Katalog. Jelena Vušurović pdf

Kombinujući klasičnu tehniku ulja na platnu koju je u XV veku otkrio ranorenesansni
ili kasnogotički fl amanski slikar Jan van Ajk sa savremenom tehnikom akrilika na
platnu Jelena i na taj način uspostavlja svojevrsni dijalog između tradicionalnog i
modernog da bi nanošenjem: kanapa, kučine i peska tj. ne likovnih elemenata, na
platnu uspostavila enformelistički pristup koji svakako upotpunjuje tu i takvu dijalošku
komponentu njenog rada.
Zato je njen akt energičan, polisemantičan, volumiozan gotovo skulpturalan ali
sa veoma rafi niranom, umekšanom konturom sa krajnje naglašenom pozicijom, pri
čemu univerzalna estetika glavnog ženskog tela biva preobraženja u neposredni,
puteni krajnje čulni senzacionalizam u kome dominira ideja životnosti. To je razlog
zašto ne posvećuje pažnju glavi i licu kada je reč o anfasu, prikazu nage žene.
Neodređenost profi la sugeriše i tzv. tajnu žene sadržanu u njenim očima i izrazu lica
(koji su ovde tendeciozno zamagljeni), s tim da eksplicitni volumen tela, a narocito
donjeg dela leđa, butine i lista izražava kako erotičnu tako i životodavnu poziciju
žene.
U domenima geometrizacije i apstrakcije, takođe zapažamo Jelenin angažman
da ponudi angažovane ekspresivne svetlopise kombinujući tople i hladne valere,
valerske odnose i nijanse sa toplo-hladnim kontrastima ne samo komplementarnih
boja, slikarka u prvi plan izvlači jasnu poruku o prirodi i njenom stanju danas.
Traganjem za polisferičnim svetlom distribucijom polisemantičkih simboličkih vrednosti,
prizmatično razložene tzv. primarne bele svetlosti, suštinsko je obeležje stvaralaštva
Jelene Vušurović i omogućava nam da sa pravom konstatujemo kako je
ovde reč o slikarstvu svetlopisa.
dr Aleksandar-Saša Grandić
likovni kritičar i analitičar