humanistika - Sarajevske Sveske

Multikulturalnost
Ovo pitanje ima utoliko veću težinu, s obzirom na to da se svet našao u stisku dva
međusobno suprotna procesa. S jedne strane je, pod uticajem teorijskih pravaca
kao što su postmodernizam i dekonstrukcija, počeo da se raskraja na području
društvenih nauka i humanistike. Propadao je svet koji se formirao na temeljima
nacionalnog, zato i reificirani svet, koji je zanimala pre svega realnost. Proces evolucije
je ponudio novo razumevanje sveta, sveta Bodrijarovog simulakruma, za koji
je pre svega karakterističan raskroj apsoluta, propast do tada neoporecivih vrednosti.
Time je istekao rok i shvatanju naroda i nacije kao večne i nepromenljive kategorije.
Umesto toga, shvatili smo koliko su porozne sve apsolitizujuće odredbe,
koliko su neuhvatljivi pojmovi kao što su narod i nacija, kako diskutabilan je pojam
jedinstvenog identiteta… S druge strane, upravo takav, raskrajajući svet, na ekonomskom
i političkom području počeo je da se ponovo sastavlja i ujedinjuje. Reč je,
naravno, o procesima (pre svega, ali ne isključivo ekonomske) globalizacije, kojima
se u poslednje vreme prilično brzo pridružilo i političko ujedinjavanje (na primer,
širenje Evropske unije). Jasno je i to da kada je reč o globalizacijei, nije u pitanju povratak
u pre-dekonstrukcijsku stvarnost, u proteklo doba jedinstvenih nacionalnih
i individualnih identiteta.
Istovremeno sa globalizacijiom i kao odgovor na nju u društvenim naukama i
humanistici iznova je oživela teorija multikulturalnosti, jer, kao što upozorava Rizman,
globalizacija omogućava fragmentarizaciju (Rizman, 2008, 14). Na to da je u
pitanju komplikovan i samom sebi protivurečan pojam opširno je ukazao Mesić u
knjizi Multikulturalizam. Pre svega ( još uvek) nije sasvim jasno i konačno određeno
kakve konotacije sadrži taj pojam, s obzirom na to da njegovo značenje često zavisi
od kulture u kojoj se pojavljuje. Multikulturalizam je, na primer, i zvanična politika
Kanade, i zbog toga u njoj ima donekle drugačije značenje nego drugde. Upravo
Mesić se bavi različitim drugim odrednicama ovog termina (2006, 55 i dr.). Sasvim
sigurno važi da postoje njegove ukrštene definicije između političke, sociološke,
ekonomske ili antropološke upotrebe. Mesić se zalaže za razlikovanje između multikulturalnosti
i međukulturalnosti na osnovu njihovog razumevanja kulture, jer
multikulturalnost samo spoznaje pluralizam kultura (Mesić, 2006, 66-67). Pri tom,
veoma brzo može da zapadne u “esencijalističku podršku kulturnoj zatvorenosti”
(Ibid). To je pojam koji ima praktične posledice po organizaciju društvenog života,
zato su toliko komplikovaniji međusobni odnosi koje uspostavlja.
Multikulturalnost na globalizaciju načelno ne gleda negativno, već polazi od
pretpostavke da u okviru jedne potpune, globalizovane kulture postoje njeni mnogobrojni,
različiti oblici. Kao pogled na svet multikulturalnost je pre svega povezana
sa kulturnim relativizmom, s obzirom da predstavlja “racionalno ograničavanje
nacionalne suverenosti” (Rizman, 2008, 21). Teorijski su ga oblikovali pre svega F.
Boas i njegova učenica R. Benedikt. Za sintagmu “kulturni relativizam” karakteristična
je vizura da su “sve kulture jednako vredne” (Lukšič-Hacin, 1999, 32). To
je moguće tvrditi pre svega na osnovu polazišta da su kulture jezički oblikovane
nacionalne tvorevine. Ako je tako, onda to pre svega znači da je uslov za svođenje
SARAJEVSKE SVESKE Nº 32/33 | 157