humanistika - Sarajevske Sveske
humanistika - Sarajevske Sveske humanistika - Sarajevske Sveske
XIV. PROSJAK 532 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 Pevahu: i pesma im beše dete bivših vremena; nisu znali drugu. A u potpalublju sav potonuo u blagi sanak, naglo protegnu se, i protrlja oči dvema šakama, Iros, prosjak. A niko nije znao da bi tu, kao velik crv zatvoren u naježenoj čauri mekanoj, možda da spava. Jer znade zimi da u brodu Odisejevom spava, kad bi ga ister’o iz tople štale zemljoradnik, il’ bojeć se pasâ pastirevih. Za lepoga vremena spavao je ispod zvezda u rosi Ali sada zaboravi na starost žalosnu i glad; kad ga zvuk i pesma probudiše. Srce u njemu zaigra: Ne čujem li zvuke tanane lire? Dakle to ne bi san, ono kad nosih proscima, proscima mrtvim, poruku: i eto u atriju mračnom liru čuh, i glase im pukle dok umiru. Zaista čuo je zvuke malopre i laganu pesmu kroz lom talasâ, K’o gatalinka što moli i traži Malo vode, dok jako sija sunce. A u sebi zboraše Iros prosjak: Da l’ sam u stvarnom atrijumu živih? A možda me izvukoše za noge na dvorište, pošto su mi vilicu slomili najpre ispod uha šakom? Kao kad se Odisej božanski tuk’o s Irosom, k’o on u krpama. Tako dumaše i stade na noge i ruke, a glava mu je bučala, hodeći posrtao je kao pjan od odveć vina: i pred Odiseja stade, kršeć ruke, i pred veslače, strašan. Tada bî prekinuta pesma, vesla dignuta ne takoše vodu, a pramac lađe uzdiz’o se, kao pobesneli konj, i baci na leđa,
pred noge Femija i Odiseja, Irosa prosjaka. I svak prepozna njega kad, grleć im kolena, pade na kolena, a krv mu se do brade slivala sa usana i iz nosa. I blagi smešak oteo se svima, jak, beskrajan. A on tek tada shvati, i vide Itaku kroz dalj, i vide kuće već male otkud se dim diz’o: i lupi se ò dva bedra i zaplaka. A smešeći se stari Junak mu reče: Ne brini. Tu krov, log i hleb i vino imaćeš do mile volje na brodu, pij i jedi i spij, Irose ne-Irose. XV. OLUJA I vrh valâ devet dana je lađa jurila nošena veslima krilnim, i noć i dan, jer Odisej na dvoje podelio je svoju slavnu družbu; i dok jedni spahu drugi veslahu. Desetoga dana sveža zora rana rasprši u lakome vetru ruže. On postavi tad u ležište jarbol od jele, i podupre ga sa strane kožnim užetima, i podiže jedro, za obe strane steže čvrsto potpornje pramca, tako i na krmi. I vetar udari sred jedra, a val brujao je svuda ispod broda. A oni vezaše svi visoko jedro duž broda koji jurio je brzo; i stavi sred njih amforu sa vinom Iros prosjak, i sve gegajući se davaše ga mornarima na mestu; i smeh poče. A devet dana vodom vodili su ih vetar i kormilar. Desetog dana oblačna bi zora, i nasta noć, i žestoka oluja dve tri rupe napravi na jedru; a Laertov sin tada spusti jedra i reče da svi bace se na vesla; a oni na to povijeni snažno SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 533
- Page 481 and 482: Za vreme kontinuiranog izlaženja H
- Page 483 and 484: inicijativu, kada je premašivao so
- Page 485: Izbor iz Savremene mađarske knjiž
- Page 488 and 489: STROGO POVERLJIVO U mesecima koji s
- Page 490 and 491: S ovako iščašenim prezimenom pos
- Page 493 and 494: Bela Čorba prevela Judita Šalgo E
- Page 495 and 496: Magdolna Danji preveo Arpad Vicko P
- Page 497 and 498: Kalman Feher JANUARSKI ĆILIBAR Uvr
- Page 499 and 500: Što se iz grudvi prosulo: Da nas d
- Page 501: Jesenje kiše, nadojena prašina, b
- Page 504 and 505: hladovite čaške zamašnih latica
- Page 506 and 507: NALIK ANTIČKIM UBICAMA Rastrzana n
- Page 508 and 509: * pretukoše na smrt korbačem jedn
- Page 510 and 511: * na veliki petak kokice i kriška
- Page 513 and 514: Kolja Mićević Đovani Paskoli, pe
- Page 515: Ne želim da čitaocu dajem bilo ka
- Page 518 and 519: 518 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 I
- Page 520 and 521: 520 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 522 and 523: 522 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 s
- Page 524 and 525: 524 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 526 and 527: 526 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 j
- Page 528 and 529: 528 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 530 and 531: 530 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 u
- Page 534 and 535: 534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 z
- Page 536 and 537: 536 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 538 and 539: 538 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 540 and 541: XX. SLAVA 540 | SARAJEVSKE SVESKE N
- Page 542 and 543: 542 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 544 and 545: XXIII. ISTINA 544 | SARAJEVSKE SVES
- Page 546 and 547: 546 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 549 and 550: Alma Lazarevska O crtežu prije svi
- Page 551 and 552: da upitam: šta ovdje piše, čija
- Page 553: SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 553
- Page 556 and 557: 556 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 558 and 559: 558 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 560 and 561: 560 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 562 and 563: 562 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 564 and 565: 564 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 566 and 567: 566 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 568 and 569: stove objavljivao u gotovo svim kul
- Page 570 and 571: Naklada Bošković, Split, 2009.),
- Page 572 and 573: istorije i teorije srpske književn
- Page 574 and 575: kratizaciju Srbije. Doskora je bio
- Page 576 and 577: pije deli samoga sebe, 1986), A vá
- Page 581 and 582: EXECUTIVE SUMMARY This double issue
XIV. PROSJAK<br />
532 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33<br />
Pevahu: i pesma im beše dete<br />
bivših vremena; nisu znali drugu.<br />
A u potpalublju sav potonuo<br />
u blagi sanak, naglo protegnu se,<br />
i protrlja oči dvema šakama,<br />
Iros, prosjak. A niko nije znao<br />
da bi tu, kao velik crv zatvoren<br />
u naježenoj čauri mekanoj,<br />
možda da spava. Jer znade zimi<br />
da u brodu Odisejevom spava,<br />
kad bi ga ister’o iz tople štale<br />
zemljoradnik, il’ bojeć se pasâ<br />
pastirevih. Za lepoga vremena<br />
spavao je ispod zvezda u rosi<br />
Ali sada zaboravi na starost<br />
žalosnu i glad; kad ga zvuk i pesma<br />
probudiše. Srce u njemu zaigra:<br />
Ne čujem li zvuke tanane lire?<br />
Dakle to ne bi san, ono kad nosih<br />
proscima, proscima mrtvim, poruku:<br />
i eto u atriju mračnom liru<br />
čuh, i glase im pukle dok umiru.<br />
Zaista čuo je zvuke malopre<br />
i laganu pesmu kroz lom talasâ,<br />
K’o gatalinka što moli i traži<br />
Malo vode, dok jako sija sunce.<br />
A u sebi zboraše Iros prosjak:<br />
Da l’ sam u stvarnom atrijumu živih?<br />
A možda me izvukoše za noge<br />
na dvorište, pošto su mi vilicu<br />
slomili najpre ispod uha šakom?<br />
Kao kad se Odisej božanski<br />
tuk’o s Irosom, k’o on u krpama.<br />
Tako dumaše i stade na noge<br />
i ruke, a glava mu je bučala,<br />
hodeći posrtao je kao pjan<br />
od odveć vina: i pred Odiseja<br />
stade, kršeć ruke, i pred veslače,<br />
strašan. Tada bî prekinuta pesma,<br />
vesla dignuta ne takoše vodu,<br />
a pramac lađe uzdiz’o se, kao<br />
pobesneli konj, i baci na leđa,
Change language