humanistika - Sarajevske Sveske

14 Kocbek je u tom smislu već pred rat sa odbojnošću pisao o “totalitarizmu” (sic!), u dnevničkom zapisu
iz 1942. godine, kao odgovor na “totalitarni fašizam” on zastupa “partizansku totalnost”. Nakon rata,
već u tekstu “Osvobodilni boj in svetovni nazor” (“Borba za oslobođenje i svetski nazor”), objavljenom
1945. u Slovenskom zborniku, upozorava na opasnost od “pokušaja uspostavljanja totalitarne
veze duhovnog i političkog života”. U jednom privatnom pismu,. 10. septembra 1945, piše o “totalitarnoj
strukturi” u jugoslovenskoj državi, a sledeće godine u svom govoru pred CK KP Slovenije
optužuje komunističku partiju “nezdravog ekskluzivizma”, koja je “otac totalitarizma”. Ipak, takve
formulacjie uopšte nisu bile posebno originalne; Kocbek je, zapravo, samo sledio Amerikance, koji su
tada počeli da proglašavaju Jugoslaviju za “totalitarnu”. Tito se u jednom od odgovora stranim novinarima
u Borbi iz 13. avgusta 1945. posebno zadržava na “izjavi maršala Aleksandera, da naše mjere
podsjećaju na totalitarnu Njemačku.”
15 Boris KIDRIČ, Zbrana dela, II, Državna založba Slovenije, ČZDO Komunist, Ljubljana, 1987, str. 261.
16 Cf. Članak “Naš totalitarizam”, Mi, mladi borci, letnik II, št. 5, 14. oktobar 1938, str. 18. Zanimljivo je,
da 17. maja 1946. bivši ljubljanski biskup Gregorij Rožman, koji je na kraju rata kao kolaboracionista
emigrirao iz Jugoslavije, u pismu bivšem ministru u jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu, Mihi Kreku,
kritički piše o klerofašističkim “stražarima”: “Među Stražarima ima radno sposobnih momaka, koji
bi slovenačkom narodu mogli da budu od velike koristi. Njihov ozbiljan, verski život vredan je svake
pohvale. Ali, već godinama primećujem neki čudan duh, koji bih mogao nazvati totalitarni duh,
i koji je suprotan demokratskim metodama.” Citiram na osnovu teksta u zborniku: Škof Rožman v
zgodovini, Društvo piscev zgodovine NOB Slovenije, Ljubljana, 2008, str. 69.
17 Dobrih godinu dana nakon ovog mog predavanja je u članku, objavljenom u Subotnjem dodatku ljubljanskog
Dela, podigao glas Tine Hribar i opravdano osudio klerofašističke ispade časopisa Tretji
dan, koje u članku izdašno citira, a istovremeno upozorava da iza tih ideja verovatno stoje i neki visoki
predstavnici vođstva RKC. Nažalost, Hribarov članak kao celina je na istoj mentalnoj frekvenciji
kao i ti ispadi; Hribar, na primer, u svom antikomunizmu mirno piše o “ubilačkoj i zbog toga i zločinačkoj
ideji komunizma” itd. Ako Hribar piše o ubilački duh komunizma i poziva se na “svetski etos”,
to nas, naravno, ne sme zavesti i odvesti u uverenje, da je reč o kakvom neprikosnovenom pacifisti;
u danima koji su prethodili američkoj agresiji na Irak, isti gospodin Hribar je u intervjuu u dodatku
ljubljanskog Dela Sobotna priloga zapevao apologiju NATO paktu i njegovim imperijalističkim intervencijama,
koje su mu se tada činile tako nužne, da je zbog njih, i kada je u pitanju “svetski etos”
vredno zažmuriti na jedno oko .... Ono što Hribar tako bezuslovno osuđuje dakle, nije ubijanje već
ubijanje u ime Ideje – ne mogu da se oslobodim utiska da za njega ono što je najgore, nije ubijanje
već Ideja. (Spreman je da delimično žrtvuje “svetski etos” za apologiju NATO pakta i imprijalističkog
rata, jer je to, navodno, ubijanje bez ideje, a istovremeno u ime istog “etosa” kriminalizuje revoluciju.)
Zato nas ne sme previše iznenaditi, da nam između redova saopštava, da je za njega totalitarac
već i sam Platon! Još jednom se lepo pokazalo, da fanatički antikomunizam predstavlja odricanje od
mišljenja. (Vidi u: Tine HRIBAR, “Ubijalska ideja komunizma in katoliška akcija”, Sobotna priloga
ljubljanskog Dela, 10. Oktobra 2009, str. 34-36.) To odricanje od mišljenja Hribar je iznova tužno
potvrdio ratnohuškačkom retorikom u svom antihrvatskom ispadu, u javnoj debati pred referendum
o arbitražnom sporazumu za određivanje granice između Slovenije i Hrvatske.
18 Navodim na osnovu citata iz beogradskog nedeljnika NIN, br. 3992, 1. maja 2008.
19 Bertold BRECHT, Gesammelte Werke, 10, str. 908.
20 Primer za to je pravo otelotvorenje malograđanske “normalnosti”, koje se nedavno pojavilo u medijima:
gospodin Fricl.
21 Pier Paolo PASOLINI, Empirismo eretico, Garzanti, Milano, 1991, str. 141. S obzirom na Pazolinijevo
oduševljavanje “trećim svetom” u ovim i sličnim Pazolinijevim formulacijama mogli bismo da naslutimo
i odjek formulacija Eme Sezara.
200 | SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33