08.02.2023 Views

Математика 5, каталог уџбеника 2023/24, Нови Логос

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />

ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />

ДА ЛИ РАД<br />

НАСТАВНИКА<br />

МОЖЕ БИТИ<br />

ЈЕДНОСТАВНИЈИ?<br />

<strong>2023</strong>/<strong>24</strong>.<br />

УНАПРЕЂЕНИ ШТАМПАНИ И ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />

У сасвим новом издању<br />

Уз традиционално квалитетне<br />

предаваче и актуелне теме из<br />

области образовања, ове године<br />

обраћамо вам се из потпуно<br />

новог амбијента у модерном,<br />

савременом и интерактивном<br />

формату.<br />

е-ОБРАЗОВНА<br />

АКАДЕМИЈА<br />

Организација садржаја<br />

одговара различитим<br />

сензибилитетима<br />

и потребама сваког<br />

наставника и ученика.<br />

Атрактивни<br />

интерактивни и<br />

мултимедијални<br />

садржаји прате сваку<br />

лекцију.<br />

Ученик увек добија<br />

повратну информацију<br />

о томе колико је био<br />

успешан у решавању<br />

задатака.<br />

Уместо линеарних<br />

информација нуди<br />

различите садржаје<br />

као избор за налажење<br />

решења проблема.<br />

Проф. др Драгица Павловић Бабић<br />

Функционална (не)писменост ученика у Србији<br />

др Вук Рајовић, експерт за развој НТЦ програма<br />

Свет се мења, а са њим и начин учења!<br />

и још осам изузетних стручњака са којима уживо<br />

можете разменити своја искуства.<br />

www.logos-edu.rs/akademija<br />

СКЕНИРАЈТЕ QR КОД И<br />

САЗНАЈТЕ<br />

СВЕ О УЏБЕНИЦИМА<br />

МАТЕМАТИКА 5<br />

ПИРАМИДА ЗНАЊА<br />

Издавачке куће „Klett” и<br />

„<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong>” и овај пут<br />

осмислиле су иновативан<br />

начин представљања<br />

својих издања. Пред вама је<br />

Пирамида знања. Саставите је и<br />

једноставним скенирањем QR кода<br />

упознаћете се са:<br />

предностима нових штампаних<br />

<strong>уџбеника</strong> издавачких кућа „Klett” и<br />

„<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong>”;<br />

карактеристикама дигиталних <strong>уџбеника</strong><br />

и новим, иновативним решењима<br />

која ће помоћи наставницима да<br />

пренесу знање својим ученицима;<br />

новим одељцима у уџбеницима,<br />

попут QR кодова с додатним<br />

мултимедијалним садржајима и<br />

тестовима налик матурским;<br />

предностима нове,<br />

дигиталне образовне<br />

платформе;<br />

садржајем нових<br />

дигиталних<br />

<strong>уџбеника</strong>.<br />

З А Ј Е Д Н О<br />

О К О Л И Н У<br />

С В О Ј У<br />

Ч У В А М О<br />

1. 3.<br />

УЏБЕНИК<br />

Иновативно и ефикасно<br />

2. 4.<br />

ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />

Учење и забава на једном месту<br />

ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />

ПРИРУЧНИК И ДНЕВНЕ<br />

ПРИПРЕМЕ<br />

Брзо и лако до квалитетног часа<br />

5.<br />

ТЕСТОМАТ<br />

Ваше време је драгоцено<br />

е-ОБРАЗОВНА<br />

АКАДЕМИЈА<br />

у сасвим<br />

новом издању<br />

НОВО!<br />

Издавачка кућа<br />

<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong> д.о.о.<br />

Маршала Бирјузова 3–5,<br />

11000 Београд,<br />

011/2636-520,<br />

office@logos-edu.rs,<br />

www.logos-edu.rs<br />

Уџбеник и збирка задатака<br />

Због чега<br />

наставници<br />

бирају<br />

наш уџбеник?<br />

О КОЛ ИН У<br />

З А Ј Е ДН О Ч У В А МО С ВОЈ У


Стр. 91<br />

Стр. 93<br />

110<br />

Стр. 95<br />

Стр. 96<br />

Стр. 97<br />

Стр. 98<br />

Стр. 100<br />

Стр. 101<br />

1<br />

3<br />

:<br />

:<br />

<br />

6 5<br />

><br />

11 11<br />

3<br />

5<br />

3<br />

><br />

10<br />

2<br />

6<br />

децимални зарез<br />

1<br />

2<br />

ΔABC.<br />

скрати са 5?<br />

7. Који се разломак добија када се разломак 5 7<br />

1 2 4 9<br />

, , ,<br />

3 3 5 10<br />

?<br />

10. Ком је децималном броју једнак разломак 2 5<br />

Број тачних<br />

одговора<br />

50<br />

1<br />

4<br />

5<br />

15<br />

7<br />

1<br />

3<br />

3<br />

1<br />

100<br />

P<br />

S<br />

неправи<br />

разломак<br />

1<br />

20<br />

40<br />

50<br />

5<br />

21<br />

2<br />

3<br />

3<br />

10<br />

4<br />

10<br />

R<br />

Q<br />

мешовити<br />

број<br />

3<br />

4<br />

20<br />

25<br />

15<br />

21<br />

4<br />

5<br />

1<br />

3<br />

40<br />

250<br />

тамо где је<br />

број 2<br />

Не може се<br />

утврдити.<br />

Не може се<br />

утврдити.<br />

прави<br />

разломак<br />

150<br />

100<br />

8<br />

10<br />

3<br />

1<br />

9<br />

10<br />

10<br />

3<br />

25<br />

4<br />

Не може се<br />

утврдити.<br />

111<br />

a<br />

b<br />

q<br />

H<br />

p<br />

K<br />

G<br />

N<br />

L<br />

M<br />

тачке дужи АВ.<br />

О<br />

Конвексан многоугао<br />

88<br />

О<br />

припада углу.<br />

88<br />

p<br />

q<br />

p<br />

B<br />

q<br />

A<br />

Конвексан<br />

угао<br />

тачке дужи АВ.<br />

B<br />

Конвексан<br />

угао<br />

Конвексан многоугао<br />

A<br />

O<br />

O<br />

B<br />

p<br />

B<br />

A q<br />

p<br />

A q<br />

Неконвексан<br />

угао<br />

Неконвексан<br />

угао<br />

в)<br />

в)<br />

u<br />

572 На основу података са слике утврди које<br />

A<br />

u<br />

T<br />

а<br />

су тврдње тачне.<br />

T<br />

а<br />

C<br />

д)<br />

A<br />

д)<br />

b<br />

b<br />

B<br />

О<br />

v<br />

v<br />

О<br />

b<br />

C<br />

b<br />

R<br />

b<br />

B<br />

R<br />

О<br />

p<br />

г)<br />

г)<br />

m<br />

a<br />

p<br />

b<br />

m<br />

c<br />

S<br />

О<br />

c<br />

а<br />

Q<br />

U<br />

A<br />

P<br />

S<br />

A<br />

S<br />

q<br />

b<br />

a<br />

T<br />

O<br />

а<br />

S<br />

n<br />

q<br />

Q<br />

R<br />

U<br />

n<br />

P<br />

b<br />

T<br />

O<br />

R<br />

в)<br />

а<br />

f<br />

u<br />

U<br />

q<br />

D<br />

A<br />

угла;<br />

угла.<br />

S<br />

в)<br />

q<br />

r<br />

f<br />

u<br />

g<br />

а<br />

D<br />

угла;<br />

угла.<br />

U<br />

v<br />

A<br />

m<br />

r<br />

b<br />

S<br />

k<br />

g<br />

V<br />

B<br />

v<br />

n<br />

m<br />

k<br />

b<br />

p<br />

B<br />

E<br />

c<br />

V<br />

t<br />

F<br />

n<br />

в)<br />

F<br />

x<br />

E<br />

D<br />

E<br />

p<br />

t<br />

O<br />

T<br />

D<br />

C<br />

E<br />

m<br />

c<br />

в)<br />

d<br />

x<br />

q<br />

C<br />

m<br />

O<br />

C<br />

C<br />

A B<br />

A B<br />

T<br />

d<br />

q<br />

Угао обележен<br />

сенчењем<br />

луком<br />

89<br />

89<br />

n<br />

1<br />

n<br />

.<br />

n чинилаца<br />

1<br />

УЏБЕНИК<br />

Аутор: Петар Огризовић<br />

<strong>Математика</strong> 5<br />

ЗБИРКА ЗАДАТАКА<br />

Аутор: Петар Огризовић<br />

3.<br />

ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />

ПРИРУЧНИК И ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ<br />

Број страна:<br />

168<br />

Фотографије и<br />

илустрације:<br />

480<br />

Задаци:<br />

282<br />

ПОХВАЛИЛИ СТЕ:<br />

Градиво илустровано примерима<br />

из свакодневног живота и<br />

прилагођено интересовањима и<br />

могућностима ученика.<br />

Детаљно обрађене геометријске<br />

конструкције, корак по корак.<br />

Велики број занимљивих задатака<br />

за тестирање компетенција,<br />

прилагођених узрасту и развојном<br />

нивоу ученика, као и решења свих<br />

задатака.<br />

Богатство илустрација и<br />

функционалних фотографија.<br />

ДОДАЛИ СМО:<br />

Број страна:<br />

168<br />

Фотографије и<br />

илустрације:<br />

480<br />

Задаци:<br />

282<br />

ПОХВАЛИЛИ СТЕ<br />

Задаткe различитог нивоа.<br />

Апаратуру Подсети се, где су истакнуте<br />

дефиниције из <strong>уџбеника</strong>.<br />

Забавне стране које садрже различите<br />

логичко-комбинаторне задатке,<br />

корисне интернет адресе, укрштенице,<br />

осмосмерке, математичке цитате, као и<br />

речник математичких појмова.<br />

Задатке за додатни рад На крају<br />

поглавља за ученике који показују веће<br />

интересовање за математику, желе<br />

да науче више или се припремају за<br />

такмичења.<br />

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице<br />

ТОК ЧАСА<br />

Планиране активности<br />

наставнице/наставника<br />

Уводни део часа (7 минута)<br />

193<br />

Планиране<br />

активности<br />

ученика<br />

‒ Уводи ученике у област Цели алгебарски бројеви.<br />

‒ Наставник наводи циљ часа и записује на табли наслов<br />

наставне јединице.<br />

‒ Поставља питања:<br />

Како се рачуна квадрат реалног броја?<br />

• Како се израчунавају квадрати следећих бројева: 2, 4, –<br />

6?<br />

Видео<br />

Наставник пушта кратак видео као увод у тему која ће<br />

се обрађивати на часу.<br />

Главни део часа (35 минута)<br />

‒ Уводи ученике у наставну јединицу путем уводне<br />

мотивације из <strong>уџбеника</strong> Бактерије (стр. 99). Говори о<br />

бактеријама и на примеру њиховог дуплирања уводи појам<br />

степена.<br />

‒ Слушају<br />

наставника.<br />

‒ Одговарају на<br />

питања.<br />

‒ Слушају<br />

објашњења<br />

наставника.<br />

‒ Записују у<br />

+ +<br />

‒ Појашњава дефиницију n-тог степена броја а, коју<br />

ученици читају из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99) и даје им времена да је<br />

запишу.<br />

‒ Објашњава представљање производа једнаких чинилаца у<br />

облику степена и записује пример 1.1 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99)<br />

‒ Истиче да је број а основа или база, а број n изложилац или<br />

експонент степена .<br />

пута број a појављује као чинилац.<br />

‒ Показује на примерима шта је основа степена, а шта<br />

изложилац степена у запису степена неког броја (пример<br />

1.2 из <strong>уџбеника</strong>, стр. 99).<br />

‒ Додаје да се израчунавање вредности n-тог степена назива<br />

операција степеновања.<br />

‒ На више примера објашњава израчунавање вредности<br />

степена (пример 1.3 из <strong>уџбеника</strong>, стр. 99).<br />

‒ Скреће пажњу да за a R<br />

1 1<br />

n =<br />

n = и 0 0.<br />

a У запису n<br />

важи<br />

a број n показује колико се<br />

a = a. И за n N<br />

194<br />

важи<br />

‒ Записује и објашњава задатке 1.1 и 1.4 из <strong>уџбеника</strong> (стр.<br />

100), које ученици самостално решавају.<br />

‒ Записује и објашњава задатак 1.5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100).<br />

‒ Дикрира задатке 2 и 4 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 101), које ученици<br />

решавају самостално.<br />

Завршни део часа (3 минута)<br />

‒ Задаје домаћи задатак:<br />

• задаци 1.2 и 1.3 и задаци 1, 3 и 5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100 и<br />

101).<br />

n-тог степена броја а<br />

За a R<br />

Изглед табле<br />

Степен чији је изложилац природан број<br />

и n N<br />

важи:<br />

a = aa a<br />

Примери 1.1, 1.2 и 1.3 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99)<br />

важи:<br />

За a R<br />

За n N<br />

Задаци 1.1, 1.4 и 1.5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100)<br />

Задаци 2 и 4 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 101)<br />

Домаћи задатак:<br />

‒ задаци 1.2 и 1.3 и задаци 1, 3 и 5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100 и 101).<br />

важи: 1 1<br />

a = a<br />

n =<br />

n = , 0 0<br />

свескама<br />

садржај са<br />

табле.<br />

‒ Решавају<br />

задатке уз помоћ<br />

наставника, а<br />

затим и<br />

самостално.<br />

‒ Записују<br />

решења на<br />

табли.<br />

‒ Записују<br />

домаћи.<br />

Садржи предлог годишњег и месечних<br />

планова рада, као и иновативне предлоге<br />

припрема за извођење свих часова.<br />

Детаљна упутства како на најбољи начин да<br />

комбинујете мултимедијалне садржаје<br />

дигиталних <strong>уџбеника</strong> са штампаним<br />

издањем.<br />

Додатни материјали (радни листићи,<br />

креативне радионице, игре...) помажу<br />

ученицима да усвоје и примене стечено<br />

знање.<br />

Прегледне и јасне табеларне приказе.<br />

Јасне позиције слика, што<br />

подразумева да се налазе поред<br />

примера и задатка коме припадају.<br />

Кориговане илустрације.<br />

QR кодове који воде ка<br />

интерактивним дигиталним<br />

задацима на крају сваког поглавља.<br />

ДОДАЛИ СМО<br />

Јасније табеларне приказе.<br />

Прегледнији садржај због<br />

промене позиције слика уз<br />

примере и задатке.<br />

ТЕСТОМАТ<br />

ВАШЕ<br />

ВРЕМЕ ЈЕ<br />

ДРАГОЦЕНО<br />

НОВО!<br />

Запамти<br />

Разломак је количник два природна броја.<br />

Разломак који је количник природних бројева a и b записујеш у облику a b .<br />

У запису a , број а је бројилац, a број b именилац разломка.<br />

b<br />

Број 3 показује<br />

који је део обојен.<br />

Број 4 показује на<br />

колико је једнаких<br />

делова подељена целина.<br />

Прави разломак је разломак коме је бројилац мањи од имениоца.<br />

Неправи разломак је разломак коме је бројилац већи од имениоца или једнак њему.<br />

Проширити разломак значи помножити бројилац<br />

и именилац истим природним бројем већим од 1.<br />

Скратити разломак значи поделити бројилац<br />

и именилац истим природним бројем већим од 1.<br />

Разломак је нескратив (несводљив) ако су бројилац<br />

и именилац узајамно прости бројеви.<br />

Ако су имениоци исти, већи је разломак који има<br />

већи бројилац.<br />

Ако су бројиоци исти, већи је разломак који има<br />

мањи именилац.<br />

Ако се разликују и бројилац и именилац, разломке прво доведи<br />

(проширивањем или скраћивањем) на једнаки бројилац или једнаки<br />

именилац, па их онда упореди.<br />

Децимални запис разломка има два дела,<br />

цео део и децимални део (децимале).<br />

3<br />

4<br />

бројилац<br />

разломачка црта<br />

именилац<br />

12<br />

32 <br />

25 25 25<br />

= =<br />

50 50 25<br />

цео део децимале<br />

82,371<br />

У децималном запису већи је разломак који има већи цео део. 3,1<strong>24</strong> > 0,2<br />

Ако су цели делови једнаки, већи је онај разломак коме је<br />

већа одговарајућа децимала у запису, гледано с леве стране. 1,452 > 1,432<br />

О троугловима ћеш<br />

детаљније учити у<br />

наредним разредима.<br />

Троугао чија су темена<br />

тачке А, В и С означава се са<br />

Примери четвороуглова<br />

46 47<br />

Провери шта знаш<br />

Мање од 9 9 или 10 11 или 12 13 или 14 15 или 16<br />

Изабери тачан одговор А Б В Г<br />

1. Који је број именилац у разломку 2 3 ? 2 3 2 3<br />

2. Који је број бројилац у разломку 4 7 ? 4 7 4 7<br />

3. Ком је природном броју једнак разломак 18 9 ? 18 9 2 1 2<br />

4. Раломак 8 децимални<br />

је…<br />

9 разломак<br />

5. Ком је нескративом разломку једнак<br />

разломак 15<br />

20 ? 15<br />

6. Који се разломак добија када се разломак 40<br />

прошири са 3?<br />

Троугао<br />

Три неколинеарне тачке у равни одређују многоугаону линију која има<br />

три странице. Та линија зове се троугаона линија.<br />

Пример 2. Троугаона линија<br />

За сваку од тачака R, S, T одреди положај у равни<br />

у односу на дату троугаону линију MNP.<br />

Тачка R припада троугаоној линији MNP.<br />

Тачка S је у спољашњој области одређеној<br />

линијом MNP.<br />

Tачка Т је у унутрашњој области одређеној троугаоном<br />

линијом MNP.<br />

Све тачке троугаоне линије и све тачке унутрашње области одређене<br />

том линијом чине троугао.<br />

На слици је приказан троугао ABC.<br />

Тачке A, B и C јесу темена троугла.<br />

Дужи AB, BC и CA јесу странице троугла.<br />

Четвороугао<br />

Четвороугао је многоугао који има четири странице.<br />

На слици је приказан четвороугао АВСD.<br />

Тачке A, B, C и D јесу темена четвороугла.<br />

Дужи AB, BC, CD и DA јесу странице<br />

четвороугла.<br />

За темена која припадају истој страници<br />

четвороугла кажемо да су суседна темена.<br />

Наспрамна (несуседна) темена четво роугла<br />

јесу она темена која не припадају истој<br />

страници четвороугла.<br />

Пример 3. Суседна и наспрамна темена четвороугла<br />

За дати четвороугао PQRS одреди парове:<br />

а) суседних темена,<br />

б) наспрамних темена.<br />

а) Парови суседних темена у четвороуглу<br />

PQRS јесу P и Q, затим Q и R, па R и S,<br />

као и S и P.<br />

б) Темена P и R су наспрамна, јер не<br />

припадају истој страници четвороугла. Слично, темена Q и<br />

S су наспрамна, тј. несуседна.<br />

Суседне странице четвороугла су оне странице које имају заједничко<br />

теме.<br />

За две странице четвороугла које немају заједничке тачке каже се да<br />

су наспрамне (несуседне) странице.<br />

8. Kоји је највећи разломак из скупа<br />

<br />

9. Који је најмањи децималaн број из скупа<br />

{0,1, 0,01, 0,001, 0,005}?<br />

11. Ком је разломку једнак децималан број 0,3?<br />

12. Ком је децималном разломку једнак<br />

разломак 4 16<br />

25 ?<br />

13. Где се, у односу на број 2, на бројевној<br />

полуправој налази разломак 4 десно од<br />

3 ? броја 2<br />

0,1 0,01 0,001 0,005<br />

? 0,25 0,4 2,5 25,0<br />

лево од<br />

броја 2<br />

14. Ком је броју једнак број 34,500000? 34,5 34,4 34,6 345<br />

15. Који се број добија када се број 11,56809<br />

заокругли на три децимале?<br />

16. Ком је броју приближно једнак број 98,85<br />

заокругљен на једну децималу?<br />

A<br />

D<br />

C<br />

N<br />

M S<br />

R T<br />

A B<br />

C<br />

B<br />

11,6 11,57 11,569 11,568<br />

98,8 98,85 98,9 99,0<br />

P<br />

Пример 4. Суседне и наспрамне странице четвороугла<br />

За дати четвороугао KLMN одреди парове:<br />

а) суседних страница;<br />

б) наспрамних страница.<br />

а) Парови суседних страница јесу KL и LM,<br />

LM и MN, MN и NK, NK и KL.<br />

б) Парови наспрамних страница јесу KL и MN,<br />

као и LM и NK.<br />

Паралелограм<br />

Нека су у равни дата два пара паралелних правих, пар а и b и пар p и q,<br />

при чему праве из различитих парова нису паралелне.<br />

A D<br />

B C<br />

Свака од правих из једног пара сече сваку од правих из другог пара.<br />

Четири пресечне тачке, А, В, С и D, јесу темена четвороугла ABCD.<br />

Паралелограм је четвороугао чије су наспрамне странице паралелне.<br />

Пример 5. Паралелограм<br />

Дат је паралелограм EFGH. Упореди дужине<br />

страница EF и GH, као и дужине страница<br />

FG и HE.<br />

Мерењем, или преношењем дужи, утврђујеш<br />

да је EF = GH, као и да је FG = HE.<br />

Наспрамне странице паралелограма међусобно су једнаке.<br />

Дијагонала паралелограма је дуж чији су крајеви несуседна темена<br />

паралелограма.<br />

На слици су дужи АС и ВD дијагонале<br />

паралелограма ABCD.<br />

Дијагонале се секу у тачки О.<br />

Преношењем дужи или мерењем можеш да<br />

утврдиш да је тачка О средиште дужи АС<br />

и средиште дужи ВD.<br />

Дијагонале паралелограма међусобно се полове.<br />

Питања и задаци<br />

E F<br />

A B<br />

1. Објасни разлику између многоугаоне линије и многоугла.<br />

2. Дужине свих страница троугла су 7 cm. Израчунај обим тог троугла.<br />

D<br />

O<br />

C<br />

О четвороугловима<br />

ћеш детаљније учити у<br />

наредним разредима.<br />

Кључне речи и појмови<br />

изломљена линија,<br />

многоугаона линија,<br />

област, многоугао, троугао,<br />

паралелограм, теме,<br />

страница, дијагонала<br />

РЕКЛИ СУ О УЏБЕНИКУ<br />

Саша Саулић<br />

Наставник математике<br />

у Oсновној школи „Доситеј<br />

Обрадовић” у Сомбору<br />

Многоугао је конвексан<br />

ако за сваке две различите<br />

тачке A и B из унутрашње<br />

области многоугла тој<br />

области припадају и све<br />

Многоугао је конвексан<br />

ако за сваке две различите<br />

тачке A и B из унутрашње<br />

области многоугла тој<br />

области припадају и све<br />

Неконвексан многоугао<br />

Угао је конвексан ако за<br />

сваке две тачке A и B које<br />

припадају углу, и дуж AB<br />

припада углу.<br />

Неконвексан многоугао<br />

Угао је конвексан ако за<br />

сваке две тачке A и B које<br />

припадају углу, и дуж AB<br />

572 На основу података са слике утврди које<br />

су тврдње тачне.<br />

а) Тачке P и Q налазе се с различитих<br />

а) Тачке P и Q налазе се с различитих<br />

страна угаоне линије aOb.<br />

страна угаоне линије aOb.<br />

б) Тачке R и S налазе се са исте стране<br />

угаоне линије aOb.<br />

в) Тачке Q и R налазе се са исте стране<br />

угаоне линије aOb.<br />

г) Тачка U није на краку угаоне линије aOb.<br />

д) Тачка Т налази се на угаоној линији aOb.<br />

б) Тачке R и S налазе се са исте стране<br />

угаоне линије aOb.<br />

в) Тачке Q и R налазе се са исте стране<br />

угаоне линије aOb.<br />

573 За сваки од приказаних углова одреди теме и краке.<br />

a) б)<br />

г) Тачка U није на краку угаоне линије aOb.<br />

д) Тачка Т налази се на угаоној линији aOb.<br />

573 За сваки од приказаних углова одреди теме и краке.<br />

a) б)<br />

574 На сликама су приказани конвексни и неконвексни многоуглови.<br />

Пре цртај све многоуглове у свеску, а затим:<br />

а) обој конвексне многоуглове;<br />

б) за сваки необојени многоугао покажи да је неконвексан тако што<br />

ћеш обележити одговарајуће тачке и нацртати одговарајућу дуж.<br />

574 На сликама су приказани конвексни и неконвексни многоуглови.<br />

Пре цртај све многоуглове у свеску, а затим:<br />

а) обој конвексне многоуглове;<br />

б) за сваки необојени многоугао покажи да је неконвексан тако што<br />

ћеш обележити одговарајуће тачке и нацртати одговарајућу дуж.<br />

575 За сваки од датих углова одреди да ли је конвексан.<br />

a) б)<br />

575 За сваки од датих углова одреди да ли је конвексан.<br />

a) б)<br />

576 Дате угаоне линије прецртај у свеску, а затим осенчи области<br />

576 Дате угаоне линије прецртај у свеску, а затим осенчи области<br />

конвексних углова које одређују те угаоне линије.<br />

a) б)<br />

г) д)<br />

577 Дате угаоне линије прецртај у свеску, па кружним луком, на свакој<br />

слици, обележи конвексан угао одређен том угаоном линијом.<br />

a) б)<br />

конвексних углова које одређују те угаоне линије.<br />

a) б)<br />

г) д)<br />

s y<br />

578 Нацртај, ако је могуће, два угла тако да имају:<br />

а) тачно једну заједничку тачку која је теме оба угла;<br />

б) тачно једну заједничку тачку која је теме једног, али не и другог<br />

в) тачно једну заједничку тачку која није теме ни једног ни другог<br />

579 Дату слику прецртај у свеску, а<br />

затим кружним луковима обележи:<br />

а) конвексан угао АBС;<br />

б) конвексан угао BАЕ.<br />

За сваки од обележених углова<br />

одреди којe од тачака A, B, C, D,<br />

E и F припадају том углу.<br />

г) д)<br />

577 Дате угаоне линије прецртај у свеску, па кружним луком, на свакој<br />

слици, обележи конвексан угао одређен том угаоном линијом.<br />

a) б)<br />

г) д)<br />

578 Нацртај, ако је могуће, два угла тако да имају:<br />

s y<br />

а) тачно једну заједничку тачку која је теме оба угла;<br />

б) тачно једну заједничку тачку која је теме једног, али не и другог<br />

в) тачно једну заједничку тачку која није теме ни једног ни другог<br />

579 Дату слику прецртај у свеску, а<br />

затим кружним луковима обележи:<br />

а) конвексан угао АBС;<br />

б) конвексан угао BАЕ.<br />

За сваки од обележених углова<br />

одреди којe од тачака A, B, C, D,<br />

E и F припадају том углу.<br />

580 Нацртај и кружним луком обележи опружен угао pOq. Нацртај тачку:<br />

а) А, која је у области угла pOq;<br />

б) В, која је са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />

в) С, која припада краку Ор;<br />

г) D, која није са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />

д) Е, која није у области угла pOq.<br />

580 Нацртај и кружним луком обележи опружен угао pOq. Нацртај тачку:<br />

а) А, која је у области угла pOq;<br />

б) В, која је са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />

в) С, која припада краку Ор;<br />

г) D, која није са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />

д) Е, која није у области угла pOq.<br />

Уџбенике и збирке су написали стручњаци са искуством у раду.<br />

Базирају се на плану и програму. Питки су и прилагођени<br />

ученицима. Иновативни и интерактивни у складу са<br />

временом.<br />

Угао обележен кружним<br />

Угао обележен<br />

сенчењем<br />

Угао обележен кружним<br />

луком<br />

ЛАКО И<br />

БРЗО ДО<br />

ПРОВЕРЕ<br />

ЗНАЊА<br />

Тестове и краће провере израђујете једноставно и брзо, по мери својих<br />

ученика.<br />

Бирате из мноштва понуђених задатака који покривају све области наставних<br />

програма.<br />

Задатке бирате по разреду, области, садржају, исходима и нивоима постигнућа.<br />

Једноставно адаптирате задатке по потреби.<br />

Лако формирате тестове за више група.<br />

Садржи решења свих задатака.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!