humanistika - Sarajevske Sveske

Pal Bender
preveo Arpad Vicko
KRAS
Kiša bije po stenama, krune se
kvačice sa slova. Nigde ni
jedne travčice. Kamene kuće. Pejsaž
ne poznaje ukrase bez težine.
Vetar govori u prostim rečenicama.
Reč poput kamenčića
odbija se od stene. Bez prideva
odjekuje svetom.
PREOKRENUO...
Vetar nam preokrenuo raspoloženje.
Ovo je knjiga, ovo prozor, ovo stena.
Ni trenutka nije bilo bonace.
Ovaj pepeo, ova prozor, ova stena.
Južni je vetar potisnuo severni.
To je pepeo, to je srča, to je stena.
Vetar nem preokrenuo raspoloženje.
Ovo je pepeo, ovo đubre, ovo pesak, ovo vetar.
Raspoloženje nam se zakovitla, muti, komeša.
Vetar nam preokrenuo raspoloženje,
- kažem ja na obali oko 5 h posle podne.
Taj olovni, teški južni vetar – kažem ja.
Neprestano, tamo, na istom delu
obale, posle podne oko 5 h .
Taj vetar – kažem – taj južni vetar.
Oko 5 h posle podne kažem,
sada već unedogled: - taj vetar, taj vetar, taj vetar.
To je vetar, duva vetar – kažem.
Neprestano govorim, ponavljam,
ne zatvaram usta,
neprestano govorim, toga dana,
na toj obali, tako oko 5 h posle podne,
i puna su mi već usta: -
taj vetar, to je vetar, duva vetar,
muti naše raspoloženje, kažem
toga dana, na toj obali,
tako oko 5 h posle podne unedogled.
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 487