

izme|u godine osnivawa {kole i biblioteke i 

godine izdawa najmla|e od wih. Ove kwige su 

najstarije jezgro fonda stare strane kwige u 

vaqevskoj gimnaziji, koje su bile pokazane na 

izlo`bi povodom Dana {kole 1988. u Galeriji 

Narodnog muzeja u Vaqevu, dok je fond kwige na 

srpskom jeziku bio izloèn 1987. godine. 

30 Devoja~ke {kole – Prve takve {kole osnovane su 

u Novom Sadu, Somboru i Pan~evu. Pripreme su 

dugo trajale i tek 22. novembra 1874. Srpska 

pravoslavna crkvena op{tina u Novom Sadu 

prihvatila je „zavetno pismo“ kojim se obavezala 

da iste godine obezbedi prostorije, name{taj 

i nastavna sredstva za {kolu. Vi{a devoja~ka 

{kola imala je rang niè gimnazije, u wu su 

primane u~enice koje su zavr{ile ~etiri razreda 

osnovne {kole. Trajala je ~etiri godine. Ovu 

{kolu zavr{ila je izme|u ostalih i kwièvnica 

Isidora Sekuli}, koja je posle bila 

nastavnik u Vi{oj devoja~koj {koli u Pan~evu. 

Vi{a devoja~ka {kola je podràvqena 1920. 

godine i pod imenom @enska gra|anska {kola 

nastavila je rad do aprilskog rata 1941. god. 

31 Du{ica Grbi}, nav. delo, str. 108. 

32 Dragoslav M. Petkovi} (1900–1968) u~io je i radio 

u dràvnim {tamparijama u Beogradu i 

Sarajevu. Zajedno sa Radetom Mladenovi}em obilazio 

beogradske kwiàre i antikvarnice koje su 

im izgledale nestru~ne i primitivne, te su 1927. 

godine otvorili kwiàrsku radwu koju su nazvali 

Kwiàra, antikvarnica i kwigoveznica „Dositej 

Obradovi}“. Li~na biblioteka Dragoslava


M. Petkovi}a postala je osnov asortimana stare 

i retke kwige. Imao je dobro ure|ene kartoteke 

i kataloge od kojih je najpoznatiji onaj iz 1934. 

godine, jer su u wemu popisane srpske kwige iz 

XIX veka, a u katalogu periodike (1939), {estom 

po redu, popisani su ~asopisi, kalendari, 

almanasi i {kolski izve{taji. Imao je svoj ekslibris 

u tri veli~ine i wegova antikvarnica 

bila je najboqa u Beogradu po broju kwiga, sme- 

{taju i slobodnom pristupu kwigama. Drào je 

i pozajmnu biblioteku. 

33 Ovog kwiàra Petar Jonovi} u svojoj kwizi 

Srpsko kwiàrstvo (Novi Sad 1997) uop{te 

ne spomiwe. 

34 „[picer Viktor, antikvarnica i prodaja kwiga i 

papira Budimpe{ta VII (kvart) Kru`ni put 

Erèbet 14.“ 

35 Verovatno se radi o nekom kwiàru iz Karlovca 

(Hrvatska). 

36 Novosadska trgova~ka omladina proiza{la je 1902. 

godine iz Bolni~ke zadruge trgova~ke omladine 

u Novom Sadu, osnovane 1894. godine. Udruèwe 

je radilo puno na prosveti, tako da je organizovana 

{kola, a isto tako podstaklo je osnivawe 

sli~nih udruèwa u drugim mestima Vojvodine i 

Srbije. Godine 1933. objavqena je Spomenica 

Novosadske trgova~ke omladine 1902–1932. 

37 Vidi: Du{ica Grbi}, nav. delo, str. 109. 

38 Carsko–Kraqevska ekonomska carina u Mitrovici 

(danas Sremska Mitrovica). 

39 Carsko–Kraqevska glavna carina u Zemunu. 

40 Muzej radni~kog pokreta i narodne revolucije 

osnovan je 1956. godine, izdvajawem fondova iz 

Odseka narodnooslobodila~ke borbe Vojvo|anskog 

muzeja. Transformisan je u Muzej socijalisti~ke 

revolucije i, na kraju, u Istorijski 

muzej Vojvodine. Godine 1992. Istorijski muzej 

Vojvodine sjedinio se sa Vojvo|anskim muzejom u 

jedinstvenu ustanovu pod nazivom Muzej Vojvodine. 

41 Vojvo|anski muzej osnovan je 1947. godine – on je 

proiza{ao iz Muzeja Matice srpske (1933), 

odnosno, muzejske zbirke koja se izdvojila iz bogate 

zostav{tine Save Tekelije. Sastavqen je iz 

nekoliko odeqewa, a me|u wima je Istorijsko 

odeqewe. Ono je nastalo po osnivawu Vojvo|anskog 

muzeja i u po~etku je obuhvatilo znatno 

{iri period vojvo|anske istorije. Iz ovog i 

drugih pribavqenih fondova osniva se 1957. 

godine i Muzej grada Novog Sada. 

42 Vidi prethodnu napomenu. 

43 Vidi napomenu br. 40 i uvodni deo teksta. 

44 Mirjana Brkovi}, Novi Sad i Petrovaradin u 

starim srpskim zapisima 18. i 19. veka, u: 

XVII stole}e, kwiga III (zbornik), Novi Sad 

2002, str. 173–203. 

45 Prema jednom zapisu Vladimir Milankovje 

utvrdio koja je prva ~itana kwiga u Novom Sadu, 

odnosno, identitet prvog ~itaoca: radi se o 

zborniku monaha Marka u kojem su skupqena 

dela koja ~ine temeq srpske kwièvnosti, od sv. 

Save, Domentijana i Teodosija, a prvi ~italac 

koji je zapis na~inio bio je izvesni Aksim 

(A}im?, Joakim?) Markovi}. Vidi: Vladimir 

Milankov, Eustahija pl. Arsi} i weno doba, 

Novi Sad 2001. 

46 „Retko sam se prevario u proceni karaktera qudi 

na osnovu wihovog rukopisa.“ Prema: \or|e 

Rajkovi}, Faksimile od rukopisa znameniti 

Srba, sv. 1, Be~ 1871, str. III. 

47 Ova kwiga se ne nalazi u katalogu legata u Matici 

srpskoj (videti: Biblioteka Platona Atanackovi}a, 

Novi Sad 1995). Upore|ewem sa 

faksimilima naslovnih strana, sasvim je sigurno 

da je ovo wegov potpis. Platon Atanackovi} 

se potpisivao i }irilicom i latinicom. 

48 Platon Atanackovi} (1788–1867) episkop budimski 

i ba~ki, pisac, predsednik Matice srpske, 

politi~ar, prosvetni radnik, dobrotvor. Nakon 

primawa sve{teni~kog ~ina postao je paroh i 

u~iteq u Somboru, a 1812. profesor i katiheta 

prve srpske u~iteqske {kole u Sentandreji, 

preseqene kasnije, 1815, u Sombor. Zakalu|erio 

se posle smrti ène, postao iguman, te arhimandrit 

u [i{atovcu. Godine 1834. bio preme- 

{ten u manastir Bezdin. Za budimskog episkopa 

izabran je 1839. Posle smrti Save Tekelije 

postao je predsednik Matice srpske i to bio do 

1844. Za vreme revolucije 1848. ma|arske vlasti 

postavile su ga za ba~kog episkopa i poverile 

mu upravu nad srpskom pravoslavnom crkvom u 

Ugarskoj. Po preseqewu iz Pe{te u Novi Sad 

1864, Matica srpska sme{tena je u palatu koju je 

ranije poklonio gimnaziji – Platoneum i ovde 

ostala godinu dana. Otada, pa do kraja ìvota, 

bio je drugi put predsednik najstarije kulturne 

ustanove kod Srba. 

49 Pan~eva~ka biblioteka osnovana je 1845. (po Q. 

Durkovi}u Jak{i}u) ili je 1873. osnovana pod 

okriqem Pan~eva~ke crkvene op{tine (po B. 

Kova~evi}u) ili postoji ve} 194 godine (po 

Mihailu Janketi}u). 

295


50 Jovan Stefanovi} Vilovski (1821–1902) zavr{io 

je vojnu {kolu u Pan~evu, 1838. stupio je u 

vojni~ku slu`bu, 1845. postao je poru~nik, a 

nekoliko godina kasnije major. U~estvovao je u 

buni 1848–49. godine i u bici kod Solferina. 

Kao penzioner ìveo je od 1865. u Be~u, zapo~ev{i 

sa spisateqskim poslom. Iz ìvota 

jednog carskog i kraqevskog oficira u austro-srpskoj 

vojsci 1848–1849 godine (1863) 

predstavqa prevod dela koje je napisao na nema- 

~kom i objavio u Be~u 1861. (Die Erlebnisse eines 

kaiserlich-königlichen Offiziers im österreichisch- 

-serbischen Armee-Corps in den Jahren 1848 und 

1849). U rukopisu je ostavio svoje Memoare koje 

je namenio Matici srpskoj u Novom Sadu. 

51 Iako nisam uspela da prona|em nikakve podatke o 

~itaocu, pretpostavqam da je zapis na~iwen u 

prvoj polovini XIX veka. 

52 Ivan Sergejevi~ Turgewev (1818–1883) znatno je 

pro{irio poznavawe ruske kwièvnosti na 

evropskom Zapadu, gde je proveo veliki deo 

svoga ìvota (Nema~ka, Francuska), kre}u}i se 

u dru{tvu poznatih kwièvnika – Prospera Merimea, 

bra}e Gonkur, Alfonsa Dodea, Gistava 

Flobera, Emila Zole i dr. Svoje stvarala{tvo 

zapo~eo je u okvirima romantizma, pi{u}i stihove 

po uzoru na Pu{kina, a prozu po ugledu na 

Qermontovqevog Junaka na{eg doba i rusku 

„naturalnu“ {kolu. Postaje poznat po Lov~evim 

zapisima, novelama koje su se u celosti pojavile 

1852. Pisao je romane dru{tveno-funkcionalnog 

realisti~kog usmerewa proète romanti~arskim 

motivima (poetski realizam). Jedan 

od posledwih romana su ~uvene Prole}ne 

vode (1877), a pred kraj ìvota napisao je 

Pesme u prozi. 

53 Dr Ilija Vu~eti} (1844–1904) advokat, politi~ar, 

publicista. Poha|ao je gimnaziju u Novom 

Sadu, Segedinu, Pe{ti. Prava studirao u 

Pe{ti kao tekelijanac, a doktorirao u Be~u. 

Bio je aktivista studentskog dru{tva „Preodnica“ 

i „Ujediwene omladine“, zalagao se za 

emancipaciju èna kod Srba. Po svr{etku studija 

vratio se u Novi Sad gde se borio za gradske 

interese. Kada se Svetozar Mileti} povukao 

iz magistrata postao je prvak Srba u ovda{woj 

municipiji. Advokatsku kancelariju otvorio je 

1875. Bio je vrstan pravnik, znalac vi{e jezika 

i odli~an govornik. Ilija Vu~eti} je 1968. preveo 

Turgewevqev roman Dim koji je objavila 

„Preodnica“ u Pe{ti 1969. So~inenija... vero- 

296 

vatno predstavqaju pi{~ev uzvratni dar Iliji 

Vu~eti}u godinu dana kasnije, prema re~ima 

prof. dr Vitomira Vuleti}a. 

54 Dr Laza Pa~u (1855–1915), (vidi napomenu br. 20) 

se redovno potpisivao na skoro svaku kwigu na 

koju je stavio i li~ni pe~at. 

55 Dr Radivoj Simonovi} (1858–1950) se pored lekarskog 

poziva bavio i izvesnim problemima iz 

istorije, literature, geologije, geomorfologije, 

etnografije, filologije, bio je publicista, planinar 

i propagator planinarstva i fotoamater. 

Gimnaziju je svr{io u Novom Sadu, a medicinu u 

Be~u. Prvo je bio vojni lekar, a zatim je pre{ao 

u civilnu slu`bu. Godine 1896. name{ten je kao 

lekar socijalnog osigurawa u Somboru gde je radio 

sve do smrti. Vojvo|anski muzej otkupio je 

jedan deo biblioteke Radivoja Simonovi}a 1948. 

godine, ~ime je etnolo{ki kwi`ni fond bio 

znatno uve}an. 

56 Margali~ Ede (Margalits Ede, 1849–1940) istori~ar 

umetnosti, lingvista, prevodilac. Studirao 

je u Be~u i Parizu, a od 1870. radio je kao 

sredwo{kolski profesor u Baji. Doktorat je 

stekao na budimpe{tanskom univerzitetu. Direktor 

je somborske glavne gimnazije od 1885. 

godine, a od 1891. direktor je hrvatskog u~eni- 

~kog doma u Budimpe{ti. Ovde na univerzitetu 

postaje redovni profesor za hrvatski jezik i 

kwièvnost 1899. godine, do odlaska u penziju 

1915. Preveo je Smrt Samil-age êngi}a od 

Ivana Maùrani}a i vi{e ju`noslovenskih narodnih 

pesama. Sastavio je hrvatsko-ma|arski i 

ma|arsko-hrvatski xepni re~nik. Najzna~ajnije 

delo mu je zbirka ma|arskih poslovica. 

57 „Gospodinu Gedeonu Dun|erskom sa srda~nim pozdravima 

Budimpe{ta 18. dec. 1908. Dr Margali~ 

Ede.“ 

58 Trifun Triva Militar (1889–1977), novinar i 

pisac, arhivist. Gimnaziju je poha|ao u Novom 

Sadu, a studije ma|arskog i nema~kog jezika zavr{io 

je u Budimpe{ti, na tamo{wem Filozofskom 

fakultetu. Sara|ivao u ~asopisu Zastava 

od studentskih dana, potom bio odgovorni urednik. 

Godine 1929. postao {ef Presbiroa za 

Vojvodinu i tu funkciju obavqao do rata 1941. 

Posle rata kratko je radio u Vojvo|anskom muzeju, 

zatim do penzije u Rukopisnom odeqewu 

Matice srpske kao arhivista. Veliki znalac 

istorije Novog Sada, doga|aja i li~nosti, uspeo 

je da razre{i mnoge nepoznanice u sa~uvanim 

aktima i pismima. Napisao je veliki broj


novinskih ~lanaka, zatim pesme, pripovetke, 

drame, romane, kriti~ke prikaze, biografije, 

prevodio je sa ma|arskog, nema~kog i ruskog. 

Kwiga Novi Sad objavqena je na osnovu zaostav{tine 

(Novi Sad, 2000). 

59 „Kirilo O. Nanovi}, vi{i poru~nik iz Srbije, 

ro|en u Dojranu, kupio je 26. aprila 1918. u 

Solunu za 6 drahmi ovu kwigu.“ 

60 Vidi napomenu br. 16. Bernaxikovska je ina~e 

imala obi~aj da ostavqa brojne i guste zapise po 

kwigama, komentari{u}i tako sadràj, kao i da 

lepi novinske ise~ke po wima. 

61 U Sarajevu je radila i ìvela u nekoliko navrata; 

nakon progona 1913. godine vratila se u Sarajevo 

1917, a posle oslobo|ewa rehabilitovana je 

kao nastavnik na sarajevskoj Trgova~koj {koli. 

62 Vidi: o pe~atu br. 5, napomenu br. 22. 

63 Xems V. Vajls (James W. Wiles, ?-?) bio je lektor 

na beogradskom univerzitetu pre I sv. rata 

i prevodilac srpske i hrvatske kwièvnosti na 

engleski jezik. U~estvovao je u organizaciji proslave 

Vidovdana u Velikoj Britaniji 1916, a o 

razlogu svog anga`mana napisao je slede}e: „înim 

sve {to mogu da izazovem vi{e saose}awa i 

inteligentnog interesovawa za ovaj inteligentan, 

hrabar mali narod, koji toliko volimo svi 

mi koji ga znamo“. Pored Wego{evog Gorskog 

vijenca preveo je i dela J. J. Zmaja, Laze Lazarevi}a, 

Ivana Maùrani}a, kao i narodnu 

epsku poeziju: Serbian Songs and Poems: Chords 

of the Yugoslav Harp, London 1917, etc. 

64 Vojislav J. Ili} Mla|i (1877–1944), posle 

svr{ene gimnazije poha|ao je pravni fakultet 

na Velikoj {koli u Beogradu, koji je zavr{io 

1903. godine. Radio je kao sudski pisar, sekretar 

Apelacionog suda i inspektor Ministarstva 

pravde u Beogradu. Prevodio ja sa francuskog i 

ruskog, sara|ivao je u mnogim ~asopisima i 

listovima. Objavio je oko tridesetak kwiga, a 

me|u wima Pesme (1909, 1911), Cvetovi slave 

i bola (1927), Cvetovi slave i ponosa (1927), 

Ve~ita zlatna riznica (1932), Najnovije pesme 

(1933), Najnoviji veliki deklamator II 

(1934), Sveti Sava u na{em narodnom i 

umetni~kom pesni{tvu (1935) i druge kwige. 

Prevo|en je na bugarski i esperanto. 

65 Dr Dinko Davidov (1930) zavr{io je gimnaziju i 

istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u 

Beogradu. Bavio se jedno vreme novinarstvom. 

Od 1960. godine radio je kao kustos u Galeriji 

Matice srpske u Novom Sadu gde se bavio 

istraìva~kim radom i gde je osnovao i vodio 

grafi~ku zbirku. Istraìvao je slikarstvo zoografa 

XVIII veka, ikone i ikonostase srpskih 

crkava u Ma|arskoj i rumunskom Banatu. Bavio 

se za{titom fru{kogorskih manastira uni{tenih 

i o{te}enih za vreme NDH. Doktorirao je 

na Filozofskom fakultetu u Qubqani, a od 

1979. radi u Balkanolo{kom institutu, gde rukovodi 

istraìva~kim projektima i organizuje 

nau~ne skupove. Objavio je preko 150 radova, 

studija, ~lanaka i kwiga, a me|u wima su: 

Stematografija Hristofora @efarovi}a 

(1972), Ikone srpskih crkava u Ma|arskoj 

(1973), Srpski bakrorezi XVIII veka (1978), 

Hilandarska grafika (1970), etc. 

66 Obe kwige je Muzej Vojvodine otkupio od Zorke 

Davidov. 

67 Nenad Raji} (1884-?), ro|en u Sivcu, zavr{io pet 

razreda gimnazije u Novom Sadu, potom u~iteqsku 

{kolu u Somboru 1903. Radio u Adi 18 

godina kao u~iteq. Potom ga vi{e vlasti {aqu 

u Suboticu u misiju zbriwavawa dece ratne siro- 

~adi. Godine 1924. postavqen je za upravnika 

Kolevke, doma za napu{tenu decu, gde ostaje do 

1934. Tokom svog rada okupqao je narod u razna 

dru{tva, rade}i na prosvetno-nacionalnom, humanom 

i socijalnom poqu. Osnovao je Sokolsko 

dru{tvo, Peva~ko dru{tvo, îtaonicu, Devoja- 

~ko kolo, Zemqoradni~ku zadrugu, [tedionicu. 

Bio je urednik Sokolskog ìvota (1928–41), 

te ~lan masonske loè Sjeverna zvezda u Subotici 

(1931–36). Pojavquje se u svim tada{wim 

vojvo|anskim listovima, pi{u}i o aktuelnim pitawima. 

Zbog nacionalnog rada bio je u nemilosti 

kod ma|arskih vlasti i neko vreme proveo 

je u zatvoru îlag (tokom Prvog svetskog rata), 

kao i u suboti~kom zatvoru. Bio je poznat po 

svom delovawu u Sokolskom dru{tvu u Subotici, 

~iji je prosvetar bio. Nenad Raji} je autor 

komada Qubav pobe|uje, koji je izveden na sve- 

~anoj akademiji povodom ro|endana prestolonaslednika 

Petra u Subotici 1930. godine. 

68 Ivo Andri} (1892–1975). Osnovnu {kolu zavr{io 

u rodnom Vi{egradu, a gimnaziju u Sarajevu. 

Slovenske kwièvnosti i istoriju studirao u Zagrebu, 

Be~u, Krakovu i Gracu gde je diplomirao 

i doktorirao (1924). Od 1921. do 1941. bio je u 

diplomatskoj slu`bi Jugoslavije u Rimu, Bukure{tu, 

Gracu, Parizu, Madridu, Brislu, @enevi 

i Berlinu. ^lan SANU, JAZU i Slovenske 

297


akademije u Qubqani. Jedan od osniva~a ~asopisa 

Kwièvni jug i ~lan redakcije (1918– 

–1919); ~lan redakcije Srpskog kwièvnog glasnika. 

Posle II sv. rata bio je poslanik Narodne 

skup{tine BiH i Savezne narodne skup{tine. 

Dobitnik brojnih nagrada, izme|u ostalih Nobelove 

nagrade za kwièvnost (1961). Odlikovan 

orednom zasluga za narod I reda. Po~asni doktor 

univerziteta u Krakovu i Sarajevu. Zastupqen u 

antologiji Hrvatska mlada lirika (1914), 

poetsku prozu objavio u prvim kwigama Ex ponto 

(1918) i Nemiri (1920). U me|uratnom periodu 

iza{le su tri kwige Andri}evih pripovedaka 

(1924, 1931, 1936), a posle rata Nove pripo- 

\or|e Rajkovi}, Faksimile od rukopisa 

znameniti Srba, sv. 1, Be~ 1871. 

Stanoje Stanojevi}, Narodna enciklopedija 

srpsko-hrvatsko-slovena~ka, Zagreb 1925. 

Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd–Zagreb 1928. 

Jedan zaslu`ni nacionalni i sokolski radnik 

– Pedesetogodi{wica brata Nenada Raji- 

}a, Jugoslovenski dnevnik, VI, 11. 02. 1934. 

Skup{tina Sokolskog dru{tva u Subotici, 

Jugoslovenski dnevnik, VII, 1. 02. 1935. 

Sokolsko delovawe u Subotici, 1918–1936, 

Subotica 1936. Priredio Nenad Raji} 

Nenad Raji}, U narodu (Uspomene), u:Spomenica 

Vasi Staji}u, Novi Sad 1938. 

Vasa Staji}, Gra|a za kulturnu istoriju Novog 

Sada, Novi Sad 1951. 

Rajko Veselinovi}, Kwi`nice vojvo|anskih 

muzeja, Rad vojvo|anskih muzeja, br. 1, Novi 

Sad 1952. 

Jugoslovenski kwièvni leksikon, Novi Sad 

1971. 

Zdravko Malba{a, Prilog poznavawu biblioteka 

na teritoriji Vojvodine na osnovu pe~ata 

na starim publikacijama, Bibliotekarski 

godi{wak Vojvodine za 1976. godinu, God. XIV, 


298 

LITERATURA 

vetke (1948), Pri~a o vezirovom slonu (1948), 

Panorama (1958), Lica (1960), @ena na kamenu 

(1962). Posle II sv. rata pojavio se sa romanima 

Na Drini }uprija (1945), Travni~ka 

hronika (1945), Gospo|ica (1945), Prokleta 

avlija (1954). U esejima, studijama i osvrtima o 

piscima Wego{u, Vuku, Matavuqu, Ka~i}u, Samokovliji, 

o slikarima Bjeli}u i Xumhuru, kao 

i o {panskom slikaru Goji, Andri} ujediwuje 

svoje bogato znawe i istan~anu pronicqivost sa 

stilskim majstorstvom i pouzdanim ose}awem 

kwièvnih vrednosti. Dela su mu prevedena na 

vi{e desetina jezika celog sveta. 

69 Novi ma|arski kwièvni leksikon. 

Qubica Kosti}, Biblioteka Vojvo|anskog muzeja, 

Bibliotekarski godi{wak Vojvodine za 1981, 

god XIX, Novi Sad 1982. 

Dr Du{an Popov, Srpska {tampa u Vojvodini 

1918–1941, Novi Sad 1983. 

Fedora Bikar, Album \oke Mijatovi}a sa Dalekog 

istoka (1875–1877), Rad vojvo|anskih 

muzeja, br. 29, Novi Sad 1984–1985. 

Aleksandar Flaker, Ruska kwièvnost, 

Zagreb 1986. 

Vojvo|anski muzej 1947–1987, Novi Sad 1987. 

Zoran D. Nenezi}, Masoni u Jugoslaviji 

(1764–1980), Beograd 1987. 

Dr Marija Isailovi}, Stare i retke kwige 

1818–1900, (katalog), Vaqevo 1988. 

Branko Mom~ilovi}, Iz istorije jugoslovensko-britanskih 

kulturnih veza od 1650. 

godine do II svetskog rata, Novi Sad 1990. 

Lik van den Brile, Svet ekslibrisa – Vlasnici 

ekslibrisa, (katalog izlo`be), Beograd 1995. 

âslav Oci}, Ekslibris u jugoslovenskim zemljama, u: 

Svet ekslibrisa – Jugoslovenski ekslibris, 

Beograd 1995. 

Muzej Vojvodine – stalna postavka / The Museum 

of Vojvodina – Permanent Exhibition, 

Novi Sad 1997.


Enciklopedija srpske istoriografije, prir.: 

S. ]irkovi} i R. Mihaq~i}, Beograd 1997. 

Petar Jonovi}, Srpsko kwiàrstvo, 


Od Srpske narodne zbirke do Muzeja Vojvodine 

1847–1997: zbornik radova sa Me|unarodnog 

nau~nog skupa povodom stopedesetogodi- 

{wice Muzeja Vojvodine, ur. Dragica 

Jovanovi}, Novi Sad 1998. 

Enciklopedija Novog Sada, ur. dr Du{an Popov, 

Novi Sad 1994. (sv. 2), 1996. (sv. 6), 1996. 

(sv. 7), 1999. (kw. 14), 2000. (kw. 15), 2002. 

(kw. 19). 

Bogdan T. Stanojev, Vojvo|anski ekslibrisi, 

(katalog izlo`be), Novi Sad 1999. 

Du{ica Grbi}, Pe~at kao izvor za istoriju biblioteka 

i sredstvo beleèwa vlasni{tva 

(1, 2), u: Znakovi starih kwiga, Novi Sad 2000. 

Új magyar irodalmi lexikon, Akadémia kiadó, 

Budapest 2000. 69 

Trivo Militar, Novi Sad, Novi Sad 2000. 

Ex-libris bilten/Ex-libris Newspapers, 1–10, Beograd 

1996–2001. 

Vladimir Milankov, Eustahija pl. Arsi} i weno 

doba, Novi Sad 2001. 

Mirjana Brkovi}, Novi Sad i Petrovaradin u 

starim srpskim zapisima 18. i 19. veka, u: 

XVII stole}e, kwiga III (zbornik), 


Eva Ba~lija, Emil Libman i dr., Kolevka quqa 

srcem – Sto godina Doma za decu 

„Kolevka“, Subotica 2003. 

Katarina Novakovi}, Jelena Belovi}–Bernaxikovska, 

u:Srpski biografski re~nik, 1, 

A–B, Novi Sad 2004, 482–483. 

299


300 

Lidija Mustedanagi} 

ABOUT EX LIBRIS, SEALS AND NOTES IN THE COLLECTION 

OF OLD AND RARE BOOK OF THE MUSEUM OF VOJVODINA 

Diversity of old and rare book of the museum of Vojvodina is closely connected to the time when 

the book was published (from manuscript books dating from the sixteenth century until the twentieth 

century), subject matters (natural and social sciences), until the language it was written or printed in 

(Russian Church Slavic, Latin and other world languages), whereas the special curiosity represents its 

former belonging to certain institutions or personalities who have important role in history. The belonging 

is decoded using ex libris, seals and notes that reveal and talk more than the pure possession of a book: 

through the handiwork of ex libris and seals it is possibl to see the spirit of the time, esthetic point of 

view and belonging to the wider community; in the first place autographs discover identity, while the 

scientists learn even more by reading the manuscript, and what is more, note gives extra information 

about the time, events or the reason it had been made and so discovers something of the specialty of 

passed time or personality. 

Ex libris of Aleksandar Cincar Markovi}, Karlo Mesinger, Gedeon Dundjerski, seals of Sava 

Tekelija, Laza Pa~u, Bussiness Youth, signatures of Platon Atanackovi}, Jovan Stefanovi} Vilovski, 

Turgenjev, James Wiles and some other represent the treasury of knowledge about the past, about the 

book as a curiosity and rarity, in the hands of experts realizing its real value.

О екслибрисима, печатима и записима

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?