humanistika - Sarajevske Sveske
humanistika - Sarajevske Sveske humanistika - Sarajevske Sveske
534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 zaveslaše. I devet dana behu bacani vodom i vetrima kobnim. Najzad se vetri i vali smiriše, u suton, videše obalu jednu. Ka njoj upravi stari Junak lađu, u neku mirnu kao krevet valu. I tako svladani snom i umorom spavahu na žalu uz klopot vode. Al’ nije spavao Odisej, mà bi iscrpljen. Već pomišljaše u srcu da stig’o je na ostrvo Kirkino: vide kuću zidova uglačanih, k’o u snu, i kako stižu spori lavovi, i zevajuć crne njuške šire, i usto mašu repovima; a velik atrij odjeknu od pesme tkalje. Tada Odisej progovori: Tarpijad Femio, spiš li? Čuj me: san blag i zaboravljen ponovo sanjam! To beše ljubav; što mi sad osvaja, k’o oluja upravo stala, srce. To reče: a kroz noć silnu i mirnu spavaše vetar, a dizala se kosa* * La falce, za košenje trave. Mislio sam da prevedem sa: srp; ali nije isto. Prevodilac. vrh čestarâ i šumâ, bele lune na zalasku, a širio se opoj velikih otvorenih čaški cveća još neviđenog. A široko more još sećalo se, a dugi su vali beli od pene na žalu jecali. XVI. OSTRVO EEJA I u rumenome odsjaju zore shvati da to bi ostrvo Kirkino. I reče Femiju, dragom Rapsodu: Terpijad Femio, kreni sad uz mene s lirom, da ona sluša tvoju pesmu smrtnu, i večnoj je naučiš himni. A Irosu će, što deli jestivo: Ostani s drugarima uz more sivo, i jedi i pij, da te ona štapom
svojim ne udari, pa da jedeš žir i da naričeš, ljušteći ga, glasom drugim, o Irose ne-više-Irose. Tako zboraše osmehnut, i pođe s milim Rapsodom, kroz čestar i gaje, i vide vrh s kog jelen veliki je rogova račvastih siš’o da pije. Ali ne vide veliki dom Kirkin. Tada mu reče vrlo dragi Rapsod: Ona je iza. Jedna bura je želja, k’o oblak očima kad se vetar spusti. Al’ on prepozna mesto, gde mu priđe bog što spasava, i prepozna dolac gde je ubrao dobru travu, što crn ima koren, i cvet kao mleko. Ali ne vide veliki dom Kirkin. Tada mu reče vrlo dragi Rapsod: On je tu ispred. Starost je bonaca, što jako smara, al’ ne snaži mnogo. I nastavi kroz brda i kroz dolje, i šume i gaje, naprežuć uho da čuje zevanje lavova, budnih dok tud prolažahu, i večnu pesmu tkalje, pesmu boginje raspevane. I ništa ne ču na ostrvu pustom, i ništa ne vide; a sunce tada skri se i zvezdana tmica svud pada. I Junak reče svom dragom Rapsodu: Odveć na nebu visoko su zvezde, da bih još stazu mogao da vidim. Stog spavajmo tu, i dosta mlak krevet načinimo; jer podiže se vetar. To reče, i oba legnu u mnoge opale listove, koje oluja zgrnu oko stabla staroga hrasta; i na toj hrpi kao dva ugarka behu, stari, s još nešto malo ognja, ispod sivog neplodnog pepela. A iznad njih je sva šuma strepela. I tad srce Junakovo ču riku lavova. Spavali su celog dana, zna se, a visoka kuća bi blizu. Uistinu on začu glas prodorni, u daljini, glas boginje, što, sama, SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 535
- Page 483 and 484: inicijativu, kada je premašivao so
- Page 485: Izbor iz Savremene mađarske knjiž
- Page 488 and 489: STROGO POVERLJIVO U mesecima koji s
- Page 490 and 491: S ovako iščašenim prezimenom pos
- Page 493 and 494: Bela Čorba prevela Judita Šalgo E
- Page 495 and 496: Magdolna Danji preveo Arpad Vicko P
- Page 497 and 498: Kalman Feher JANUARSKI ĆILIBAR Uvr
- Page 499 and 500: Što se iz grudvi prosulo: Da nas d
- Page 501: Jesenje kiše, nadojena prašina, b
- Page 504 and 505: hladovite čaške zamašnih latica
- Page 506 and 507: NALIK ANTIČKIM UBICAMA Rastrzana n
- Page 508 and 509: * pretukoše na smrt korbačem jedn
- Page 510 and 511: * na veliki petak kokice i kriška
- Page 513 and 514: Kolja Mićević Đovani Paskoli, pe
- Page 515: Ne želim da čitaocu dajem bilo ka
- Page 518 and 519: 518 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 I
- Page 520 and 521: 520 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 522 and 523: 522 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 s
- Page 524 and 525: 524 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 526 and 527: 526 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 j
- Page 528 and 529: 528 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 530 and 531: 530 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 u
- Page 532 and 533: XIV. PROSJAK 532 | SARAJEVSKE SVESK
- Page 536 and 537: 536 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 538 and 539: 538 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 540 and 541: XX. SLAVA 540 | SARAJEVSKE SVESKE N
- Page 542 and 543: 542 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 544 and 545: XXIII. ISTINA 544 | SARAJEVSKE SVES
- Page 546 and 547: 546 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 549 and 550: Alma Lazarevska O crtežu prije svi
- Page 551 and 552: da upitam: šta ovdje piše, čija
- Page 553: SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 553
- Page 556 and 557: 556 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 558 and 559: 558 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 560 and 561: 560 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 562 and 563: 562 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 564 and 565: 564 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 566 and 567: 566 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 568 and 569: stove objavljivao u gotovo svim kul
- Page 570 and 571: Naklada Bošković, Split, 2009.),
- Page 572 and 573: istorije i teorije srpske književn
- Page 574 and 575: kratizaciju Srbije. Doskora je bio
- Page 576 and 577: pije deli samoga sebe, 1986), A vá
- Page 581 and 582: EXECUTIVE SUMMARY This double issue
534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33<br />
zaveslaše. I devet dana behu<br />
bacani vodom i vetrima kobnim.<br />
Najzad se vetri i vali smiriše,<br />
u suton, videše obalu jednu.<br />
Ka njoj upravi stari Junak lađu,<br />
u neku mirnu kao krevet valu.<br />
I tako svladani snom i umorom<br />
spavahu na žalu uz klopot vode.<br />
Al’ nije spavao Odisej, mà bi<br />
iscrpljen. Već pomišljaše u srcu<br />
da stig’o je na ostrvo Kirkino:<br />
vide kuću zidova uglačanih,<br />
k’o u snu, i kako stižu spori<br />
lavovi, i zevajuć crne njuške<br />
šire, i usto mašu repovima;<br />
a velik atrij odjeknu od pesme<br />
tkalje. Tada Odisej progovori:<br />
Tarpijad Femio, spiš li? Čuj me: san<br />
blag i zaboravljen ponovo sanjam!<br />
To beše ljubav; što mi sad osvaja,<br />
k’o oluja upravo stala, srce.<br />
To reče: a kroz noć silnu i mirnu<br />
spavaše vetar, a dizala se kosa*<br />
* La falce, za košenje trave. Mislio sam da prevedem sa: srp; ali nije isto. Prevodilac.<br />
vrh čestarâ i šumâ, bele lune<br />
na zalasku, a širio se opoj<br />
velikih otvorenih čaški cveća<br />
još neviđenog. A široko more<br />
još sećalo se, a dugi su vali<br />
beli od pene na žalu jecali.<br />
XVI. OSTRVO EEJA<br />
I u rumenome odsjaju zore<br />
shvati da to bi ostrvo Kirkino.<br />
I reče Femiju, dragom Rapsodu:<br />
Terpijad Femio, kreni sad uz mene<br />
s lirom, da ona sluša tvoju pesmu<br />
smrtnu, i večnoj je naučiš himni.<br />
A Irosu će, što deli jestivo:<br />
Ostani s drugarima uz more sivo,<br />
i jedi i pij, da te ona štapom
Change language