humanistika - Sarajevske Sveske
humanistika - Sarajevske Sveske humanistika - Sarajevske Sveske
518 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 I: Zemni stvore, krilo! ne mlatilo! reče. Al’ nek. Sad zabosti ga želim ovde u sveopštu sasušenost tla. Sve ima kraj. Gnev jednog boga dugo nosi me već kao list šiban vetrom . A drugi još Odiseju to reče: Ko si ti među ljudima? došao kako međ nas? Ne kroz vetar suvi, kao nekakav labud dugovrati, već taruć jedno koleno ò drugo. Kaži mi, pričaj bez okolišenja. II. KRILO I tad će Junak što mnogo doživi: Sve ja ti pričam bez okolišenja. Postoje, neznani vam, ljudi isto smrtni, al’ kao bogovi, nebeski, koji, ne nogama, k’o volovi spori hodaju, i ne pomoću kolenâ, već odrazima vazdušastih ruku, k’o ptice, a imaju boju zraka pod sobom, široko. Videh putujuć cvetanje zvezda izvan prslog neba pod očima mojim, i vozača Kola prateć me zviždeć volovima kroz dalj, i kad izbiše točci na vrh zlatni drhtavog peska plavetnoga puta. Ne širimo izmeđ neba i neba krila uvek: često služi nam vetar: dok on pušta krik oštar, kroz nozdrve široke sledimo vetar lak i lud, koji nas vodi, a ja rukom snažnom držim kajase da mu usporim hod. Al’ jedan bog nas mrzi, k’o što zemlja vas mrzi, što vas trpi, al’ prezire. Jer sve ima kraj. Al’ daj da moj bikčić dođe od kralja, i jagnje, i nerast; da tu čast ukažem tom neznanom bogu. A drugi odgovori još zapanjen: Neznan je velik, i veći, kad je bog. stog idi kralju, jer blagog je srca danas, jer korpe su mu pune zrnâ.
Tad junak božanstveni u jedan dô pošumljen svoje veslo zabi, lako krilo sa korom od grumenja soli. Bogu prezriv zbog njegovog Kiklopa žrtvova bikčića, i jedno jagnje, i trećeg nerasta jahača svinjâ; I tad siđe, i za njim više luna sledilo je i sve jedna za drugom se, kružeć kroz hridi strme, zgasi. Poslednja, puna zatrepta nad morem iskričavim, i iznad belog peska, malenu i crnu pokaza im lađu i drugare mu što čekahu motreć breg, némi. A on razvi jedro. Vide gde izbiše zlatni točkovi Kola poiznad peska puta plavetnoga: još vide dim što se penje, još vide Itaku stenovnu, i svoj velik dom. Tada kormilo k ognjištu upravi. III. ŽDRALOVI BRODARI I tada pesma stiže iz visine, vrh oblakâ, lutalicâ ždralova. Obesi o čvrst klin kormilo, i spij. Kokice su pobegle od strele Orionove, i pale u more. Ukotvi na obali sad svoju lađu crnu kamenjem, da s vetra ne drhti, Junače; jer će zaduvati vetri. Otčepi dno broda, da sva voda istekne i ne prevrši opkope, Junače; jer će da zapadaju kiše. Obesi o klin kormilo, i u kući drži na suvom konopce svijene, sav pribor, svako krilo broda, i spij. Već stiže zima, stiže studen oštra od koje u šumama drhte zveri što beže jezne s répom na stomaku: dok na tri noge, leđa prelomljenih na pola, sa sivom glavom pognutom, starac korača ispod belog snega; i jadni prosjak ide kod kovača, u kovačnicu otprtu, da usne SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 519
- Page 467 and 468: Marko Čudić Rubni mozaik složene
- Page 469 and 470: perfekcije dovedeno jezičko majsto
- Page 471 and 472: efleksiju. Kao i kod Tolnaija, Neme
- Page 473 and 474: ijskim radovima Kornelija Farago ud
- Page 475 and 476: na parafraza teze Vedrane Rudan)
- Page 477 and 478: ma sadašnjosti, jer iz prošlosti
- Page 479 and 480: ovu svoju ulogu, može da doprinese
- Page 481 and 482: Za vreme kontinuiranog izlaženja H
- Page 483 and 484: inicijativu, kada je premašivao so
- Page 485: Izbor iz Savremene mađarske knjiž
- Page 488 and 489: STROGO POVERLJIVO U mesecima koji s
- Page 490 and 491: S ovako iščašenim prezimenom pos
- Page 493 and 494: Bela Čorba prevela Judita Šalgo E
- Page 495 and 496: Magdolna Danji preveo Arpad Vicko P
- Page 497 and 498: Kalman Feher JANUARSKI ĆILIBAR Uvr
- Page 499 and 500: Što se iz grudvi prosulo: Da nas d
- Page 501: Jesenje kiše, nadojena prašina, b
- Page 504 and 505: hladovite čaške zamašnih latica
- Page 506 and 507: NALIK ANTIČKIM UBICAMA Rastrzana n
- Page 508 and 509: * pretukoše na smrt korbačem jedn
- Page 510 and 511: * na veliki petak kokice i kriška
- Page 513 and 514: Kolja Mićević Đovani Paskoli, pe
- Page 515: Ne želim da čitaocu dajem bilo ka
- Page 520 and 521: 520 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 522 and 523: 522 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 s
- Page 524 and 525: 524 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 526 and 527: 526 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 j
- Page 528 and 529: 528 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 530 and 531: 530 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 u
- Page 532 and 533: XIV. PROSJAK 532 | SARAJEVSKE SVESK
- Page 534 and 535: 534 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 z
- Page 536 and 537: 536 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 n
- Page 538 and 539: 538 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 m
- Page 540 and 541: XX. SLAVA 540 | SARAJEVSKE SVESKE N
- Page 542 and 543: 542 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 t
- Page 544 and 545: XXIII. ISTINA 544 | SARAJEVSKE SVES
- Page 546 and 547: 546 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 549 and 550: Alma Lazarevska O crtežu prije svi
- Page 551 and 552: da upitam: šta ovdje piše, čija
- Page 553: SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 553
- Page 556 and 557: 556 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 558 and 559: 558 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 560 and 561: 560 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 562 and 563: 562 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 564 and 565: 564 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
- Page 566 and 567: 566 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33
Tad junak božanstveni u jedan dô<br />
pošumljen svoje veslo zabi, lako<br />
krilo sa korom od grumenja soli.<br />
Bogu prezriv zbog njegovog Kiklopa<br />
žrtvova bikčića, i jedno jagnje,<br />
i trećeg nerasta jahača svinjâ;<br />
I tad siđe, i za njim više luna<br />
sledilo je i sve jedna za drugom<br />
se, kružeć kroz hridi strme, zgasi.<br />
Poslednja, puna zatrepta nad morem<br />
iskričavim, i iznad belog peska,<br />
malenu i crnu pokaza im lađu<br />
i drugare mu što čekahu motreć<br />
breg, némi. A on razvi jedro. Vide<br />
gde izbiše zlatni točkovi Kola<br />
poiznad peska puta plavetnoga:<br />
još vide dim što se penje, još vide<br />
Itaku stenovnu, i svoj velik dom.<br />
Tada kormilo k ognjištu upravi.<br />
III. ŽDRALOVI BRODARI<br />
I tada pesma stiže iz visine,<br />
vrh oblakâ, lutalicâ ždralova.<br />
Obesi o čvrst klin kormilo, i spij.<br />
Kokice su pobegle od strele<br />
Orionove, i pale u more.<br />
Ukotvi na obali sad svoju lađu<br />
crnu kamenjem, da s vetra ne drhti,<br />
Junače; jer će zaduvati vetri.<br />
Otčepi dno broda, da sva voda<br />
istekne i ne prevrši opkope,<br />
Junače; jer će da zapadaju kiše.<br />
Obesi o klin kormilo, i u kući<br />
drži na suvom konopce svijene,<br />
sav pribor, svako krilo broda, i spij.<br />
Već stiže zima, stiže studen oštra<br />
od koje u šumama drhte zveri<br />
što beže jezne s répom na stomaku:<br />
dok na tri noge, leđa prelomljenih<br />
na pola, sa sivom glavom pognutom,<br />
starac korača ispod belog snega;<br />
i jadni prosjak ide kod kovača,<br />
u kovačnicu otprtu, da usne<br />
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 519
Change language