Математика 5, каталог уџбеника 2023/24, Нови Логос
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />
ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />
ДА ЛИ РАД<br />
НАСТАВНИКА<br />
МОЖЕ БИТИ<br />
ЈЕДНОСТАВНИЈИ?<br />
<strong>2023</strong>/<strong>24</strong>.<br />
УНАПРЕЂЕНИ ШТАМПАНИ И ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />
У сасвим новом издању<br />
Уз традиционално квалитетне<br />
предаваче и актуелне теме из<br />
области образовања, ове године<br />
обраћамо вам се из потпуно<br />
новог амбијента у модерном,<br />
савременом и интерактивном<br />
формату.<br />
е-ОБРАЗОВНА<br />
АКАДЕМИЈА<br />
Организација садржаја<br />
одговара различитим<br />
сензибилитетима<br />
и потребама сваког<br />
наставника и ученика.<br />
Атрактивни<br />
интерактивни и<br />
мултимедијални<br />
садржаји прате сваку<br />
лекцију.<br />
Ученик увек добија<br />
повратну информацију<br />
о томе колико је био<br />
успешан у решавању<br />
задатака.<br />
Уместо линеарних<br />
информација нуди<br />
различите садржаје<br />
као избор за налажење<br />
решења проблема.<br />
Проф. др Драгица Павловић Бабић<br />
Функционална (не)писменост ученика у Србији<br />
др Вук Рајовић, експерт за развој НТЦ програма<br />
Свет се мења, а са њим и начин учења!<br />
и још осам изузетних стручњака са којима уживо<br />
можете разменити своја искуства.<br />
www.logos-edu.rs/akademija<br />
СКЕНИРАЈТЕ QR КОД И<br />
САЗНАЈТЕ<br />
СВЕ О УЏБЕНИЦИМА<br />
МАТЕМАТИКА 5<br />
ПИРАМИДА ЗНАЊА<br />
Издавачке куће „Klett” и<br />
„<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong>” и овај пут<br />
осмислиле су иновативан<br />
начин представљања<br />
својих издања. Пред вама је<br />
Пирамида знања. Саставите је и<br />
једноставним скенирањем QR кода<br />
упознаћете се са:<br />
предностима нових штампаних<br />
<strong>уџбеника</strong> издавачких кућа „Klett” и<br />
„<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong>”;<br />
карактеристикама дигиталних <strong>уџбеника</strong><br />
и новим, иновативним решењима<br />
која ће помоћи наставницима да<br />
пренесу знање својим ученицима;<br />
новим одељцима у уџбеницима,<br />
попут QR кодова с додатним<br />
мултимедијалним садржајима и<br />
тестовима налик матурским;<br />
предностима нове,<br />
дигиталне образовне<br />
платформе;<br />
садржајем нових<br />
дигиталних<br />
<strong>уџбеника</strong>.<br />
З А Ј Е Д Н О<br />
О К О Л И Н У<br />
С В О Ј У<br />
Ч У В А М О<br />
1. 3.<br />
УЏБЕНИК<br />
Иновативно и ефикасно<br />
2. 4.<br />
ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК<br />
Учење и забава на једном месту<br />
ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />
ПРИРУЧНИК И ДНЕВНЕ<br />
ПРИПРЕМЕ<br />
Брзо и лако до квалитетног часа<br />
5.<br />
ТЕСТОМАТ<br />
Ваше време је драгоцено<br />
е-ОБРАЗОВНА<br />
АКАДЕМИЈА<br />
у сасвим<br />
новом издању<br />
НОВО!<br />
Издавачка кућа<br />
<strong>Нови</strong> <strong>Логос</strong> д.о.о.<br />
Маршала Бирјузова 3–5,<br />
11000 Београд,<br />
011/2636-520,<br />
office@logos-edu.rs,<br />
www.logos-edu.rs<br />
Уџбеник и збирка задатака<br />
Због чега<br />
наставници<br />
бирају<br />
наш уџбеник?<br />
О КОЛ ИН У<br />
З А Ј Е ДН О Ч У В А МО С ВОЈ У
Стр. 91<br />
Стр. 93<br />
110<br />
Стр. 95<br />
Стр. 96<br />
Стр. 97<br />
Стр. 98<br />
Стр. 100<br />
Стр. 101<br />
1<br />
3<br />
:<br />
:<br />
<br />
6 5<br />
><br />
11 11<br />
3<br />
5<br />
3<br />
><br />
10<br />
2<br />
6<br />
децимални зарез<br />
1<br />
2<br />
ΔABC.<br />
скрати са 5?<br />
7. Који се разломак добија када се разломак 5 7<br />
1 2 4 9<br />
, , ,<br />
3 3 5 10<br />
?<br />
10. Ком је децималном броју једнак разломак 2 5<br />
Број тачних<br />
одговора<br />
50<br />
1<br />
4<br />
5<br />
15<br />
7<br />
1<br />
3<br />
3<br />
1<br />
100<br />
P<br />
S<br />
неправи<br />
разломак<br />
1<br />
20<br />
40<br />
50<br />
5<br />
21<br />
2<br />
3<br />
3<br />
10<br />
4<br />
10<br />
R<br />
Q<br />
мешовити<br />
број<br />
3<br />
4<br />
20<br />
25<br />
15<br />
21<br />
4<br />
5<br />
1<br />
3<br />
40<br />
250<br />
тамо где је<br />
број 2<br />
Не може се<br />
утврдити.<br />
Не може се<br />
утврдити.<br />
прави<br />
разломак<br />
150<br />
100<br />
8<br />
10<br />
3<br />
1<br />
9<br />
10<br />
10<br />
3<br />
25<br />
4<br />
Не може се<br />
утврдити.<br />
111<br />
a<br />
b<br />
q<br />
H<br />
p<br />
K<br />
G<br />
N<br />
L<br />
M<br />
тачке дужи АВ.<br />
О<br />
Конвексан многоугао<br />
88<br />
О<br />
припада углу.<br />
88<br />
p<br />
q<br />
p<br />
B<br />
q<br />
A<br />
Конвексан<br />
угао<br />
тачке дужи АВ.<br />
B<br />
Конвексан<br />
угао<br />
Конвексан многоугао<br />
A<br />
O<br />
O<br />
B<br />
p<br />
B<br />
A q<br />
p<br />
A q<br />
Неконвексан<br />
угао<br />
Неконвексан<br />
угао<br />
в)<br />
в)<br />
u<br />
572 На основу података са слике утврди које<br />
A<br />
u<br />
T<br />
а<br />
су тврдње тачне.<br />
T<br />
а<br />
C<br />
д)<br />
A<br />
д)<br />
b<br />
b<br />
B<br />
О<br />
v<br />
v<br />
О<br />
b<br />
C<br />
b<br />
R<br />
b<br />
B<br />
R<br />
О<br />
p<br />
г)<br />
г)<br />
m<br />
a<br />
p<br />
b<br />
m<br />
c<br />
S<br />
О<br />
c<br />
а<br />
Q<br />
U<br />
A<br />
P<br />
S<br />
A<br />
S<br />
q<br />
b<br />
a<br />
T<br />
O<br />
а<br />
S<br />
n<br />
q<br />
Q<br />
R<br />
U<br />
n<br />
P<br />
b<br />
T<br />
O<br />
R<br />
в)<br />
а<br />
f<br />
u<br />
U<br />
q<br />
D<br />
A<br />
угла;<br />
угла.<br />
S<br />
в)<br />
q<br />
r<br />
f<br />
u<br />
g<br />
а<br />
D<br />
угла;<br />
угла.<br />
U<br />
v<br />
A<br />
m<br />
r<br />
b<br />
S<br />
k<br />
g<br />
V<br />
B<br />
v<br />
n<br />
m<br />
k<br />
b<br />
p<br />
B<br />
E<br />
c<br />
V<br />
t<br />
F<br />
n<br />
в)<br />
F<br />
x<br />
E<br />
D<br />
E<br />
p<br />
t<br />
O<br />
T<br />
D<br />
C<br />
E<br />
m<br />
c<br />
в)<br />
d<br />
x<br />
q<br />
C<br />
m<br />
O<br />
C<br />
C<br />
A B<br />
A B<br />
T<br />
d<br />
q<br />
Угао обележен<br />
сенчењем<br />
луком<br />
89<br />
89<br />
n<br />
1<br />
n<br />
.<br />
n чинилаца<br />
1<br />
УЏБЕНИК<br />
Аутор: Петар Огризовић<br />
<strong>Математика</strong> 5<br />
ЗБИРКА ЗАДАТАКА<br />
Аутор: Петар Огризовић<br />
3.<br />
ПОДРШКЕ НАСТАВНИКУ<br />
ПРИРУЧНИК И ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ<br />
Број страна:<br />
168<br />
Фотографије и<br />
илустрације:<br />
480<br />
Задаци:<br />
282<br />
ПОХВАЛИЛИ СТЕ:<br />
Градиво илустровано примерима<br />
из свакодневног живота и<br />
прилагођено интересовањима и<br />
могућностима ученика.<br />
Детаљно обрађене геометријске<br />
конструкције, корак по корак.<br />
Велики број занимљивих задатака<br />
за тестирање компетенција,<br />
прилагођених узрасту и развојном<br />
нивоу ученика, као и решења свих<br />
задатака.<br />
Богатство илустрација и<br />
функционалних фотографија.<br />
ДОДАЛИ СМО:<br />
Број страна:<br />
168<br />
Фотографије и<br />
илустрације:<br />
480<br />
Задаци:<br />
282<br />
ПОХВАЛИЛИ СТЕ<br />
Задаткe различитог нивоа.<br />
Апаратуру Подсети се, где су истакнуте<br />
дефиниције из <strong>уџбеника</strong>.<br />
Забавне стране које садрже различите<br />
логичко-комбинаторне задатке,<br />
корисне интернет адресе, укрштенице,<br />
осмосмерке, математичке цитате, као и<br />
речник математичких појмова.<br />
Задатке за додатни рад На крају<br />
поглавља за ученике који показују веће<br />
интересовање за математику, желе<br />
да науче више или се припремају за<br />
такмичења.<br />
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице<br />
ТОК ЧАСА<br />
Планиране активности<br />
наставнице/наставника<br />
Уводни део часа (7 минута)<br />
193<br />
Планиране<br />
активности<br />
ученика<br />
‒ Уводи ученике у област Цели алгебарски бројеви.<br />
‒ Наставник наводи циљ часа и записује на табли наслов<br />
наставне јединице.<br />
‒ Поставља питања:<br />
Како се рачуна квадрат реалног броја?<br />
• Како се израчунавају квадрати следећих бројева: 2, 4, –<br />
6?<br />
Видео<br />
Наставник пушта кратак видео као увод у тему која ће<br />
се обрађивати на часу.<br />
Главни део часа (35 минута)<br />
‒ Уводи ученике у наставну јединицу путем уводне<br />
мотивације из <strong>уџбеника</strong> Бактерије (стр. 99). Говори о<br />
бактеријама и на примеру њиховог дуплирања уводи појам<br />
степена.<br />
‒ Слушају<br />
наставника.<br />
‒ Одговарају на<br />
питања.<br />
‒ Слушају<br />
објашњења<br />
наставника.<br />
‒ Записују у<br />
+ +<br />
‒ Појашњава дефиницију n-тог степена броја а, коју<br />
ученици читају из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99) и даје им времена да је<br />
запишу.<br />
‒ Објашњава представљање производа једнаких чинилаца у<br />
облику степена и записује пример 1.1 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99)<br />
‒ Истиче да је број а основа или база, а број n изложилац или<br />
експонент степена .<br />
пута број a појављује као чинилац.<br />
‒ Показује на примерима шта је основа степена, а шта<br />
изложилац степена у запису степена неког броја (пример<br />
1.2 из <strong>уџбеника</strong>, стр. 99).<br />
‒ Додаје да се израчунавање вредности n-тог степена назива<br />
операција степеновања.<br />
‒ На више примера објашњава израчунавање вредности<br />
степена (пример 1.3 из <strong>уџбеника</strong>, стр. 99).<br />
‒ Скреће пажњу да за a R<br />
1 1<br />
n =<br />
n = и 0 0.<br />
a У запису n<br />
важи<br />
a број n показује колико се<br />
a = a. И за n N<br />
194<br />
важи<br />
‒ Записује и објашњава задатке 1.1 и 1.4 из <strong>уџбеника</strong> (стр.<br />
100), које ученици самостално решавају.<br />
‒ Записује и објашњава задатак 1.5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100).<br />
‒ Дикрира задатке 2 и 4 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 101), које ученици<br />
решавају самостално.<br />
Завршни део часа (3 минута)<br />
‒ Задаје домаћи задатак:<br />
• задаци 1.2 и 1.3 и задаци 1, 3 и 5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100 и<br />
101).<br />
n-тог степена броја а<br />
За a R<br />
Изглед табле<br />
Степен чији је изложилац природан број<br />
и n N<br />
важи:<br />
a = aa a<br />
Примери 1.1, 1.2 и 1.3 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 99)<br />
важи:<br />
За a R<br />
За n N<br />
Задаци 1.1, 1.4 и 1.5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100)<br />
Задаци 2 и 4 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 101)<br />
Домаћи задатак:<br />
‒ задаци 1.2 и 1.3 и задаци 1, 3 и 5 из <strong>уџбеника</strong> (стр. 100 и 101).<br />
важи: 1 1<br />
a = a<br />
n =<br />
n = , 0 0<br />
свескама<br />
садржај са<br />
табле.<br />
‒ Решавају<br />
задатке уз помоћ<br />
наставника, а<br />
затим и<br />
самостално.<br />
‒ Записују<br />
решења на<br />
табли.<br />
‒ Записују<br />
домаћи.<br />
Садржи предлог годишњег и месечних<br />
планова рада, као и иновативне предлоге<br />
припрема за извођење свих часова.<br />
Детаљна упутства како на најбољи начин да<br />
комбинујете мултимедијалне садржаје<br />
дигиталних <strong>уџбеника</strong> са штампаним<br />
издањем.<br />
Додатни материјали (радни листићи,<br />
креативне радионице, игре...) помажу<br />
ученицима да усвоје и примене стечено<br />
знање.<br />
Прегледне и јасне табеларне приказе.<br />
Јасне позиције слика, што<br />
подразумева да се налазе поред<br />
примера и задатка коме припадају.<br />
Кориговане илустрације.<br />
QR кодове који воде ка<br />
интерактивним дигиталним<br />
задацима на крају сваког поглавља.<br />
ДОДАЛИ СМО<br />
Јасније табеларне приказе.<br />
Прегледнији садржај због<br />
промене позиције слика уз<br />
примере и задатке.<br />
ТЕСТОМАТ<br />
ВАШЕ<br />
ВРЕМЕ ЈЕ<br />
ДРАГОЦЕНО<br />
НОВО!<br />
Запамти<br />
Разломак је количник два природна броја.<br />
Разломак који је количник природних бројева a и b записујеш у облику a b .<br />
У запису a , број а је бројилац, a број b именилац разломка.<br />
b<br />
Број 3 показује<br />
који је део обојен.<br />
Број 4 показује на<br />
колико је једнаких<br />
делова подељена целина.<br />
Прави разломак је разломак коме је бројилац мањи од имениоца.<br />
Неправи разломак је разломак коме је бројилац већи од имениоца или једнак њему.<br />
Проширити разломак значи помножити бројилац<br />
и именилац истим природним бројем већим од 1.<br />
Скратити разломак значи поделити бројилац<br />
и именилац истим природним бројем већим од 1.<br />
Разломак је нескратив (несводљив) ако су бројилац<br />
и именилац узајамно прости бројеви.<br />
Ако су имениоци исти, већи је разломак који има<br />
већи бројилац.<br />
Ако су бројиоци исти, већи је разломак који има<br />
мањи именилац.<br />
Ако се разликују и бројилац и именилац, разломке прво доведи<br />
(проширивањем или скраћивањем) на једнаки бројилац или једнаки<br />
именилац, па их онда упореди.<br />
Децимални запис разломка има два дела,<br />
цео део и децимални део (децимале).<br />
3<br />
4<br />
бројилац<br />
разломачка црта<br />
именилац<br />
12<br />
32 <br />
25 25 25<br />
= =<br />
50 50 25<br />
цео део децимале<br />
82,371<br />
У децималном запису већи је разломак који има већи цео део. 3,1<strong>24</strong> > 0,2<br />
Ако су цели делови једнаки, већи је онај разломак коме је<br />
већа одговарајућа децимала у запису, гледано с леве стране. 1,452 > 1,432<br />
О троугловима ћеш<br />
детаљније учити у<br />
наредним разредима.<br />
Троугао чија су темена<br />
тачке А, В и С означава се са<br />
Примери четвороуглова<br />
46 47<br />
Провери шта знаш<br />
Мање од 9 9 или 10 11 или 12 13 или 14 15 или 16<br />
Изабери тачан одговор А Б В Г<br />
1. Који је број именилац у разломку 2 3 ? 2 3 2 3<br />
2. Који је број бројилац у разломку 4 7 ? 4 7 4 7<br />
3. Ком је природном броју једнак разломак 18 9 ? 18 9 2 1 2<br />
4. Раломак 8 децимални<br />
је…<br />
9 разломак<br />
5. Ком је нескративом разломку једнак<br />
разломак 15<br />
20 ? 15<br />
6. Који се разломак добија када се разломак 40<br />
прошири са 3?<br />
Троугао<br />
Три неколинеарне тачке у равни одређују многоугаону линију која има<br />
три странице. Та линија зове се троугаона линија.<br />
Пример 2. Троугаона линија<br />
За сваку од тачака R, S, T одреди положај у равни<br />
у односу на дату троугаону линију MNP.<br />
Тачка R припада троугаоној линији MNP.<br />
Тачка S је у спољашњој области одређеној<br />
линијом MNP.<br />
Tачка Т је у унутрашњој области одређеној троугаоном<br />
линијом MNP.<br />
Све тачке троугаоне линије и све тачке унутрашње области одређене<br />
том линијом чине троугао.<br />
На слици је приказан троугао ABC.<br />
Тачке A, B и C јесу темена троугла.<br />
Дужи AB, BC и CA јесу странице троугла.<br />
Четвороугао<br />
Четвороугао је многоугао који има четири странице.<br />
На слици је приказан четвороугао АВСD.<br />
Тачке A, B, C и D јесу темена четвороугла.<br />
Дужи AB, BC, CD и DA јесу странице<br />
четвороугла.<br />
За темена која припадају истој страници<br />
четвороугла кажемо да су суседна темена.<br />
Наспрамна (несуседна) темена четво роугла<br />
јесу она темена која не припадају истој<br />
страници четвороугла.<br />
Пример 3. Суседна и наспрамна темена четвороугла<br />
За дати четвороугао PQRS одреди парове:<br />
а) суседних темена,<br />
б) наспрамних темена.<br />
а) Парови суседних темена у четвороуглу<br />
PQRS јесу P и Q, затим Q и R, па R и S,<br />
као и S и P.<br />
б) Темена P и R су наспрамна, јер не<br />
припадају истој страници четвороугла. Слично, темена Q и<br />
S су наспрамна, тј. несуседна.<br />
Суседне странице четвороугла су оне странице које имају заједничко<br />
теме.<br />
За две странице четвороугла које немају заједничке тачке каже се да<br />
су наспрамне (несуседне) странице.<br />
8. Kоји је највећи разломак из скупа<br />
<br />
9. Који је најмањи децималaн број из скупа<br />
{0,1, 0,01, 0,001, 0,005}?<br />
11. Ком је разломку једнак децималан број 0,3?<br />
12. Ком је децималном разломку једнак<br />
разломак 4 16<br />
25 ?<br />
13. Где се, у односу на број 2, на бројевној<br />
полуправој налази разломак 4 десно од<br />
3 ? броја 2<br />
0,1 0,01 0,001 0,005<br />
? 0,25 0,4 2,5 25,0<br />
лево од<br />
броја 2<br />
14. Ком је броју једнак број 34,500000? 34,5 34,4 34,6 345<br />
15. Који се број добија када се број 11,56809<br />
заокругли на три децимале?<br />
16. Ком је броју приближно једнак број 98,85<br />
заокругљен на једну децималу?<br />
A<br />
D<br />
C<br />
N<br />
M S<br />
R T<br />
A B<br />
C<br />
B<br />
11,6 11,57 11,569 11,568<br />
98,8 98,85 98,9 99,0<br />
P<br />
Пример 4. Суседне и наспрамне странице четвороугла<br />
За дати четвороугао KLMN одреди парове:<br />
а) суседних страница;<br />
б) наспрамних страница.<br />
а) Парови суседних страница јесу KL и LM,<br />
LM и MN, MN и NK, NK и KL.<br />
б) Парови наспрамних страница јесу KL и MN,<br />
као и LM и NK.<br />
Паралелограм<br />
Нека су у равни дата два пара паралелних правих, пар а и b и пар p и q,<br />
при чему праве из различитих парова нису паралелне.<br />
A D<br />
B C<br />
Свака од правих из једног пара сече сваку од правих из другог пара.<br />
Четири пресечне тачке, А, В, С и D, јесу темена четвороугла ABCD.<br />
Паралелограм је четвороугао чије су наспрамне странице паралелне.<br />
Пример 5. Паралелограм<br />
Дат је паралелограм EFGH. Упореди дужине<br />
страница EF и GH, као и дужине страница<br />
FG и HE.<br />
Мерењем, или преношењем дужи, утврђујеш<br />
да је EF = GH, као и да је FG = HE.<br />
Наспрамне странице паралелограма међусобно су једнаке.<br />
Дијагонала паралелограма је дуж чији су крајеви несуседна темена<br />
паралелограма.<br />
На слици су дужи АС и ВD дијагонале<br />
паралелограма ABCD.<br />
Дијагонале се секу у тачки О.<br />
Преношењем дужи или мерењем можеш да<br />
утврдиш да је тачка О средиште дужи АС<br />
и средиште дужи ВD.<br />
Дијагонале паралелограма међусобно се полове.<br />
Питања и задаци<br />
E F<br />
A B<br />
1. Објасни разлику између многоугаоне линије и многоугла.<br />
2. Дужине свих страница троугла су 7 cm. Израчунај обим тог троугла.<br />
D<br />
O<br />
C<br />
О четвороугловима<br />
ћеш детаљније учити у<br />
наредним разредима.<br />
Кључне речи и појмови<br />
изломљена линија,<br />
многоугаона линија,<br />
област, многоугао, троугао,<br />
паралелограм, теме,<br />
страница, дијагонала<br />
РЕКЛИ СУ О УЏБЕНИКУ<br />
Саша Саулић<br />
Наставник математике<br />
у Oсновној школи „Доситеј<br />
Обрадовић” у Сомбору<br />
Многоугао је конвексан<br />
ако за сваке две различите<br />
тачке A и B из унутрашње<br />
области многоугла тој<br />
области припадају и све<br />
Многоугао је конвексан<br />
ако за сваке две различите<br />
тачке A и B из унутрашње<br />
области многоугла тој<br />
области припадају и све<br />
Неконвексан многоугао<br />
Угао је конвексан ако за<br />
сваке две тачке A и B које<br />
припадају углу, и дуж AB<br />
припада углу.<br />
Неконвексан многоугао<br />
Угао је конвексан ако за<br />
сваке две тачке A и B које<br />
припадају углу, и дуж AB<br />
572 На основу података са слике утврди које<br />
су тврдње тачне.<br />
а) Тачке P и Q налазе се с различитих<br />
а) Тачке P и Q налазе се с различитих<br />
страна угаоне линије aOb.<br />
страна угаоне линије aOb.<br />
б) Тачке R и S налазе се са исте стране<br />
угаоне линије aOb.<br />
в) Тачке Q и R налазе се са исте стране<br />
угаоне линије aOb.<br />
г) Тачка U није на краку угаоне линије aOb.<br />
д) Тачка Т налази се на угаоној линији aOb.<br />
б) Тачке R и S налазе се са исте стране<br />
угаоне линије aOb.<br />
в) Тачке Q и R налазе се са исте стране<br />
угаоне линије aOb.<br />
573 За сваки од приказаних углова одреди теме и краке.<br />
a) б)<br />
г) Тачка U није на краку угаоне линије aOb.<br />
д) Тачка Т налази се на угаоној линији aOb.<br />
573 За сваки од приказаних углова одреди теме и краке.<br />
a) б)<br />
574 На сликама су приказани конвексни и неконвексни многоуглови.<br />
Пре цртај све многоуглове у свеску, а затим:<br />
а) обој конвексне многоуглове;<br />
б) за сваки необојени многоугао покажи да је неконвексан тако што<br />
ћеш обележити одговарајуће тачке и нацртати одговарајућу дуж.<br />
574 На сликама су приказани конвексни и неконвексни многоуглови.<br />
Пре цртај све многоуглове у свеску, а затим:<br />
а) обој конвексне многоуглове;<br />
б) за сваки необојени многоугао покажи да је неконвексан тако што<br />
ћеш обележити одговарајуће тачке и нацртати одговарајућу дуж.<br />
575 За сваки од датих углова одреди да ли је конвексан.<br />
a) б)<br />
575 За сваки од датих углова одреди да ли је конвексан.<br />
a) б)<br />
576 Дате угаоне линије прецртај у свеску, а затим осенчи области<br />
576 Дате угаоне линије прецртај у свеску, а затим осенчи области<br />
конвексних углова које одређују те угаоне линије.<br />
a) б)<br />
г) д)<br />
577 Дате угаоне линије прецртај у свеску, па кружним луком, на свакој<br />
слици, обележи конвексан угао одређен том угаоном линијом.<br />
a) б)<br />
конвексних углова које одређују те угаоне линије.<br />
a) б)<br />
г) д)<br />
s y<br />
578 Нацртај, ако је могуће, два угла тако да имају:<br />
а) тачно једну заједничку тачку која је теме оба угла;<br />
б) тачно једну заједничку тачку која је теме једног, али не и другог<br />
в) тачно једну заједничку тачку која није теме ни једног ни другог<br />
579 Дату слику прецртај у свеску, а<br />
затим кружним луковима обележи:<br />
а) конвексан угао АBС;<br />
б) конвексан угао BАЕ.<br />
За сваки од обележених углова<br />
одреди којe од тачака A, B, C, D,<br />
E и F припадају том углу.<br />
г) д)<br />
577 Дате угаоне линије прецртај у свеску, па кружним луком, на свакој<br />
слици, обележи конвексан угао одређен том угаоном линијом.<br />
a) б)<br />
г) д)<br />
578 Нацртај, ако је могуће, два угла тако да имају:<br />
s y<br />
а) тачно једну заједничку тачку која је теме оба угла;<br />
б) тачно једну заједничку тачку која је теме једног, али не и другог<br />
в) тачно једну заједничку тачку која није теме ни једног ни другог<br />
579 Дату слику прецртај у свеску, а<br />
затим кружним луковима обележи:<br />
а) конвексан угао АBС;<br />
б) конвексан угао BАЕ.<br />
За сваки од обележених углова<br />
одреди којe од тачака A, B, C, D,<br />
E и F припадају том углу.<br />
580 Нацртај и кружним луком обележи опружен угао pOq. Нацртај тачку:<br />
а) А, која је у области угла pOq;<br />
б) В, која је са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />
в) С, која припада краку Ор;<br />
г) D, која није са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />
д) Е, која није у области угла pOq.<br />
580 Нацртај и кружним луком обележи опружен угао pOq. Нацртај тачку:<br />
а) А, која је у области угла pOq;<br />
б) В, која је са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />
в) С, која припада краку Ор;<br />
г) D, која није са исте стране угаоне линије pOq као тачка А;<br />
д) Е, која није у области угла pOq.<br />
Уџбенике и збирке су написали стручњаци са искуством у раду.<br />
Базирају се на плану и програму. Питки су и прилагођени<br />
ученицима. Иновативни и интерактивни у складу са<br />
временом.<br />
Угао обележен кружним<br />
Угао обележен<br />
сенчењем<br />
Угао обележен кружним<br />
луком<br />
ЛАКО И<br />
БРЗО ДО<br />
ПРОВЕРЕ<br />
ЗНАЊА<br />
Тестове и краће провере израђујете једноставно и брзо, по мери својих<br />
ученика.<br />
Бирате из мноштва понуђених задатака који покривају све области наставних<br />
програма.<br />
Задатке бирате по разреду, области, садржају, исходима и нивоима постигнућа.<br />
Једноставно адаптирате задатке по потреби.<br />
Лако формирате тестове за више група.<br />
Садржи решења свих задатака.