humanistika - Sarajevske Sveske

za glupake; pravo je svake lepotice da nas očara, a ako smo se s nekom od njih već ranije
sreli, to još ne može uskratiti njihov opravdani zahtev da dobiju našu ljubav. Mene, eto,
lepota ushićuje ma gde je sreo, i ja se lako podajem slatkoj vlasti kojom nas ona privlači.
Sasvim je uzaludno što sam se nekoj obavezao, jer ljubav koju osećam prema jednoj lepotici
nikako me ne obavezuje da budem nepravedan prema ostalima; ja imam otvorene
oči, da bih mogao videti vrline sviju njih, i svakoj odajem poštovanje i plaćam danak na
koji me primorava priroda. I desilo se bilo šta, ja ne mogu svom srcu da uskratim ništa
od onoga što nađem da je dostojno ljubavi; pa da imam deset hiljada srdaca, kao bi mi
ih zaiskalo kakvo lepo čeljade, ja bih mu ih poklonio sva. Najzad, naklonosti koje tek
nastaju imaju neizrecive draži, a sve ljubavno zadovoljstvo baš i jeste u promeni. Nema
ti većeg uživanja nego stotinama sitnih laskanja osvojiti srce kakve mlade lepotice, gledati
kako se iz dana u dan napreduje, svojim zanosom, suzama i uzdasima savladati bezazlenu
stidljivost duše koja se jogunasto brani, stopu po stopu uklanjati slabački otpor
koji ona stavlja pred nas, savladati kolebljivost koje ona smatra čašću, pa je polagano
odvesti onamo kuda hoćemo. A kad već jednom zagospodarimo, nismo više kadri ništa
ni da kažemo ni da želimo; svršeno je sa svim onim što je u ljubavi lepo, pa i mi zadremamo
u miru takve jedne ljubavi, osim ako nam neka nova lepota ne razbudi želje i svojim
primamljivim dražima ne pokrene naše srce na nova osvajanja. Jer, najzad, ništa nije
toliko slatko kao likovati nad otpornošću kakve lepotice; a u toj oblasti ja imam ambicije
onih pobednika koji neprestano lete iz pobede u pobedu i koji su nesposobni da postave
granice svojim željama. Nema toga što može obuzdati plahovitost mojih želja; osećam
se tako kao da imam srce koje bi moglo voleti čitavu zemlju; pa kao Aleksandar Veliki, i
ja bih voleo da ima još svetova, kako bih i na njih proširio svoja ljubavnička osvajanja. 21
Ovaj citat ima funkciju povezivanja dvaju autora simbolom zavodnika koji figurira
na identičan način iako je riječ o operi i o drami. Ono što oba Don Juana govore
to ih određuje kao likove, jer i u drami i u operi naracija govori o liku i lik je dio
naracije, s tim da je naracija opere potpomognuta glazbom - dimenzijom više nego
što je to slučaj u drami.
Drugi značajan lik u operi je Leporello. Njegova uloga alter ega je “burleskno”
iskarikirana zamjenom identiteta koju Mozart preuzima iz komične drame.
Sličnost sluge i gospodara je tolika da zbog nje jedan ženski lik (Elvira) ne sluteći
biva prevaren. Riječ je o scenama II. i III. drugoga čina.
(...)
DON GIOVANNI: Ah bježi, ti si velika budala! Dobro slušaj: kada dođe ovamo, idi
i zagrli je, budi malo nježan, oponašaj moj glas i pokušaj da je odvedeš negdje drugo.
LEPORELLO: Ali, gospodaru...
DON GIOVANNI: (maše Leporellu pištoljem ispred nosa) Bez pogovora!
LEPORELLO: Ali ako me prepozna?
DON GIOVANNI: Samo će te prepoznati ako ti to želiš...
Tišina, otvara: pazi sada. (Sakriva se.)
21 Molière. Don Juan, 114-115.
300 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33