humanistika - Sarajevske Sveske
humanistika - Sarajevske Sveske humanistika - Sarajevske Sveske
542 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 to, međ svojim travama i zverima. Al’ čovek uspravan, s mišlju na nebu, morao je stati, slušat mà kosti kasnije mu izbelele u travi, mà koža što ih svija skvrčila se. Nije mogao proći dalje, makar zabranjivaše si da vidi ženu i dragog sina i rodni zavičaj. A starcima svitim stari Junak tad: Ljudi! Treba toj sreći da se krene: čuti kako pevaju dve Sirene. Želim čuti taj pev, stojeći na provi, nevezan za jarbol dok lađa plovi: slobodan! Dižuć vrh veslača smelih glavu belu poput jedara belih; i što na zemlji zbiva se iz trena saznaću s usana dvaju Sirena. Reče, i tače veslačima srce, što sedeć veslima tukoše vodu, želeć znat šta se u zemlji zbiva, da l’ daje plodove vinograd kamni. Da l’ se krava oteli, da li sused sakupi više ječma ili manje, i šta im sada radi verna žena, da l’ ide na izvor, il’ tka u kući. XXII. NA PUTU I evo dođe na otok lotosâ. A sedeć uz žal muškarci i žene siti lotosa, tonuše u zaborav. I skočiše, veslačima prosedim noseć vrlo pobožno cvetnu hranu. O tako stari što lutate morem, jedite med zaborava, sad je čas! Lađa prođe i polako na nebu njihov uspavani zov već izčeznu. I otud stiže na otok kamenja. A ispod stena bejahu divovi, k’o na straži, i na lađu urlajuć bacahu kamenje teško sa puno treska. Jedva izbavila se lađa. A otuda stiže na ostrvo mrtvih; a behu duž žala muškarci i žene,
siti života, kraj vrbâ i topolâ; okrećuć glavu; i videše te stare; a neka dete prepozna međ njima, starije od njih, i, žalosni zbog njih, plakahu: Dođite na odmor, čas je! Lađa prođe, i slabašan na moru Tad njihov posmrtni žamor iščeznu. I otud stiže na ostrvo sunca. A pasle su u poljima junice bele i crne, pod stražom boginjâ. Mukanje neko čuše u svetlosti zlatnoj. Jedva se udaljila lađa. I otud stiže na ostrvo vetra. A pod zidom vide od čvrste bronze šest dečaka i šest djeva na straži. A oni videše lađu, i belog kormirala što im bi kao labud il’ roda, jedna Odiseja pozna, što, mà star, još izazivaše vetre; i samo jednom zviznuvši na starce svi sakriše se ispod glatke hridi. I tada bes ih ponese vetrova, danju i noću, i baci ih prema plovećim stenama, al’ tako brzo da udarajući ò stenje tvrdo promiče kao strela crna lađa. A tada ih ljuti orkan nemili upravi prema Haribdi i Scili. I tek što ču Junak da Scila laje, k’o uplašeno pod mesecom pseto, začu Haribdu kako ključa bučno baš kao krčag na velikoj vatri; i dvanaest ruku ispruži Scila, i vodu slanu izbljuva Haribda: uzalud. Beše već minula lađa. I vratiše se vetri svojoj kući svijenoj bronzom, mračno mrmljajući međ sobom, bésni. I tad bi mir novi bez najmanjeg daška, a iznad mora bog jedan možda uspava valove. SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 543
- Page 493 and 494: Bela Čorba prevela Judita Šalgo E
- Page 495 and 496: Magdolna Danji preveo Arpad Vicko P
- Page 497 and 498: Kalman Feher JANUARSKI ĆILIBAR Uvr
- Page 499 and 500: Što se iz grudvi prosulo: Da nas d
- Page 501: Jesenje kiše, nadojena prašina, b
- Page 504 and 505: hladovite čaške zamašnih latica
- Page 506 and 507: NALIK ANTIČKIM UBICAMA Rastrzana n
- Page 508 and 509: * pretukoše na smrt korbačem jedn
- Page 510 and 511: * na veliki petak kokice i kriška
- Page 513 and 514: Kolja Mićević Đovani Paskoli, pe
- Page 515: Ne želim da čitaocu dajem bilo ka
- Page 518 and 519: 518 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 I
- Page 520 and 521: 520 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 522 and 523: 522 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 s
- Page 524 and 525: 524 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 526 and 527: 526 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 j
- Page 528 and 529: 528 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 530 and 531: 530 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 u
- Page 532 and 533: XIV. PROSJAK 532 | SARAJEVSKE SVESK
- Page 534 and 535: 534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 z
- Page 536 and 537: 536 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 538 and 539: 538 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 540 and 541: XX. SLAVA 540 | SARAJEVSKE SVESKE N
- Page 544 and 545: XXIII. ISTINA 544 | SARAJEVSKE SVES
- Page 546 and 547: 546 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 549 and 550: Alma Lazarevska O crtežu prije svi
- Page 551 and 552: da upitam: šta ovdje piše, čija
- Page 553: SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 553
- Page 556 and 557: 556 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 558 and 559: 558 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 560 and 561: 560 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 562 and 563: 562 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 564 and 565: 564 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 566 and 567: 566 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 568 and 569: stove objavljivao u gotovo svim kul
- Page 570 and 571: Naklada Bošković, Split, 2009.),
- Page 572 and 573: istorije i teorije srpske književn
- Page 574 and 575: kratizaciju Srbije. Doskora je bio
- Page 576 and 577: pije deli samoga sebe, 1986), A vá
- Page 581 and 582: EXECUTIVE SUMMARY This double issue
- Page 584: Ovaj broj Sarajevskih svezaka izdan
siti života, kraj vrbâ i topolâ;<br />
okrećuć glavu; i videše te stare;<br />
a neka dete prepozna međ njima,<br />
starije od njih, i, žalosni zbog njih,<br />
plakahu: Dođite na odmor, čas je!<br />
Lađa prođe, i slabašan na moru<br />
Tad njihov posmrtni žamor iščeznu.<br />
I otud stiže na ostrvo sunca.<br />
A pasle su u poljima junice<br />
bele i crne, pod stražom boginjâ.<br />
Mukanje neko čuše u svetlosti<br />
zlatnoj. Jedva se udaljila lađa.<br />
I otud stiže na ostrvo vetra.<br />
A pod zidom vide od čvrste bronze<br />
šest dečaka i šest djeva na straži.<br />
A oni videše lađu, i belog<br />
kormirala što im bi kao labud<br />
il’ roda, jedna Odiseja pozna,<br />
što, mà star, još izazivaše vetre;<br />
i samo jednom zviznuvši na starce<br />
svi sakriše se ispod glatke hridi.<br />
I tada bes ih ponese vetrova,<br />
danju i noću, i baci ih prema<br />
plovećim stenama, al’ tako brzo<br />
da udarajući ò stenje tvrdo<br />
promiče kao strela crna lađa.<br />
A tada ih ljuti orkan nemili<br />
upravi prema Haribdi i Scili.<br />
I tek što ču Junak da Scila laje,<br />
k’o uplašeno pod mesecom pseto,<br />
začu Haribdu kako ključa bučno<br />
baš kao krčag na velikoj vatri;<br />
i dvanaest ruku ispruži Scila,<br />
i vodu slanu izbljuva Haribda:<br />
uzalud. Beše već minula lađa.<br />
I vratiše se vetri svojoj kući<br />
svijenoj bronzom, mračno mrmljajući<br />
međ sobom, bésni. I tad bi mir novi<br />
bez najmanjeg daška, a iznad mora<br />
bog jedan možda uspava valove.<br />
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 543
Change language