humanistika - Sarajevske Sveske

lestvica. Zato se u igru opet vraća teorija, dakle, meta-nivo, od koje očekujemo da
nam otkrije “nužne zakone” značaja književnosti i istovremeno je procenjuje (o
tome vidi u: Damrosch, 2004, 44 i dr.).
Očigledno je, međutim, da i razmišljanje o književnosti podleže politici stvarnog
sveta, jer je književnost samo jedna od ljudskih aktivnosti preko koje čovek
ogleda samog sebe, svoju egzistenciju i svet. Zbog toga bi bilo iluzorno očekivati od
književnosti da bude apolitična i da samozadovoljno odražava Arkadiju, bukolički
svet, koji to, zapravo, nije. U stvarnom svetu, naime, teorijske pretpostavke obično
više ne važe, tu se menjaju i podležu hegemonijskim zakonitostima stvarnog sveta,
u kojem preovlađuju veći, moćniji. To nesumnjivo važi i za kulture, jezike koji te
kulture reprezentuju, i narode koji se na osnovu tih jezika konstituišu. Međukulturalna
politika književnosti istinski ne sme da izgubi iz vida raskorak između teorije
i životne prakse. Ali, od nje možemo da zahtevamo da bude tu i da analitički komentariše
događaje kojima je svedok.
Književnost je politička pre svega zbog spoljašnjih okolnosti. Očekivati od
književnosti, odnosno teorijskog razmišljanja o njoj da ukazuje na pravac razvoja
savremenog seta, znači pomešati uzrok i posledicu, a pre svega kratkovido proceniti
ulogu kulture, odnosno njenog eksponenta, književnosti. Iako bi mnogi autori želeli
da tako reći sudbinski utiču na događaje u društvu (posebno simptomatični smo
u tome mi, Slovenci: od Trubarovog “formiranja” naroda, preko čitaoničkih pokreta,
do “spisateljskog” ustava), promišljanje književnosti mora posebno biti svesno
i toga da postoji i druga strana. Zbog toga književnost mora da bukvalno odražava
sve: ono što ostavljamo za sobom, ono što nosimo sa sobom i možda čak i to što imamo
još pred sobom. Uloga promišljanja književnosti je zbog toga u toj korektivnoj
funkciji, bilo u obliku nacionalnih književnosti, komparativne književnosti, studija
kulture, multikulturalnih varijacija ili međukulturalne analize.
BIBLIOGRAFIJA
– Apter, E. (2004): Je ne crois pas beaucoup à la littérature comparée: Universal
Poetics and Postcolonial Comparatism. V: Saussy, H., ur. Comparative Literature
in an Age of globalization. Baltimore, Johns Hopkins University Press, 54-62.
– Bernheimer, C., ur. (1995): Comparative literature in the age of multiculturalism.
Baltimore, London: Johns Hopkins University Press.
– Birus, H. (2000): The Goethean Concept of World Literature and Comparative
Literature. V: CLCWeb: Comparative Literature and Culture 2.4. http://docs.
lib.purdue.edu/clcweb/vol2/iss4/7
– Bouton, M. (2008): Medkulturni Management. V: Mikolič, V.; Kozak, K. J., ur.
Medkulturni dialog kot temeljna vrednota EU. Koper, Annales, 133-138.
– Caws, P. (1994): Identity: Cultural, Transcultural, and Multicultural. V: Goldberg,
D. T., ur. Multiculturalism. Cabridge, Blackwell.
– Culler, J. (2004): Comparative Literature, at Last. V: Saussy, H., ur. Comparative
Literature in an Age of globalization. Baltimore, Johns Hopkins University Press,
237-248.
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 161