humanistika - Sarajevske Sveske
humanistika - Sarajevske Sveske humanistika - Sarajevske Sveske
526 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 jede čak svetu ribu koja meso sirovo guta. Videh čak ljude gde bacaju mreže sa vitkih lađa, sve lebdeći nad bezdnom punim riba, kao liska i gnjurci crnoperi. I videh ribe na sivome pesku kako skaču, priželjkujući vodu, bačene izvan mreže od bezbrojnih niti: i kako mru na sjajnom suncu. Al’ ne videh bez mamca i bez mreže nikoga da vlažne plenove hvata, o starče, i nikog što se hrani sličnim hrapavim školjkama iz vode što prte njihov brod, niti rakove što prte teški nakovanj kovačâ. A odrpanac tad Junaku starom: Jadan je golja što na gozbi prezre to što mu kralj nosač žezla baci, koštani zglavak ili masni komad. Jer: Sve, dobrom, a jadnom sinu: Ništa. Uzmem što mi vrli domaćin nudi, što daje, ljuto gunđajuć u srcu, al’ daje: more što sija i peva, zbilja je gluvo, al’ gluvlji je čovek. Tad prosjaku stari Junak uzvrati: Zar nema brdska Itaka svog dobrog kralja što skupi mnogo s bronzom zlata? ko njemu hrani neraste i koze? čiji hleb dobri miriše iz korpâ? Zar jak um Odisejev tu ne vlada, što mnogo lutaše, pateć u srcu? i bi prosjak i odrpanac isto. Zar ne znaš kuću povisokih streja, od Laertidâ sjajnog Odiseja? X. ŠKOLjKA Odrpanac tad ne okrenu glavu od mora naizmeničnog, i držeć na uhu grubu uvrnutu školjku kao da slušaše. Onda odgovori: O Laertida sjajni Odiseju, znam ja tvoju kuću. Ali ja prosjak plačljivi nisam, pošto bejah pevač
junak, gospodar sâm sebi. Nalazih rasute po srcu beskrajne pesme. Za te, božanski Odiseju, pevah kad atrij crni napuniše mrtvi nalik na one ribe koje ribar pušta da umru pod blještavim suncem. I još vidim služavke izgubljene peruć vodom spužvama šupljikastim krv, a bî mnogo jecajâ i krikâ. Za tebe pevah, a ti pijuć vino nem slušao si. A zatim reč neka povredila te. Sad slušam rapsoda sâm, u tišini. Jer odbacih liru, ja. Tad je uze svojom veštom rukom da on je sluša, neki mornar starac crvenook. Ko sad njom svira? Vetar. Tad Rapsodu stari Junak uzvrati: Terpijad Femio, a moja starost ubija mene, i tebe: jer nam uze ono što volesmo. Al’ ne što nova ne činjaše mi se pesma najnovija Femijeva, o Femio: novija i lepša: behu mi stara Odisejeva dela, san je život kad je već odživljen: san; jer je ono, što nije sve, ništa. Ja, najzad probuđen u domovini, bejah kao čovek koji u novu zoru sanja, ne zna šta sni, i misli kako je lepo mislit ko on to bî. Stog želim opet potonuti u san, nađem li na dnu zaborava taj san. A ti ćeš sa mnom. Al’ reci mi pravo: koju pesmu slušaš, kog blagog rapsoda? Ne znam, na stenovitom ostrvu, nikog čijim su srcem zasejane pesme. A stari Rapsod starom Junaku tad: Ovu, od ovog. Jedne male školjke izdužene, grube svana, plavetne iznutra, i čiste, ne, Junače, veće od našeg uha; a unutra more svo s burama i teškim bonacama, s oštrim vetrovima i hukom vodâ. Jedna školjka uska, da bi je uho usko čulo, al’ da je čuje celu; SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 527
- Page 475 and 476: na parafraza teze Vedrane Rudan)
- Page 477 and 478: ma sadašnjosti, jer iz prošlosti
- Page 479 and 480: ovu svoju ulogu, može da doprinese
- Page 481 and 482: Za vreme kontinuiranog izlaženja H
- Page 483 and 484: inicijativu, kada je premašivao so
- Page 485: Izbor iz Savremene mađarske knjiž
- Page 488 and 489: STROGO POVERLJIVO U mesecima koji s
- Page 490 and 491: S ovako iščašenim prezimenom pos
- Page 493 and 494: Bela Čorba prevela Judita Šalgo E
- Page 495 and 496: Magdolna Danji preveo Arpad Vicko P
- Page 497 and 498: Kalman Feher JANUARSKI ĆILIBAR Uvr
- Page 499 and 500: Što se iz grudvi prosulo: Da nas d
- Page 501: Jesenje kiše, nadojena prašina, b
- Page 504 and 505: hladovite čaške zamašnih latica
- Page 506 and 507: NALIK ANTIČKIM UBICAMA Rastrzana n
- Page 508 and 509: * pretukoše na smrt korbačem jedn
- Page 510 and 511: * na veliki petak kokice i kriška
- Page 513 and 514: Kolja Mićević Đovani Paskoli, pe
- Page 515: Ne želim da čitaocu dajem bilo ka
- Page 518 and 519: 518 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 I
- Page 520 and 521: 520 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 522 and 523: 522 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 s
- Page 524 and 525: 524 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 528 and 529: 528 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 530 and 531: 530 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 u
- Page 532 and 533: XIV. PROSJAK 532 | SARAJEVSKE SVESK
- Page 534 and 535: 534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 z
- Page 536 and 537: 536 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 538 and 539: 538 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 540 and 541: XX. SLAVA 540 | SARAJEVSKE SVESKE N
- Page 542 and 543: 542 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 544 and 545: XXIII. ISTINA 544 | SARAJEVSKE SVES
- Page 546 and 547: 546 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 549 and 550: Alma Lazarevska O crtežu prije svi
- Page 551 and 552: da upitam: šta ovdje piše, čija
- Page 553: SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 553
- Page 556 and 557: 556 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 558 and 559: 558 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 560 and 561: 560 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 562 and 563: 562 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 564 and 565: 564 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 566 and 567: 566 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 568 and 569: stove objavljivao u gotovo svim kul
- Page 570 and 571: Naklada Bošković, Split, 2009.),
- Page 572 and 573: istorije i teorije srpske književn
- Page 574 and 575: kratizaciju Srbije. Doskora je bio
junak, gospodar sâm sebi. Nalazih<br />
rasute po srcu beskrajne pesme.<br />
Za te, božanski Odiseju, pevah<br />
kad atrij crni napuniše mrtvi<br />
nalik na one ribe koje ribar<br />
pušta da umru pod blještavim suncem.<br />
I još vidim služavke izgubljene<br />
peruć vodom spužvama šupljikastim<br />
krv, a bî mnogo jecajâ i krikâ.<br />
Za tebe pevah, a ti pijuć vino<br />
nem slušao si. A zatim reč neka<br />
povredila te. Sad slušam rapsoda<br />
sâm, u tišini. Jer odbacih liru,<br />
ja. Tad je uze svojom veštom rukom<br />
da on je sluša, neki mornar starac<br />
crvenook. Ko sad njom svira? Vetar.<br />
Tad Rapsodu stari Junak uzvrati:<br />
Terpijad Femio, a moja starost<br />
ubija mene, i tebe: jer nam uze<br />
ono što volesmo. Al’ ne što nova<br />
ne činjaše mi se pesma najnovija<br />
Femijeva, o Femio: novija i lepša:<br />
behu mi stara Odisejeva dela,<br />
san je život kad je već odživljen:<br />
san; jer je ono, što nije sve, ništa.<br />
Ja, najzad probuđen u domovini,<br />
bejah kao čovek koji u novu<br />
zoru sanja, ne zna šta sni, i misli<br />
kako je lepo mislit ko on to bî.<br />
Stog želim opet potonuti u san,<br />
nađem li na dnu zaborava taj san.<br />
A ti ćeš sa mnom. Al’ reci mi pravo:<br />
koju pesmu slušaš, kog blagog rapsoda?<br />
Ne znam, na stenovitom ostrvu, nikog<br />
čijim su srcem zasejane pesme.<br />
A stari Rapsod starom Junaku tad:<br />
Ovu, od ovog. Jedne male školjke<br />
izdužene, grube svana, plavetne<br />
iznutra, i čiste, ne, Junače, veće<br />
od našeg uha; a unutra more<br />
svo s burama i teškim bonacama,<br />
s oštrim vetrovima i hukom vodâ.<br />
Jedna školjka uska, da bi je uho<br />
usko čulo, al’ da je čuje celu;<br />
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 527
Change language