IO SPECIJAL AI

Specijalno izdanje:
AI: Rešenja i
primene
ISSN 1821 - 4169

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Urednik specijalnih izdanja
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Pomočnik glavnog i odgovornog urednika
Nina Kovačević
nina@internetogledalo.com
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana
Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,
prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović,
Dušan Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić,
Sanja Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović,
Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević,
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU
Canon
Comtrade
Crayon
Datalab
Dock Solution
IDC
Kaspersky
Microsoft
Oracle
PULSEC
RNIDS
SmartCat
(po abecednom redu)
Super Admin Days
Veritas
Specijalno izdanje:
AI: Rešenja i
primene
ISSN 1821 - 4169
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

AI Everywhere
Pet kritičnih odluka
sa kojima se
korisnici suočavaju
Specijalno izdanje :: Multicloud

Potražnja za GenAI-om je veća nego što je bila kod bilo
koje tehnologije u nastajanju, jer je široko prepoznato da
utiče na tržišne prilike, konkurentsku dinamiku i dugoročne
strateške planove na načine koje do sada nismo videli.
GenAI pokreće novu deonicu digitalnog putovanja, onu
koju IDC naziva AI Everywhere (AI svuda). Na ovom sledećem
delu puta, poslovni lideri će morati da prilagode svoju
strategiju, ulažu u nove tehnologije i neguju nove veštine.
Dok lideri pripremaju svoje organizacije za AI Everywhere,
primorani su da se suoče sa nekim kritičnim odlukama.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Stra te gi ja i
mape puta
Otpri li ke polo vi na orga ni za ci ja
ima posta vlje nu mapu puta veš tač
ke inte li gen ci je i oče ku je se da će je
ažu ri ra ti kako bi ona uklju či la nove
slu ča je ve upo tre be GenAI. Osta le će
mora ti da raz vi ju mapu puta sa sluča
je vi ma korišćenja GenAI kao veoma
važnim.
GenAI ima ube dljiv izgled za
povećanje pro duk tiv no sti i rast priho
da. IDC pred vi đa povećanje produk
tiv no sti od bilion dola ra do
2026. za preduzeća koja kori ste
GenAI i teh no lo gi je auto ma ti za cije
i udvo stru če nje sto pa rasta priho
da za ona koja kori ste GenAI za
zajed nič ki raz voj digi tal nih pro iz voda
i uslu ga.
Na osno vu našeg glo bal nog
C-Sui te istra ži va nja, veru je mo da će
orga ni za ci je dati pri o ri tet pro duc tivity
slu ča je vi ma korišćenja u narednih
18-24 mese ca, a zatim slu ča je vima
korišćenja rasta pri ho da za 3 do
5 godi na.
Dis rup ci ja indu stri je
Pre ma našem istra ži va nju Glo bal
GenAI-a, nema sum nje da je GenAI
izvr ši la uti caj – 37% svih IT lide ra širom
sve ta veru je da je GenAI već pore meti
la nji ho vo poslo va nje (19%) ili će to
zna čaj no uči ni ti u nared nih 18 meseci
(18%). Nau ke o živo tu, zdrav stvo,
pro fe si o nal ne uslu ge i medi ji i zabava
su indu stri je za koje se oče ku je
da će biti poremećene u nared nih
18 mese ci. U nau ci o živo tu i zdravstvu,
GenAI se kori sti za digi ta li za ci ju
bio lo gi je kako bi se sma nji lo vre me
i troš ko vi izba ci va nja novih leko va
na tržiš te. U indu stri ji medi ja i zabave,
GenAI će omogućiti emi te ri ma
da ispo ru če tran sfor ma tiv na iskustva
gle da nja koja odr ža va ju publiku
anga žo va nom i zaba vlje nom.
Tako đe, pre ma našim pred vi đa njima,
G e n A I ć e o m o g u ć i t i k o mp a­
ni ja ma za IT uslu ge da sma nje troš
ko ve i vre me ispo ru ke, sa 40%
anga žo va nja ser vi sa uključujući
ispo ru ku uz pomoć GenAI do 2025.
godi ne.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Teh no loš ke mape puta
Za raz li ku od tržiš ta teh no lo gi je u
ranoj fazi, gde većina orga ni za ci ja čeka
da teh no lo gi ja sazre, vidi mo veli ki proce
nat orga ni za ci ja koje pla ni ra ju da
rano inve sti ra ju, jer pre po zna ju konku
rent sku pred nost koju GenAI može
done ti nji ho vom poslo va nju. Međutim,
kako doba vlja či teh no lo gi je raz
vi ja ju svo je mape puta za GenAI, kup
ci teh no lo gi je nasto je da shva te kada
će ove mogućnosti biti komer ci jal no
dostup ne.
Preduzeća se pita ju: „Kada će GenAI
bez bed nost i upra vlja nje biti ugra đe ni
u teh no lo gi ju?“. Oče ku je mo da će 70%
pro vaj de ra clo u da i soft ver skih plat formi
udru ži ti GenAI pake te za bez bed­
nost i upra vlja nje sa svo jim pri mar nim
uslu ga ma do 2026. godi ne.
Tako đe se pita ju: „U kojoj meri će
cloud pro vaj de ri omogućiti GenAI
slu ča je ve korišćenja?“ Veru je mo
da je odgo vor „u veli koj meri“, poš
to cloud pro vaj de ri zna čaj no ulažu
u temelj ne mode le, AI plat for me
i infra struk tu ru viso kih per for mansi.
Oče ku je mo da će do 2025. godine
70% preduzeća ima ti uspo sta vljene
stra teš ke veze sa nji ma za GenAI.
A u sve tu distri bu i ra nih poda taka,
preduzeća već raz miš lja ju o proble
mi ma kaš nje nja i kada mogu da
pokre nu LLM na kli jen ti ma. Zna mo
da PC OEM-ovi, ven do ri ope ra tiv nih
siste ma i doba vlja či sili ci ju ma žele da
pre ne su mogućnosti infe ren ci je sa
obla ka na kli jen te i pred vi đa ju da će
do 2027. godi ne 80% novih raču nara
koji se ispo ru ču ju za komer ci jal nu
upo tre bu uklju či va ti sili ci jum spe ci fičan
za veš tač ku inte li gen ci ju dizaj niran
za lokal no pokre ta nje LLM-a.
Odr­ža­va­nje sta­tu­sa
pou­zda­nog preduzeća
Tokom pro te klih neko li ko godina,
preduzeća su napor no radi la kako
bi posta la digi tal ni biznis od povere
nja. Poš to se veš tač ka inte li gen cija
u veli koj meri kori sti, preduzeća će
mora ti da upra vlja ju novim dimen zi jama
pove re nja, jer se bore sa rizi ci ma
GenAI oko skupova za obuku podataka,
privida, bez bed no sne izlo že no sti
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

i pre va ra. Jed no od najvećih pita nja
koje preduzeća posta vlja ju je: „Kako
da upra vlja mo veš tač kom inte li gen cijom?“.
Da bismo odgo vo ri li na nji ho va
pita nja, raz vi li smo pred vi đa nja o tome
kako će orga ni za ci je upra vlja ti.
Edu­ko­va­nje: Veru je mo da će raz
u me va nje veš tač ke inte li gen ci je biti
odgo vor nost zapo sle nih i 60% velikih
preduzeća će zah te va ti for mal
no data obra zo va nje i odgo vor nu
AI obu ku kako bi se ubla ži li novi rizici
stvo re ni sve pri sut nom upo tre bom
GenAI do kra ja 2025.
Pro ši re nje: Poš to GenAI ima poten
ci jal da poveća postojeće rizike
u vezi sa zako ni ma o pri vat nosti
poda ta ka koji regu li šu način na koji
se ose tlji vi poda ci pri ku plja ju, kori ste,
dele i čuva ju, 80% veli kih orga ni za cija
će pro ši ri ti svo je pri me ne Pre venci
je gubit ka poda ta ka (DLP) na GenAI
okru že nja kako bi spre či le naru ša vanje
pri vat no sti i ugro ža va nje poda ta ka.
Vođe­nje: Revi ew bor do vi će biti
kri tič ni ele ment upra vlja nja i do
2025. godi ne 75% kom pa ni ja G2000
će ima ti imple men ti ra ne revi ew bordo
ve za nad zor menadž men ta etič
kog i odgo vor nog korišćenja veš
tač ke inte li gen ci je.
Nad gled nje: Kada ovi nad zorni
odbo ri budu uspo sta vlje ni, 40%
orga ni za ci ja će kori sti ti reše nja za rizik
i uskla đe nost omo gu će na AI-em za
kon ti nu i ra no praćenje poda ta ka u
real nom vre me nu kako bi se predvi
de la neu sa gla še nost inter no ili od
stra ne udru že nja trećih stra na.
Transparentnost: Oče ku je mo da
će sta nje tran spa rent no sti LLM postati
nor ma, jer će pre ko 30% orga ni zaci
ja koje kori ste sofi sti ci ra nu AI za proiz
vod nju svo jih pro iz vo da ili uslu ga
otkri ti izvo re poda ta ka koriš će nih za
obu ku AI mode la koji se upo tre be do
2026.
Finan si ra nje GenAI
Potra žnja za GenAI je veli ka i pred vi đamo
da će orga ni za ci je potro ši ti 16 milijar
di dola ra na Gen AI u 2023. godi ni,
što će pora sti na 143 mili jar de dola ra do
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Nedav na prog no za IDC-ja poka zu je da će svet sko tržiš te soft ve ra za veš tač ku inte li gen ci ju (AI) pora sti sa
64 mili jar de dola ra u 2022. na sko ro 251 mili jar du dola ra u 2027. uz slo že nu godiš nju sto pu rasta (CAGR) od
31,4%. Pred vi đa nje za soft ver usme ren na veš tač ku inte li gen ci ju uklju ču je plat for me veš tač ke inte li gen ci je, AI
apli ka ci je, soft ver za infra struk tu ru siste ma veš tač ke inte li gen ci je (SIS) i soft ver za raz voj i pri me nu AI apli kaci
ja - AD&D (isključujući AI plat for me). Među tim, to ne uklju ču je GenAI plat for me i apli ka ci je, za koje je IDC
nedav no pred vi deo da će 2027. ostva ri ti pri hod od 55,7 mili jar di dola ra.
AI apli ka ci je su tre nut no najveća kate go ri ja AI soft ve ra, čineći otpri li ke jed nu trećinu ukup nog pri ho da tržiš
ta u 2023. Kate go ri ja uklju ču je sarad nju, rad ni tok i upra vlja nje sadr ža jem, upra vlja nje resur si ma preduzeća
(ERM), upra vlja nje lan cem snab de va nja, pro iz vod nju i ope ra ci je, inže nje ring i apli ka ci je za upra vlja nje odno sima
sa kli jen ti ma (CRM). Rast pri ho da u kate go ri ji apli ka ci ja za veš tač ku inte li gen ci ju će zao sta ti za celo kup nim
tržiš tem sa peto go diš njim CAGR od 21,1%.
Dru ga najveća kate go ri ja u smi slu pri ho da za 2023. su plat for me veš tač ke inte li gen ci je (Arti fi cial Intel li gen ce Platforms).
Sa dru gom naj br žom sto pom rasta u peri o du 2023-2027. na koji se odno si pred vi đa nje (35,8% CAGR), AI
plat for me će biti najveća kate go ri ja pri ho da za većinu prog no za. AI plat for me olak ša va ju raz voj mode la i apli ka ci ja
veš tač ke inte li gen ci je, kao što su inte li gent ni asi sten ti koji mogu da imi ti ra ju ljud ske kog ni tiv ne spo sob no sti.
Dve naj ma nje kate go ri je – soft ver za infra struk tu ru siste ma veš tač ke inte li gen ci je (AI SIS) i soft ver za raz voj i
pri me nu AI apli ka ci ja (AI AD&D) – uve ća va će pri ho de brže od ukup nog tržiš ta sa peto go diš njim CAGR-om od
32,6% i 38,7%, respek tiv no. Kate go ri ja AI SIS ima kori sti od svo je inte gra ci je sa postojećim soft ver skim sistemi
ma, omogućavajući orga ni za ci ja ma da izvu ku vred ne uvi de iz ogrom ne koli či ne poda ta ka kako bi dono si le
infor mi sa ne odlu ke i opti mi zo va le ope ra ci je. Kate go ri ja uklju ču je ana li ti ku, soft ver za poslov no izveš ta va nje,
upra vlja nje poda ci ma, inte gra ci ju, orke stra ci ju, raz voj apli ka ci ja, kva li tet soft ve ra, soft ver život nog ciklu sa i aplika
tiv ne plat for me. Kate go ri ja AI AD&D uklju ču je soft ver za ana li ti ku i poslov nu inte li gen ci ju, upra vlja nje podaci
ma, inte gra ci ju i orke stra ci ju, raz voj apli ka ci ja, soft ver za kva li tet i život ni ciklus soft ve ra, i plat for me apli ka ci ja.
„Pej zaž veš tač ke inte li gen ci je se brzo menja. Kon ver gen ci ja tra di ci o nal ne veš tač ke inte li gen ci je sa genera
tiv nom veš tač kom inte li gen ci jom dovešće do vrhun skih reše nja koja kom bi nu ju efi ka snost odlu či va nja sa
kre a tiv nom genijalnošću“, izneo je Ritu Jio ti, pot pred sed nik gru pe Istra ži va nje tržiš ta i save to dav ne uslu ge
za svet sku veš tač ku inte li gen ci ju i auto ma ti za ci ju u IDC-u. „Kako preduzeća nasta vlja ju da ula žu u veš tač ku
inte li gen ci ju, tre ba lo bi da budu sprem na da se poza ba ve iza zo vi ma i daju pri o ri tet etič kim raz ma tra nji ma
kako bi mak si mi zi ra la dugo roč ni ROI.“
2027. Ali ova potroš nja će u veli koj meri
zavi si ti od odgo vo ra koje IT indu stri ja
pru ži na ranije nave de na pita nja.
- Ako je cena za GenAI mogućnosti
pre vi so ka, preduzeća će čeka ti dok
cena ne pad ne.
- Ako mape puta spo ro reša va ju trenut
ne teh no loš ke iza zo ve, preduzeća
će sače ka ti dok ne budu sprem ne.
- Ako sta tus preduzeća od pove re nja
ne može da se odr ži, preduzeća će odlaga
ti inve sti ci je dok to ne bude moguće.
AI svu­da
Brzo usva ja nje pome ra AI iz seg
men ta soft ve ra u nasta ja nju u
kri tič nu teh no lo gi ju u cen tru tranzi
ci je plat for me i nove faze računar
stva – AI svu da (AI Everywhere).
Poten ci jal za ino va ci je GenAI je
upo re div sa uvo đe njem inter ne ta i
neo gra ni čen je. GenAI je ovde. Da
li ste sprem ni? Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Implementacijom
AI rešenja
do
budućnosti poslovanja
Specijalno izdanje :: Multicloud

U današnjem digitalnom svetu, gotovo svi biznisi su
uveliko zakoračili u svet veštačke inteligencije, a put koji
treba da pređemo od vizije do konačnog proizvoda je dug
i zahteva ozbiljno planiranje, umeće, znanje, pa i malo
IT magije. Naravno, iznad svega potrebno je iskustvo, a
Comtrade System Integration upravo to i poseduje. Naš tim,
koji godinama unazad implementira AI rešenja u različitim
d o m e n i m a , j e ve o m a p o sve ć e n , n e sa m o ko n s ta n t n o m u n a -
pređenju tehnologije, već i izgradnji skalabilnih, prilagodljivih
i modernih rešenja koja zadovoljavaju potrebe svih
savremenih kompanija.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Besprekornom integracijom
i naj za mr še ni je
baze poda ta ka
posta­ju ure­đe­ne
Glav ni cilj svih naših AI pro gra ma
je, da se naša li mo – zapra vo veo ma
jed no sta van. Sve slo že ne i zamr šene
toko ve poda ta ka tre ba da uči nimo
pro stim. Zami sli te da se nađete
u ogrom noj šumi koja je umesto
drve ća i rasti nja sači nje na od
bes kraj nih redo va Excel tabe la, PDF
doku me na ta i raz li či tih faj lo va koje
tre ba da ure di te i od njih napra viti
vrt koji će AI sva ko dnev no održa
va ti. Upra vo je ova tran sfor ma ­
ci ja od ogrom nih siste ma poda ta ka
do ure đe nog „vrta“, kroz anga žo vanje
i ospo so blja va nje AI-a za njego
vo odr ža va nje, glav ni zada tak za
Com tra de System Inte gra tion.
Naš posao se ne zavr ša va samo
na sta tič nim doku men ti ma i podaci
ma, već ula zi mo dubo ko u dina mič
ne siste me poda ta ka naših kli je na ta
putem kom plek snih API inte gra ci ja.
Ova fuzi ja inter nih siste ma i veš tač ke
inte li gen ci je omo gu ća va nam da krei
ra mo per so na li zo va na reše nja koja
ne samo da pru ža ju tač ne odgo vo re
na upi te, već su i pri la go đe na speci
fič nim potre ba ma sva kog poje dinač
nog kli jen ta. Tre ti ra ju ći i sta tič ke
inter ne arhi ve i žive API podat ke kao
ključ ne delo ve sla ga li ce, pažlji vo ih
skla pa mo i obez be đu je mo da pru žaju
nivo per so na li za ci je koji ih zai sta
izdva ja od dru gih.
Spa ja mo Ope nAI sa
skalabilnim Azure rešenjima
Ključ uspeš nih inte gra ci ja leži u
hirurš ki pre ci znom spa ja nju neve ro vatnih
spo sob no sti Open AI pro gra ma sa
moder nom ska la bil nom infra struk turom
koju pru ža Mic ro soft Azu re. Njiho
va fuzi ja nam pru ža moguć nost da,
unu tar clo u da dizaj ni ra nog da bude
otpo ran i ska la bi lan, u pot pu no sti isko­
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

i sti mo moć pro gra ma veš tač ke inteli
gen ci je, a tu misli mo i na sada već
svi ma pozna ti GPT ser vis. Koriš će njem
kom plet nog opu sa AI uslu ga i robusne
Azu re cloud arhi tek tu re, uz našu
širo ku esk per ti zu kao jed nog od promi
nent nih Mic ro soft part ne ra u Adria
regi ji, naša reše nja posta ju sna žna,
pouzdana i sposobna da rastu zajed
no sa poslov nim potre ba ma kli je na ta.
Kroz pri me nu meto da Retri e val-
Aug men ted Gene ra tion (RAG) podiže
mo upra vlja nje i pre tra gu poda ci ma
na viši nivo. Inte gra ci jom naših pro grama,
pre tra ži va nje pre ma ključ nim rečima
posta će stvar proš lo sti, jer oni rade
mno go kom plek sni je stva ri i ula ze u
sve slo je ve bilo kog tek stu al nog sadrža
ja. Koriš će nje naj sa vre me ni jih teh nolo
gi ja poput Azu re AI Search nam daje
za pra vo da garan tu je mo da će naši
odgo vo ri biti egzakt ni, dubo ko smisle
ni i veo ma upo tre blji vi, jer metode
koje kori sti mo omo gu ća va ju veš tač
koj inte li gen ci ji da pot pu no ure di
vaše digi tal no pri su stvo.
Kre­i­ra­mo buduć­nost
poslo va nja
U vre me kada smo pre pla vljeni
poda ci ma i sva ko dnev no dobi ja mo
sve veću koli či nu infor ma ci ja, poslo vanje
bez upo tre be veš tač ke inte li gen ci je
posta je sve teže. Kada kaže mo da je AI
buduć nost poslo va nja, to i misli mo, jer
veru je mo da usko ro nijed na kom pani
ja neće moći da funk ci o ni še bez prime
ne ovih teh no lo gi ja. Naša kom pa nija
je u star tu pre po zna la sav poten ci jal
AI-a. Na ino va ti van način smo spo ji li i
isko ri sti li zajed nič ke kapa ci te te OpenAI
i Azu re i stvo ri li siste me koji ne samo da
su inte li gent ni i kori sni, već i u pot puno
sti uskla đe ni sa spe ci fič nom dina mikom
poslo va nja sva kog kli jen ta.
Za kraj, žele li bismo da isko ri sti mo
ovu pri li ku da pozo ve mo sve kompa
ni je da zajed no sa nama isko ri ste
sav poten ci jal koji nam AI pru ža i tako
kre i ra mo buduć nost poslo va nja. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Microsoft
Copilot for Security:
Inovativno rešenje
za bezbednost
poslovanja
Specijalno izdanje :: Multicloud

Autori:
Mili­ca Palić, Ope­ra­ti­ons & Mar­ke­ting Lead, Crayon
Kri­sti­na Jova­no­vić, Insi­de Sales Mana­ger, Crayon
Uroš Babić, Secu­rity Archi­tect, Mic­ro­soft MVP, MCT, Crayon
Microsoftov novi AI alat Microsoft Copilot for Security
predstavlja revolucionarno rešenje u oblasti bezbednosti poslovanja.
Ovo sveobuhvatno AI rešenje integriše mogućnosti
kao što su Cloud-native Security Information and Event Management
(SIEM) za praćenje i reakciju na pretnje, Extended
Detection and Response (XDR) za proaktivno traženje pretnji i
Generative AI napravljenu za sajber bezbednost radi unapređenja
analize pretnji.
Analitičari u SOC-u sada mogu koristiti integrisano iskustvo
bez skakanja između portala ili pretraživanja niskih nivoa
upozorenja, što omogućava fokus na visokovredne zadatke
poput rešavanja incidenata. Platforma takođe adresira nedos
t a t a k t a l e n a t a u s a j b e r b e z b e d n o s t i , o b j e d i n j u j u ć i p o d a t ke , n o r-
malizujući ih i primenjujući naprednu analitiku.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Microsoft Copilot for Security
svo­ju pri­me­nu može
naći u sle­de­ćim slu­ča­jevima:
- sumiranje incidenata - dobijanje
kon­tek­sta za inci­den­te i pobolj­ša­nje
komu­ni­ka­ci­je širom orga­ni­za­ci­je uz
pomoć Gene­ra­ti­ve AI-a za brzo sažima­nje
slo­že­nih sigur­no­snih upo­zo­renja
u kon­ci­zne, akci­o­ne rezi­mee, što
omo­gu­ća­va brže reak­ci­je i efi­ka­sni­je
dono­še­nje odlu­ka;
- ana­li­za uti­ca­ja - kori­sti­te ana­li­tiku
vođe­nu veš­tač­kom inte­li­gen­ci­jom
kako biste pro­ce­ni­li poten­ci­jal­ni uti­caj
sigur­no­snih inci­de­na­ta, pru­ža­ju­ći uvi­de
u pogo­đe­ne siste­me i podat­ke kako
biste efi­ka­sno pri­o­ri­te­ti­zo­va­li napo­re
za rea­go­va­nje;
reverz­no inže­njer­stvo - eli­mi­ni­sa­nje
potre­be za ruč­nim reverz­nim inže­njerin­gom
mal­ve­ra i omo­gu­ća­va­nje svakom
ana­li­ti­ča­ru da raz­u­me akci­je izvrše­ne
od stra­ne napa­da­ča, ana­li­zi­ranje
kom­plek­snih skrip­ti i pre­vo­đe­nje
u pri­rod­ni jezik sa jasnim objaš­nje­njima
akci­ja, efi­ka­sno izdvo­ji­te i pove­žite
indi­ka­to­re pro­na­đe­ne u skrip­ti sa
odgo­va­ra­ju­ćim enti­te­ti­ma u vašem
okru­že­nju;
- kon­kret­ni odgo­vo­ri - dobi­ja­nje
akci­o­nih kora­ka za „korak po korak“
odgo­vor na inci­den­te, uklju­ču­ju­ći uput­stva
za tri­ja­žu, istra­ži­va­nje, ogra­ni­čava­nje
i reme­di­ja­ci­ju; rele­vant­ni lin­ko­vi
ka pre­po­ru­če­nim akci­ja­ma omo­gu­ćava­ju
brži odgo­vor.
Ovaj alat, koji kom­bi­nu­je veš­tač­ku
inte­li­gen­ci­ju i mašin­sko uče­nje, obez­be­đu­je
dubin­sku ana­li­zu, pre­dik­ci­ju
i pre­ven­ci­ju poten­ci­jal­nih sigur­no­snih
rizi­ka u real­nom vre­me­nu. Osim toga,
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

omo­gu­ća­va auto­mat­sku imple­men­taci­ju
naj­bo­ljih prak­si bez­bed­no­sti i pridr­ža­va­nje
regu­la­tiv­nih zah­te­va.
Zna­čaj­ni poj­mo­vi
Da bi se u pot­pu­no­sti mogao raz­ume­ti
način rada ovog Copi­lo­ta, potreb­no
je raz­u­me­ti sle­de­ću ter­mi­no­lo­gi­ju:
Sesi­ja – odre­đe­ni raz­go­vor unu­tar
Copi­lo­ta; Copi­lot odr­ža­va kon­tekst
unutar sesije
Prompt – kon­kret­na izja­va ili pitanje
unu­tar sesi­je koje posta­vlja kori­snik
Capa­bi­lity – funk­ci­o­nal­nost koju
Copi­lot kori­sti da bi rešio pro­blem,
može se pre­ve­sti i kao veš­ti­na
Plu­gin – kolek­ci­ja funk­ci­o­nal­no­sti
odre­đe­nog resur­sa
Orke­stra­tor – sistem Copi­lo­ta koji
obje­di­nju­je sve funk­ci­o­nal­no­sti i plugi­no­ve
kako bi sasta­vio odgo­vor na
zadati prompt
Podrš ka na putu
poboljšanja bezbednosti
Mic­ro­soft Copi­lot for Secu­rity pru­ža
kori­sni­ci­ma pot­pu­nu kon­tro­lu nad bezbednosnim
incidentima putem intuitivnog
kori­snič­kog inter­fej­sa, oslo­ba­đa­jući
ih od bri­ga i omo­gu­ća­va­ju­ći fokus na
glav­ne poslov­ne aktiv­no­sti.
Kao Crayon, fir­ma koja je eks­pert u
Mic­ro­soft teh­no­lo­gi­ja­ma i koja je progla­še­na
Mic­ro­soft part­ne­rom godi­ne
za 2023. godi­nu, sto­ji­mo vam na ras­pola­ga­nju
da vam pomog­ne­mo na vašem
putu ka una­pre­đe­nju bez­bed­no­sti.
Za više infor­ma­ci­ja i za kon­takt,
može­te nas direkt­no kon­tak­ti­ra­ti na
pro­da­ja.rs@crayon.com. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

AI kao podrška ERP-u:
Kako
veštačka inteligencija
transformiše
korisničko iskustvo?
Specijalno izdanje :: Multicloud

Pored toga što poma že u koriš će nju PANT HEON soft ve ra, AION
je pomo gao i u pisa nju ovog tek sta – o samom sebi. Tekst je ipak
pro šao ured nič ku obra du, lek tu ru i korek tu ru, ali pri zna je mo da je
AION oba vio dobar posao.
U današnjem digitalnom dobu, poslovna efikasnost i zadovoljstvo
korisnika su ključni faktori za uspeh svake organizacije. U tom
kontekstu, uloga veštačke inteligencije (AI) i chatbot podrške u
upravljanju resursima preduzeća (ERP) postaje sve značajnija.
ERP poslovni softver predstavlja osnovni alat za integrisanje i
upravljanje različitim poslovnim procesima unutar organizacija.
Uvođenje chatbot podrške bazirane na AI unutar ovih sistema
donosi niz prednosti. Korisnici mogu brzo pristupiti informacijama
i rešiti probleme bez čekanja na ljudsku podršku. Objedinjena
baza znanja omogućava chatbotovima da pruže kvalitetne
odgovore iz različitih izvora, što značajno unapređuje korisničko
iskustvo.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Ključ no je ista ći da je brzi na
odgo vo ra chat bo to va od
suš tin skog zna ča ja. Chatbo
to vi, kori ste ći napred ne teh ni ke
AI kao što su obra da pri rod nog jezika
(NLP) i mašin sko uče nje, mogu
intu i tiv no raz u me ti upi te kori sni ka i
pred lo ži ti ili pru ži ti im odgo va ra juća
reše nja. Kva li tet ni ji upi ti kori snika
rezul ti ra ju kva li tet ni jim odgo vori
ma, što dodat no pobolj ša va korisnič
ko isku stvo.
Uz to, chat bo to vi su dostup ni 24/7,
što omo gu ća va kori sni ci ma da dobi ju
podrš ku u bilo koje doba dana ili noći.
Ova nepre kid na dostup nost dopri no si
pove ća nju zado volj stva kori sni ka i efika
sno sti poslo va nja.
Imple men ta ci ja chat bot podrš ke u
ERP poslov nom soft ve ru pred sta vlja
važan korak ka digi tal noj tran sfor maci
ji poslo va nja. Ova teh no lo gi ja omogu
ća va orga ni za ci ja ma da una pre de
kori snič ko isku stvo, pobolj ša ju efi kasnost
poslov nih pro ce sa i ostva re konku
rent sku pred nost na tržiš tu.
Ukratko, veštačka inteligencija i chatbot
podrš ka ima ju ključ nu ulo gu u
tran sfor ma ci ji kori snič kog isku stva u
ERP poslov nom soft ve ru. Nji ho va konti
nu i ra na evo lu ci ja obe ća va još bolje
rezul ta te u buduć no sti, dok orga niza
ci je nasta vlja ju da isko riš ća va ju njihov
poten ci jal u opti mi za ci ji poslov nih
ope ra ci ja i pru ža nju vrhun ske podrš ke
kori sni ci ma.
AION – napred ni chat bot
u PANTHEON ekosistemu
Vir tu el ni pomoć nik AION, zasno van
na veš tač koj inte li gen ci ji, igra ključ nu
ulo gu u pobolj ša nju podrš ke za korisni
ke PANT HEON ERP siste ma. AION
omo gu ća va kori sni ci ma da iskori
ste pun poten ci jal PANT HEON ERP
reše nja i mak si mi zi ra ju vred nost svog
ERP-a kroz brzo i inte li gent no pru žanje
podrš ke. U poslov nom okru že nju,
ERP sistem pred sta vlja kamen teme ljac
koji inte gri še mno ge aspek te ope ra cija,
od raču no vod stva i ljud skih resursa,
do upra vlja nja lan cem snab de va nja
i zali ha ma. Kom plek snost ovih sistema
često zah te va širo ku podrš ku, i tu
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

moguć no sti i spo sob no sti vir tu el nog
pomoć ni ka dola ze do izra ža ja, olak ša vaju
ći navi ga ci ju kroz ove slo že ne obla sti.
Dostup nost uvek i odmah!
Jed no od naj zna čaj ni jih svoj sta va
AION-a je nje go va dostup nost 24/7,
odno sno pru ža nje kori sni ci ma tre nut
ne pomo ći bez obzi ra na vre men sku
zonu ili pra zni ke. AION kori sti napred
ne algo rit me da bi redov no ažu ri rao
svo je zna nje, te time kori sni ci ma pru ža
naj no vi je i aktu el ne infor ma ci je.
Jed na od ključ nih pred no sti koriš ćenja
AI vir tu el nog PANT HEON pomoćni
ka jeste zna čaj no sma nje nje vre me na
odgo vo ra na upi te za podrš ku. Ume sto
čeka nja na dostup nost čove ka, kon sul ­
tan ta, kori sni ci mogu odmah dobiti
pomoć za svo ja pita nja ili pro ble me.
To ne samo da pobolj ša va efi ka snost,
već i dopri no si zado volj stvu i pove renju
kori sni ka u koriš će nje PANT HEON
ERP siste ma.
Brže učim kada pitam
AION je izgra đen na teme lji ma i
spo sob no sti ma obra de pri rod nog jezika,
što omo gu ća va da raz u me i odgovo
ri na kori snič ke upi te na pri ro dan,
kon ver za cij ski način. Ume sto bor be sa
slo že nim teh nič kim jezi kom ili spe ci jali
zo va nim žar go nom, kori sni ci PANT­
HEON ERP-a mogu posta vlja ti pita nja
kao što bi to čini li kole gi čove ku. Ovaj
nivo pri stu pač no sti i jed no stav no sti
koriš će nja poma že da se izrav na kriva
uče nja za ERP sistem, čine ći ga pristu
pač ni jim za sve kori sni ke, bez obzira
na nji ho vo teh nič ko zna nje.
Uz to, AION igra ulo gu u edu ko vanju
kori sni ka o naj bo ljim prak sa ma,
novim funk ci ja ma siste ma i regu lator
nim pro me na ma, omo gu ća va ju ći
kori sni ci ma da brzo usvo je pro me ne u
svom rad nom okru že nju.
Nje go va spo sob nost da tran sfor miše
inter ak ci ju kori sni ka sa ERP sistemom
čini ga ne samo ala tom, već digital
nim kole gom u eko si ste mu PANT­
HEON ERP-a. AION će raz u me ti kako
kori sni ci pri stu pa ju siste mu, ali i kako
se podrš ka shva ta u savre me nom
poslo va nju, posta ju ći bitan ele ment
u uspeš nom poslo va nju i pobolj ša nju
zado volj stva kli je na ta.
Za teš ke teme:
isku sni kon sul tan ti!
Za napred no otkla nja nje pro ble ma
i kom pli ko va ne slu ča je ve, ako AION
kroz vodi če, veze do pomo ći ili konver
za ci jom ne uspe da pomog ne korisni
ci ma, kao i do sada na ras po la ganju
je struč na eki pa isku snih PANT­
HEON kon sul ta na ta. Dakle, kada situa
ci ja pre va zi đe moguć no sti AION-a ili
upit zah te va direkt nu ljud sku inter venci
ju, AION će bez pro ble ma da prene
se inter ak ci ju ljud skom kole gi bez
gubit ka kon tek sta pro ble ma.
AION će u buduć no sti pred sta vlja ti
i važan kanal za povrat ne infor ma ci je
za raz voj ni tim PANT HEON ERP rešenja.
Pri ku plja njem povrat nih infor maci
ja od kori sni ka, vir tu al ni pomoć nik
će pomo ći i raz voj nom timu u identi
fi ko va nju pod ruč ja za pobolj ša nje,
pobolj ša nju funk ci o nal no sti siste ma,
te uskla đi va nju raz vo ja sa potre ba ma
kori sni ka.
Na kra ju, koriš će nje veš tač ke inte ligen
ci je kao inte gral nog dela ERP iskustva
temelj no tran sfor mi še kako interak
ci ju kori sni ka sa siste mom tako i
način na koji kori sni ci kori ste podrš
ku. AION nije samo alat, već i digi tal
ni kole ga koji je deo PANT HEON ERP
eko si ste ma i koji će posta ja ti sve bit ni ji
za uspeš no poslo va nje, brzi nu reak ci je
podrš ke i, narav no, dodat no pove ćanje
zado volj stvo kli je na ta. Io
Za više informacija o PANTHEON
rešenjima, posetite datalab.rs.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Značaj
Digitalnog akta o
operativnoj otpornosti
i Testiranja
vođenog pretnjom
za finansijske institucije
Unapređenje otpornosti
i bezbednosti
u digitalnom dobu
Specijalno izdanje :: Multicloud

U ovom tek stu istra žu je mo novi Digi tal ni akt o ope ra tiv noj
otpor no sti (Digi tal Ope ra ti o nal Resi li en ce Act – DORA) koji igra
ključ nu ulo gu u osi gu ra nju bez bed no sti i otpor no sti finan sijskih
insti tu ci ja u digi tal nom okru že nju. Ana li zi ra će mo kako ovi
zako ni i pri stu pi testi ra nju omo gu ća va ju finan sij skim insti tu cija
ma da iden ti fi ku ju i adre si ra ju poten ci jal ne pret nje, una pre de
svo je odbram be ne kapa ci te te i oču va ju pove re nje kli je na ta i
inte gri tet poslo va nja.
Digi tal ni akt o ope ra tiv noj otpor no sti (DORA) pred sta vlja ključ
nu zako no dav nu ini ci ja ti vu Evrop ske uni je usme re nu ka osi gura
nju sta bil no sti i sigur no sti u digi tal nom okru že nju, poseb no u
finan sij skom sek to ru. Ovaj akt, koji je usvo jen u decem bru 2022.
godi ne, sta vlja nagla sak na jača nje otpor no sti digi tal nih uslu ga
i infra struk tu re, posta vlja ju ći stro ge stan dar de i zah te ve za pruža
o ce uslu ga u tom sek to ru.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

U
ovom uvo du, istra ži će mo
ključ ne tač ke i impli ka cije
Digi tal nog akta o opera
tiv noj otpor no sti, kao i nje gov uticaj
na evrop ski finan sij ski sek tor i
šire. DORA je dizaj ni ran da uskla di i
pooš tri pra vi la o bez bed no sti informa
ci o nih teh no lo gi ja, poseb no za
„kri tič ne“ pru ža o ce uslu ga tre ćih lica
u finan sij skom sek to ru.
Ključ­ni ele­men­ti u vezi
sa DORA-om
Sadr­žaj: DORA obu hva ta digital
ne pru ža o ce uslu ga, kri tič ne ICT
pru ža o ce uslu ga tre ćih lica i bavi se
zaš ti tom kri tič ne infra struk tu re.
Usa gla še nost: Regu la ti va postavlja
stro ge zah te ve za usa gla še nost
za ove subjek te, sa ciljem osi gu ranja
da oni mogu izdr ža ti i brzo se
opo ra vi ti od cyber inci de na ta, kao i
obez be di ti kon ti nu i tet uslu ga koje
pru ža ju.
Vre­men­ski okvir: Važno je napome
nu ti da je proš lo neš to više od
godi nu dana od usva ja nja ove regula
ti ve, i da pre o sta je otpri li ke manje
od godi nu dana za pot pu no usa glaša
va nje sa nje nim zah te vi ma. Vrlo je
bit no da se finan sij ske insti tu ci je pripre
me ade kvat no i na vre me.
Ova regu la ti va pred sta vlja pro ak­
tiv ni pri stup EU pobolj ša nju otpor nosti
i mini mi zi ra nju pre ki da u osnovnim
digi tal nim uslu ga ma unu tar
finan sij skog sek to ra, posta vlja ju ći
uni form ne stan dar de u sve digi tal nijem
i pove za ni jem pej za žu.
Thre at-Led Pene tra tion
Test (TLPT)
TLPT pred sta vlja oblik pro ce ne
kiber ne tič ke bez bed no sti koji repli kuje
tak ti ke, teh ni ke i pro ce du re stvarnih
kiber ne tič kih pret nji radi pro cene
otpor no sti orga ni za ci je na kiberne
tič ke napa de. TLPT eva lu i ra komplet
nu povr ši nu napa da finan sij skih
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

subje ka ta, uklju ču ju ći fizič ke, ljud ske
i digi tal ne ranji vo sti kako bi se obezbe
di la sve o bu hvat na pro ce na. Ovaj
metod simu li ra kiber ne tič ki napad
u real noj veli či ni na sve seg men te
infra struk tu re orga ni za ci je. Pri mar ni
cilj TLPT-a je da pro ce ni kako sadaš
nje pret nje mogu uti ca ti na ključ ne
poslov ne funk ci je, kori ste ći rele vant
nu i ažu ri ra nu kiber ne tič ku oba veš
taj nu podrš ku. Dodat no, TLPT ima
za cilj da testi ra sprem nost orga niza
ci je na kiber ne tič ke napa de i njenu
otpor nost. Ovaj vid testi ra nja se
sma tra una pre đe nim sigur no snim
testom, obič no rezer vi sa nim za finan
sij ske subjek te, zbog poten ci jalnih
sistem skih efe ka ta.
TLPT pru ža niz pred no sti u odnosu
na kla sič ni pene tra tion testing:
Rea­li­stič­na simu­la­ci­ja pret­nji:
TLPT uzi ma u obzir aktu el ne i sofi stici
ra ne pret nje, omo gu ća va ju ći rea listič
ni ju pro ce nu bez bed no sti organi
za ci je.
Oce­na celo­kup­ne napa­dač­ke
povr­ši­ne: TLPT pro ce nju je fizič ke,
ljud ske i digi tal ne ranji vo sti orga niza
ci je za sve o bu hvat ni ju sli ku bezbed
no sne situ a ci je.
Sistem­sko testi­ra­nje goto­vosti
na kiber­ne­tič­ke napa­de: Kroz
simu la ci ju kom plet nog kiber ne tič
kog napa da, TLPT testi ra spremnost
orga ni za ci je za stvar ne pret nje.
Upo­tre­ba aktu­el­ne oba­veš­taj­ne
podrš­ke o pret­nja­ma: TLPT se
osla nja na rele vant nu i ažu ri ra nu
kiber ne tič ku oba veš taj nu podrš ku
radi pro ce ne kako bi se iden ti fi ko va li
poten ci jal ni rizi ci.
Pro­ve­ra orga­ni­za­ci­o­ne otporno­sti
i sprem­no­sti: TLPT ima za cilj
ne samo da testi ra teh nič ke siste me
već i orga ni za ci o nu opre mlje nost i
otpor nost na pret nje.
Una­pre­đen vid testi­ra­nja za
finan­sij­ske subjek­te: S obzi rom na
sistem sku važnost finan sij skih subjeka
ta, TLPT je poseb no kori stan zbog
mogu ćih sistem skih efe ka ta.
Član 27. DORA akta defi ni še zah te ve
za teste re koji spro vo de TLPT i zah teva
da teste ri pose du ju teh nič ku i organi
za ci o nu repu ta ci ju naj vi šeg kva li te ta.
Ovo suge ri še da DORA zah te va visoke
stan dar de kva li fi ka ci ja i veš ti na za
teste re koji spro vo de TLPT, stva ra ju ći
vezu izme đu tog akta i ovog spe ci fič
nog pri stu pa testi ra nju.
Dock Solu­tion
Kom pa ni ja Dock Solu tion se bavi
pro ce nom sigur no sti infor ma cio
nih siste ma, kao i imple men ta cijom
reše nja, poš tu ju ći savre me nu
prak su. Vaš smo part ner za sigur no
poslo va nje! Io
Kon takt: info @doc kso lu tion.rs
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Pet načina
kako vam ChatGPT
može pomoći
u odgovoru na pretnje
Specijalno izdanje :: Multicloud

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje bili su sastavni
deo sveta sajber bezbednosti mnogo pre ChatGPT ere. Ove
tehnologije su optimizovale zadatke kao što su otkrivanje
malvera, sprečavanje krađe identiteta i automatizacija
bezbednosnih operativnih centara (SOC). Kaspersky ima
veliko iskustvo sa AI i ML algoritmima i koristi ih za rešavanje
specifičnih problema već skoro 20 godina. Uz svu buku
oko AI alata i predstavljanje njihovih verzija namenjenih
kompanijama, može se očekivati porast upotrebe ovih
rešenja u bliskoj budućnosti. Dragan Davidović, direktor
kompanije Kaspersky za istočnu Evropu, razmatra prednosti
i ograničenja pet praktičnih primera korišćenja ChatGPT-a
u oblasti odgovora na incidente.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Dra gan Davi do vić,
gene ral ni direk tor
kom pa ni je Kaspersky
za istoč nu Evro pu
Una­pre­đe­nje pro­ce­sa lova
pret­nji (thre­at hun­ting)
Ključ ni zada tak struč nja ka zaduže
nih za saj ber bez bed nost u kompa
ni ji je da iden ti fi ku ju indi ka to re
kom pro mi sa (IoC). AI teh no lo gi je
poput ChatGPT-a mogu ubr za ti izvrše
nje ovog zadat ka. Spe ci ja li zo va na
skrip ta, kao što je Hun tVithChatGPT,
može pomoći u ovom podu hva tu,
ana li zi ra ju ći logo ve bez bed no snih
doga đa ja i pokre ću ći pro ce se na
siste mima koji su cilja ni napa dom.
Putem zah te va ka Ope nAI API-ju,
meta po da ci se pro ce nju ju tra že ći
o n e k o j i s u p o t e nc ij a ln o k o mp r om i -
to va ni.
Ipak, posto je odre đe na ogra ni če nja
koja ome ta ju pot pu nu auto ma ti za ci ju
i zah te va ju i anga žman lju di. Kaspersky
je spro veo istra ži va nje efi ka snost AI
alat ki u otkri va nju IoC-a. Rezul ta ti su
poka za li da su od 3.577 bez bed no snih
doga đa ja 74 kla si fi ko va na kao zlo namer
ni, a samo 17 ozna če no kao lažno
p o z it i vn i . I p a k , o v a j m e t o d n i j e s a -
svim bez mana, uko li ko se uzmu
u obzir troš ko vi i prav ne impli ka ci je
pove za ne sa pre no še njem ose tlji vih
poda ta ka pomoću Ope nAI.
Olak ša ni reverz ni
inže­nje­ring
Reverz ni inže nje ring poma že struč
nja ci ma da shva te pri ro du pret
nje i raz li či te karak te ri sti ke mal vera.
U ovom kon tek stu, teh no lo gi je
slič ne GPT-u su se poka za le vrednim:
one saže to opi su ju funk ci o-
nal no sti koda i poma žu u iden ti fika
ci ji uzo ra ka zlo na mer nog koda i
nji ho vih mogućnosti. Ova podrš ka
može ubr za ti napo re u pri ku plja nju
oba veš taj nih poda ta ka o pret njama.
Skrip te kao što je Gepet to koriste
Ope nAI mode le za deši fro vanje
funk ci ja dekom pi lo va nih pre ko
popu lar ne soft ver ske apli ka ci je IDA
Pro. Gpt-3.5-tur bo podr ža va upit da
poja sni svr hu funk ci je, pa čak i da
auto mat ski pre i me nu je nji ho ve promen
lji ve.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Korišćenje ChatGPT-a za reverz
ni inže nje ring daje uvi de, ali nije bez
nedo sta ta ka. Nje go vi iza zo vi u rukova
nju kom pli ko va nim kodom i prav
ni pro ble mi nagla ša va ju potre bu da
se nje go vo korišćenje upa ri sa ljudskom
stručnošću, za pre ci znu i sigurnu
ana li zu. Sva ka ko, rezul ta ti tre ba da
pro đu vali da ci ju kako bi se osi gu rala
pou zda nost. Šta vi še, kao i u sva kom
dru gom sce na ri ju, mora te biti opre zni
kada deli te poten ci jal no ose tljiv kod sa
čet bo tom, jer bi to moglo dove sti do
zabri nu to sti za pri vat nost.
Uput­stva i kva­li­tet
pisa­nja izveš­ta­ja
Pored pri me ne u detek ci ji pret nji
i reverz nom inže nje rin gu, ChatGPT
tako đe može da pru ži podrš ku zadaci
ma koji ma se često bave raz li čiti
pro fe si o nal ci za bez bed nost, od
ana li ti ča ra do CISO-a. Ovaj zadatak
je pri pre ma tek sta. Često imamo
potre bu za pri pre mom raz li čitih
obli ka tek sto va, od izveš ta ja klije
na ta i pre po ru ka do pre tra ge jav
no dostup nih infor ma ci ja. Većina
komu ni ka ci je se odvi ja na jezi ci ma
koji nisu mater nji jezik. U ovom kontek
stu, ChatGPT nesum nji vo može
pomoći u tran sfor ma ci ji počet nih
nacr ta u dobro struk tu ri ran, arti ku lisan
i kohe ren tan poslov ni jezik.
Može te da zatra ži te da ChatGPT
pre gle da konač ni tekst, uklanjajući sve
pover lji ve deta lje. Dobro izra đen upit
tre ba da sadr ži ove ključ ne tač ke:
- Upu ti te alat ku koga tre ba stil ski
da opo na ša, npr. govor ni ka ame rič
kog engle skog koji je izvrš ni direk tor
viso kog nivoa zadu žen za saj ber bezbed
nost .
- Pove ri te mu zadat ke kao što je lekto
ri sa nje izveš ta ja. Može te zatra ži ti od
mode la da pobolj ša jasno ću, koherent
nost i tok, kori ste ći aktiv ne gla go le
i jezik koji raz u me teh no lo gi ju.
- Da biste spre či li bilo kakav neoče
ki va ni sadr žaj, može te da usme rite
alat ku da ne uvo di činje ni ce koje
nisu uklju če ne u ori gi nal ni tekst.
Ne zabo ra vi te da dodat no pro veri
te dobi je ni tekst. Glav na mana je
što je lek to ri sa ne tek sto ve iz Chat-
GPT-a potreb no pažlji vo pro ve ri ti,
jer alat ka ima ten den ci ju da izo sta vi
činje ni ce iz ori gi nal nog tek sta, doda
nove, pro me ni zna če nje, pa čak i
napra vi činje nič ne greš ke.
Pojed­no­sta­vi­te pro­ces
raz­vo­ja skrip­ti
za ana­li­zu pret­nji
Za tra že nje i iden ti fi ka ci ju pret nji
kori ste se raz li či te vrste skrip ti. Često
koriš će ni jezi ci za skrip to va nje u svr he
saj ber bez bed no sti uklju ču ju Python,
Bash, Power Shell i Perl. Ipak, suo čava
nje sa zamr še nom sin tak som jezi ka
i iza zo vi ma otkla nja nja gre ša ka može
biti i napor no i dugo traj no. Tu poma že
ChatGPT, omo gu ća va ju ći brzo kre i ranje
skrip te koja je pri la go đe na vašem
zadat ku, dok isto vre me no sma nju je
potre bu za dubo kim zna njem i stručnoš
ću u odre đe nim obla sti ma, kao što
su Linux ala ti (avk, sed, grep) i sin tak
sa regu lar nog izra za. Pored toga, ako
posto ji potre ba da skrip ta radi na stari
jim siste mi ma, može se napi sa ti u
POSIX stan dar du kako bi se osi gu rala
kom pa ti bil nost. Da biste u pot puno
sti isko ri sti li moguć no sti ChatGPT-a,
uput stva mora ju biti jasna. Odre di te
zada tak – kao što je posta vlja nje Bash
skrip te za pro na la že nje i raš čla nji va nje
cron poslo va, zajed no sa defi ni sa njem
izla znih para me ta ra i kon tek stu alnih
deta lja.
Pri mer promp ta kojim se posta vlja Bash skrip ta
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Dok ChatGPT nudi pogod nost
pri li kom pisa nja skrip ti, osim standard
ne bri ge o pri vat no sti, pro bleme
stva ra poten ci jal ni nad zor slože
nih sce na ri ja. Izlaz koji gene ri še
ChatGPT ogra ni čen je u smi slu broja
reči koje može da pro iz ve de. Zbog
toga će ana li ti čar možda mora ti da
ruč no kom bi nu je raz li či te seg men te
koda pri mlje nog od ChatGPT-a, što
može biti iza zo van zada tak. Kada se
skrip ta gene ri še, detalj no je pro ve rite
i pokre ni te test da biste osi gu rali
tač nost. Pre ci zi raj te po potre bi da
biste fino pode si li rezul tat.
Ubr­zaj­te raz­voj skrip­ti
za opo­ra­vak
Zna ča jan deo život nog ciklu sa
inci den ta sasto ji se od faze sanaci
je. Tokom ove faze pro fe si o nal ci
za saj ber bez bed nost mogu, na primer,
da uklo ne zlo na mer ne dato teke
ili da blo ki ra ju nji ho vo izvr ša vanje,
da izo lu ju hosto ve na mre ži, da
one mo gu će kori snič ke nalo ge i da
oba vlja ju dru ge zadat ke za opo ravak
pogo đe nog siste ma. Za ovo su
potreb ne skrip te, a ChatGPT može
pomoći sa nji ma baš kao i sa skripta
ma za fazu ana li ze. AI alat ke ubrza
va ju pro ces raz vo ja skrip te, ubr za-
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

va ju ći ukla nja nje mal ve ra koji uti če
na poslo va nje. Pored toga, olak šava
pro ces pru ža njem pri me ra i funkci
ja koda, pobolj ša va ju ći tok rada za
mla đe ana li ti ča re.
Pri mer Power Shell skrip te za opo ra vak
Važno je ova kvim tipo vi ma skripti
pri stu pi ti i sa merom opre za. Potreba
za delje njem IoC-a sa ChatGPT-om
iza zi va zabri nu tost za pri vat nost.
Šta vi še, ako se ispo sta vi da je izlazna
skrip ta pogreš na – a vero vat no ća
za to je pri lič no veli ka – posto ji rizik
od bri sa nja bit nih kom po nen ti siste ma
i ozbilj nog ome ta nja nje go vog rada.
Pre imple men ta ci je skrip ti, ključ no
je da temelj no pro ve ri te kod, ali i
da ipak obez be di te rezer vnu kopi ju
svo jih poda ta ka.
U zaključ ku, važno je napo me nuti
da, iako ala ti AI kao što je ChatGPT
mogu da se nose sa osnov nim zadaci
ma sa malo kre a tiv no sti, oni još nisu
sprem ni da ih u pot pu no sti pre u zmu,
poseb no u obla sti ma kao što je saj ber
bez bed nost. Pra vi zada ci saj ber bezbed
no sti zah te va ju pre ci znost, brzinu
i pou zda nost koje do sada mogu
da obez be de samo isku sni struč nja ci.
Nesma nje na je potra žnja za uslu ga ma
u koji ma ljud ski struč nja ci pro na la ze
i neu tra li šu zlo na mer ni soft ver koji je
izbe gao posto je ća bez bed no sna rešenja
kom pa ni je.
Još jedan aktu el ni trend je fuzi ja
ljud ske eks per ti ze sa mašin skim učenjem
i veš tač kom inte li gen ci jom. Ovaj
pri stup je već pri me njen i u prak si, na
pri mer u auto ma ti zo va nom otkri vanju
zlo na mer nog soft ve ra i odre đenim
reše nji ma za pro ši re no otkri va nje
i odgo vor (XDR). Kroz mašin sko uče nje,
XDR reše nje može kon ti nu i ra no ana li zira
ti i pri la go đa va ti se novim infor ma cija
ma o pret nja ma, čime se pobolj ša va
nje go va spo sob nost da ih otkri je i reagu
je na njih dok poma že ljud skim anali
ti ča ri ma da upra vlja ju ogrom nom količi
nom poda ta ka. Među tim, bez obzi ra
na vrstu veš tač ke inte li gen ci je o kojoj
raz go va ra mo – bilo da se radi o široko
pozna tim i dostup nim LLM-ovi ma
ili spe ci ja li zo va nim reše nji ma za niše
– ljud ski ele ment u jed na či ni osta je
klju čan. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Od sada
nove mogućnosti
uz Microsoft
Copilot for Security
Specijalno izdanje :: Multicloud

Samo u poslednje dve godine, Microsoft je bio svedok
zapanjujućem porastu broja napada na lozinke - sa 579
napada u sekundi na više od 4.000 napada u sekundi.
Istovremeno, procenjuje se da će se globalni trošak usled
cyber kriminala povećati sa 3 milijarde USD, koliko je iznosio
2015. godine, na 10,5 milijardi USD do 2025. godine. Uprkos
korišćenju prosečno 80 sigurnosnih alata, organizacije se
bore sa prevelikom količinom podataka, iscrpljenošću
usled stalnog opreza i ograničenom vidljivošću pretnji
unutar sigurnosnih rešenja.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

pri me ni ih u odbra ni od cyber kri mina
la, omo gu ću ju ći čak i oni ma sa manje
prak se i isku stva da se kva li tet no
odbra ne od cyber napa da.
Copi lot for Secu rity uz
naknadnu naplatu
po koriš će nju
Mic ro soft Copi lot for
Secu rity je od ovog
mese ca na ras po la ga nju
kori sni ci ma širom sve ta. Prvo reše nje
u indu stri ji koje se teme lji na gene rativ
noj veš tač koj inte li gen ci ji pomo ći
će struč nja ci ma za sigur nost i IT profe
si o nal ci ma da vide ono što dru gi ma
pro mi če, da delu ju brže i da una prede
veš ti ne svog tima. Copi lot kori sti
veli ku koli či nu infor ma ci ja i oba veš tajnih
poda ta ka o pret nja ma, uklju čuju
ći više od 78 mili jar di sigur no snih
sig na la koje Mic ro soft sva ko dnev no
obra đu je, i kori sti veli ke jezič ke modele
(LLMs) da pru ži pri la go đe ne uvi de
i pred lo ži nared ne kora ke. Sa Copilo
tom, kori ste ći sna gu veš tač ke inte ligen
ci je kom pa ni je i orga ni za ci je mogu
zna čaj no brže da odgo vo re na napa de
i tran sfor mi šu svo je sigur no sne ope raci
je. Copi lot može da raz u me i odgovo
ri na zah te ve na osam raz li či tih jezika,
a inter fejs pro iz vo da je loka li zo van
na 25 jezi ka. Copilot for Security je global
no dostu pan od 1. apri la.
„Dru ga Copi lot for Secu rity eko nomska
stu di ja potvr di la je ono što smo
u prak si već vide li: isku sni ana li ti ča ri
za sigur nost uz Copi lot su 22% brži.
Tako đe su i 7% pre ci zni ji u svim zadaci
ma, a čak 97% njih želi da nastavi
da kori sti Copi lot i nara ed ni put",
rekao je Kalin Dim tchev, direk tor Micro
soft Adri a tic. „Mic ro soft Copi lot for
Security omo gu ća va pro fe si o nal ci ma za
sigur nost da usa vr še svo je veš ti ne, još
bolje sara đu ju, dobi ju detalj ni je uvi de i
brzo rea gu ju. Copi lot menja pra vi la igre
i dra go nam je da to može mo da podeli
mo sa celim sve tom.“
Dok se broj cyber napa da pove ćava,
Mic ro sof to va posve će nost stva ranju
sigur ni jeg sve ta pre ra sla je u pravu
oba ve zu. Kom pa ni ja kori sti svo ju
pred nost ana li zi ra ju ći pre ko 78 milijar
di sig na la sva kog dana, što omogu
ća va ana li zu i reak ci ju na pret nje u
real nom vre me nu, u čemu uče stvu je
više od 10.000 struč nja ka za sigur nost i
14.000 part ne ra glo bal no.
Jed na od ino va ci ja koja naj vi še obeća
va u ovoj „bor bi“ je raz voj gene rativ
ne veš tač ke inte li gen ci je. Copilot for
Security može da pru ži sve pred nosti
gene ra tiv ne veš tač ke inte li gen ci je i
U skla du sa svo jim ciljem da sigurnost
omo gu ći svi ma, Mic ro soft je
pred sta vio i novi način licen ci ra nja,
pla ća nje po koriš će nju koje Copilot for
Security čini dostup nim većem bro ju
orga ni za ci ja od bilo kog dru gog rešenja
na tržiš tu. Zahva lju ju ći ovom fleksi
bil nom mode lu napla te pre ma utroš
ku, kom pa ni je mogu brzo poče ti sa
nje go vom upo tre bom, a zatim prila
go di ti koriš će nje i troš ko ve svo jim
potre ba ma i budže tu.
Ino va ci je koje dono si
Copilot for Security
Mic ro soft Copilot for Security pomaže
struč nja ci ma za sigur nost i IT da
una pre de svo je veš ti ne, bolje sara đu ju,
vide još više i odgo va ra ju još brže. Uz
Copilot for Security koji će biti general
no dostu pan uklju če ne su i nove
moguć no sti:
- Pri la go đe ni promptovi omo guća
va ju kori sni ci ma da samo stal no krei
ra ju i saču va ju sop stve ni niz prompto
va (upi ta) za stan dard ne poslo ve ili
zadat ke iz obla sti sigur no sti.
- Inte gra ci je sa bazom poda ta ka,
dostup ne u previewu, omo gu ća va ju
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

inte gra ci ju Copi lot for Secu rity reše nja
u skla du sa poslov nom logi kom kompa
ni je, kao i izvr ša va nje zada ta ka na
teme lju detalj nih uput sta va.
- Pri la go đe no pove zi va nje sa pod
ruč jem koje se nala zi pod pretnjom
od spo ljaš njeg napa da iz
Defender EASM-a (Exter nal Attack
Sur fa ce Mana ge ment) za iden ti fi kaci
ju i ana li zu naj no vi jih infor ma ci ja o
tome koli ki je rizik za eks ter ni napad
na odre đe no pod ruč je orga ni za ci je.
- Mic ro soft Entra logo vi audi ta i
dijag no sti ke daju dodat ne uvi de za
istra ži va nje sigur no sti ili ana li zu IT proble
ma.
- Izveš ta ji o koriš će nju na nad zornoj
plo či daju uvid u to kako timo vi
kori ste Copi lot, pa se tako mogu identi
ko va ti dodat ne pri li ke za opti mi za ci ju.
Sigur nost za sve
pokrenuta
veš tač kom inte li gen ci jom
Copilot for Security će biti dostu pan
kao samo sta lan por tal ili inte gri san u
posto je će sigur no sne pro iz vo de. Kao
što je poka za la naša stu di ja, inte gra ci ja
Copi lo ta s Mic ro soft Secu rity pro iz vo dima
će IT i bez be do no snim struč nja ci ma
omo gu ći ti da budu još brži i pre ci zni ji.
Otkri va nje, zaš ti ta
i upra vlja nje
koriš će njem
veš tač ke inte li gen ci je
Kako se na tržiš tu poja vlju je sve
više i više uslu ga bazi ra nih na genera
tiv noj veš tač koj inte li gen ci ji, i to u
svim poslov nim sfe ra ma, važno je
pre po zna ti da, uz to što dono si nove
moguć no sti, ova teh no lo gi ja tako đe
dono si i nove iza zo ve i rizi ke.
U skla du s tim, Mic ro soft svo jim
kori sni ci ma pru ža veću vidlji vost, zaš
ti tu i upra vlja nje nji ho vim apli ka cija
ma bazi ra nim na veš tač koj inte ligen
ci ji, bez obzi ra da li kori ste Mic rosoft
Copi lot ili apli ka ci je tre ćih stra na
teme lje ne na gene ra tiv noj veš tač koj
inte li gen ci ji. Želi mo svi ma da omogu
ći mo da sa sigur noš ću i pou zda noš
ću pri hva te koriš će nje veš tač ke inteli
gen ci je.
Kako bi pomo gli orga ni za ci ja ma da
zaš ti te i upra vlja ju koriš će njem veš tačke
inte li gen ci je, unu tar našeg pro iz vodnog
port fo li ja omo gu ća va mo i sle de će:
- Pro na la že nje rizi ka pove za nih sa
veš tač kom inte li gen ci jom: Bez be dono
sni timo vi mogu da otkri ju poten cijal
ne rizi ke pove za ne s upo tre bom veš
tač ke inte li gen ci je, uklju ču ju ći cure nje
ose tlji vih poda ta ka i kori sni ke koji pristu
pa ju apli ka ci ja ma s viso kim rizi kom.
- Zaš ti ta apli ka ci ja i poda ta ka
bazi ra nih na veš tač koj inte li gen ci ji:
Bez be do no sni i IT timo vi mogu zaš ti titi
AI apli ka ci je koje se kori ste i ose tlji ve
podat ke koji se obra đu ju, ana li zi ra ju ili
kroz njih gene ri šu, uklju ču ju ći prompto
ve i odgo vo re.
- Upra vlja nje koriš će njem: Bez bedo
no sni timo vi mogu da upra vlja ju
koriš će njem AI apli ka ci ja zadr ža va jući
i evi den ti ra ju ći sve inter ak ci je s AI
apli ka ci ja ma, detek tu ju ći sva ko krše nje
pra vi la ili poli ti ka orga ni za ci je pri li kom
nji ho vog koriš će nja apli ka ci ja, kao i da
istra žu ju nove inci den te.
Sigur nost za sve u doba
veš tač ke inte li gen ci je
Imple men ta ci jom reše nja Copilot
for Security, orga ni za ci je mogu da zaš
ti te svo je okru že nje na raz li či te načine,
od sigur no sti, uskla đe no sti i pro vere
iden ti te ta do upra vlja nja ure đa ji ma
i pri vat no sti. U eri veš tač ke inte li genci
je važni je je nego ikad ima ti jedinstve
no reše nje koje eli mi ni še pro pu ste
u zaš ti ti. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Generativna
veštačka inteligencija
i cloud tehnologije
Specijalno izdanje :: Multicloud

Veštačka inteligencija (AI) je oblast računarske nauke koja se
trudi da imitira ljudsko kognitivno ponašanje, omogućavajući
mašinama da uče iz iskustva, prepoznaju obrasce, donose
odluke i rešavaju probleme. Ova tehnologija nalazi primene u
analizi podataka, obradi prirodnog jezika, prepoznavanju slika
i prediktivnoj analitici, što je čini izuzetno korisnom u različitim
poslovnim oblastima.
Generativna veštačka inteligencija (generative AI) se fokusira
na stvaranje novih autentičnih podataka, slika ili sadržaja
putem algoritama koji imitiraju kreativne procese ljudskog
uma. Ovi algoritmi koriste se za generisanje novih artefakata
u različitim oblastima, poput umetnosti, muzike, književnosti,
dizajna i drugih kreativnih domena.
Na primer, u kontekstu poslovanja, generativna veštačka
inteligencija može se koristiti za generisanje novih ideja za
proizvode ili marketinške kampanje, kreiranje personalizovanih
sadržaja za korisnike, ili čak za automatizaciju procesa dizajna
ili produkcije. Kroz simulaciju kreativnih procesa, ovi alati omogućavaju
kompanijama da brže i efikasnije razvijaju inovativne
ideje i proizvode, što ih čini konkurentnijim na tržištu.
Generativna veštačka inteligencija takođe može biti korisna
u rešavanju problema koji zahtevaju generisanje velike količine
raznovrsnih podataka, poput sintetisanja slika za trening modela
veštačke inteligencije ili generisanja različitih scenarija za
testiranje sof tvera i sistema. O v a j p r i s t u p o m o g u ć a v a ko m -
panijama da efikasnije prikupe i koriste podatke za različite
svrhe, poboljšavajući performanse njihovih sistema i algoritama.
U savremenom poslovanju, veštačka inteligencija i generativna
veštačka inteligencija imaju sve značajniju ulogu. Na
primer, u Oracle Cloudu, ove tehnologije se koriste za poboljšanje
procesa kao što su analiza podataka, personalizacija korisničkog
iskustva, optimizacija poslovnih operacija i mnoge
druge svrhe.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Kroz pri me nu veš tač ke inte ligen
ci je, kom pa ni je mogu da
ostva re veću efi ka snost, smanje
troš ko ve, pru že bolje pro iz vo de i
uslu ge, i stvo re kon ku rent sku prednost
na tržiš tu. Auto ma ti za ci jom rutinskih
zada ta ka, ana li zom veli kih skupo
va poda ta ka i gene ri sa njem novih
ide ja i sadr ža ja, veš tač ka inte li gen cija
i gene ra tiv na veš tač ka inte li gen cija
omo gu ća va ju kom pa ni ja ma da efika
sni je kori ste svo je resur se, donose
brže i pre ci zni je odlu ke i ostva re
ino va ci je koje će ih izdvo ji ti u dina mič
nom poslov nom okru že nju.
O kom pa ni ji Orac le
Kom pa ni ja Orac le je glo bal ni lider
u raz vo ju soft ver skih reše nja i
teh no lo gi ja za poslov ne kori sni ke
širom sve ta. Osno van 1977. godi ne,
Orac le je postao sino nim za ino vaci
ju, pou zda nost i efi ka snost u oblasti
infor ma ci o nih teh no lo gi ja. Svojim
širo kim spek trom pro iz vo da i
uslu ga, uklju ču ju ći baze poda ta ka,
poslov ne apli ka ci je, cloud plat for me
i har dver ske kom po nen te, Orac le
pru ža inte gral na reše nja koja podrža
va ju razno vr sne potre be i zah te ve
nje go vih kli je na ta.
Kroz svo je anga žo va nje u istra živa
nju i raz vo ju veš tač ke inte li gen ci je,
kom pa ni ja Orac le nasto ji da una predi
svo je pro iz vo de i uslu ge, omo guća
va ju ći kori sni ci ma da ostva re veću
efi ka snost i pro duk tiv nost u svo jim
poslov nim ope ra ci ja ma. Orac le koristi
AI teh no lo gi je u raz li či tim oblasti
ma, uklju ču ju ći ana li zu poda ta ka,
auto ma ti za ci ju pro ce sa, per so na li­
za ci ju kori snič kog isku stva i pre diktiv
nu ana li ti ku, pru ža ju ći kori sni ci ma
moguć nost da brže dono se odlu ke,
opti mi zu ju poslo va nje i ostva re konku
rent sku pred nost na tržiš tu.
Sa sve većim usva ja njem cloud
teh no lo gi ja, kom pa ni ja Orac le je
pro ši ri la svo ju ponu du Orac le Cloud
plat for mom, koja omo gu ća va korisni
ci ma da izgra de, migri ra ju i upravlja
ju svo jim apli ka ci ja ma i infra struktu
rom u cloud okru že nju. Kroz partne
r stvo sa kom pa ni jom NVI DIA i
pri me nu gene ra tiv ne veš tač ke inteli
gen ci je, Orac le Cloud kori sti napred
ne teh no lo gi je za obra du poda ta ka
i ana li zu sli ka, pru ža ju ći kori sni ci ma
moguć nost da efi ka sni je kori ste svoje
resur se i ostva re ino va ci je u svo jim
poslov nim pro ce si ma. Ova inte gra cija
teh no lo gi ja otva ra nove per spek tive
za kom pa ni je koje žele da isko ri ste
poten ci jal cloud com pu tin ga i veš tač
ke inte li gen ci je za una pre đe nje svojih
poslov nih ope ra ci ja i ostva re nje
dugo roč nog rasta i uspe ha.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Orac le cloud i gene ra tiv na
veš­tač­ka inte­li­gen­ci­ja
Orac le Cloud Infra struc tu re (OCI) je
ključ na kom po nen ta Orac le o ve cloud
ponude, pružajući korisnicima pouz
dan, ska la bi lan i sigu ran okvir za upravlja
nje nji ho vim apli ka ci ja ma i infrastruk
tu rom. Zahva lju ju ći sofi sti ci ra noj
arhi tek tu ri koja uklju ču je bare metal ne
ser ve re, vir tu a li za ci ju i napred ne mrežne
teh no lo gi je, OCI omo gu ća va efika
snu obra du poda ta ka i pokre ta nje
resur sa zah tev nih apli ka ci ja. Inte graci
ja sa Orac le o vim port fo li jom apli kaci
ja pojed no sta vlju je pro ces migra ci je
i upra vlja nja IT resur si ma, dok napred
ne bez bed no sne funk ci je osi gu ra va ju
inte gri tet poda ta ka.
Jed na od ključ nih pred no sti Orac
le Cloud Infra struc tu rea je nje gova
viso ka ska la bil nost i per for man se,
što omo gu ća va kori sni ci ma da brzo
pri la go de svo je resur se u skla du sa
pro men lji vim zah te vi ma poslo vanja.
Osim toga, OCI nudi i napred
ne moguć no sti za auto ma ti za ci ju
i upra vlja nje infra struk tu rom putem
API-ja i ala ta za orke stra ci ju, što
kori sni ci ma omo gu ća va da efi ka sno
upra vlja ju svo jim cloud resur si ma i
opti mi zu ju troš ko ve poslo va nja.
Orac le Cloud Infra struc tu re takođe
pru ža visok nivo sigur no sti i
zaš ti te poda ta ka, kori ste ći enkripci
ju poda ta ka u pokre tu i miro vanju,
redov no ažu ri ra nje sigur no snih
f u n kc ij a i p r ot ok ol a , k a o i n a p r e-
d ne ala te za upra vlja nje iden ti te ti ma
i pri stu pom. Ova bez bed no sna rešenja
osi gu ra va ju inte gri tet i pri vatnost
poda ta ka kori sni ka, čine ći OCI
pou zda nim izbo rom za orga ni za ci je
koje žele da svo je apli ka ci je i podat
ke pre me ste u cloud.
Ponu da Orac le Cloud Infra structu
re u dome nu veš tač ke inte li gen cije
i gene ra tiv ne veš tač ke inte li gen cije
može se pru ži ti kroz više raz li či tih
ser vi sa. Neki od tih ser vi sa su Data
Sci en ce Plat form, Orac le Gene ra ti ve
AI Ser vi ce, Orac le Digi tal Assi stant i
Orac le Com pu te maši ne sa savre menim
GPU ure đa ji ma.
Data Sci en ce Plat form
Orac le Data Sci en ce Plat form je
sve o bu hvat no reše nje koje omogu
ća va orga ni za ci ja ma da efi kasno
upra vlja ju pro ce si ma ana li ze
poda ta ka i mašin skog uče nja. Ova
plat for ma inte gri še napred ne alate
za pri pre mu, ana li zu i vizu a li za ciju
poda ta ka, omo gu ća va ju ći timovi
ma da istra žu ju i raz vi ja ju modele
veš tač ke inte li gen ci je sa lako ćom.
Kroz intu i tiv ni kori snič ki inter fejs i
podrš ku za popu lar ne pro gram ske
jezi ke poput Pytho na i R-a, Orac le
Data Sci en ce Plat form omo gu ća va
kori sni ci ma da brzo eks pe ri men tišu
sa raz li či tim algo rit mi ma i teh nika
ma, što rezul ti ra bržim dono šenjem
odlu ka i raz vo jem ino va tiv nih
reše nja.
Pored toga, Orac le Data Sci en ce
Plat form pru ža napred ne funk ci o nalno
sti za upra vlja nje život nim ciklusom
mode la, uklju ču ju ći auto mati
za ci ju pro ce sa obu ke, eva lu a ci je i
imple men ta ci je AI/ML mode la. Ova
plat for ma tako đe omo gu ća va korisni
ci ma da efi ka sno sara đu ju i dele
rezul ta te ana li ze poda ta ka i mašinskog
uče nja sa svo jim timo vi ma, što
dopri no si bržem raz vo ju i pri me ni
ino va tiv nih reše nja u orga ni za ci ji.
Orac le Data Sci en ce Plat form je
zasno va na na indu strij skim standar
di ma po pita nju teh no lo gi je,
osla nja ju ći se na Jupyter Note books
i Python kao glav ne teh no lo gije.
Omo gu će na je pobolj ša na integra
ci ja sa ostat kom Orac le Cloud
eko si ste ma, tako da je mogu će
kroz Orac le Data Sci en ce Plat form
pokre ta ti neo p hod ne i želje ne ser vise
unu tar Orac le Clo u da radi dodat
ne obu ke mode la i nji ho ve pri mene.
Oracle Generative AI Service
Orac le Gene ra ti ve AI Ser vi ce je
napred na plat for ma koja omo gu ćava
kori sni ci ma da kori ste gene ra tivnu
veš tač ku inte li gen ci ju za stva ranje
novih poda ta ka, sli ka i sadr ža ja.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Ovaj ser vis pru ža kori sni ci ma ala te i
resur se potreb ne za raz voj i implemen
ta ci ju gene ra tiv nih mode la,
koji mogu biti koriš će ni u raz li či tim
poslov nim i kre a tiv nim sce na ri ji ma.
Orac le Gene ra ti ve AI Ser vi ce kori sti
napred ne teh ni ke mašin skog uče nja,
uklju ču ju ći gene ra tiv ne neu ron ske
mre že, kako bi omo gu ćio kori snici
ma da gene ri šu auten tič ne i relevant
ne arte fak te koji odgo va ra ju njiho
vim potre ba ma i zah te vi ma.
Orac le Gene ra ti ve AI Ser vi ce
obu hva ta neko li ko raz li či tih velikih
jezič kih mode la (Lar ge Lan gu a­
ge Models) kao glav ne meha ni zme
funk ci o ni sa nja. U pita nju su modeli
od stra ne kom pa ni ja Cohe re i
Meta. U slu ča ju da želi te da pokreće
te sami Vaš veli ki jezič ki model,
kroz funk ci o nal nost Dedi ca ted AI
Clu sters omo gu će no je pokre ta nje
mode la nad GPU ure đa ji ma koji su
samo Vama dode lje ni na upo tre bu.
Na ovaj način ste u moguć no sti da
brzo raz vi ja te Vaše mode le i pri la gođa
va te ih Vašem poslo va nju.
Orac le Digi tal Assi stant
Orac le Digi tal Assi stant je moćan
alat za raz voj i imple men ta ci ju inteli
gent nih vir tu el nih asi ste na ta koji
omo gu ća va ju orga ni za ci ja ma da
una pre de kori snič ko isku stvo i efika
snost poslov nih pro ce sa. Ovaj alat
kori sti napred ne teh no lo gi je veš tač
ke inte li gen ci je, uklju ču ju ći obradu
pri rod nog jezi ka, raz u me va nje
kon tek sta i mašin sko uče nje, kako bi
omo gu ćio kori sni ci ma da inter a guju
sa apli ka ci ja ma i siste mi ma putem
gla sov nih koman di, tek sta ili gra fi ka.
Orac le Digi tal Assi stant pru ža korisni
ci ma moguć nost da brzo raz vi jaju
i imple men ti ra ju per so na li zo va ne
vir tu el ne asi sten te koji mogu odgova
ra ti na raz li či te zah te ve i potre be,
što rezul ti ra pobolj ša nim kori sničkim
isku stvom i efi ka sni jim poslovnim
ope ra ci ja ma.
Pored toga, Orac le Digi tal Assistant
pru ža napred ne funk ci o nal nosti
za upra vlja nje i ana li zu inter akci
ja sa kori sni ci ma, omo gu ća va jući
orga ni za ci ja ma da pra te per forman
se svog vir tu el nog asi sten ta i
kon ti nu i ra no pobolj ša va ju nje gove
funk ci o nal no sti. Ovaj alat takođe
omo gu ća va inte gra ci ju sa razli
či tim poslov nim siste mi ma i aplika
ci ja ma, uklju ču ju ći osta le Orac le
Cloud Infra struc tu re ser vi se kao što
je Orac le Gene ra ti ve AI Ser vi ce, što
kori sni ci ma omo gu ća va da lako pristu
pe i kori ste podat ke i funk ci o­
nal no sti svo jih siste ma putem virtu
el nog asi sten ta. Kroz kom bi na ciju
napred nih teh no lo gi ja, intu i tivnog
kori snič kog isku stva i podrš ke
za kri tič ne poslov ne pro ce se, Orac le
Digi tal Assi stant pru ža sve o bu hvatno
reše nje za orga ni za ci je koje žele
da una pre de svo je kori snič ko iskustvo
i efi ka snost poslo va nja putem
inte li gent nih vir tu el nih asi ste na ta.
Orac le Com pu te
sa GPU ure­đa­ji­ma
Orac le Com pu te ser vis, unu tar Orac
le Cloud infra struk tu re, nudi napredne
moguć no sti za kori sni ke koji žele
da isko ri ste sna gu veš tač ke inte ligen
ci je putem GPU ure đa ja, koji se
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

kori ste za ubr za nje pro ce sa mašinskog
uče nja, ana li ze poda ta ka i drugih
zah tev nih raču nar skih ope ra ci ja
veza nih za savre me nu veš tač ku inteli
gen ci ju.
Koriš će njem GPU ure đa ja u okviru
Orac le Com pu te ser vi sa kori snici
mogu efi ka sno obra đi va ti veli ke
koli či ne poda ta ka i izvr ša va ti računar
ske zadat ke karak te ri stič ne za
veš tač ku inte li gen ci ju, poput obuke
mode la, eva lu a ci je mode la, proble
ma regre si je ili pro ble ma kla si fika
ci je. Isto vre me no u moguć no sti su
da ih kori ste kao kraj nje reše nje za
veli ke jezič ke mode le ili osta le tehni
ke gene ra tiv ne veš tač ke inte li genci
je zbog moguć no sti koje GPU uređa
ji pru ža ju.
Pri me nom Orac le Com pu te servi
sa pla ća ju se resur si koji se isko riste
u datom vre men skom tre nut ku,
opti mi zu ju ći potroš nju u skla du sa
per for man sa ma celo kup nih računskih
zah te va.
Zaklju­čak
Kori ste ći cloud teh no lo gi je za genera
tiv nu veš tač ku inte li gen ci ju, organi
za ci je mogu isko ri sti ti niz pred nosti
koje cloud okru že nje pru ža. Prvo,
cloud omo gu ća va pri stup naj sa vreme
ni jim resur si ma i infra struk tu ri
bez potre be za veli kim ula ga nji ma u
fizič ku opre mu i nji ho vo odr ža va nje.
Na ovaj način omo gu će na je flek sibil
nost u ska li ra nju resur sa u skla du
sa potre ba ma pro jek ta, što je ključ no
u obla sti veš tač ke inte li gen ci je, gde
su resur si često potreb ni u veli kim
koli či na ma za obu ku mode la i obradu
poda ta ka.
Cloud teh no lo gi je pru ža ju visok
ste pen sigur no sti i zaš ti te podata
ka, što je od izu zet ne važno sti u
obla sti veš tač ke inte li gen ci je gde se
često kori ste ose tlji vi poda ci. Uz to,
cloud plat for me obič no pru ža ju ala te
i funk ci o nal no sti za upra vlja nje identi
te ti ma, enkrip ci ju poda ta ka i zaš ti tu
od pret nji, što dodat no una pre đu je
sigur nost poda ta ka i apli ka ci ja.
Dodat na pred nost koriš će nja cloud
teh no lo gi ja za gene ra tiv nu veš tač ku
inte li gen ci ju je glo bal na dostup nost i
ska la bil nost. Orga ni za ci je mogu lako
pri stu pi ti cloud resur si ma i ser vi sima
iz bilo kog dela sve ta, što olakša
va sarad nju i rad na pro jek ti ma sa
timo vi ma koji su ras po re đe ni širom
sve ta. Tako đe, moguć nost ska li ra nja
resur sa omo gu ća va orga ni za ci ja ma
da brzo rea gu ju na pro men lji ve zah
te ve pro jek ta i ostva re mak si mal nu
efi ka snost u koriš će nju resur sa.
I za kraj, pri su stvo Orac le kan cela
ri je u Beo gra du dodat no dopri nosi
vred no sti koriš će nja cloud teh nolo
gi ja za gene ra tiv nu veš tač ku inteli
gen ci ju i sva ki dru gi oblik računar
skih resur sa. Kao deo glo bal ne
mre že Orac le o vih kan ce la ri ja, beograd
ska kan ce la ri ja pru ža lokal nu
podrš ku i eks per ti zu kori sni ci ma u
regi o nu, olak ša va ju ći imple men ta ciju
i upo tre bu Orac le o vih cloud rešenja
za veš tač ku inte li gen ci ju. Ovo
pri su stvo tako đe omo gu ća va uspeš
nu sarad nju sa lokal nim part ne rima
i zajed ni com, što dodat no unapre
đu je ino va ci je i raz voj u oblasti
veš tač ke inte li gen ci je u regi o­
nu, pored činje ni ce da je kom pa ni ja
Orac le jedi na od veli kih hiper vi zo ra
koja ima svoj komer ci jal ni data centar
u Srbi ji. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Odiseja u
sajber bezbednosti
2030
Razgovori sa
Ljubinkom
Specijalno izdanje :: Multicloud

Svetozar obično stiže pre ostalih na posao, jer nalazi čudno
zadovoljstvo u tome da prošeta pored praznih kancelarija i
prvi prekine tišinu kontrolne sobe koja je provela još jednu
noć bez alarma. Po navici pristavlja vodu za kafu, uključuje
radio i otvara širom prozore da pusti svežinu unutra, uz zvuke
četki iz obližnje autoperionice. Ima vrednih ljudi, umivaju
svoje ljubimce od ranog jutra, da im vedrije počne dan.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Sve to zar: Dobro jutro, Ljubin
ka!
Lju bin ka: Dobro jutro,
Sve to za re! Kako ste ovog jutra?
Sve to zar: Hva la na pita nju, solid
no. Imam bolo ve u listo vi ma, prete
rao sam sa tre nin gom sinoć, ali
biće OK. Kako je proš la noć, ima li
nekih novo sti?
Lju bin ka: Kada ste posled nji put
pro ve ra va li nivo mag ne zi ju ma u
krvi?
Sve to zar: Ma, pusti sad to. Šta je
zavr še no od pla ni ra nih zada ta ka?
Lju bin ka: Raz u mem. Ažu ri ra ne
su pri stup ne liste na svim rute rima
u mre ži. Na 13 ure đa ja je nadogra
đen firm ver i rese to va ni su po
ras po re du u 05.30. Uspo sta vlje na
je redov na komu ni ka ci ja na svim
loka ci ja ma. Zavr še na je insta la ci ja
30H2 pake ta isprav ki za Win dows
na 223 raču na ra. Nakon uspeš
ne nado grad nje, pro ve re ni su primar
ni ser vi si i nisu pri me će ne anoma
li je. Testo vi pri ja vlju ju redovne
per for man se. U posled njih 24
sata pri mlje no je 57 spe ar fišing
poru ka. Dva kori sni ka je klik nu lo
na link...
Sve to zar, uz sme šak: Su, Ljubin
ka, dva kori sni ka su klik nu la na
link...
Lju bin ka: Raz u mem. Nije utvr đena
kore la ci ja sa osta lim doga đa jima
na rad nim sta ni ca ma i u lokalnom
opse gu. Uzor ci su posla ti na
ana li zu, pret nja je defi ni sa na i uklonje
na, a mali ci o zne adre se blo ki ra ne
kroz fire wall pra vi la. Kori sni ci ma su
rese to va ni pri stup ni poda ci, a računa
ri ma je blo ki ran pri stup mre žnim
resur si ma. U karan ti nu su, čeka ju
vaše odo bre nje. Da li želi te da prove
ri te izveš taj?
Sve to zar: Poša lji ga na mejl, zajed
no sa osta lim izveš ta ji ma.
Lju bin ka: U redu. Izveš ta ji su
posla ti na vašu adre su. Yara pra vi la
iz posled njeg oba veš taj nog izveš ta ja
pri me nje na su na test no okru že nje.
Na obja vlje nim ser ve ri ma u poslednjih
24 sata detek to va no je 620
poku ša ja napa da na pozna te ranjivo
sti. Sve uoče ne adre se i dome ni
sta vlje ni su na crnu listu.
Sve to zar: Koji pro ce nat kori snika
je pogle dao posled nji awa re ness
video?
Lju bin ka: 68.4℅. Želi te da osta lima
poša ljem pod set nik?
Svetozar: Može, sutra oko 10, za
vre me pau ze. Pro ve ri da li je sve
sprem no za testi ra nje rezer vnih kopi
ja veče ras i ažu ri raj doku men ta ciju
o pret hod nim pro me na ma. Hvala,
Lju bin ka!
Lju bin ka: U redu. Nema na čemu,
Sve to za re, hva la vama. Uži vaj te u
jutar njoj kafi i ne zabo ra vi te na unos
mag ne zi ju ma i osta lih...
Sve to zar: Uh, kafa, izvri će mi voda!
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Povra­tak u buduć­nost
Pri če o Sve to za ru i Kim pret po sta vljaju
sim bi o zu čove ka i maši ne u ne tako
dale koj buduć no sti. Sve to zar, kao prota
go nist, pred sta vlja sim bol odgo vor ne
pri me ne veš tač ke inte li gen ci je u zaš ti ti i
oču va nju saj ber pro sto ra. Nasu prot njemu,
Kim sim bo li zu je poten ci jal za zlo u­
po tre bu i nje ne neo gra ni če ne mogućno
sti. U oba slu ča ja isti če se čovek kao
naj va žni ji fak tor u upra vlja nju teh no logi
ja ma koje same po sebi nema ju moral
ne odli ke, nisu ni dobre ni loše. Ključ no
je nji ho vo etič ko koriš će nje, ako želi mo
da saču va mo sigur nost i inte gri tet digital
nog sve ta, pa i druš tva u celi ni.
Na tam noj stra ni Mese ca
U isto vreme, na drugom kraju plane
te, slu žbe ni ci par ti je i spe ci ja li sti za
sajber operacije Kim Da Som nedostaje
samo neko li ko lini ja koda da rad ni
dan privede kraju. Kim pripada starijoj i
veštijoj gardi hakera i ne voli glasovne
koman de. Laga ni i brzi prsti još uvek
bolje pra te tok nje nih misli.
Alat koji je osmi sli la zame nju je nekoli
ko lju di u pri pre mi per so na li zo va nih,
spe ar fišing poruka. Kroz automatizovani
OSINT prikupljaju se informacije
o targetiranim entitetima i identitetima,
dok phyton skripta parsira podatke
i pro sle đu je ih na gene ra tiv ni AI model
zadu žen da pro fi li še žrtve i kre i ra pri lago
đe ne, loka li zo va ne fišing poru ke, za
svaku ponaosob. Skrpila je i pomalo
ružan ali prak ti čan inter fejs za mla dog
script kid die kole gu koji se sa komandnom
linijom ne snalazi baš najbolje.
Nakon poslednje akcije Interpola
u Polj skoj, CNC ser ve ri pri mar ne
bot mre že bili su suspen do va ni desetak
dana, ali je IR tim povra tio naj važni
je funk ci o nal no sti. Za neko li ko sati,
kam pa nja će biti sprem na za ispo ru ku.
Cilja ju se finan sij ske insti tu ci je u Evro pi i
automatika dalje preuzima posao. Kim
je slobodna da poslepodne provede sa
poro di com u vrti ću, na pri red bi upri liče
noj za rođen dan Veli kog vođe.
ŠBBKBB iliti
„šta bi bilo kad bi bilo”
Sve je to lepo i zna mo na kojoj smo
stra ni, ali šta da radi mo sada dok AI asisten
ti ne posta nu stvar nost? I, kada će to
i u kojoj meri biti pri me nji vo? Saj ber bezbed
nost je toli ko širo ka oblast da čovek
ne zna oda kle bi počeo! Ana li ze, pro ve re
i testi ra nje, raz ra da stra te gi ja, pri pre me i
pla ni ra nje, imple men ta ci ja i eks plo a ta cija
reše nja, a i koja oda bra ti? Doku menta
ci ja, pla no vi, usa gla še nost, ser ti fi ka ci ja,
edu ka ci ja i sve to u kon ti nu i te tu? Kada se
sve posta vi, ko će o tome bri nu ti i pre u ze ti
odgo vor nost? Za to su potreb ne eki pe sa
isku stvom. Nije ni čudo da nedo sta je pet
mili o na saj ber inže nje ra...
Zovi te PUL SEC i PUL SOC. Lju di se samo
time bave i naj ve ći su u regionu. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Prevencija
bezbednosnih
rizika
Specijalno izdanje :: Multicloud

U današnjem digitalnom dobu, informacione tehnologije su
postale neodvojivi deo poslovanja svake kompanije. Kako se
sve više poslovnih operacija prenosi u digitalni prostor, važnost
IT bezbednosti postaje sve izraženija. IT bezbednost nije samo
tehnička prepreka protiv cyber napada; ona je temelj sigurnosti
koji omogućava kompanijama da sačuvaju svoje poslovne
tajne, zaštite privatnost svojih klijenata i održe poverenje koje
je ključno za uspešno poslovanje. U svetu gde su podaci
nova valuta, i gde jedan sigurnosni propust može dovesti do
katastrofalnih finansijskih i reputacijskih posledica, ulaganje u
IT bezbednost nije samo preporučljivo, već neophodno. Ovaj
tekst, koji je nastao na osnovu istraživanja organizacije RNIDS,
osvetliće stanje u našoj zemlji kada je u pitanju informaciona
bezbednost u malim i srednjim preduzećima, kao i kako IT
bezbednost utiče na poslovanje kompanija, i zašto je ona ključna
za održavanje konkurentnosti na brzo promenljivom tržištu.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Istra­ži­va­nje sta­nja IT bez­bed­no
sti u kom pa ni ja ma Srbi je je
od suš­tin­skog zna­ča­ja za raz­ume­va­nje
spe­ci­fič­nih iza­zo­va sa kojima
se suo­ča­va naci­o­nal­na pri­vreda
u cyber pro­sto­ru. S obzi­rom na
to da je Srbi­ja u pro­ce­su digi­ta­li­zaci­je
i teži ka inte­gra­ci­ji u evrop­ske i
glo­bal­ne eko­nom­ske toko­ve, neop
hod no je da se kom pa ni je opreme
zna njem i ala ti ma za ade kvat nu
zaš ti tu svo jih infor ma ci o nih sistema.
Ana­li­za tre­nut­nog sta­nja može
otkri­ti odre­đe­ne sla­bo­sti u postoje­ćim
sigur­no­snim mera­ma i posluži­ti
kao osno­va za kre­i­ra­nje stra­tegi­ja
koje će una­pre­di­ti IT bez­bednost
na naci­o­nal­nom nivou. Tako­đe,
istra­ži­va­nje može pomo­ći u identi­fi­ka­ci­ji
naj­češ­ćih vrsta napa­da na
kom­pa­ni­je u Srbi­ji, što bi omo­gu­ći­lo
bolje raz u me va nje potre ba za eduka
ci jom zapo sle nih i inve sti ci ja ma
u sigur­no­snu infra­struk­tu­ru. U krajnjem
slu­ča­ju, jača­nje IT bez­bed­no­sti
će dopri­ne­ti ne samo zaš­ti­ti poje­dinač­nih
kom­pa­ni­ja, već i celo­kup­ne
eko­no­mi­je zemlje, čine­ći je otpor­nijom
na cyber pret nje i kon ku rent nijom
na među­na­rod­nom tržiš­tu.
RNIDS-ovo istra­ži­va­nje
U kojoj meri se mala i sred­nja
pred­u­ze­ća koja poslu­ju u Repu­blici
Srbi ji bave pre ven ci jom rizi ka u
obla sti infor ma ci o ne bez bed no sti;
da li posto je raz li ke u pre ven ci ji bezbed­no­snih
rizi­ka izme­đu pred­u­zeća
raz­li­či­te veli­či­ne i obla­sti poslova­nja
iz raz­li­či­tih regi­o­na; gde su
rizi ci po infor ma ci o nu bez bed nost
naj­ve­ći i koji aspek­ti pre­ven­ci­je bezbed­no­snih
rizi­ka su raz­vi­je­ni, a gde
još uvek ima mesta za napre dak –
teme su koji­ma se bavi­lo istra­ži­va­nje
koje je počet­kom ove godi­ne sproveo
Regi­star naci­o­nal­nog inter­net
dome­na Srbi­je (RNIDS) među vla­snici­ma,
direk­to­ri­ma ili mena­dže­ri­ma
koji su infor mi sa ni o temi pre ven cije
bez bed no snih rizi ka u svom pred­u­ze­ću.
Istra­ži­va­nje pru­ža zna­ča­jan
uvid u tre nut no sta nje, kao i prak se
koje se pri me nju ju u malim i srednjim
pred­u­ze­ći­ma širom Srbi­je.
Ana­li­tič­ki pre­gled
infor­ma­ci­o­ne bez­bed­no­sti
u malim i sred­njim
pred­u­ze­ći­ma u Srbi­ji
Pra vi la i pro ce du re
Istra­ži­va­nje poka­zu­je da 15,71%
malih i sred­njih pred­u­ze­ća nema
defi ni sa na pra vi la i pro ce du re vezane
za infor ma ci o nu bez bed nost, dok
ih oko četvr­ti­ne (23,26%) nema defini­sa­na
u pisa­noj for­mi. S dru­ge strane,
29,15% pred­u­ze­ća pose­du­je serti
fi kat za infor ma ci o nu bez bed nost
(ISO 27001), pri čemu je pri­me­ćeno
da u odno­su na dru­ge regi­o­ne, u
Voj­vo­di­ni naj­ve­ći broj fir­mi (34,39%)
pose­du­je ovaj ser­ti­fi­kat. Isto­vre­meno,
u Voj vo di ni je pro cen tu al no dva
i po puta više malih i sred njih pred­u­ze­ća
koja nema­ju defi­ni­sa­na pravi
la i pro ce du re veza ne za infor ma cio­nu
bez­bed­nost.
Posto­ji zna­ča­jan broj pred­u­ze­ća
koja ne ažu­ri­ra­ju pra­vi­la i pro­ce­dure
nakon ini­ci­jal­nog dono­še­nja, što
uka zu je na potre bu za kon ti nu i ra nim
una­pre­đe­njem i pri­la­go­đa­va­njem
bez­bed­no­snih mera.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Teh nič ke mere i
bez bed no sni inci den ti
Veći­na pred­u­ze­ća zavi­si od ključ­nih
siste­ma i apli­ka­ci­ja, i veli­ki proce­nat
je onih koja ne mogu da funkci­o­ni­šu
bez njih duže od dva dana.
Upo­tre­ba anti­vi­ru­sa je širo­ko ras­prostra
nje na, ali prak se kao što su prome
na šifri i dvo fak tor ska auten ti fika­ci­ja
nisu u pot­pu­no­sti usvo­je­ne. U
pret­hod­ne tri godi­ne, 13,29% pred­u­ze­ća
je doži­ve­lo neki bez­bed­no­sni
inci dent, što uka zu je na potre bu za
jača­njem zaš­tit­nih mera.
Bac kup poda ta ka i
odr ža va nje saj to va
Redov ni bac kup poda ta ka je ključan
ele­ment pre­ven­ci­je, sa tre­ćinom
pred­u­ze­ća koja to rade dnev­no.
Među­tim, 19,64% pred­u­ze­ća ne radi
ili ne zna da li radi bac kup, što predsta­vlja
zna­ča­jan rizik.
U eri digi­ta­li­za­ci­je, odr­ža­va­nje
saj­to­va i druš­tve­nih mre­ža postaje
važan ele­ment poslo­va­nja. Više
od polo vi ne malih i sred njih pred u­
ze­ća u Srbi­ji odr­ža­va svo­je digi­tal­ne
plat­for­me inter­no, dok 44,41% koristi
eks ter ne sarad ni ke, poseb no u
pro­iz­vod­nom sek­to­ru. Ipak, zabri­njava­ju­će
je da sko­ro 37% pred­u­ze­ća
nema jasno defi­ni­sa­nu odgo­vor­nost
ovih sarad­ni­ka u ugo­vo­ri­ma, što izazi­va
rizi­ke po bez­bed­nost poda­ta­ka.
Ovo uka­zu­je na potre­bu za pre­ci­zira­njem
ugo­vor­nih oba­ve­za i odgovor­no­sti,
naro­či­to u malim pred­u­zeći­ma
gde je ovaj pro­blem izra­že­ni­ji.
Inter net dome ni
Kada je reč o inter­net dome­nima,
veo ma visok pro ce nat pred u­
ze­ća ima veb sajt na svom dome­nu
(87,01%), što je pozi­ti­van poka­za­telj
digi­tal­nog pri­su­stva. Sa rizi­kom od
kra­đe inter­net dome­na upo­zna­ta je
veći­na pred­u­ze­ća, a više od polo­vine
kori sti jake šifre za pri stup domenu
kao osnov­nu zaš­ti­tu. Ovo uka­zu­je
na posto ja nje sve sti o poten ci jal nim
pret­nja­ma i važno­sti zaš­ti­te digi­talnog
iden­ti­te­ta.
Infor mi sa nje
U pogle­du infor­mi­sa­nja o bez­bedno­sti,
69,03% pred­u­ze­ća se osla­nja
na naci­o­nal­ne struč­ne izvo­re, dok
41,39% kori­sti druš­tve­ne mre­že kao
kanal za infor­mi­sa­nje. To poka­zu­je
da pred­u­ze­ća uglav­nom tra­že pouzda
ne infor ma ci je kako bi se adekvat
no zaš ti ti la od saj ber pret nji, ali
ima i odstu­pa­nja od toga.
Uvek može bolje
Istra­ži­va­nje RNIDS-a uka­zu­je na
to da mala i sred­nja pred­u­ze­ća u
Srbi­ji pre­po­zna­ju zna­čaj infor­maci
o ne bez bed no sti, ali i da postoji
pro­stor za pobolj­ša­nje. Potreb­no
je pove­ća­ti svest o važno­sti redovnog
ažu­ri­ra­nja bez­bed­no­snih mera,
kao i o potre bi za edu ka ci jom zaposle­nih
o saj­ber bez­bed­no­sti. Takođe,
jasno defi­ni­sa­ne pro­ce­du­re i
pra vi la, zajed no sa redov nim teh nič­kim
mera­ma zaš­ti­te, mogu značaj­no
dopri­ne­ti sma­nje­nju rizi­ka
od saj ber inci de na ta, pa bi poru ka
ovde mogla biti: „Defi­ni­ši­te pra­vi­la.
Napi­ši­te ih. Poš­tuj­te ih!“ Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Razgovarajte
sa svojim
podacima
Specijalno izdanje :: Multicloud

Korišćenje veštačke inteligencije, uključujući i velike jezičke
modele (LLM) i metode poput RAG (Retrieval-Augmented
Generation), menja način na koji radimo s podacima. Zaboravite
na listanje nepreglednih Eksel tabela i prolazak kroz
deset procedura do poslovnog uvida.
Uz AI, danas razgovaramo sa svim dostupnim podacima
u biznisu pomoću tekstualnih ili glasovnih upita, i to na
maternjem jeziku, bez potrebe za kreiranjem tehničkih upita
ili komplikovanih procedura.
Kako vam to može biti korisno u svakodnevnom radu saznajte
u nastavku teksta.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

AI je stal no dostu pan
asi stent
Zami­sli­mo sce­na­rio u kojem Jovana,
pred stav nik pro da je, tre ba da
pru­ži poten­ci­jal­nom kli­jen­tu na
ključ­nom sastan­ku infor­ma­ci­je o nekim
metri­ka­ma o ener­get­skoj efika
sno sti u veli kom indu strij skom
seg­men­tu. Te infor­ma­ci­je se obič­no
nala­ze u nekim izveš­ta­ji­ma i tabe­lama,
i ne može­te tako lako da dođete
do njih.
Tu se AI vrlo dobro poka zu je, jer
sada Jova­na može da zatra­ži od
ure­đa­ja „kako je izgle­dala ener­getska
potroš­nja za pro­iz­vod X na tržiš­tu
Y u proš­lom kvar­ta­lu“. Za neko­liko
tre­nu­ta­ka, dobi­će tra­že­ne podat­ke
i pra­te­će infor­ma­ci­je i moći će da razgovara
sa klijentom.
Tako­đe, AI može da pre­po­ru­či Jovani
i dalje kora ke u tim situ a ci ja ma. Ako
je model posebno treniran za prodaju,
može da uzme u obzir mno­go parame­ta­ra
i pru­ži joj smer­ni­ce za navođe­nje
pro­da­je, pri­pre­mi je za dodat­na
pita­nja i slič­no. Samim tim, pro­daja
teče dalje i pove­ća­va­ju se šan­se za
sklapanje ugovora.
„Smart­Fact“ jeste da smo mi u
našoj kom­pa­ni­ji napra­vi­li Know­Flow
Chat­bot koji zna­čaj­no ubr­za­va opera­tiv­ni
rad u mar­ke­ting depar­ta­manu,
tako što pot­hra­njen svim poda­cima
koji su nama potreb­ni, od stu­dija
slu­ča­ja, pre­ko ana­li­ti­ke i svih dru­gih
mate­ri­ja­la, daje odgo­vo­re bez dodatnog
ruč­nog pre­tra­ži­va­nja koje ume da
bude veoma mukotrpan proces.
Tri ključ na fak to ra
imple men ta ci je AI
Direktan razgovor sa podacima uz
AI je veliki pomak od tradicionalnog
pre­tra­ži­va­nje baza. Među­tim, ovo je
novi­tet na tržiš­ti­ma u celom sve­tu.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Odjed­nom ima­te izu­zet­no brzog asisten­ta
koji raz­u­me šta pita­te, raz­ume
kon­tekst i pru­ža pre­ci­zne podat­ke
na intu­i­tiv­nom inter­fej­su – u realnom
vremenu.
Pri­rod­no je da posto­je pita­nja u
vezi sa imple­men­ta­ci­jom. U glo­ba­lu
gle­da­no, Smart­Cat je iden­ti­fi­ko­vao tri
ključ­na kora­ka.
- Prvi korak je da mena­dže­ri prepo­zna­ju
kri­tič­ne podat­ke koji su
neo­p­hod­ni za dono­še­nje ključ­nih
odlu­ka. Na taj način kre­i­ra se dovolj­no
dobra baza za sve čla­no­ve jed­ne
orga­ni­za­ci­je i kori­sti se mak­simal­ni
poten­ci­jal veš­tač­ke inte­li­genci­je.
Narav­no, sve uz uslov da organi­za­ci­ja
aktiv­no i efi­ka­sno pri­ku­plja
svo­je podat­ke - što je još uvek proble­ma­tič­na
tač­ka u bizni­su.
- Dru gi korak je izra­da plat­for­me
koja obra­đu­je upi­te i koja se integri­še
u posto­je­će baze poda­ta­ka i
izvo­re poda­ta­ka. Veli­či­na inve­sti­cije
zavi­si od poslov­nih cilje­va i pla­nova,
kao i name­ne. Ne sme­mo zabora­vi­ti
i nepre­kid­no pre­čiš­ća­va­nje svih
tih poda ta ka i izvo ra poda ta ka kako
bi se odr­ža­la pre­ci­znost siste­ma. U
Smart Ca tu nudi mo te uslu ge pored
imple men ta ci je i pre po zna va nja, jer
smo sve sni da su ovo veš ti ne koje se
tek gra de.
- Tre ći korak, a niš ta manje bitan,
jesu obu ke za sve lju de u dodi ru sa
siste­mom. Tre­ba uze­ti u obzir i teh­nič­ku
stra­nu, ali i način for­mu­li­sanja
pita­nja. Što bolji upit – pre­ci­zni­ji
odgovor i manje utrošenog vremena.
Smart Cat – naj br že rastu ća AI data
kom pa ni ja u regi o nu
Smart­Cat, AI data kom­pa­ni­ja vođe­na od stra­ne pro­fe­sio
na la ca koji vole ono što rade, raz vi ja smi sle na reše nja i
funk­ci­o­nal­nim stra­te­gi­ja­ma bazi­ra­nim na poda­ci­ma poma­že
part­ne­ri­ma da pre­va­zi­đu poslov­ne pro­ble­me i izazove.
Smart­Cat pru­ža reše­nja od počet­ne do kraj­nje faze, zahvalju­ju­ći
raz­li­či­tim eks­per­ti­za­ma koje ima na jed­nom mestu.
Uz pomoć svo­jih timo­va koji se među­sob­no pre­kla­pa­ju
(data soft­wa­re, data engi­ne­e­ring, mac­hi­ne lear­ning engine
ers, deli very tim i busi ness deve lop ment tim), u Smart­
Catu pro­ble­mi­ma pri­stu­pa­ju iz raz­li­či­tih uglo­va i foku­si­ra­ni
su da u potpunosti razumeju posao svojih klijenata.
Smart­Cat se može pohva­li­ti činje­ni­com da je nji­hov tim
kre­i­rao plat­for­mu Know­le­de Cen­tar, jedin­stve­ni cen­tra­lizo­va­ni
cen­tar gde zapo­sle­ni mogu pra­ti­ti napre­dak u karije­ri
i pri­stu­pi­ti mate­ri­ja­li­ma za uče­nje kako bi napre­do­va­li
brže i efi­ka­sni­je.
Svi ima ju pred no sti
od brzog pri stu pa
poda ci ma
Raz­voj veš­tač­ke inte­li­gen­ci­je dono­si
veli­ke bene­fi­te pro­fe­si­o­nal­ci­ma
u pro­da­ji ili kori­snič­koj slu­žbi - ali
tako­đe i u svim dru­gim poslov­nim
ulo ga ma koje ima ju kori sti od brzog
i pre ci znog pri stu pa poda ci ma. Kada
ima­te direk­tan i brz pri­stup, pro­cesi
su mno­go efi­ka­sni­ji i zapra­vo se
bavi­te svo­jim ključ­nim bizni­som.
Koriš­će­nje poda­ta­ka više nije toli­ko
komplikovano kao nekad. Jedan upit
i ima­te sve bit­ne infor­ma­ci­je. Uz integra­ci­ju
AI, sve ono što je nekad delova­lo
kao nauč­na fan­ta­sti­ka sada je
dostupno u svakodnevnom biznisu.
Tako­đe, veli­ki ala­ti kao sto su Power­
BI i Tableu ima­ju ugra­đe­nu ovu funk­cio­nal­nost,
pa uz gle­da­nje gra­fo­va možete
i da pitate za uvi­de, što je zai­sta
moć­no.
U Smart­Ca­tu, sva­kog dana viđa­mo
pomeranje granica i nadamo se da
ćemo biti part­ner mno­gim kom­pa­ni­jama
na tom putu. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Super Admin Days
Jugovo 2024
Powered by
Commvault & Exclusive Networks
Specijalno izdanje :: Multicloud

U naselju Jugovo na obali Dunava, u Vinariji Jeremić, u
petak 22. marta, održan je susret sistem administratora
Super Admin Days Jugovo 2024 powered by Commvault &
Exclusive Networks.
Sistem administratori kritične infrastrukture najvećih
s r p s k i h ko m p a n i j a i i n s t i t u c i j a s u b i l i u p r i l i c i d a p r a t e p r e -
davanja iz oblasti zaštite podataka primenom cyber resiliance
tehnologije kompanije CommVault, svetskog lidera
u data managementu. Posebno zanimljiva bila je studija
slučaja implementiranog rešenja Commvault MS Exchange
Archiving u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike
Srbije.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Goran Sli jep če vić, Sales Manager
za Adri a tic region u kompaniji
Commvault, je predstavio
portfolio proizvoda i Comm-
Va ult Cloud Plat for mu kao i reše nja za
Backup & Recovery, Data Compliance,
Immu ta bi lity & Sto ra ge, Disa ster Recovery,
Ransomware & Cyber Defense.
Leos Vondrak, Sales Engi ne er za SEE
region u Commvaultu, je odr žao prezentaciju
na temu „Architecture and
Portfolio Aimed for Cyber Resillience”.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Vla di mir Fira u no vić iz Direk to rata
civil nog vazdu ho plov stva Repu blike
Srbije je pri ka zao na koji način ova
zna čaj na insti tu ci ja već dugi niz godi na
kori sti Com mva ult za zaš ti tu data centar
infra struk tu re kao i end-point uređa
ja. Pre zen to va na je stu di ja slu ča ja o
implemenataciji Exchange Archivinga
pomo ću Com mva ult ala ta, što je izazva
lo poseb nu pažnju pri sut nih budući
da se radi o pro ble mu sa kojim se
suo ča va ju mno gi – čuva nju i pri stu pu
e-mail arhi va ma na jed no sta van i brz
način, ima ju ću u vidu ele men te neporecivosti
primenom journalinga.
Neza o bi la zna
veš­tač­ka inte­li­gen­ci­ja
Prof. dr Petar Kočo vić sa Fakulteta za
infor ma ci o ne teh no lo gi je i inže njerstvo
je objasnio razliku između prirod
ne i veš tač ke inte li gen ci je, kao i
poten ci jal ne moguć no sti pri me na AI u
vidu pomo ći sistem admi ni stra to ri ma
u obavaljanju svakodnevnih zadataka.
I posao i zado volj stvo
Nakon edu ka tiv nog dela usle dio
je obi la zak vina ri je Jere mić, jed ne
savre me no osmiš lje ne i moderno
dizaj ni ra ne vina ri je koja pro iz vo di
vina vrhun skog kva li te ta. Sla vo ljub
Jere mić, vla snik vina ri je, pred sta vio
je sva vina koja pro iz vo di ova vinari
ja, a sla ga nje vina i hra ne koje je
potom usle di lo je na najbolji način
upot pu ni lo doživljaj učesnika skupa.
Uz sagla snost gospodina Jeremića,
jed no barik bure je pone lo ime
Super Admi na, a dogo vor je da čim
vino bude sprem no za fla ši ra nje super
admi ni budu među prvi ma koji
će ga degu sti ra ti.
Nakon svega, usle di lo je dru že nje
uz muzi ku, gde su uz klavirsku pratnju
kolege Alena zablistali vokali,
od kojih posebno ističemo koleginicu
Vesnu. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Tehnologija,
etika i
generativna
veštačka inteligencija
Specijalno izdanje :: Multicloud

Autor:
dr Joye Purser, terenski CISO, Veritas
Veštačka inteligencija (AI) je ušla u opštu svest javnosti. Lansiranje
OpenAI-ovog ChatGPT-a uvelo je stručni izraz „generativna AI“ ili
GenAI u konvencionalni narodni jezik. Znali smo da GenAI inovacija
dolazi i da će imati veliki uticaj, ali 2023. je zabeležila značajne
skokove u GenAI koja stvara sadržaj zasnovan na ljudskim unosima
ili podacima.
GenAI je navela mnoge na praktičnu, svakodnevnu upotrebu.
Ona može da poveća produktivnost, obezbedi brzo pronalaženje
informacija ili automatizuje svakodnevne zadatke. Može čak da
isplanira itinerar za vaš sledeći odmor! Sa druge strane, GenAI
može da generiše netačne, pristrasne ili neetičke rezultate. Ona je i
tehnološko čudo i etička dilema.
Svi smo iskusili nezgodu sa veštačkom inteligencijom tokom
godina. Možda ste uneli naziv mesta u svoj telefon i ukazali
poverenje aplikaciji za navigaciju koja će vas odvesti tamo. U
ranim danima Google Mapsa, dobijao sam uputstva o pravcu do
Pentagona i završio na pogrešnoj strani reke Potomak. Pretpostavio
sam da su uputstva tačna bez provere, što je dovelo do zbunjujućeg
i frustrirajućeg rezultata. Takođe je bilo prijava o vozačima koje
su GPS sistemi doveli u rizične situacije. Neki su bili navođeni u
opasnost, građevinske zone, parkove ili čak vodene površine.
Ovo dovodi do veoma važnog pitanja koliko slepog poverenja
treba da imamo u pametnu tehnologiju bez provera i ravnoteže.
Zar ne bi uvek trebalo da obezbedimo neki ljudski nadzor?
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Od onog sud bo no snog
pre la ska reke Poto mak,
izu ze tan napre dak uči nio
je AI pou zda nim ala tom za mno ge
upo tre be. Nje na moć je poče la da
obli ku je indu stri je, eko no mi je, pa
čak i među ljud sku inter ak ci ju. No,
haj de da istra ži mo pred no sti, rizi ke i
etič ke dile me GenAI-a.
Glav ni tok usva ja nja AI
Zahvaljujući moder nom raču narstvu,
maši ne mogu da uče, pri lago
đa va ju se, oba vlja ju više zadata
ka i dono se auto nom ne odluke.
AI je brzo posta la sastav ni deo
preduzeća širom sve ta u sek to ri ma
kao što su finan si je, zdrav stvo, krea
tiv na umet nost i jav ni sek tor. Od
pobolj ša nja kori snič kog isku stva i
per so na li zo va nja obra zo va nja, do
pobolj ša nja zdrav stve ne dijag no stike
i opti mi za ci je poslov nih ope ra cija,
poten ci jal može biti neo gra ni čen.
Jed na oblast zna čaj nog napret ka
je saj ber bez bed nost. Ali u toj areni
posto je i pred no sti i veli ki rizi ci.
Orga ni za ci je kori ste veš tač ku inteli
gen ci ju za brže otkri va nje pret
nji, ana li ti ku pona ša nja, bez bednost
mre že, auten ti fi ka ci ju i odgovor.
Ala ti koje je AI omo gu ći la često
obez be đu ju ogrom na pobolj ša nja u
pore đe nju sa tra di ci o nal nim metoda
ma u tač no sti, pri la go dlji vo sti i
efi ka sno sti, što su rani je bili manuel
ni i dugo traj ni zada ci. Spo sob nost
GenAI da kon ti nu i ra no uči iz proš lih
isku sta va uz pre dik ci ju i anti ci pi ra nje
budućih sce na ri ja biće poseb no korisna
kako se bude raz vi ja la.
Odgovarajuća spo sob nost mašinskog
uče nja je ključ na kada se anali
zi ra aktiv nost pona ša nja kako bi se
sma nji le lažne pozi tiv ne reak ci je i
pomo glo timo vi ma za saj ber bezbed
nost da izbeg nu zamor od upozo
re nja. AI pobolj ša va detek ci ju
mre žnih ano ma li ja, inte gra ci ju sistema
i sma nje nje odno sa sig nal-šum .
Finan sij ski sek tor je bio u prvom
pla nu koristeći AI u bez bed no sne
svr he. Brže otkri va nje obmanjujućih
aktiv no sti može ima ti veli ki uticaj
na spo sob nost ban ke da spre či
kra đu i povra ti na pre va ru pre ne sena
sred stva. Ino va ci je se nasta vljaju,
predviđajući neo bič no pona šanje
i razvijajući spo sob nost veš tač ke
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

inte li gen ci je da pre du zme pro pi sa ne
sledeće kora ke. Tako đe može te da
auto ma ti zu je te testi ra nje pene tra cije
pomoću AI, što vam omogućava
redov ni je testi ra nje da biste identi
fi ko va li gepo ve i povećali brzi nu
povra ta u prvo bit no sta nje tokom
napa da.
GenAI tako đe igra ključ nu ulo gu u
pobolj ša nju izveš ta va nja o pret njama
u apli ka ci ja ma za saj ber bez bednost.
AI može brzo da obra di i anali
zi ra ogrom ne koli či ne poda ta ka i
infor ma ci ja o aktiv no sti ma kori sni ka
da bi iden ti fi ko va la obra sce koji ukazu
ju na saj ber pret nje, obu hva ta jući
raz li či te izvo re poda ta ka kao što
su logo vi, mre žni saobraćaj i ponaša
nja. Ana li zom isto rij skih poda ta ka
veš tač ka inte li gen ci ja može pomoći
u pred vi đa nju poten ci jal nih budućih
pret nji i ranji vo sti kako bi orga ni zaci
je mogle da pri me ne jače bez bedno
sne mere pro tiv novih pret nji. AI
siste mi tako đe mogu kon ti nu i ra no da
uče i pri la go đa va ju se evoluirajućim
saj ber pret nja ma i pobolj ša va ju ukup
nu bez bed no snu pozi ci ju orga ni zaci
je u real nom vre me nu.
Veri tas je posvećen mak si malnom
povećanju poten ci ja la pro duktiv
no sti GenAI ala ta u okvi ru vašeg
bizni sa, uz odr ža va nje kri tič ne usklađe
no sti i bez bed no snih pro to ko la.
Naša reše nja nude napred ne funkci
je kao što su veš tač kom inte li genci
jom pokre ta na detek ci ja ano ma lija
i mode li kla si fi ka ci je poda ta ka. Ovi
ala ti pojed no sta vlju ju orga ni za ci ju
poda ta ka, osve tlja va ju tam ne podat
ke, pobolj ša va ju otkri va nje pret nji i
omogućavaju uskla đe nost i bez bednost.
Na hori zon tu ima mo još više
ino va ci ja. Za raz li ku od dru gih koji
su na brzi nu usvo ji li veš tač ku inte­
li gen ci ju, mi smo pažlji vo raz mo trili
kako „pomoć veš tač ke inte li genci
je“ može naj vi še kori sti ti našim klijen
ti ma.
O našoj zaš ti ti poda ta ka koju
pokreće AI saznaj te više na podka
stu: Unloc king the Futu re of AI,
Secu rity, and Veri tas Solu ti ons.
Rizi ci AI i
saj ber bez bed no sti
Zajed no sa svim kori snim ino vaci
ja ma i napret kom, saj ber kri mi nalci
tako đe kori ste pred no sti veš tač ke
inte li gen ci je i veli kih jezič kih modela
(LLM). Bes pre kor ne phis hing poruke
koje gene ri še veš tač ka inte li genci
ja već ote ža va ju otkri va nje saj ber
napada. Prošli su dani pravopisnih i
gra ma tič kih gre ša ka kao napuš te nih
izda nja napa da phis hin gom. Jed nostav
na uput stva GenAI mogu pomoći
saj ber kri mi nal ci ma u kre i ra nju lažnih
tele fon skih pozi va, lažnih foto gra fija,
video zapi sa i kva li tet ni je komuni
ka ci je.
Saj ber kri mi nal ci mogu i koristiće
veš tač ku inte li gen ci ju u sva koj fazi
ubi tač nog lan ca napa da. Zami slite
da veš tač ka inte li gen ci ja upo zora
va saj ber gang kada pro boj mreže
uspe. AI može pisa ti zlo na merni
soft ver i pomoći mu da se odmah
širi unu tar mre že. AI onda može
isko pa ti ogrom ne koli či ne poda ta ka
kako bi iden ti fi ko va la ključ ne resurse
za kra đu.
Zlo na mer ni akte ri mogu poku šati
da mani pu li šu ili pre va re AI algorit
me ili čak ugro ze podat ke koji se
kori ste za obu ku sku po va poda ta ka,
što se nazi va cure nje poda ta ka. Suptil
ni, pažlji vo izra đe ni uno si poda taka
mogu dove sti do toga da siste mi
veš tač ke inte li gen ci je pogreš no klasi
fi ku ju ili done su pogreš ne odlu ke.
Tro va nje, spo sob nost da se obma ne
AI model, može pred sta vlja ti zna čajnu
pret nju finan sij skoj, zdrav stve noj
i kri tič noj infra struk tu ri. Zlo na merni
akte ri mogu da mani pu li šu vla dinim
agen ci ja ma na bilo kom nivou,
izazivajući druš tve ni poremećaj ruko
va njem veš tač kom inte li gen ci jom
da bi se done le nee tič ke odlu ke.
Eti ka i odgo vor nost
Eti ka u GenAI-u se pro te že dalje
od algo ri tam ske pra ved no sti i uključu
je bri gu o pri vat no sti, pri stra snosti,
tran spa rent no sti i odgo vor no sti.
Ključ no je osi gu ra ti da siste mi GenAI
daju pri o ri tet pra ved no sti, ubla žava
ju pri stra snost i odr ža va ju transpa
rent nost tokom život nog ciklu sa.
Name re koje sto je iza imple men taci
je ima ju jed na ku teži nu.
Mno ge orga ni za ci je rekla mi ra ju
svo ju upo tre bu GenAI. One obja vljuju
poli ti ke koje ima ju za cilj da ugrade
etič ka raz ma tra nja u nji hov teh nološ
ki napre dak, obećavajući da će dati
pri o ri tet druš tve nom dobru. Među tim,
kada je u pita nju raz voj GenAI, etič ke
lini je poči nju da se zama glju ju.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Ele men ti etič ke AI
Etič ki raz voj GenAI inkor po ri ra sledeće
kon cep te.
- Transparentnost uklju ču je korpo
ra tiv no pona ša nje kao što je deljenje
prin ci pa veš tač ke inte li gen cije,
meto do lo gi ja i poten ci jal nih rizika.
Istin ska tran spa rent nost uklju čuje
pri zna va nje ogra ni če nja i uče nje iz
neže lje nih posle di ca.
- Privatnost se poja vlju je kao oslonac
etič ke veš tač ke inte li gen ci je. Privat
nost poda ta ka zah te va pažnju pri
pri ku plja nju i korišćenju lič nih podataka.
Poštovanje privatnosti korisnika,
minimiziranje podataka i saglasnost
posta ju impe ra tiv. AI apli ka ci je moraju
biti tran spa rent ne u pogle du toga
kako koriste podatke.
- Odr­ži­vost se odno si na svoj stvo
oču va nja resur sa na dugi rok. Računar
ska sna ga potreb na za obu ku
mode la mašin skog uče nja kori sti
ogrom nu koli či nu elek trič ne ener gije
i dru gih pri rod nih resur sa.
- Razno li kost i inklu zi ja s u k r it i-
č ni u raz vo ju i pri me ni veš tač ke inteli
gen ci je. Posto je zna čaj ni pri me ri
zaš to ne tre ba zane ma ri ti inklu zivnost.
Odgo vor ne AI prak se mogu
posta vi ti meri la, pod sta ći pove re nje i
utr ti put za odr ži ve ino va ci je. Ura đena
kako tre ba, veš tač ka inte li gen cija
bi tre ba lo da uči ni živo te boljim - i
da pobolj ša poslo va nje.
- Uskla­đe­nost sa zako­ni­ma i
odgo vor ne poli ti ke mora ju obu či ti
zapo sle ne o rizi ci ma korišćenja informa
ci ja. U pri me ru iz stvar nog života,
zapo sle ni su kopi ra li kor po ra tivne
poslovne tajne u jav ne AI mode le
da bi raz vi li sadr žaj. Ova kvo nezna nje
može ugro zi ti vaše naj vred ni je informa
ci je - i vašu orga ni za ci ju.
- Pra ved nost zah te va da oni koji
obu ča va ju mode le mašin skog učenja
uzmu u obzir izvor infor ma ci ja.
Situacija da se rado vi umet ni ka koriste
bez nji ho vog pri stan ka, a ostvaru
je se pro fit ili napre dak, dok se ne
navodi rad umet ni ka kao pri mer, ilustru
je kon cept pra vič no sti.
U nared nim mese ci ma inten zi vi raće
se deba ta o tome koja vrsta i koji
nivo pro pi sa su neo p hod ni za vođenje
etič kog raz vo ja veš tač ke inte ligen
ci je. Orga ni za ci je koje pri hva taju
AI mora ju da raz ma tra ju eti ku kao
stal nu oba ve zu. AI zah te va stal nu
eva lu a ci ju, pri la go đa va nje i anga žova
nje sa više stru kim i raz li či tim zainte
re so va nim stra na ma.
Kako siste mi GenAI uno se više podataka,
bezbednost postaje integralna.
Zaš ti ta od upa da, neovlašćenog pri stupa
ili zlo na mer ne mani pu la ci je siste mima
vođe nim veš tač kom inte li gen cijom
je naj va žni ja. Može te auto mati
zo va ti odlu ke, ali ljud ska vali da­
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

ci ja uvek tre ba da bude u pro ce su,
koristeći osnov ne prin ci pe. Teh nološ
ki, prav ni i etič ki lide ri tre ba da
iden ti fi ku ju tač ku u kojoj uklju ču ju
inspek ci ju na ljud skom nivou. Možete
li da iden ti fi ku je te gde AI model
pri ku plja podat ke koje kori sti?
Može te li potvr di ti da su infor ma cije
koje kori sti tač ne i legal no pri kuplje
ne?
Sledeći kora­ci
Pro ak tiv no pri stu pa nje GenAI pitanji
ma kako bi se osi gu ra lo da je implemen
ta ci ja u skla du sa eti kom, prav nim
pita nji ma i širim pri me na ma pod sti če
odgovoran razvoj.
Savre me na reše nja za upra vlja nje
poda ci ma obu hva ta ju niz naprednih
teh no lo gi ja koje vode orga niza
ci je ka auto nom nom delo va nju i
inten ziv nom dono še nju odlu ka. Da
bi osta la kon ku rent na, preduzeća bi
tre ba lo da se foku si ra ju na usva ja nje
AI/ML teh no lo gi ja i ala ta za upravlja
nje poda ci ma radi opti mi za cije
postojećih siste ma. Kor po ra tiv ne
smer ni ce u vezi sa odgovarajućom
upo tre bom GenAI i nje nim nad zorom
tre ba da budu raz vi je ne i dobro
saopšte ne. Orga ni za ci je bi takođe
tre ba lo da obu če zapo sle ne da
kori ste ala te pot po mog nu te veš tačkom
inte li gen ci jom i da se posta raju
da su zado volj ni nijan sa ma okruže
nja poda ta ka. Orga ni za ci je tako đe
tre ba da pro ak tiv no gra de part nerstva
za jača nje spo sob no sti upra vljanja
poda ci ma, poseb no u obla sti sajber
bez bed no sti i uskla đe no sti.
Veri tas je posvećen tome da vam
pomog ne da se krećete putem veš
tač ke inte li gen ci je uz zadr ža vanje
pot pu ne kon tro le nad svo jim
poda ci ma. Taj na uspeš ne stra tegi
je veš tač ke inte li gen ci je poči nje
sa bez bed nim upra vlja njem podaci
ma na nivou preduzeća i saj ber
otpornošću. Sa Veri ta som ćete se
uve ri ti da su vaši poda ci bez bed ni,
zaštićeni i upra vlja ni pomo ću enterpri
se-gra de menadž men ta i saj ber
otpor no sti. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Odgovorna primena
veštačke inteligencije
u zdravstvu
- etički principi prakse
i nova regulativa -
Specijalno izdanje :: Multicloud

Autori:
Dra go rad Milo va no vić, AFB Sport ska aka de mi ja, Beo grad
Raj ko Ter zić, Grad ski zavod za jav no zdra vlje, Beo grad
Tehnologije veštačke inteligencije (artificial intelligence – AI)
i mašinskog učenja (machine learning – ML) ubrzano se
razvijaju i donose brojne ekonomske i društvene koristi u svim
segmentima industrije i društvenih aktivnosti. Poboljšanjem
predviđanja, optimizacijom alokacije resursa i personalizacijom
pružanja usluga, upotreba AI podržava društveno i ekološki
održive ciljeve i obezbeđuje ključne konkurentske prednosti
kompanijama. Akcija je posebno neophodna u sektorima sa
velikim uticajem, uključujući životnu sredinu i zdravlje, klimatske
promene, javni sektor, finansije, mobilnost, unutrašnje poslove i
poljoprivredu. Međutim, elementi i tehnike koje pokreću socioekonomske
koristi od veštačke inteligencije potencijalno donose
i nove izazove ili negativne posledice za pojedince i društvo.
Poslednjih godina raste interesovanje za primenu veštačke
inteligencije u zdravstvu. Od otkrivanja lekova i precizne medicine,
dijagnostike i vizualizacije, pametnih uređaja i robotike,
do pružanja zdravstvene zaštite i ambijentalno potpomognute
nege pacijenata, veštačka inteligencija raspolaže potencijalom
da revolucioniše oblast zdravstva. Tehnologije veštačke inteligencije
poboljšavaju pristup zdravstvenoj zaštiti i način na
koji se pacijenti leče, ali takođe optimizuju način na koji se
resursi dodeljuju, pomažući tako zdravstvenim sistemima
da funkcionišu efikasnije. Osnovne primene AI u medicini
su kvantifikacija dijagnostičkih slika, automatska analiza
genetskih podataka, predviđanje oboljevanja, medicinska
robotika, telemedicina i virtuelni doktori.
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Pri me na veš tač ke inte li gen ci je
u zdrav stvu ras po la že ogromnim
poten ci ja lom pobolj ša nja
zdrav stve ne zaš ti te, ali tako đe postavlja
etič ka pita nja na koja je neo p hod
no odgo vo ri ti, a koja se tiču pri vat nosti,
dis kri mi na ci je i pred ra su da, gubit ka
kon tro le i huma nost.
Prin ci pi i iza zo vi
Raz voj veš tač ke inte li gen ci je name
će broj na pita nja odgo vor ne prime
ne (u smi slu AI meto da i aplika
ci ja). Pre o vla đu ju ća ide ja je da je
neo p hod na odgo vor na AI, objaš njiva,
tran spa rent na i pra ved na za sve
orga ni za ci je i poje din ce.
• Algoritamska pristrasnost (bias)
opi su je sistem ske i pono vlji ve greš
ke koje stva ra ju nepra ved ne ishode,
kao što je pri vi le go va nje jed ne
kate go ri je nad dru gim, na način koji
se raz li ku je od pred vi đe nih funk ci ja.
• Objašnjiva AI je skup ala ta i rad
nih pro ce sa koji podr ža va ju karak teri
za ci ju tač no sti mode la, pra vič no sti,
tran spa rent no sti i isho de u dono še nju
odlu ka koje pokre će veš tač ka inte ligen
ci ja, kao i u usva ja nje odgo vor nog
pri stu pa raz vo ju.
• Odgo­vor­na veš­tač­ka inte­li­gencija
je teh nič ki pou zda na i bez bed na,
u skla du sa zako nom i utvr đe nim etič
kim prin ci pi ma i vred no sti ma.
Sva ka od nave de ne tri kom ponen
te se posma tra zaseb no, tako
da uslo vi oce ne i ishod same ocene
jed ne od kom po nen ti ne pred stavlja
uslo ve oce ne i ishod oce ne dru ge
kom po nen te. Neo p hod no je da su
nave de ne kom po nen te u har mo nizo
va nom odno su, tako da ispu nje nje
sve tri oce nju je veš tač ku inte li gen ci ju
kao pou zda nu i odgo vor nu.
Etič nost i bez bed nost u raz vo ju AI
je neo p hod no obez be di ti naj pre u
pogle du zaš ti te poda ta ka o lič nosti,
zaš ti te od dis kri mi na ci je pri likom
mašin skog uče nja i uspo sta vljanja
odgo vor nog raz vo ja AI u skla du
sa inter na ci o nal nim etič kim prin ci pima.
Cilj je da se for mi ra ju pre ven tiv ni
meha ni zmi koji omo gu ća va ju odgovo
ran raz voj AI i nači ni veri fi ka ci je da
su siste mi zasno va ni na mašin skom
uče nju u skla du sa naj vi šim etič kim i
bez bed no snim stan dar di ma zaš ti te lič
nih poda ta ka i zaš ti te od dis kri mi naci
je, kao i obez be đi va nje odgo vor nog
raz vo ja veš tač ke inte li gen ci je u skladu
sa među na rod nim etič kim standardima.
Prin ci pi odgo vor ne veš tač ke inteli
gen ci je zasni va ju se na empa ti ji,
pra vič no sti, tran spa rent no sti i odgovor
no sti. AI i mode li mašin skog učenja
koji ga podr ža va ju tre ba da budu
sve o bu hvat ni, objaš nji vi, etič ni i efika
sni. Sve o bu hvat na veš tač ka inte ligen
ci ja ras po la že jasno defi ni sa nim
kri te ri ju mi ma za testi ra nje i upravlja
nje. Objaš nji va AI je pro gra mi rana
da opi še svo ju svr hu, obra zlo že nje
i pro ces dono še nja odlu ka na način
koji može da raz u me pro seč an kraj nji
kori snik. Etič ne AI ini ci ja ti ve obu hvata
ju pro ce se za tra že nje i eli mi ni sa nje
pri stra sno sti u mode li ma mašin skog
uče nja. Efi ka sna AI je u sta nju da radi
nepre kid no i brzo rea gu je na pro mene
u ope ra tiv nom okru že nju.
Danas orga ni za ci je ras po la žu brojnim
nači ni ma na koje mogu da implemen
ti ra ju odgo vor nu veš tač ku inte ligen
ci ju i poka žu da su eli mi ni sa le AI
mode le crne kuti je. Tre nut ne stra te gi je
uklju ču ju sle de će zah te ve:
• obez be di ti da su poda ci objaš njivi
na način koji kori snik može da protu
ma či
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

• osi gu ra ti da su pro ce si dizaj na i
dono še nja odlu ka doku men to va ni do
tač ke u kojoj, ako dođe do greš ke,
može se izvr ši ti reverz ni inže nje ring da
bi se utvr di lo šta se dogo di lo
• izgra di ti razno li ku rad nu kul tu ru i
pro mo vi sa ti kon struk tiv ne disku si je za
ubla ža va nje pri stra sno sti
• kre i ra ti rigo ro zan raz voj ni pro ces
koji vred nu je vidlji vost latent nih karakte
ri sti ka sva ke apli ka ci je
Prav na pita nja sa koji ma se suoča
va druš tvo obu hva ta ju pri vat nost i
nad zor, pri stra snost ili dis kri mi na ci ju,
a poten ci jal ni iza zov je ulo ga ljud ske
pro ce ne. Eti ka AI obu hva ta zai sta zanimlji
ve i zna čaj ne fak to re koje je neop
hod no raz mo tri ti: pri vat nost, pri stranost
ili dis kri mi na ci ju, moral ni sta tus,
gubi tak kon tro le, vla sniš tvo, eko loš ku
zabri nu tost, huma nost.
Regulativni i pravni
radni okvir
Iako je imple men ta ci ja u zdravstvu
obe ća va ju ća, oblast koja se brzo
raz vi ja tako đe pro u zro ku je zabri nutost
paci je na ta, zdrav stve nih siste ma
i druš tva u pogle du mogu će povrede
paci je na ta usled gre ša ka veš tač ke
inte li gen ci je, zlo u po tre ba medi cin skih
AI ala ta, pita nja kli nič ke bez bed no sti,
pra vič nog pri stu pa, pri vat no sti i bezbed
no sti, odgo va ra ju će upo tre be, kao
i odgo vor no sti i regu la ti va. Sto ga su
istra ži va či, šira jav nost i kre a to ri poli tike
uka za li na zna čaj etič kih pita nja kao
što su pro ce na rizi ka i kori sti od AI u
zdrav stvu, kako uspo sta vi ti odgo vornost
u biomedi cin ski m istra ži va nji ma i
kako regu li sa ti upo tre bu.
Osnov za dono še nje naših smer ni ca je
Stra te gi ja raz vo ja veš tač ke inte li gen ci je
u Repu bli ci Srbi ji za period 2020-2025.
koja je kao jedan od svo jih pet cilje va
posta vi la etič ku i pou zda nu pri me nu
veš tač ke inte li gen ci je i defi ni sa la Akcio
ni plan za period 2020-2022. Etič ke
smer ni ce za raz voj, pri me nu i upo trebu
pou zda ne i odgo vor ne veš tač ke
inte li gen ci je su usvo je ne 2023.
Tre nut no, važe ći pro pi si za medi cinske
ala te veš tač ke inte li gen ci je u EU
su ured be o medi cin skim ure đa ji ma
MDR 2017/745 i IVDR 2017/746, koji
su done ti 2017. Među tim, publi ko vani
su u vre me ranog raz vo ja AI, tako da
mno gi spe ci fič ni aspek ti nisu obu hvaće
ni, kao što je kon ti nu i ra no obu ča vanje
AI mode la ili iden ti fi ko va nje algo ritam
skih pri stra sno sti.
Jedan od prvih pred lo že nih pro pisa
za pro ce nu rizi ka u obla sti veš tač ke
inte li gen ci je poja vio se 2018. godi ne,
kada je komi si ja za eti ku poda ta ka u
Nemač koj pred lo ži la da se rizi ci opštih
algo ri ta ma odlu či va nja kla si fi ku ju na
osno vu kri tič no sti, odno sno poten ci jalu
siste ma da nane se šte tu.
EC je obja vi la 2021. dugo o če ki va ni
pred log ured be o veš tač koj inte li genci
ji i uskla đi va nju pra vi la koja regu lišu
AI teh no lo gi je na način koji se bavi
pita nji ma bez bed no sti i ljud skih prava.
Nacrt je defi ni sao veš tač ku inte ligen
ci ju zasno va nu na rizi ku, zajed no
sa oba ve znim zah te vi ma za viso ko rizič
ne siste me veš tač ke inte li gen cije.
Kon kret no, doku ment pre po ru ču je
da se ala ti AI kla si fi ku ju na osno vu tri
osnov na nivoa rizi ka: nepri hva tljiv rizik,
visok rizik, nizak ili mini ma lan rizik.
• Naj vi ša kate go ri ja rizi ka odgo vara
AI ala ti ma koji su u suprot no sti sa
vred no sti ma pri hva će nim u EU i stoga
bi tre ba lo da budu zabra nje ni.
Doku ment navo di pri me re: pod sve sna
mani pu la ci ja, isko riš ća va nje ranji vosti
koje rezul ti ra ju fizič kim/psi ho loš kim
povre da ma, soci jal no bodo va nje, biome
trij ska iden ti fi ka ci ja u real nom vreme
nu u jav nim pro sto ri ma (sa neko liko
izu ze ta ka).
• Sred nja kate go ri ja je od posebnog
inte re sa i odgo va ra viso ko ri zič noj
AI, koja se može dozvo li ti samo kada
su ala ti u skla du sa spe ci fič nim zah tevi
ma. Doku ment obu hva ta sigur nosne
kom po nen te regu li sa nih pro izvo
da (uklju ču ju ći medi cin ske ure đaje),
i odre đe ne samo stal ne AI siste me
u obla sti ma kao što je kri tič na infrastruk
tu ra, pri stup pri vat nim uslu ga ma,
kao i zapoš lja va nje i upra vlja nje rad
ni ci ma. Pred log pred vi đa kon kret ne
zah te ve i oba ve ze za ade kvat no upravlja
nje rizi kom.
• Naj ni ža kate go ri ja se odno si na
AI ala te sa mini mal nim rizi kom, koji
nema ju spe ci fič ne oba ve ze, ali EC
pod sti če izra du kodek sa pona ša nja,
kao i dobro volj nu pri me nu zah te va za
viso ko ri zič ne AI siste me.
Pored ove tri kate go ri je rizi ka, dokument
navo di i dodat ne kate go ri je AI
siste ma, kao što su one koje komu nici
ra ju sa poje din ci ma i izla žu ih emo cio
nal nom ili bio me trij skom pre po znava
nju, za koje posto ji izri či ta oba veza
tran spa rent no sti. U ovom slu ča ju,
poje din ci mora ju biti oba veš te ni da su
u inter ak ci ji sa AI siste mom.
Kako bi se mini mi zi ra li rizi ci AI i
isto vre me no mak si mi zi ra le koristi
pri me ne u zdrav stve noj zaš ti ti,
zna čaj no je iden ti fi ko va ti, ana li zi rati,
raz u me ti i pra ti ti poten ci jal ne rizike
od slu ča ja do slu ča ja za sva ki novi
algo ri tam AI i apli ka ci ju. Zna ča jan
korak u postup ku pro ce ne rizi ka je
osmiš lja va nje meto do lo gi je za kla sifi
ka ci ju iden ti fi ko va nih rizi ka u više
kate go ri ja koje pred sta vlja ju raz li čite
nivoe i vrste rizi ka. Za sva ki nivo,
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

skup testo va ili pro pi sa neo p hod no
je spe ci fi ci ra ti ubla ža va nje i reša va nje
AI rizi ka, tako da više kla se rizi ka zah
te va ju više testi ra nja i regu la ci je, dok
niži rizi ci rezul ti ra ju ogra ni če nim merama
za nji ho vo ubla ža va nje. Odgo vara
ju ća kla si fi ka ci ja AI rizi ka na osnovu
nivoa rizi ka i vero vat no će omo guća
va pro iz vo đa či ma medi cin ske opreme,
pru ža o ci ma uslu ga i regu la to ri ma
da inter ve ni šu upra vo ono li ko koli ko je
potreb no da bi se obez be di la zaš ti ta
paci je na ta i nji ho vih pra va. Među tim,
neo p hod no je i da kla si fi ka ci ja, koli ko
je to mogu će, ne ome ta AI ino va ci je u
zdravstvu.
Ini ci ja ti ve poli ti ke koje se odno se na
regu li sa nje siste ma veš tač ke inte li genci
je posto je širom sve ta (EU AI Act, US
AI Bill of Rights, Japa ne se Gui de li nes on
AI Gover nan ce for Imple men ta tion of
AI Prin ci ples). Dok su neke ini ci ja ti ve u
toku u više regi o na, poželj no je posti ći
odre đe ni nivo dosled no sti. U ide al nom
slu ča ju, zah te vi za pri stup tržiš tu su global
no uskla đe ni sa ciljem da se izbeg
nu raz li či ti dizaj ni pro iz vo da pri la gođe
ni poten ci jal no raz li či tim zah te vi ma
za sva ki region. Jedan od ključ nih ciljeva
EU zako na o veš tač koj inte li gen ci ji
je reša va nje druš tve nih iza zo va obezbe
đe nja osnov nih lič nih pra va i bezbed
no sti, kao i obez be đe nje zdra vlja
lju di. Među tim, poje di nač ni nacr ti zakona
koji se odno se na prav nu odgo vornost
za krše nje nave de nih prin ci pa nisu
pri klad ni za reša va nje zah te va odgovor
no sti za šte tu pro u zro ko va nu AI
pro iz vo di ma i uslu ga ma. Naime, neo p-
hod no je da ošte će ni doka žu pogreš nu
rad nju ili pro pust oso be koja je pro u zroko
va la šte tu, što može biti kom pli ko vano
ili sku po za ošte će ne.
Zakon o veš tač koj inte li gen ciji
mogao bi da posta ne glo bal ni standard,
kao EU GDPR Opšta ured ba o zaš
ti ti poda ta ka. Sa dru ge stra ne, neo p-
hod no je da orga ni za ci je za stan dardi
za ci ju posve će no rade na podrš ci u
pri me ni zako na o veš tač koj inte li genci
ji. Pre po ru ka je da se sva ki novi rad
spro vo di u kon tek stu posto je ćih standar
da i teku ćeg rada na stan dar di za ciji,
kao i zajed nič ke kon cep tu al ne osnove.
Neo p hod no je obez be di ti da posao
koji je već oba vljen za IKT siste me koji
nisu zasno va ni na AI ne bude dupli ran
za siste me zasno va ne na veš tač koj inteli
gen ci ji. Neo p hod na je hit na aktiv nost
koja iden ti fi ku je posto je će stan dar de
koji se mogu pono vo kori sti ti nemo difi
ko va ni ili revi di ra ni za siste me zasnova
ne na veš tač koj inte li gen ci ji. Zajed
nič ka ter mi no lo gi ja dogo vo re nih termi
na (reči i izra za) je pred u slov za uspešan
raz voj doku me na ta AI stan dar da.
Etič­ke smer­ni­ce za
raz voj i upo tre bu
Inter di sci pli nar ne stu di je zasno vane
na sve o bu hvat nom (ali nesi stemat
izovanom) pre gle du publi ko va nih
refe ren ci i novi jih smer ni ca i pro pi sa
uka zu ju na poten ci jal veš tač ke inte ligen
ci je u medi ci ni za reša va nje hit nih
pita nja, poseb no sta re nja sta nov niš tva
i pora sta hro nič nih bole sti, nedo stat
ka zdrav stve nog oso blja, nee fi ka snosti
zdrav stve nih siste ma, nedo stat ka
odr ži vo sti i zdrav stve nih nejed na ko sti.
Raz li či te su obla sti u koji ma medi cinska
AI može dati naj zna čaj ni ji doprinos:
kli nič ka prak sa, biomedi cin ska
istra ži va nja, jav no zdra vlje i zdrav stvena
admi ni stra ci ja. Jav no zdrav stvo je
foku si ra no na pre ven ci ju bole sti, produ
že nje živo ta i una pre đe nje zdra vlja
kroz orga ni zo va ne napo re i infor mi sane
izbo re druš tva, orga ni za ci ja, jav nih i
pri vat nih, zajed ni ca i poje di na ca.
Stu di je pre zen tu ju nači ne na koji AI
može da kori sti u buduć no sti, poseb
no u pove ća nju efi ka sno sti kli ni čara,
pobolj ša nju medi cin ske dijag noze
i leče nja, kao i opti mi za ci ji alo ka ci je
ljud skih i teh nič kih resur sa.
Tako đe, stu di je su iden ti fi ko va le
i pojaš nja va ju osnov ne rizi ke AI u
medi ci ni i zdrav stve noj zaš ti ti kao
što su povre de paci je na ta usled greša
ka, zlo u po tre ba medi cin skih AI
ala ta, pri stra snost AI i odr ža va nje
posto je ćih nejed na ko sti, nedo sta tak
tran spa rent no sti, pita nja pri vat nosti
i bez bed no sti, pra zni ne u odgovor
no sti i pre pre ke u imple men ta ci ji.
Posto ji potre ba za struk tu ri ra nim pristu
pom pro ce ni i upra vlja nju rizi kom
koji se poseb no bavi teh nič kim, kli -
nič kim i etič kim iza zo vi ma veš tač ke
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

inte li gen ci je u zdrav stvu i medi ci ni.
Stu di je pred la žu mere ubla ža vanja
i opci je poli ti ke kako bi se minimi
zi ra li rizi ci i mak si mi zi ra le pred nosti
pri me ne AI u medi ci ni, uklju ču jući
anga žo va nje zain te re so va nih strana
kroz život ni ciklus AI pro duk ci je,
pove ća nje tran spa rent no sti i sle dljivo
sti, detalj nu kli nič ku vali da ci ju AI
ala ta, kao i obu ku i obra zo va nje za
kli ni ča re i gra đa ne:
- pro ši ri ti regu la tor ne okvi re i kodek
se AI da obu hva te rizi ke i zah te ve
spe ci fič ne za zdrav stve nu zaš ti tu
- pro mo vi sa ti anga žo va nje više
zain te re so va nih stra na i kokre a ciju
tokom celog život nog ciklu sa AI
algo ri ta ma
- kre i ra ti AI pasoš i meha ni zme sledlji
vo sti za pove ća nu tran spa rent nost
i pove re nje
- raz vi ti okvi re za pobolj ša nje defini
ci je odgo vor no sti i pra će nja odgovornosti
- uve sti obra zov ne pro gra me i kampa
nje za una pre đe nje veš ti na zdravstve
nih rad ni ka i pisme nost šire javnosti
- pro mo vi sa ti dalja istra ži va nja o
kli nič koj, etič koj i teh nič koj robu snosti
medi cin ske veš tač ke inte li gen ci je
EU je posled njih godi na zna čaj no
inve sti ra la u veš tač ku inte li gen ci ju, ali
nejed na ko sti i dalje posto je u raz li čitim
drža va ma. Pode la se može obja sniti
struk tur nim raz li ka ma u istra ži vač kim
pro gra mi ma i teh no loš kim kapa ci teti
ma, kao i raz li či tim nivo i ma ula ga nja
jav nog i pri vat nog sek to ra. Dis pa ri teti
u raz vo ju i pri me ni veš tač ke inte ligen
ci je EU zema lja poseb no su izra ženi
u medi cin skoj veš tač koj inte li gen ci ji.
Neo p hod no je da stra te gi je obu hva te
kon kret ne akci je za jača nje teh no loš
kih, istra ži vač kih i indu strij skih kapaci
te ta.
Bolje sprečiti...
Etič ke smer ni ce za raz voj, pri me nu i
upo tre bu pou zda ne i odgo vor ne veš
tač ke inte li gen ci je u zdrav stvu ima ju
za cilj uvo đe nje pre ven tiv nog mehani
zma koji omo gu ća va odgo vo ran raz
voj i postup ke veri fi ka ci je. Neo p hod
ni su AI siste mi u skla du sa naj vi šim
etič kim i bez bed no snim stan dar di ma
u pogle du zaš ti te poda ta ka o lič no sti,
zaš ti te od dis kri mi na ci je pri li kom prime
ne mašin skog uče nja i uspo sta vljanja
odgo vor nog raz vo ja veš tač ke inteli
gen ci je u skla du sa inter na ci o nal nim
etič kim prin ci pi ma. Io
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

Generalni pokrovitelj Servisa
XX
Specijalno izdanje :: Multicloud
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Vanredno izdanje:
Digitalna transformacija
kroz podatke:
Kako optimizovati poslovanje
ISSN 1821 - 4169
ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene

ISpecijalno izdanje :: AI: Rešenja i primene