Rodoslovni zapisi Markuša i rodbine

РОДОСЛОВНИ

ЗАПИСИ

МАРКУША И РОДБИНЕ

МУШКОМ И ЖЕНСКОМ

ЛИНИЈОМ

1

Библиотека

НАУКА И УМЈЕТНОСТ


ЗАПИСИ



ЛИНИЈОМ

Андрија Маркуш

Издавач

АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица

За издавача Андрија МАРКУШ, извршни директор

Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ

Штампа „АП ПРИНТ“

Тираж 50

ISBN 978-9940-695-28-6

2

АНДРИЈА МАРКУШ


ЗАПИСИ

МАРКУША И

РОДБИНЕ


ЛИНИЈОМ

Maj 2021.

3

4

Мјесто увода

РОДОСЛОВИ ЗАПИСИ



ЛИНИЈОМ

Цјелина на ову тему формирана је у релативно кратком периоду од

података којим смо располагали, кад много тога недостаје на почетку

оваквих великих пројеката, што ће се допунити у сљедећем периоду. Изучавањем,

доласком до нових извора, понајвише у турским (за одређени

период), а и у другим архивима, попуниће се много тога, бар да се сви

Маркуши у Црној Гори повежу на једно родословно стабло. Пренијета

казивања од старијих људи и друге очигледности, упућују да је за потпуно

повезивање још мало недостајало.

Много теже је, не само за ово братство, испитати даље поријекло

Маркуша, за период прије епископа Георгија Маркуша у Призрену 1346.

године.

Ови родословни записи претежно односе се на Маркуше и њихову

родбину у Црној Гори и исељене. Први пут у нашој пракси, једнако су

сви обрађени и по мушкој и женској линији – комплет родбина, да се,

поред осталог, наше кћери, сестре и тетке не забораве, као што је досад

било. Све у смислу да се зна гдје су удате, а тиме у другим братствима

гдје су своје нове родословне гране започеле. Тиме су оне и тамо, и овамо

забиљежене да се заувијек прати њихов пород.

То је наметнуло и специфичан садржај књиге, са новоуведеним паралелним

„женским родословом“, који наглашено почиње од тренутка

удаје. Из тог, а и других разлога, доминирају детаљнији приказ родословних

грана цртежима, табелама и другим, са новим подацима погодним

за даље праћење, нарочито посљедње генерације која је најпотпуније

обрађена, имајући за њу све податке.

Није било довољно за наше кћери, сестре и тетке навести само име и презиме

мужа, него и име његовог оца (ако смо могли добити) и мјесто тог бра т-

ства, чиме се повезујемо на њихове тамошње најчешће само „мушке родослове“.

Ријеч је о обимном послу, са више учесника у припреми грађе,

према којим је прилагођена методологија припреме прилога. Тамо гдје је

било могуће цртане су родословне гране, а гдје није, све је обављено без

недостатака. Избор писма био је по слободном избору.

5

Искоришћена је прилика да најстарији, којима припадам, повежу

што је могуће од сачуваних доказа и сјећања, код оскудних других

података. Којим случајем да су бар двије претходне генерације обавиле

свој посао – записале своја сјећања пренијета „са кољено на кољено“, ми

бисмо данас знали, бар, како се повезују Маркуши у Бериславцима, а не

да остану одвојени у три групације. Знали бисмо и у којој су вези са нама

у тада селу Момишићи. А исто – и Маркуши у Подгорици на Мијатовој

и Стевовој родословној грани.

Сада да смо затајили са повезивањем и записивањем сјећања, настале

би за сљедеће генерације други непремостиви прекиди у међусобним

везама. Журба на овом послу имала је извјесне техничке и друге последице,

које ће се ублажити у сљедећем издању.

Додатним истраживањима о Маркушима, добили би се нови елементи

за допуњено издање ове књиге, која је сада солидна основа за даље

надоградње.

*

Један дио књиге пописног је карактера у три форме за исте врсте

садржаја: а) као цртежи родословних грана, б) као табеле и ц) као текст

без цртежа, за које учесници у прикупљању и уобличавању тих података

нијесу били, нити је било потребе, ни могућности, укључени у први дио

књиге који је претежно есејистички, те су са истим, у подијељеном послу,

и неупознати.

*

Током историје, бројним покретима народа настајале су значајне

промјене, природно од утицаја и на ове истог или сличног презимена –

Маркуше. које је потребно, по евентуалним повезаностима, изучити. Неке

назнаке веза у ближем окружењу, као у Хрватској, рекло би се да су јасније,

које су такође за даља појашњења. Према подацима Forebears DMCC, у

свијету је око 95.066 Маркуша на свим континентима и у скоро свим земљама

истог или сличног презимена.

Први пут се 150. година нове ере, помиње Markus, то јест гностик

Markus, теоретичар хришћанства, поборник гностицизма, наспрам тада супротног

њему по ставовима, епископа лионског Иринеја.

Веома су ријетки језици са нашим словом „š“ (никако са „ш“), те је у тим

језицима за исти глас неко друго слово. Тако у Мађарској живи 6.718 Markusa,

које је потребно читати као – Маркуша, јер је за наш глас и слово „š“ код њих

„s“, а слично је и у неким другим језицима. Негдје постоје и недоумице, као за

гностика Markusa (или Markuša), да ли је то презиме или име – Marko.

6

То се може пратити на доље приказана три прилога.

Постоји и нека логика, која не мора да значи да је тачна, да су Маркуши

данас знатним дијелом распоређени дуж претпостављених путева којима

су се кретали Словени из постојбине насељавајући Балканско полуострво,

два вијека прије досељавања Мађара.

Подаци – Forebears DMCC:

(Податак прибавила Радмила Маркуш Граматиков)

7

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ „Š“ и „S“ И НА СТРАТИШТУ

Маркуши и Маркуси убијени у Јасеновцу

( Податак прибавила Радмила Маркуш Граматиков)

8

https://sh.wikipedia.org/wiki/Markus_(gnostik)

Markus (gnostik)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Idi na navigacijuIdi na pretragu

Преузето са интернета без корекција

Marko ili Markus (živeo oko 150. g.) je bio Valentinov učenik i osnivač sopstvene sledbe markosijanaca.

Djelovao je u Maloj Aziji i bio je pripadnik Istočne valentinovske škole. Osnovao je, čini se, svoju posebnu

grupu.

Marko je bio suvremenik Ireneja, i poznat je samo preko njega [1] (Hipolit i Epifanije su ovisni o Ireneju). Markusovi

učenici su došli i u Galiju, i djelovali u dolini Rone, gde ih je Irenej upoznao. [2]

Učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Markus priča kako je spoznao istinu iz prve ruke. On kaže da se vizija spustila na njega u obliku žene i njemu

samom izložila svoju prirodu, poreklo stvari, koje nikom drugom ni božjeg niti ljudskog porekla nije otkrila.

[3] Prilika mu je potom rekla: »Želim da ti pokažem samu Istinu; jer ja sam je donela od gore da bi je ti mogao

videti bez vela i razumeti njenu lepotu.« [4] I tako je, Marko dodaje, »naga Istina« njemu došla u ženskom

obličju, otkrivajući mu svoje tajne. Marko očekuje da će svako koga on uvede u gnozu imati takva iskustva.

[5]

Marko je posebno je razvijao spekulaciju o brojevima. Njegovo se učenje posebno obraćalo ženama. Irenej

ga optužuje da je zaveo ženu jednog đakona (u seksualnom smislu). [2]

Markosijanci[uredi - уреди | uredi izvor]

Markusovi hrišćani su odbijali crkvenu hijerarhiju, čuvajući jednakost unutar zajednice. Irenej opisuje praksu

njihove grupe [6] govoreći da se na početku sastanka žrebom odlučivalo ko će uzeti ulogu sveštenika, a ko

deliti pričest kao biskup; jedan član je čitao Sveto pismo prilikom službe, drugi se obraćao grupi kao prorok i

držao duhovnu nastavu. Kada bi se grupa sastala sledećeg puta, ponovo se koristio žreb kako bi se uloge

menjale. [7]

Irenej Lionski

Irenej Lionski (grč. Εἰρηναῖος, Eirēnáios, lat. Irenaeus, „mirotvorac“) (Smirna, 130. - Lyon, 202.), bio je

kršćanski teolog i borac protiv gnostika, otac hereziologije, biskup Katoličke Crkve u Lionu, a štovan je

kao svetac icrkveni otac.

Irenej je bio plodan pisac, ali su od njegovih djela u cjelini sačuvana samo dva. Njegovo najpoznatije delo

je Protiv jeresi.

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Irenej, lionski biskup, napisao je prvi prikaz svega poklada kršćanskoga nauka i na taj način postao utemeljitelj

krščanske teologije ili „otac katoličke dogmatike“, kako ga neki nazivaju.

Mladost u Smirni[uredi - уреди | uredi izvor]

Rodom je iz Male Azije, vjerojatno iz Smirne, gdje je još bila vrlo živa predaja o apostolima koji su ondje djelovali,

a osobito o Ivanu i Pavlu. Nije poznata točna godina Irenejeva rođenja, no rodio se negdje početkom

2. stoljeća. Podrijetlom je bio Grk, a u mladosti je stekao izvaredno bogatu i svestranu izobrazbu. Odrastao

je u kršćanskoj obitelji, a glavni su mu učitelji bili Polikarp, Meliton Sardski i drugi, od kojih je dobio dobru

formaciju, religioznu, filozofsku i teološku. Dobro je poznavao Sveto pismo i spise ranih kršćanskih pisaca.

Usto je dobro poznavao djela klasične književnosti. Glavni je pak Irenejev učitelj bio Polikarp, biskup u

Smirni. Prema vlastitom priznanju, njegov je nauk požudno u srce upijao i njime se hranio. Osobnost toga

biskupa ostavila je na njega silan dojam, pa je još i u starosti rado pripovijedao o svojim susretima s Polikarpom,

koji je bio učenik apostola Ivana.

9

ИЗ КЊИГЕ

О седмодневној посјети Андрије Маркуша 2016.

Христовом Гробу и другим Светим Мјестима

Христовог Животопута по Блиском истоку

У чудним околностима, мени је остало нејасно сродство са неким

уназад 900 година крсташем који се на зиду Храма Васкрсења Христовог

(који је куполом изнад Кувуклије – Светог Гроба Господњег) потписао,

као графит, презименом – „Markus“, то јест потписао се са „Markus

Kesler“, а моје је – Markuš, gdje се „š“ у неким језицима замјењује са „s“.

Иначе, крсташи су и на другим Светим Мјестима сличне записе и цртеже

иза себе остављали. У западном дијелу Европе, и још понегдје, „Markus“,

није презиме, него име. Али тај склоп, читан како је написан, без накнадних

анализа ближег значења, за мене је био знак да путевима поклоњења

на тај начин добијам понешто на шта не могу остати хладан. То

помјери нешто у човјеку макар за трен и за заборав.

На повратку за Подгорицу, пред улазак у аеродромску зграду у

Тел Авиву, поздравили смо се и са Израелцем – возачем аутобуса, који

нас је читаво вријеме боравка возио. Тада, при помену његовог имена

Šukram Nidal, дознајем да ми је, можда, и он рођак са његовим Šukram,

што је потпуни анаграм (обрнуто читање) од мојег Markuš. А могуће је

да сам преко њега у сродству и са Bin Ladinom, јер је Nidal такође анаграм

од Ladin (Usama bin Ladin).

10

ОД МОМУШЕ НА КОСОВУ ДО МОМУШИКА – МОМУШИЋА*

У ЗЕТИ, ТО ЈЕСТ МОМИШИЋА У ПОДГОРИЦИ

Од краља Милутина и цара Душана до данашњих дана.

А прије тога – да се испита

У чланку „Од Душанове повеље до комуналне хронике“, објављеном

у дневном листу „Дан“, 1.6.1999. године (који је овдје у наставку

представљен), изложио сам историјске изворе, који указују да су Маркуши

прије Косовског боја дошли из Момуше поред Призрена у Момишиће

поред Подгорице, тада зване (у повељи) Момушићи у Зети... О томе

је више података који се допуњују.

Маркуши, који су се по насељењу у Момишиће, дијелом исељавали,

већином задржали су то у памћењу – у предању.

Наш далеки предак у Момишићима (гдје живим), који је на дев е-

том кољену од мене (а од мојих унучади на једанаестом), звао се Кусан.

Ми, што сада живимо у Момишићима, сви смо од Станише, од којег

знамо све гране стабла и практично сва имена на њима. Станиша је у односу

на мене, рођеног 1941, на петом кољену, овим редом: Андрија–

Велиша–Војин–Андрија–Јако–Станиша. Узлазно идући даље – горе од

Станише, настављају: Станиша–Пеша–Јовета–Марко–Кусан. Кусан је на

врху као посљедњи познат, за којег је сачувана аутентична прича (дата у

наставку), те је неспорно да је постојао.

Али које су родословне гране идући уз Кусаново стабло, почев од

Станише, па његовог оца Пеше, дједа Јовете, прадједа Марка и чукундједа

Кусана, поуздано (сем оквирно) не зна се.

Није могуће за четири кољена – од Станише до Кусана да нема

бочних грана; немогуће је да су сви само по једно мушко дијете имали.

За родословне гране – Мијатове и Стевове, сем предања да су из Момишића,

немамо података.

* МОМУШИКА – МОМУШИЋА , из повеља гдје се наводи

11

По предању, из Момишића су и Маркуши из Бериславаца и Понара

(Зета, Подгорица). Маркуши у Бериславцима, гледајући посебно, не знају

гдје се међусобно повезују, дијелећи се у три гране: грана Ковача, грана

Мујковића и грана Петровића. Ситуација је иста и са мањим бројем

Маркуша у Понарима, просторно најближим овима у Бериславцима.

Речено ми је, колико је тачно, да је документација – књига рђених

за све у Бериславцима изгорјела у Цркви Светог Ђорђа у Подгорици.

Могуће је да су Турци, као и за много друго, сачували податке о њима по

питању пореза које су плаћали, а могуће и за Маркуше у Момишићима.

Такву и другу изузетно значајну грађу чувају у Истанбулским архивима.

Турци су много шта нама и другим на Балкану од те документације

уступили.

Говорио ми је отац Велиша да смо имали записан родослов на пергаменту

који је чуван код Бошка Стана Јакова, гдје је неким случајем

уништен. Али Велимир Ђура Лукина, као добар памтиша, добро је био

запамтио „ко је од кога“ по вертикалној линији ( али не и са бокова ко

долази). Тако, од њега сам записао све по вертикали до Кусана.

Интересантно је по чему се зна да је Кусан постојао. Све се боље

памти везано за неки интересантан карактеристичан догађај, који се препричава.

Тада прича чува и актере у тој причи.

Кусан се вјероватно тако звао што је био малог раста; то је мој закључак,

које се са причом о њему преносило са кољена на кољено. Он је

вјероватно био и погодан за какве шале, без комплекса он је сам за себе

говорио, кад га је ко питао ко је: „Ја сам Силни и бијесни Кусан Маркуш“.

Кусан се памти по сљедећем догађају:

Нека удата жена из Комана враћала из подгоричког пазара, гдје је

у Толошима, који су у сусједству, пресрео неки човјек, могуће мјештанин

и силовао је. Тај силоватељ јој је казао да се зове Силни и бијесни

Кусан Маркуш, како би заварао траг.

Кад жена дошла својој кући у Команима, она је (да не би заборавила

то име), стално понављала „Кусан Маркуш“, које је чуо неки од укућана

и пренио њеном мужу помишљајући да је можда полудјела.

На велико наваљивање мужа, она је све испричала. Тада је муж, са

још неким, отишао да тражи Кусана Маркуша, којег је и нашао – на ливади

гдје чува стоку. Мало је недостајало да убије Кусана, али се брзо

разјаснило да он није тај силоватељ.

12

13

МАРКУШИ ИЗ ГРАЂАНА

ДОШЛИ КОД СВОЈИХ У МОМИШИЋИМА

Кућа Маркуша, Момишићи, Подгорица

Предање је ( које ми је пренио отац Велиша) да је одређени број

Маркуша из Грађана дошао је у Момишиће. О томе, колико их је већ било

у Момишићима, не зна се.

То је сасвим сигурно било прије доласка Турака.

Предања су подложна промјенама и дијелом заборавима под утицајем

времена, а често и због и накнадне жеље да се у препричавању буде

јаснији, чиме се удаљава од истине. Из тог разлога, предања су недовољно

поуздана.

У конкретном случају, ријеч је о карактеристичном догађају прије

много стотина година, гдје код препричавања, код преноса са генерације

на генерацију, нијесу могуће велике промјене, јер чињенично нема неке

посебно другачије алтернативе.

14

Маркуш који је живио у Грађанима имао је тамо кума или друга

(могуће много близак друг, које се са „кум“ у препричавањима акцентира).

Сви су ишли су у лов на језеро, правећи замке за неку врсту птица,

чинећи то увече, а изјутра су провјеравали да ли је шта уловљено. Такав

лов (како ми је речено) задржан је до данас, а за више од тога нијесам се

интересовао.

Том Маркушевом другу неко је дошао у госте, па будући да је био

сиромашан да га чиме другим почасти, ујутро пошао је прије Маркуша

да види шта се уловило. Видио је да ништа није уловљено у замци коју је

он поставио, а да јесте код Маркуша на његовој замци, те је по слободи

узео тај његов улов, ријешен да му то каже.

Кад се уловом враћао, срео је неке мјештане, који су га питали да

ли је шта уловио. Казао им је да ништа није уловио, а с обзиром да је добио

госте, по слободи узео је улов Маркуша, што ће му казати, и послије

вратити.

Пошто су се растали, кад су ови мјештани срели Маркуша, рекли

су му да су прије тога срели његовог друга са његовим уловом и да им је

он на питање: „Како си смио то узети?“, одговорио: „Хоћу и драго ми је,

колико год се бунио.“ Они све то у шали нетачно представили и увеличали.

Маркуш је потом срео друга љутитим питањем: „Рече ли ти оним

људима да си мој улов узео на силу, сложио се ја или не са тим?“

Овај изненађен неповјерењем од Маркуша, у смислу како је могао

то да повјерује. Није желио да му каже оно што је сматрао да треба да

зна, јер се одавно познају, да није тако поступио, да му ничим не би наудио.

Изненађен, одговорио му је како није било: „Јесам. Казао сам.“

Тада је Маркуш извадио пиштољ и убио га, послије чега се иселио

из Грађана у Момишиће... Маркуши су из Грађана дошли у Момишиће, а

у Момишићима је вјероватно већ било Маркуша, досељених са Косова,

можда кад и у Грађане.

15

ИЗ КЊИГЕ „ЗЕТА И ЉЕШКОПОЉЕ“, 1926.

Андрије Јовићевића

16

КНЕЗ МАРКУШ

ОДРЕДИО МЈЕСТО ЗА ГРАД

Почетак XX вијека. Поглед на Немањин град и Стару варош

Илија Златичанин, некад хроничар збивања у Подгорици, објавио је у

„Гласу Црногорца“ народно предање да је град – тада Стару варош, подигао

Хаџи-паша по савјету кнеза Маркуша из Момишића гдје да га гради.

Кнез Маркуш му је казао да узме кокота да га подигне и баци, те гдје

падне да ту гради град. И како је кокот пао на ушће Рибнице у Морачу, ту је

град подигао.

Присутна нелогика има одговор на питање зашто је паша тражио гдје

да гради град, а посебно како је пијетао могао толико да лети. У конструисању

догађаја и приче, разлози су могли да се нађу у томе што је Дукља два пута

страдала од земљотреса, кад се опорављала, а трећи пут најтеже од Словена,

од чега се није опоравила. Имало је сврхе (ако се тако гледа) тражити ново

мјесто и начин да би нова градња била срећна.

Са друге стране, јасно је да пијетао није могао далеко да одлети, поготову

не до ушћа Рибнице у Морачу, ако се они баш ту нијесу налазили, али је

могао да одреди правац – јасно увијек уз обалу ријеке.

Тада у територијалном погледу у организацији малог села, какво су

Момишићи, назив „кнез“ за колико-толико сеоског предводника било је

уобичајено, те је и то одговара том времену. За легенде довољно је и мање од

овог... А ко зна о чему су евентуално (ако је тог разговора било) тада разговарали

паша и кнез, те је у препричавањима до данас еволуирао у форми коју

користимо.

17

18

ХИЛАНДАР

Јун, 2019.

Немања је родио

Растка као Саву,

а Сава је родио оца

као Симеона

својим примјером,

стопама ка Хиландару

И један и други

родили су манастире

и за нерођене

светитељством украшене,

дајући људима пут

прије ципела које ће обути,

видокругом Свете Горе,

погледом из Хиландара

И отац и син

пошли су од куће

да траже себе.

И кад су се нашли

дали су се народу својем

да их користе

а никад потроше,

нарастајући молитвом,

ктиторским

зидовима Хиландара

и других

манастира наших,

на које су спуштени

ликови Божји

Из књиге „Лирика архитектоника“, 2019, А. Маркуш

19

Хиландар

20

21

22

Додатно о епископу Георгију Маркушу

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

Из документације Јована Маркуша

34

Из документације Јована Маркуша

СВЕТИ САВА

Трибина „Ријеч“ УКЦГ, 19.1.2017. о Светом Сави.

Духовни центар Свети Симеон Мироточиви, Подгорица

Глас наш теби

са очевине Твоје, Сава Свети,

са Рибнице,

која је понекад без воде

да бисмо лакше испливали,

иако клети – роде,

али не можемо без златне рибице,

немирни

поред Мироточивог –

нашег Оца и твог

Манастира уз кућу рођења

Његовог

35

Храм Светог Великомученика Георгија и

Светих Четрдесет Новомученика Момишићких

ОДЛОМЦИ из књиге

„Светих Четрдесет Новомученика Момишићких“

„Камен к небу заплакао“, 2007, Андрија Маркуш

1.

Богословске школе тридесет осам ђака

и два свештеника – учитеља:

Четрдесет Светих Момишићких

Новомученика

скончалих на ватри; рођени по рођењу

као ужарена суза родитеља

у ћивоту Цркве Светог Георгија

нестанком на икони лика

Већином бијаху Поповићи,

имена незнана –

Новомученици којима до 2012,

кад су канонизовани,

прође 324 године од 1688, кад изгорјеше

у ватри Агарјана.

Старији су само Севастијски мученици –

четрдесет, исто млади,

који 320-е показаше како се и у нестајању љубав према Богу гради.

Послије њих, ми губљењем добисмо

Новомученике наше,

који на нејаким леђима

севастијски број обновише

36

3.

Безгрешних година, безгрешним

од Бога путем

Богословске школе

Момишића на Малом брду изнад Подгорице,

к небу подигнутим рукама,

мала дружина

молитвом Бога воли.

Кораком до зрелих година сна,

ненадно у бљеску ватре Сулејман-паше,

тридесет осам ученика

и два учитеља – свештеника,

преселише се у

у вијек

за вијеком –

наша мука мŷка да их зна

Безуми ван неба

и земље голе,

којих и данас по свијету има,

без савјести,

на тај начин

својем се сотони моле

4.

Крв дјечја натопи

потпаљену сламу,

гдјегдје да је спријечи

да сва изгори

да до нас доспје –

нагорјела

да оживи у пламену

таму

При слами

и нашој души

згрушане капи крви –

вјековима слика,

чекале су повратак

Светих

Четредесет

Момишићких Новомученика

37

5.

Косовска времена и невремена

недјељива,

попут далеког Сибира и његове зиме,

укрстише земаљске и небеске путеве

Момушана из Момуше код Призрена,

који се као Момишићани нађоше

у Момишићима код Подгорице,

гдје себе и свог мјеста

преселише име

Гдје год да су,

никад их не заборавише

српски владари –

била нова или времена стара:

Стефан Немања их 1198. у Момуши

огласи метохом Хиландара,

а краљ Милутин и цар Душан 1348:

Момишићима

Хиландару дара

6.

Косовске крви од сабље ивице,

османлијска

војска ту стаде,

и узе савјет

кнеза Маркуша од Момишића

гдје град да граде,

правцем лета пијетла на ушће Рибнице.

А они му, након вијек и по,

срца тврда,

дјецу у пламен дадоше –

за изгубљене битке

широм наших брда

Без лекције

чојства и јунаштва

племена Куча,

учинише

шта не знаше,

одбројаним данима

скадарског паше

38

7.

Момишићка Голгота

на стопалу Малог брда изнад Подгорице –

иста страна,

заштитнички гледаше на град,

непреболно знана;

гледаше из мале Цркве Светог Георгија,

утопљене међу старим кућама,

као некад тако и сад,

сјенима Светитеља –

тридесет осам ђака и два учитеља

Гледаше на дограђено вријеме

као обновљена судбина наша

пламеном Новомученика Момишићких

стопљеним са огњем Мошти Светог Саве

на Врачару,

што 1594. наложи Синан-паша.

39

40

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ

О МАРКУШИМА ИЗ МОМУШЕ КОД ПРИЗРЕНА

ДОСЕЉЕНИМ У МОМИШИЋЕ, ПОДГОРИЦА

Митрополит Амфилохије на промоцији у Крипти Храма Светог Саве.

Са лијеве стране – вајар Миодраг Живковић и Андрија Маркуш.

Са десне стране проф. арх. Александар Радојевић и арх. Слободан Малдини

У Крипти Храма Светог Саве у Београду 15.5.2019, одржана је

промоција двије књиге А. Маркуша „ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА –

рекорди и анатеме“ и САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА СЛОБОДАНА

ДРАГОВИЋА – Капела у Старој Пазови и Манастир Стањевићи“.

О књигама су говорили Митрополит Амфилохије, вајар Миодраг

Живковић, проф. арх. Александар Радојевић и арх. Слободан Малдини.

Видјети доље на линку.

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-r-a--objekti---knjige-eseja-i-dr/knjiganjegos-kao-arhitekt-i-sakralna-arhitektura-s-dragovica

Том приликом, између осталог, Митрополит Амфилохије је казао:

„Аутор ове двије драгоцјене књиге наш архитекта и пјесник

Андрија Маркуш је поријеклом из Момуше. Његови преци су се

доселили из околине Призрена. Мјесто гдје су се настанили зове се

Момишићи, по Момуши. То мјесто је мјесто некрополе хришћанске из 5,

6. вијека и има једну дугу историју. Нарочито се прославило у вријеме

Немањића почевши од Стефана Првовјенчаног. Ти Момишићи су

благодарећи Немањићима, Стефану Првовјенчаном, Урошу Првом,

Стефану Дечанском, Цару Душану, били метох манастира Хиландара,

тако да је то мјесто везано и за древни Призрен...“

41

Краћи избор из живота Маркуша у

Момишићима и Подгорици, гдје их је највише, а

мање из живота других Маркуша у другим

мјестима, настао је што је то (по мојој ту

присутности) претежно избор из мојих дјела, које

за шире просторе није постојало ни од мене ни од

кога другог. То, као равномјерно, није остварљиво

ни у другим братствима, поготову не гдје ово није

пројекат дугогодишњег изучавања и

организованог финансирања.

Уз то, овдје су у знатном дијелу есеји и

поезија, гдје о таквом избору за шире просторе

није могуће говорити.

Али, како сви потичу из Момишића и

Подгорице, то је и већа обрада догађања на том

простору основана, кад већ за друго шта није била

прилика.

У сљедећим издањима могуће је тај однос

ублажити, прибављањем сличне грађе, која би се

представила на другачији начин.

Субјективизам литерарног дјела носи

подстицај мисли не само да књигу учини више од

статистике у њеном осталом дијелу, већ и да се

дође до идеје: којим путем да се открију стари

путеви Маркуша из некад негдје даље своје

постојбине, као код свих народа у њиховим

покретима.

42

МОМИШИЋИ

Погледати „Морача и Момишићи“.

Документарац Atlas TV, 2.11.2012.

https://www.youtube.com/watch?v=OYZqdWyty4A

Сценарио: Милован Влаховић и Веско Ђекић

Стијене на Морачи код Везировог моста, Подгорица

Морача пролази средином Подгорице. Првих година послије Другог

свјетског рата на њеној десној обали није било града, већ село Момишићи,

које се простирало низводно до данас Кривог моста и Фабрике „Радоје

Дакић“, а на западу до Вранића. На сјеверу до врха Малог брда.

Равничарски дио Момишића, који је изграђен великим блоковима

зграда, престао да се назива Момишићима, који су сведени само на

простор уз Мало брдо.

Скоро је Мост Вака Ђуровића, народног хероја из Момишића, који

је са још два брата погинуо на Сутјесци, преименован у Везиров мост, а

јасно је да то није везиров мост – макар један камен да је од порушеног

Везировог моста остао. Ваков отац вратио се са Сутјеске без три сина.

Тако Момишићи остају и без својег простора и без својег имена.

43

Везиров мост на Морачи, Подгорица, 1929. године

44

МОМИШИЋИ НА ДЕСНОЈ ОБАЛИ МОРАЧЕ

Граница иде од ушћа Зете у Морачу до Кривог моста,

од којег на југозападу граничи се са

Фабриком „Радоја Дакић“, која припада Горњој горици.

На западу граничи се са Вранићима линијом која иде кроз Блок VI

према Међеђаку, који припада Момишићима.

Од Међеђака граница са Пиперима иде до врха Малог брда,

званог Градина, а са тог мјеста до ушћа Зете у Морачу.

45

МОМИШИЋИ

Назив Момишићи остао је само за уски дио уз Мало брдо,

ограничен са југа Улицом 13. јула и Улицом 18. јула,

а са истока Морачом

46

НА МОМИШИЋКОМ ГРОБЉУ

Сјени наших предака нијесу преживјеле багере

градоначелника Миомира Мугоше,

одвезене на градско сметлиште

Из књиге „Светиње“, 2014,

Андрија Маркуш

47

48

Храм Христовог Васкрсења

у изградњи

Храм Светог Христовог Вазнесења

на Момишићком гробљу

Ријеч је о Момишићком гробљу уз мали Храм Светог Вазнесења

Христовог и тридесет метара даље, један од највећих на Балкану, Храм

Христовог Васкрсења у изградњи у Подгорици.

Више од десет година, под „будним“ оком једног човјека траје

скрнављење овог гробља, трају „виво експерименти“ над мртвим, да се

ни данас крај не назире.

Рушење овог гробља планирају људи са

искуством у овоме, који су исто предвидјели

и за гробље уз најстарију подгоричку цркву –

Цркву Светог Ђорђа, које је лијепо уклопљено

у парк Горица на његовом крају, гдје је

заклоњено. Али, иако дискретног у простору

статуса и конзервирано, закључили су да можда

може психолошки да смета планираном

Дипломатском насељу у близини!

49

Багером копајући канал преломили гробове

50

Кости из гробова просуте багером

по улици и потом покупљене

51

Скелет дјетета поред оловке,

за упоређење величине

52

ТРАСИРАН ПУТ ПРЕКО ГРОБЉА

Нико није бесмртан, поготову да му је то у традицији,

Да нема Мјесто са сузама – са цвијећем

Над Почившим, над Најдражим,

Са којима смо и тамо, и овамо.

И никог нема да Оне што више нема – нема.

Сви ми имамо једни друге

И са нама оне Прве.

И сви смо ми – једнако први и једнако други

На истом путу

Мртви-живи и живи-мртви

За тренућ

За вјечност.

Свима Божји геометар, а не свештеников син,

Трасира пут ка гробљу.

53

Подсјетимо се шта је ко и са каквим пијететом рекао уопште

о гробу, гробљима – сјенима људи у њима. Погледајмо који

се значај даје, мимо овог случаја, гробовима најзначајнијих људи

одређеног народа, и човјечанства, који значај гробовима свих

грађана. Шта гробови – сјени значе, која је њихова моћ, каква су

утјеха:

© СВИ ЉУДИ ОД НАОВАМО његов гроб називају

© СВЕТИ САВА је пред моштима оца Немање мирио завађену

браћу.

© СВЕ СЕОБЕ (не само наше) пратиле су кости светаца

и значајних личности историје, које нијесу остављане.

© ДОСТОЈЕВСКИ је казао:

„За невјерника је мртав човјек леш који се распада, а за

вјерника је смрт само уснуће, односно прелазак у нови живот,

баш као што лептир напушта тијело гусјенице“.

© ПУШКИН:

„И тамо гдје прах његов снива

Надгробна плоча стоји сива:

Смирени грешник Дмитар Ларин,

Господњи раб и бригадир

Под овом плочом нађе мир.“

© ХЕГЕЛ је писао да гробови сједињују људе као света

мјеста, која се уз највећу цијену бране да не буду преотети и

оскрнављени.

©ШЕКСПИР. На његовом гробу пише: „Добри пријатељу,

за име Бога, немој да копаш по прашини овдје похрањеној.

54

Благословен ко поштеди овај камен, а проклет ко помјери моје

кости.“

© БРАНКО МИЉКОВИЋ:

„Страшни су ратници под земљом војници одбране

Залиха снаге снаге спремна ако живи клону,“

© ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ:

„Као што Турци бацањем главе Светог Лазара у бунар,

нијесу смањили ни Лазара ни поштовање према Лазару, тако ни

наши ратни непријатељи нијесу то постигли спуштањем Његошевог

тијела са планине у низину. Рат достиже врхунац неморала,

кад ни мртве не остављају на миру“.

© ЈОВАН ДУЧИЋ:

„Ево једно гробље. Ту леже сељаци,

До суседа сусед, другар до другара;

А док се у своду бришу задњи зраци,

Побожно капела стоји крај њих стара.

И доље у селу задњи огњи згасли –

Ноћ, и ту се спава... А кô сабласт чудна,

Међ гробљем и селом још кривуда стаза,

Сва бела и гола, кратка, вечно будна.“

.......

„Сваки удар срца, смрт нечег што живи!

Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!

У овај новембар чамотни и сиви,

Не постоји Живот другде нег у Смрти.“

© НИКОЛА ИНЏОВ:

„Познато је да гробови посебно боле, па су то углавном и

теме мог поетског и прозног дјела.“

© ПАРУШ ПАРУШЕВ:

„А они залегли у свој посљедњи ров,

нит што чују, нит што виде,

у дослуху с гласовима птица,

са њихових високих осматрачница:

– Осматрају спокојно,

55

осматрају спокојно –

није пошло све у бестраг.“

© ХАЗБУРГОВЦИ, знајући колик је значај Његошевог

гроба на врху Ловћена, наложили су да се његове кости одмах

спусте послије заузимања Капеле. А у новинама су изјавили да је

то њихова највећа побједа на Балкану.

© СИНАН-ПАША, знајући шта значе мошти Светог Саве

за Србе, наредио је да се спале на Врачару.

© БАЈАЗИТ је, знамо како, дао да се прогна и затури мртва

глава Лазарева.

© ГОСПАВА РАИЧКОВИЋ од 91 годину. Њој је 5. маја

1943. године у савезничком (ан гло-америчком) бомбардовању

Подгорице убијено четворо дјеце. Сјећајући се говорила је: „Кад

је било ноћно бомбардовање, стајала сам испод једне стијене и

гледала како бомбе докусурују оно што је остало од наше некад

лијепе Подгорице. У себи сам се молила Богу: Само да бомба не

погоди гроб моје ђеце. То би ми било најтеже, би жеље ми ђечиње.“

© БУЛЕВАР PERIPHERIQUE у Паризу (из грађен од

1967. до 1970.), издигнут је надвожњаком изнад гробља Bagnollet,

које је морало да се сачува. У тиму стручњака који су радили

на том пројекту у Паризу, учествовао је и наш архитект Слободан

Драговић.

© ЕПИТАФ на малој капели, на Новом гробљу у Београду,

гласи : „Кроз овај свијет сваки мртвац мора да прође.“

© СТУДЕНТИМА ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА „ПАТРИС

ЛУМУМБА“ И ГРАЂАНИМА ТОГ ДИЈЕЛА БЕОГРАДА, главни

пјешачки пролаз, идући према централном дијелу града, водио

је кроз Ново гробље, јер краћег пута немају. И поред тога, и

што је у централном дијелу града, Београђанима не смета то гробље.

©МОМИШИЋАНИН Андрија Маркуш (на води се тај

примјер) чији је син јединац Војин млад умро од шпањолке посљедњег

дана Првог свјетског рата, многе ноћи провео је лежећи

на кожуху разастртом на његовом гробу на Момишићком гро-

56

бљу. Никоме није говорио, те није ни запамћено, које је разговоре

са мртвим сином водио! А управо сада, спремају се моћници

да поруше то гробље, и тај гроб – прах напаћеног оца и рано преминулог

сина, да их поруше са костима њихових дједова и прадједова.

Кости Војинове шпањолка је „радећи“ и у гробу у прах

претворила, тако да је Војин остао ту а да га не видимо – да га

моћници багерима и камионима однесу на градско сметлиште,

провлачећи кроз ово свето мјесто фекалну и ко зна коју још канализацију,

што нас највише боли. Спремају се да затру више

хиљада година старо мало гробље – свједока нашег постојања,

које је уз то значајан археолошки и архитектонски локалитет.

Уписано је у споменик наше културе. Већином, гробнице су од

крупних блокова камена, који одговарају специфичној облози

Храма Христовог Васкрсења, те је Гробље идеално за уклапање

у сакралну цјелину коју чине два храма: постојећи и овај у изградњи.

При ископавањима на том гробљу, пронађен је цријеп за

који се поуздано зна да је из римског периода, а мјештани се сјећају

и темеља цркве, највјероватније из тог периода, која је сада

откривена. Сада се спремају да сруше Гробље у „корист“ великог

објекта и гараже испод, да би што више ослободили остали

простор за нерегуларни приватни бизнис.

© СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊА ЈУЛКА РАДУНОВИЋ,

склоњена пред етничким чишћењем у Манастир, чијег су сина

јединца убили само што је дошао до капије Манастира, ријешила

је да остатак живота проведе ту поред његовог гроба, уз ријечи:

„Ако крену на Манастир, наћи ће ме овдје како се молим. Нека

ме убију, али одласка нема...“

© И МИ ОСТАЈЕМО ПОРЕД ГРОБОВА НАШИХ НАЈ-

МИЛИЈИХ, али њих ту више неће бити. Изроди ће их истјерати!

Нека су овима што прекопавају Гробље на терет и ријечи

Бранке Радовић: „Не дајте Момишићко гробље. Моје троје дјеце

тек рођене ту је сахрањено, прво ћерка од једанаест мјесеци, па

онда син од шест мјесеци, послије њих још један син од два мјесеца.

Од њих сада је само прах, те немам што покупити. Не могу

се одатле никуда пренијети.“

57

Бранка Радовић

брани сјени најдражих

Свима, без изузетака ту су од прадједа па надаље.

Коначно, видјели смо шта каже Бранка Радовић.

Значи ли то да све што је младо, и старије од прадједова,

што је у праху, да иде на смеће?

58

Нада за Гробље била је створена

обећањем пред изборе

„Дан“, 3. април 2006. Подгорица

59

Послије избора, сјени предака без избора.

Видјело се невиђено

Багерима на гробове са хапшењем свједока

лажног обећања да ће се уредити гробље.

Дизање гроба

60

Прекопавање гробова

61

Кости на багером прекопаном гробу.

Остало је отишло на депонију смећа.

Гроб се диже и односи на депионију смећа.

62

Поремећен вјечни мир

63

64

Хапшење А. Маркуша 17. јун 2008. због противљења

рушењу Гробља багерима, без грађевинске дозволе

„Дан“, 18. јун 2008. Подгорица

65

НОВООТКРИВЕНА ЦРКВА

Из неутврђеног периода, Момишићко гробље

Свештеници и њихови радници журе

да на Момишићком гробљу открију, по предању,

стару цркву и тиме спријече да багери, који су ту до њих,

наставе да руше Гробље. И срећа: Црква је пронађерна

66

Темељи новооткривене цркве са детаљем

67

АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ

СА МОМИШИЋКОГ ГРОБЉА. ЦРИЈЕП

68

Момишићко гробље уврштено је у споменике културе.

Забрањено је за коришћење, али без одржавања од оног што је забрану донио.

Доље: гробови Маркуша

69

МАСОНСКИ ЗНАЦИ

У ДЕТАЉНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ

КРУШЕВЦА „Б“, ПОДГОРИЦА

И на Момишићком гробљу

Предлог измјена Детаљног урбанистичког плана Крушевца „Б“ у

Подгорици, разматраће се на сљедећој сједници градског парламента.

Наша је оцјена да се овдје ради о класичној диверзији.

План је израђен да се пошто-пото, без обзира на цијену, дословно

свугдје примијене масонски знаци. Прво је тој идеји жртвован Храм

Христовог Васкрсења, један од највећих у Православљу (46,60/34,70, висине

35,50 метара, који је у изградњи) и уз њега веома мали Храм Светог

Вазнесења Христовог, потом, предвиђено је рушење Момишићког гробља

и на крају, овој сулудој идеји потпуно је подвргнут остали дио Блока

Крушевац „Б“.

Пред очигледном подударношћу масонских знакова са облицима

који су уцртани у План, новинари и грађани постављају питања – шта је

још потврда да је то урађено смишљено не питајући за цијену?

Јасно је да није могуће случајно примијенити, чак, десет различитих

масонских знакова, који опет, гледајући појединачно, сваки има

своје детаље. Приказаним занацима треба додати и једанаести знак, који

у журби нијесмо стигли да представимо на шеми. То је знак „G“, који је

симбол „слободних зидара“, а овдје је настао помоћу „V“– нелогичног (а

за ово логичног) исијецања круга око Храма. Хајде да кажемо да могу

случајно настати три-четири простија облика, али не сви и то у тако

синхронизованом и скупо плаћеном облику.

Даље, како је могуће, поред наведеног, приписати случајности да

се на ударној подужној симетрали Блока нађу сви до једног – комплет

знаци „слободних зидара“ и то у двије верзије, које се код масона посебно

практикују? На тој симетрали, која се примјењује код масона, нашли

су се масонски знаци: „свевидеће око“ (да ли случајно са правилно профилисаним

обрвама и у средини зјеницом), гдје је зјеница направљена од

два знака „V“. У наставку имамо знак „шестар“ (са правилним крацима

и јасно профилисаним зглобом око којег се окрећу), да би се све завршило

знаком „G“ око Храма. Код свих комбинација „слободних зидара“, са

„шестаром“ иде и „V“, који у доњем дијелу преспаја краке шестара. У

70

једној комбинацији, изнад слова „V“ (између кракова), масони практикују

„свевидеће око“, а у другој „G“.

Овај низ знакова нишани у Храм, а са два бочна паралелна, такође

масонска низа дјелује као склоп резервних ракета окачених о доњој

страни бомбардера.

Ово је у Европи могуће само на Балкану, као и друге ствари што

нам се дешавају. У западним европским земљама, масони не подносе

овакве подметаче. Као ствар личног убјеђења и несметаног избора оног

ко гради, рецимо, англиканска Црква Светог Павла, слободно је обиљежена

великим бројем масонских знакова. Овдје се ради о превари: платиш

и желиш једно, а добијеш друго, што ти не може користити, него

штетити док си жив, јер си доведен у потпуно другачију улогу и службу

симбола.

Средствима информисања, представљен је и низ других доказа

да се ради о смишљеној акцији.

Урбанистичким условима за Храм Христовог Васкрсења, било је

предвиђено да исти 20 метара доминира над осталим зградама. Сада се

на угловима Блока, дуж Булевара Светог Петра Цетињског, постављају

двије куле, које су замишљене да се потпуно изједначе са 35. метара високим

Храмом, истовремено формирајући са његовим врхом једнакокраки

троугао.

На почетку, инсистирање обрађивача плана да оствари овај троугао,

посредством кула, које незнатно повећавају капацитет, изазвало је

код нас сумњу, међутим, недовољну о масонском устројству облика.

Убрзо, на видјело је изашло чудно интересовање обрађивача плана

за сакралне структуре на сјеверној страни Блока, то јест за Гробље и

још један веома мали храм – Храм Светог Вазнесења Христовог. Пошто

је обављена јавна расправа, веома сумњиво, мимо очију грађана направљена

је крупна интервенција на плану. Тада је, без знања и сагласности

Митрополије, на Гробљу које је у сјеверозападном дијелу настала форма

објекта (по новљена и на другом дијелу) у облику пентагона, што смо

овог пута схватили као несумњиви масонски знак. Значај овако одабране

форме издигао се изнад потребе да се сачува Момишићко гробље, које је

поред међународних норми и обавеза да се штити, истовремено и археолошки

локалитет и регистровани споменик културе. Оно је веома пожељан

садржај за уклапање у амбијент два храма; мале је величине и потпуно

је са стране. Тада је све постало јасно, јер је пентагон средиште

пентаграма који симболише пет братстава. Пентагон са пентаграмом,

71

примјер, употријебљен је у комплету на поду англиканске Цркве Светог

Павла.

Брже-боље, отворили смо план ДУП-а, као да га до тада нијесмо

гледали. Пред нашим очима бљеснуло је, као каква ракетна црна светковина

– мноштво, по њиховој логици распоређених масонских знака. Распоређени

на сваком мјесту, у сваком углу, као у шипку што има зрна. Зрно

преко зрна, да се сви знаци нијесу могли приказати на овдје изложеном

цртежу, што се види из упоређења са оригиналним планом.

За масоне, Луцифер је божанство, те ту имамо и масонске симболе

„Луциферов пламен“ и „сунце“, а у наставку је и „обрнути крст“.

Постављају нам и питање: како се обрађивач плана брани од

ових оптужби, и који је наш коментар? Брани се наводећи да су ти облици

настали случајно. А ви процијените да ли је могуће испројектовати

читав блок зграда а да ни једна линија сем ободних (сем парспатуа) није

ван масонских ознака. Да су случајем масони расписали конкурс за надметање

у овом правцу, у већем проценту циљ не би остварили. До које се

границе ишло види се што је искључен попречни правац средином Блока,

који повезује Улицу Васа Раичковића са Улицом Џорџа Вашингтона

на мјесту скретања ка Блоку V, а све из постављеног циља да се оствари

симетрија, и овај облик Блока, који се оставља грађанима да процијене

личи ли на ђавола.

Колико обрађивач плана говори истину, види се и из његове изјаве

да је сачувао Гробље од рушења, што је празна прича, као и све остало,

спремљено за посланике и јавност. А свако види да је насред Гробља

поставио објекат са објашњењем у пројекту да ће се гробови уклонити уз

ексхумацију, те на његовом мјесту, поред објекта, изградити парк! Посланици,

који овдје ставе у први план партијску солидарност са предсједником

Општине, прихватиће на себе тешки гријех да им га потомци памте

– сви записани, као и остали актери, у спремљеном рукопису књиге

„Да мртве живе сачувамо.“

Узалуд смо предлагали предсједнику Општине да се, поред осталог,

уклони сјеверозападни објекат са Гробља, а тиме истовремено отвори

сада утамничени Храм. Простор би се отворио као код Храма Светог

Саве у Београду. Поред осталог, тај објекат је супротан ГУП-у, што ништа

никоме не значи! Засијецањима – „шкарпама“ на прилазима Храму,

без удаљавања објеката (а по нашем предлогу уклањања тог објекта), ништа

се битније не постиже за поглед са већег одстојања, и да нема масонских

и других чуда над чудима!!

72

73

74

„Вијести“, 5. јун.2004. Подгорица

„Публика“, 6. јун 2004. Подгорица

„Дан“, 11. јун 2004.

Подгорица

„Архитектура“, бр. 79, јул 2004. Београд

„A4A INFO“, 17. јул 2004, Сарајево

75

Храм Светог Христовог Вазнесења,

на Момишићком гробљу, акварел 1994, А. Маркуш

76

ДВА МИЈАЈЛА МАРКУША,

А САМО ЈЕДАН ЗА РОДОСЛОВ

Било је то у вријеме аустроугарске окупације у Првом свјетском

рату. Кад говоримо о аустријским војницима из тог периода, никад

(сматрајући небитним, а битно је) не говоримо ближе ко су већином у тој

војсци у тој тада вишенационалној Аустроугарској – да су то наши Срби,

Хрвати и други. Ону су се понашали независно од тога ко су – строго

као страни војници, јасно добро говорећи српски. Нико од њих, уз другу

и упорну пропаганду, није вјеровао да ће то царство за коју годину да

падне, те се питање припадности Аустоугарској није постављало.

Колико је то промјенљиво не само у том рату говори да су се по

завршетку рата сви придружили Југославији.

Тада у окупацији Црне Горе, Аустријанцима је било потребно да

се из Подгорице, а тиме и из Момишића, мобилише радна снага за неке

радове на Приморју. Аустријски војник поређао је Момишићане,

тражећи да свако каже своје име, како би били уписани, прије одласка за

Приморје.

Кад је дошао ред на Мијајла Лукиног Маркуша, он је казао: „Ја сам

Мијајло Маркуш“, аустријски војник је узвикнуо: „Нијеси ти Мијајло

Маркуш, него ја.“ Брзо су утврдили да је тај био из околине Загреба, који

је одмах распустио окупљене Момишићане и отишао код свог имењака –

рођака на гозбу. Јер прије више стотина година они су тамо отишли са

истих коријена*.

*Нажалост, Мијајло из Хрватске није представљен у овом Родослову.

77

ОБАВЈЕШТАЈЦИ

ЗА БИТКУ НА КРУСИМА

Отац Велиша пренијето ми је причу доспјелу са кољена на кољено,

коју је чуо од свог дједе Андрије, који је дуже живио од Велишиног оца

Војина. Војин је умро од шпањолке 1918, а Андрија 1934. године, кад је

мој отац имао 24 године. Андрија је свједок ослобођења Подгорице од

Турака 21. јануара 1879.

Рачунам да је Андрија аутентично пренио Велиши догађај у

Момишићима у вријеме битке на Крусима 3. октобра 1796.

То казивање обилује карактеристичним детаљима, те у тачност те

приче не би требало сумњати.

Турски суд у Подгорици Меџлис имао је шест поротника Турчина

и једног Црногорца. У вријеме битке на Крусима то је био, по

пренијетом казивању неки Маркуш из Момишића, који је од других

поротника – Турака дознао да се војска Махмут-паше спремила да иде на

Црну Гору, да је војска ту у Подгорици и само што није кренула.

Знамо да се без добрих и благовремених обавјештења, Петар Први

не би тако добро припремио, масовно и сложно Црногорци и Брђани.

Који је значај информације коју су Црногорци добили од овог

Маркуша, може да се претпостави са великом сигурношћу – кад је то

било који сат пред сам излазак турске војске из Подгорице. Значајна је за

посљедње заузимање положаја – за припрему, код обавјештајног, до

посљедњег, скривања од Турака својих намјера и тактика.

Маркуш је одмах кренуо да то пренесе браћи Црногорцима. Он је

то саопштио Раичевићима у Горњој горици, а они даље – Црногорцима.

Кад се враћао у Момишиће, близу своје куће срео је турску војску која је

већ била кренула на Црну Гору. Ухватили су га и под оптужбом да је

шпијун, само што га нијесу посјекли. Његова срећа је била што му је

кућа била ту непосредно, те им је казао да је само из куће изашао.

78

ОТИМАЊЕМ ОСМАНЛИЈАМА

МАРКУШИ КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА

У Црној Гори одувијек је био тежак живот, нарочито у вријеме

Османлија, које су биле запосјеле најплодније земљиште. А долазиле су

и чувене „гладне године“, без капи кише на голом кршу.

У сталним сукобима са Турцима, увијек су били уз оружје, које су

користили и да им понешто отму или украду, често остављајући главу

гдје оду. И Турци су на исти начин отимали Црногорцима.

Црногорска села уз градове, које су Турци држали, удаљенија села,

понекад нијесу била поштеђена крађе од Црногораца из других мјеста. И

тада било је случајева који се могу упоредити са данашњим криминалом,

које је са статусом „легалне крађе и отимачине“. То се често звало и

јунаштвом.

Слично правило поновило се у тешким деведесетим годинама

економске блокаде због балканских братоубилачких ратова. Тада је, на

примјер, украдено ауто имало исту цијену као регуларно, за чије се

поријекло није постављало питање у полицији код регистрације.

Полицији је саопштавано, и кад није питала, да је „скинуто са

осигурања“, јер је и полиција возила украдена возила. Украдена са

другог краја раније заједничке државе. А рента-кар возила из Европе,

скидана су са осигурања, пошто су пријављена да су претходно

украдена, које нико није украо, већ тај који их је узео на тај начин их

присвојио или коме продао.

Како је некад било могуће красти са похвалом, иако смо спремнији

само да говоримо о свијетлој историји.

*

Ово се догађало непосредно прије ослобођења Подгорице од

Турака, које је било 21. јануара 1879. године.

79

Село Момишићи данас су централни дио Подгорице, а некад

прилично удаљено од града, који је био само данашња Стара варош. У

неколико наврата у село су упадале групе из Пипера да са пасишта отму

стоку. Долазили из једног правца, а враћали се другим, да заварају

трагове потјери, гдје некад нијесу разликовали турске од црногорских

породица.

Мило Маркуш, стриц мојег прадједа, чуо је како његов чобан на

Малом брду дозива: „Стрико Мило, отеше нам двије јаловице“.

Мило је увијек при себи имао пушку, те је дотрчао, дајући се у

потјеру за људима, који су пред собом тјерали његову стоку – двије

јаловице. Стално је пуцао на њих. Крај потјере је био на ријеци Зети,

коју су пљачкаши са стоком препливали, прелазећи у Пипере. Даље ићи

за њима било би веома опасно.

Према причи која је након тога из Пипера доспјела у Момишиће

двоје од њих добило је тешке ране од Милове пушке.

Кад су се послије гостили у Пиперима печеним месом од отетих

јаловица, неко се похвалио лијепим месом (и то се дознало), за које је

добио прекор од сердара Јола Пилетића, да је превелики губитак за то

месо.

Пљачкајући Османлије, сљедећи пут са групом Пипера ишао је и

Јоле Пилетић. Враћајући се кроз Момишиће узгред узели су једно наше

грло стоке, што је примијетила храбра и позната Коруна Поповић. Како

на њено довикивање нијесу пустили стоку, она је каменом јако ударила

неког коњаника у ногу да је јаукнуо и кренуо пушком да је убије, од чега

је одустао кад га је Јоле опоменуо да се не срамоти пуцајући у жену.

И тада, однекуд дотрчао је Мило, који је, кад је пришао, чуо како

неко неког ословљава са: „Јоле“, те је у тог човјека за којег је мислио да

је Јоле пуцао, ранивши га. Али то није био Јоле. Како је све то било

близу турских постаја, плашећи се потјере, Пипери су се брзо удаљили.

Убрзо ослобођена је Подгорица, кад су се Мило и Јоле нашли на

неком скупу. Јоле је тада питао Мила: „Да ли ти је жао што ме тада

нијеси убио?“, „Тада би ми било мило, а данас бих за тебе руку дао“,

одговори Мило. Црногорци воле читавог себе да понуде главарима, а

дали би то и дали, питање је.

Увијек је питање колико се тачно преносе оваква сјећања.

Довољно тачно кад се ради о карактеристичном догађају. Једно се увијек

увећава – број убијених непријатеља или број отете стоке, те знајући то,

нијесам ни уписао предање да је умјесто двоје рањених Пипера било

80

двоје убијених. Мој отац Велиша рођен је 1910. године, а његов дјед

Андрија, чије име носим, који је живио до 1934. године (кад је Велиша

имао 24 године) у вријеме упада Пипера био је пунољетан да би

прилично тачно то испричао мојем оцу.

Момишићани нијесу у овоме заостајали за Пиперима, но још

драстичније поступали према Турцима у Старој вароши, али не

отворено, због сигурне и брзе одмазде. Они су Турцима у Старој вароши

ноћу отимали стоку. А да не би били сумњиви да су дошли из

Момишића, они нијесу прелазили Морачу из правца Момишића, него из

супротног – од Доње горица, као да су упали Црногорци, долазећи са

своје територије. Опрезно би којем Турчину ушли у шталу – избу, у

приземљу куће. Једном су били откривени, те су са стоком бјежали, као

оно Пипери, тјерани пушкама до Мораче у Доњој горици, иако им је

много краће према Момишићима, кад би се одали. Турци су пуцали за

њима све док су прешли Морачу, а даље нијесу ишли, јер нијесу знали ко

их чека у засједи на другој обали.

Момишићани су заобилазним путем одводили стоку, и читаве ноћи

сређивали месо. Сјутрадан би у Старој вароши отишли код истих у какву

трговину, да не би били сумњиви „Зашто одавно нема Момишићана?“

Није се знало којем је Поповићу била супруга Коруна,

чувене храбрости и снаге, гдје су приче о снази

до легенде доведене. Како је Коруна Милова генерација,

она је, закључујем уз дуго, супруга Петка (Стојова) Поповић.

А Милова кћер Ђурђа удата је за Радована Поповића

Петковог сина, те произилази да је Радован Корунин син.

Мило је (сада знамо) од Пипера бранио

и Коруну и кћеркину стоку.

Уосталом, ова грана Поповића по Коруни назива се Корунићи,

а зна се да на Петково име почиње та грана.

По Петковом брату Перу-Вили друга грана је названа – Вилићи,

те је тачан мој закључак да је Коруна Петкова супруга.

Сад се зна ко је била до легенди довођења – Коруна.

Родословна грана Корунића приказана је

уз родословну крану Ђурђе Маркуш Поповић и њених синова

Вида (под бр. 12/1), Ђорђија (12/2), Марка (12/3) и Неша (12/4)

81

ЗАХВАЛНОСТ

Стефе, супруге Марка Миљанова, за одзив за саучешће за Марком,

између осталих и поткомандиру Ђоку Маркушу*

са Љешкопољцима

*Ђоко Јака Станишина Маркуш из Момишића

82

83

Оплакивање Марка Миљанова,

који је умро 2. фебруара 1901. године

84

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПАЛИМ БОРЦИМА,

Момишићи, Подгорица, 1978.

Пројектант Андрија Маркуш, рецензент проф. арх. Богдан Богдановић

Видео:

https://www.youtube.com/watch?v=lPBoWQkazAk#action=share

85

ОСНОВНА ШКОЛА „СУТЈЕСКА“,

Момишићи, Подгорица, 1971–76,

Пројектант Андрија Маркуш, рецензент проф. арх. Мате Бајлон

Видео

https://www.youtube.com/watch?v=vrN9wAvtET4

Подгорица

Исти пројекат – Основна школа „Лука Симоновић“,1974, Никшић

86

БЕЗВОДНИ КРАЈ

Поломљени завршни дио (лумбура) Бунара Поповића

(Васа Николина Поповића), израђен од једног блока камена.

Како извора није било, копали су се

бунари до 22 метра, па се конопцима извлачила вода,

од којих су деценијама настајали трагови (канали) на камену, овдје видни.

На крају конопца постављала се или кофа или жапка од коже направљена.

Овај бунар је био код Базара у Блоку V. Момишићи су имали још четири бунара –

Бунар Маркуша на крају Далматинске уз Московску улицу, други опет Бунар

Поповића код сада Основног суда, Бунар Радуновића код пет солитера

и посљедњи изграђен 1947. Бунар Ракчевића код Базара.

Потом, крајем педесетих, ту је доведен градски водовод.

87

88

ИЗ ЖИВОТА МАРКУША У СТАРОЈ ВАРОШИ

Књига Божа Маркуша, „Исповијест Рибници“, 1995.

Одломци

Оцијењена као најбоља књига за тај период Старе вароши.

Божо је унук Стева пушкара, који је носилац

посебне гране Маркуша из Подгорице

89

90

О СТЕВУ ПУШКАРУ

Прадјед аутора књиге Божа Маркуша

Одломак

91

МОМИШИЋКЕ СМОКВЕ НА ЦИЈЕНИ

Одломак

(Наслов А.М.)

92

ТИПАТНИЦИ

Одломак


93

94

Није све невесело

ВАЖНО ЈЕ КАКО СЕ КО ЗВАО

А НЕ КОЈЕ МУ ЈЕ ИМЕ

Одломак


95

96

97

98

99

БЕРИСЛАВЦИ и ПОНАРИ

Црква Светог Ђорђа, Бериславци

Ђоко Жива Мујкова поклања 1899. год.

Цркви Светог Ђорђа рало и по земље

100

101

Цетињани дочекали Србе са Косова

102

Братимљење браће,

Цетиње, 14.7.1988.

103

Nema smisla

Kad je Aleksa Markuš sa Cetinja podizao novu knjižicu člana Saveza

komunista Jugoslavije, rekli su mu: „Zar ima smisla da ti upišemo da si

član Saveza komunista četiri godine prije predsjednika Blaža Jovanovića

koji je postao član 1924. godine?“

Blažo je postao član u sedamnaestoj godini, a Leko u tridesetoj.

Andrija Markuš

Radmila Markuš Gramatikov

104

LUKA 1842–1918.

od oca MILA i djeda STANIŠE

Od Staniše su svi Markuši u Momišićima

i dijelom dalje

Djeca Lukina:

1. Đuro, 2. Risto, 3. Mijajlo, 4. Petar, 5. Jovan,

6. Ilija, 7. Velika, 8. Marija, 9. Mara,

10. Vasa, 11/1 Zora, 11/2 Milja i 11/3 Ilinka

Br.1 sa početne tabele – od br.1 do br.18

ĐURO 1870–1917.

žena Petrana Giša Joleva, Briđe, Lješanska nahija

Imao sina VELIMIRA


RISTO 1873–1917.

žena ... ime nepoznato;

poslije njegove smrti udala se u Komane

Nijesu imali djece


MIJAJLO 1885–1944.

žena Vasiljka Tomova Radović

Djeca Mijajlova:

Vladimir-Vlado, Luka, Milenko, Olga, Sofa-Beba,

Mileva, Vukosava-Vuka

U posebnom prilogu nastavlja se od br. 4 do br. 11/3

Na sljedećoj strani

dolje nastaviti na

Br.1, Br.2 i Br.3

105

106

107


ĐURO 1870–1917.

žena Petrana Giša Joleva, Briđe, Lješanska Nahija

(Otac LUKA; djed MILO; pradjed STANIŠA od kojeg su

svi Markuši u Momišićima i dijelom dalje)

VELIMIR je sin Đurov:

==========================================================

VELIMIR 1898–1975, žena Zora Veljova Durković, Dahne, Podgorica

Nijesu imali djece.

Velimir je najzaslužniji što ovaj rodoslov ima toliko upisanih – upamćenih, osam „pasova“ –

koljena Markuša u Momišićima, računajući od njega koji je umro 1975. A kako je on na istom „pâsu“

mojeg oca (druga grana po srodstvu), to je, na primjer, od mojeg oca do mojih unučadi – dodato još tri

koljena, ukupno 11 koljena, koje se jasno ne pamti ako se ne zapiše. A ovo je prvo zapisivanje.

Za one koji dožive i svoju praunučad, teška je konstatacija da većina ljudi svoje sedme decenije

života ne zna ime pradjeda, u što sam se uvjerio prikupljajući podatke za ovaj rodoslov.

Ova knjiga, nastasla velikim dijelom Velimirovom zaslugom, pomoći će da se ljudi prepoznaju

da ljube bližnje svoje. Tako iz zahvalnosti prema Velimiru, knjiga počinje njegovim imenom (pod br.1),

od kojeg sam unazad 55 godina zapisao njegova kazivana, jer bih zaboravio kao ostali.

Ovim dobio je sve nas, umjesto, nažalost, da je imao bar jedno svoje dijete.

Velimir Markuš. Crtež Andrije Markuša, 1965.

108

ПАМТИША

Не само рађањем

него и памћењем

повећава нам се број –

сабрани преко пра-пра дједова,

срећни што смо имали памтишу

Велимира Ђурова, који је памтио

и двјеста година прије него се родио.

А сада нам дјеца не памте

ни што им од данас за сјутра кажемо.

До Велимира средине шездесетих

преко три кољена се долази, а он времепловски

уназад још осам кољена

(једанаест избројано):

,,Велимир је Ђуров,

а Ђуро Лукин,

Лука Милов,

а Мило је Станишин,

Станиша Пешин,

Пеша Јоветин

а Јовета Марков,

те Марко Кусанов,

који није био кус,

иако скраћене висине – низак.

Кусан је врх – капа

до које се сјећањем допире.

Пожелиш ли –

Велимир те од Ђура и Луке

води до Марка и Кусана,

далеко у прошлост,

а у будућност ишао је

са нама у овом родослову,

јер он и Зора своју дјецу и унучад

нијесу имали.

109

Да Велимир није постојао

ни родослова оваквог

не бисмо имали

да знамо да смо се редом рађали,

и као гране уз „Велимирово стабло“ ређали.

Све што је имао, а тражиш, за трен је дао.

За трен је било и

чекићем у длијето у камен,

да сјевне, кад себи око просу.

Само нас није просуо

да смо као други презимењаци по свијету:

хрватски, руски, украјински,

словачки, мађарски, грчки..,

јер Велимира нијесу имали

да их повеже.


RISTO 1873–1917.

žena ...nepoznato ime, poslije njegove smrti udala se u Komane



Nijesu imali djece.

110


MIJAJLO 1885–1944.

žena Vasiljka Tomova Radović

Djeca Mijajlova:

Vladimir-Vlado, Luka, Milenko, Olga, Sofa-Beba,

Mileva, Vukosava-Vuka

111

112

113

Obradila Đorđina Vladova Markuš; tehnički dio Anica Terzić, februar 2021.

114

115

Obradila Đorđina Vladova Markuš;

tehnički dio Anica Terzić, februar 2021.

116



117



118



119



120



121



122

LUKA 1842–1918.

od oca MILA i djeda STANIŠE.

Od Staniše su svi Markuši u Momišićima

i dijelom dalje. Djeca Lukina:

1. Đuro, 2. Risto, 3. Mijajlo, 4. Petar, 5. Jovan,

6. Ilija, 7. Velika, 8. Marija, 9. Mara,

10. Vasa, 11/1 Zora, 11/2 Milja i 11/3 Ilinka

Br. 4. sa početne tabele – od br. 1 do br. 18

PETAR

Br. 5. sa početne tabele – od br. 1 do br. 18

JOVAN

Br. 6 sa početne tabele – od br. 1 do br. 18

ILIJA

Br. 7 sa početne tabele – od br. 1 do br.18

VELIKA Milonjić


MARIJA Mugoša


MARA Radović


VASA Kustudić

Br. 11/1 sa početne tabele – od br. 1 do br.18

ZORA Markuš

Br. 11/2 sa početne tabele – od br. 1 do br. 18

MILJA Vukčević

Br. 11/3 sa početne tabele – od br. 1 do br.18

ILINKA Đikanović

Prethodno su dati prilozi od br. 1 do br. 3.

Na sljedećoj strani

dolje nastaviti na

br. 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11/1, 11/2 i 11/3

123

124

125

Br. 4. PETAR (1879–1933) sa početne tabele – od br. 1 do br.18

Prva žena Dušna Pejović, Farmaci.

Druga žena Milena Popović, Novo Selo.

(Otac PETROV – LUKA; djed MILO; pradjed STANIŠA od kojeg su


ARSO i VOJKA – od prve žene, a NIKOLA i MILEVA od druge žene.

=============================================================

ARSO (1903–1943), žena Julija iz Čehoslovačke

Djeca:

FRANJO, KARLO i ZORICA

-.- FRANJO, žena Slavka Milana Gvozdenović, djeca:

-.- Miodrag, žena Sonja Gojka Radulović, djeca:

-.- Aleksandar 1991, Aleksandra 1983. i Milica 1984.

-.- Zorica, muž Zoran Boška Janjić, djeca:

-.- Boško,

-.- Dražen i

-.- Jelena, m. Igor Darmanović, djeca: Milena 2000,

Marija 2003. i Miloš 2005.

-.- Radmila, muž Dragan Radovana Radinović, djeca:

-.- Milena, m. Marko Stanović, djeca Pavle 2010. i Darija 2012.

-.- Marija, m. Milan Vlahović, djeca: Jovan 2010, Jovana 2012, Vuk 2014.

-.- KARLO, žena Slavka Anđelka Brajković, Čapljina, djeca:

-.- Zoran, ž. Nina Danila Tošković, čija su djeca:

-.- Zorica, Ana, Sonja i

-.- Jelica, kojoj je muž Herbjom Tronsmoen,

djeca: Bjorn 2011. i Vegard 2015.

-.- Dragan, ž. Dragana Dragoljuba Dimitrijević

-.- Vasko, Radmila Danila Rakočević, djeca:

-.- Nikola, ž. Stanislava Katić, djeca: Vladimir 2019, Nikolina 2016.

-.- Nebojša ž. Sanja Vuksanović, sin: Vasilije 2018.

-.- Hana, m. Đoko Milutina Popović, djeca:

-.- Jovana, Petar,

-.- Marko, ž. Edita Abazi.............. sin Maksim 2012.

-.- Miloš, ž. Ana Smolović ............. kći Simona 2019.

-.- Božana, m. Miodrag Milivoja Vešović, djeca:

-.- Dijana, m. Dejan Obradović, djeca: Nora 2010, Andro 2011, Viktor 2015.

-.- Dejo, ž. Bojana Ćetković, djeca: Matija 2010, Kosta 2012, Nemanja 2014.

-.- Ivana, m. Nikola Šćekić, djeca: Una 2018, Tara 2019.

-.- ZORICA.....nije udavana

VOJKA, udata Lazić – u Beogradu, imala sina Branka; drugo se ne zna

=====================================================================

NIKOLA (1923–1943). Poginuo u NOR-u

=====================================================================

MILEVA (1928–1996) muž Dušan Miladina Pjević, Kosijeri, Cetinje

-.- ZOJA, muž Veselin Vlahović, djeca: Ana i Milena

-.- ELIVIJA, muž Raco Stanisavić, djeca: Vanja i Ena

Obradila Đorđina Markuš

126

НИКОЛА

Двадесетогодишњем

Николи Петровом,

тек земљу под собом осјети,

без искуства одвише,

земљу над њим на стрелишту талаца

у Фармацима

поставише.

Цетињским путем, макадамом

прашина камиона као свака

не спријечи оца ми ту затеченог,

да га види и поздрави на возилу

Николу – брата, рођака.

Никола одговори,

срцу рана, немајућ лијек:

„Збогом, Вељо,

заувијек“.

Испод шљема

самoзвани „изабрани наpод“

изабра нас

на голети,

неразумних да ишту

да стријељањем

педесет седам нејачи,

лијечи ране кукавичлука

на бојишту.

Побјеглог тла под ногама,

ван суманутог им небеског лета,

већ спаковали кофере

за бјекство од Совјета.

Бр. 5 са почетне табеле – од бр.1 до бр.18

ЈОВАН 1883–1945

жена Зора Кнежевић, Подгорица

(Отац ЛУКА; дјед МИЛО; прадјед СТАНИША од којег су

сви Маркуши у Момишићима и дијелом даље)

Нема порода

127

Br. 6

Sa početne tabele – od br 1 do br. 18

ILIJA

žena Velika Todora Mušike Radonjić, Kuči

(Otac LUKA; djed MILO ; pradjed STANIŠA od kojeg su


MILIVOJE, JULIJA, STANKA, DARA, KSENIJA, SOFIJA – djeca Ilijina

==========================================================

MILIVOJE (1912–1967). Sada bez bližih podataka

Djeca: EMICA -.-

BRANKA -.-

==========================================================

JULIJA (1906–1995), muž Jovan Đurov Spahić,

-.- djeca: LJUBO, žena Vjera Zarije Adžić, Kuči,

-.- djeca: RANKO, žena Radmila Naša Barović, Bandići,

djeca: Jovan i

Filip

-.- LJILJANA,

kći

Jelena Radović

-.- NIKOLA, žena Vukica Dušana Sekulić, Bandići,

-.- djeca: SLOBODAN, žena Snežana Dragova Vuletić,

sin Đorđije 1999.

-.- SLAVEN, žena Jovana Bata Katnić,

djeca: Ana 2013. i

Dunja 2014.

-.- MILEVA, muž Vladan Brajović,

-.- djeca: SRĐA, žena Gara Kilibarda,

djeca: Monika,

Ognjen i

Lidija, m. Jozo Simić, Rovinj

-.- PERSA, Prvi muž Vesko Vojina Radović, Andrijevica;

drugi muž Petar Radunović, djeca:

Sa prvim mužem:

BOŽO, ž. Milosava Nova Folić, Seoci, Andrijevica,

djeca: Vojkan,

Nebojša,

Violeta i

Snežana

-.- BOSILJKA – Bonja, m. Vojo Lazarević Andrijevica,

djeca: Vlado,

Boris,

Marina i

Marija

Sa drugim mužem: LIDIJA, m. Rizo Muhović, Podgorica,

djeca: Alen i

Irena

==========================================================

128

STANKA, muž Đuro Manjov Asanović, Lješkopolje,

djeca: ARSENIJE, žena Joka Pera Šešum, Drvar,

-.- djeca: MLADEN. žena Zorica Aleksandra Papić, Srbija, nema djece,

-.- MIODRAG, ž. Rosita Jovana Boljević,

-.-

Kći Milica 1993.

ANDRIJA-Musa, žena Jovanka Novaka Banićević, Kuči,

-.- djeca: DRAGAN, žena Vanja Dimitrije Radusinović

Djeca Andrija 1996. i

Aneta 2000.

-.- ZORAN, žena Nada Dragomira Kovačević,

Djeca: Đuro 2001. i

Dunja 1999.

-.- MOMČILO-Momo, žena Slavica Ljuba Vukašinović,

-.- kći NEVENKA 1970.

-.- NEVENKA, muž Drago Dušana Manojlović,

-.- kći LJILJANA, muž Radomir Boža Simović, Trebinje

Djeca: Danica-Dada i

Srđan

-.- KSENIJA-Nena , muž Jovan Radulović

-.- MILEVA-Ćiro, muž Vladimir Jovanović,

-.- djeca: MELANIJA nije udavana

-.- ŽELJKO ima kćerku Anju

==========================================================

DARA , muž Mirko Bojčević, bez poroda

==========================================================

KSENIJA, bez poroda

==========================================================

SOFIJA-Sofa, muž Mihailo Bakić, Andrijevica. Sada bez bližih podataka

Djeca: MIŠKO (nadimak) -.-

NEVENKA, muž Mika Petronijević -.-

====================================================================

Obradila Đorđina Vlada Markuš

129

Br. 7 sa početne tabele – od br 1 do br.18

VELIKA Milonjić (rođena Markuš)

muž Risto Perov Milonjić, Spuž



SAVO, PETAR, i MITRICA – VELIKINA su djeca

SAVO (1878–1963) žena Fima Pavla Lajović, Gradina, Martinići

-.- VUJADIN (1924–1989), žena Ljubica Jovana Filipović, Zagarač

-.- DRAGAN (rođ. 1956), žena Jadranka Dragoljuba Brajović, djeca:

-.- Miodrag ž. Lidija Petra Nikolić, Kuči , djeca:

2011, Vladana 2013. i Sara 2016.

Jovana

-.- Ljubomir 1981.

-.-

-.- Veselin ....1983.

MILAN, žena Milanka Draga Šljukić

Savo, ž. Milica Đokić, djeca:

Nikolina 2012. i Ognjen 2015.

Vujadin 1991.

-.- DRAGICA

-.- VOJISLAVA–Vojka, muž Lazar Šaranović, Novo Selo, djeca:

-.- RADOVAN, žena Svetlana Katastrović, djeca:

-.- Milena....1993

-.- Stanko....1995.

RAJKA, muž Mladen Božović, Piperi, djeca:

-.- . Aleksandar, žena Bojana Drašković

-.-

-.- Nemanja, žena Stefana Krstović, djeca:

Teodor 2017. i Leonora 2020.

-.- ZORKA, m. Roveli, Lateste, Francuska, kćer:

-.- ROSSILDA , rođ. 1947.

PETAR Nema potomstva

MITRICA 1) Od prvog muž Radulovića iz Novog Sela:

-.- ILIJA Radulović , živi u Crkvenici

2) Od drugog muža Šaba Boljevića, Gornja gorica:

-.- BULA (rođena Boljević), m. Filip Mugoša, Donja gorica, djeca:

-.- STANKA, m. Danilo Mugoša

-.- SVETLANA, m. Zlotević, Bjelopavlići

-.- DRAGAN

-.-

-.- ZORAN

BOSA (rođena Boljević), m. Jevrem Bracanov Milačić, Veruša, djeca:

-.- NATALIJA–Nata, m. Andrija Perić, Vrela ribnička, Podgorica, djeca:

-.- Srđa, ž. Nataša Mićović, Andrijevica, kći Nina 2006.

-.- Nenad

-.- OLGA , m. Nikola Boljević, Gornja gorica, djeca:

-.- Slađana

-.- Sreten, ž. Verica. Sin Lazar

-.- Sandra

-.- RANKO 1) Prvi brak sa Olgom Durutović, sin:

-.- Miloš

2)Drugi brak sa Slavom Kecojević, sin:

(Obradila Đorđina Vlada Markuš) -.- Matija, ž. Gorica Zdravka Radovića, Momišići, Sin Ilija 2017.

130


MARIJA Mugoša

muž Šabo Mugoša, Donja gorica



MILO, ĆIRO, MARIJA, IKA i DRAGA - djeca su MARIJINA

==========================================================

MILO Nije imao djecu

ĆIRO, žena Pava Ilije Boljević, Vranići

Djeca: DUŠAN, žena Dragica Alekse Đerković, iz Bezjova, Kuči, djeca:

-.- Dragutin, ž. Milanka Đukanović, Nikšić,

djeca: Dušan,

-.- Ana, m. Dragan Ivančević

-.- Dubravka, m. Mitrović---

-.- Branko, žena Makbula, Pljevlja

-.- Desanka, m. Veselin Ilije Vukčević, Podstrana,

djeca: Sandra, Davor,

-.- Irena i Tomislav

-.- Anka, m. Božidar Uroša Čabarkapa, Bijelo Polje,

djeca: Danilo, Dalibor,

-.- Andrijana, Marina i Danka

-.- Radmila, m. Vitomir Bakić, Crkvine,

djeca: Jovan, Stanko,

-.- Jovana i Slađa

-.- Nataša, m. Božidar Tomašević,

djeca: Igor, Darko i

Milijana

-.- Branka, m. Dragan Kovačević, Srbija,

djeca: Goran i Violeta

-.- ZORA, muž Mitar Maraš, Stara varoš, djeca:

Pero

Niko i

Nika

-.- VASA, muž Andrija Đurić, Golubovci

-.- DANA, muž Pero Paković, Zeta

MARIJA, muž Milovan Boljević, Gornja gorica

IKA, muž. Ilija Sjekloća, Stara varoš

DRAGA


131


MARA Radović (rođena Markuš)

muž Pero Đurov Radović, Gornja gorica



MARA – djeca: STEVAN, SAVO, DRAGA, MILICA i LJUBICA

=============================================================

STEVAN nema poroda

SAVO, žena Vida Vasa Peličić, Dajbabe

Djeca: BRANKO, MILENKO, RAJKO, DESANKA, STANKA, VASILJKA i RUŽICA

-.- BRANKO, žena Katića Jojkić, Vrbas, sin:

-.- Dragan, žena Dijana Ljubiše Cvijović,

djeca: Danilo 2002. i Mihailo 2003.

-.- MILENKO, žena Senka Simona Popović, Gornja gorica, kći:

-.- Sanja, m. Slobodan Velimira Ražnjatović, R. Crnojevića,

djeca: Ana 1990. i Dušan 1993.

-.- RAJKO, žena Klara Petra Karanikić, Bar, djeca:

-.- Goran, žena Ana Vuka Đurović, Nikšić,

djeca: Balša 2006. Maša 2002. i

Lara 2012.

-.- Aleksandar, žena Olja Ljuba Raković,

djeca: Petar 2005. i Klara 2001.

-.- Milena, muž Srđa Ćirko Bulatović,

djeca: Una 2013. i Nikša 2007. .

-.- DESANKA, muž Marko Nešov Piperović, sin:

-.- Blažo-Mico, žena Ljiljana Vlada Maraš,

djeca: Snežana 1978, Ana 1977. i

Jelena1987.

.. -.- STANKA, muž Ilija Đokov Maraš, Zeta, djeca:

-.- Persa, muž Vesko Dušana Šofranac,

djeca: Irena 1980, Ivana 1982. i

Milena 1986.

-.- Slavko

-.- Slobodanka, muž Sreten Dragoljuba Lukić

-.- Zoran 1) prva žena Elena Vladimira Kuznekov,

djeca: Anita 1986, Arina 1988,

Darija 1998. i Maksim 2000.

2) druga žena Natalija Aleksandra Travin,

sin Arsenije 2017.

-.- VASILJKA, m. Radomir Toma Vukčević, Botun, djeca:

-.- Jakša, žena Vera Jovana Kostić,

djeca: Vladan 1979, Borko 1981. i Ivan 1988.

-.- Anka, muž Nikola Đura Raičević, Botun,

djeca: Ilija 1978. i Igor 1980.

-.- Žarko, žena Mira Nikole Milošević, Cetinje,

djeca: Vučko 1988, Jovana 1990. i Bojana 1993.

132

-.- RUŽICA, m. Mitar Milov Vukčević, Botun, djeca:

-.- Zdravko-Rajo, žena Olga Branka Vujačić, Golubovci,

djeca: Nemanja 1990, Ana 1992. i Đorđe 1994.

-.- Jovanka-Beba, m. Vlajko Milutina Radosavović, Kržanja

djeca: Jelena 1980, Nada 1983. i Đuro 1986.

-.- Milijana, m. Branko Boža Belojević, Bratonožići,

djeca: Batrić 1987. i Marko 1993.

-.- Ljilja, m. Radovan Mitra Brnović, Brežine,

djeca: Bojan 1985. i Lazar 1980.

===================================================================

DRAGA Garić, Priština ...

===================================================================

MILICA Stojković, Priština – Vojvodina...

===================================================================

...LJUBICA Ražić, Osijek

===================================================================

Obradili Đorđina Vladova Markuš i

Zdravko-Rajo Mitrov Vukčević

133


VASA Kustudić (rođena Markuš)

muž Drago Lazov Kustudić, Majstori, Cetinje



KRSTO, MARKO i MARICA – djeca Vasina

KRSTO Nema poroda. Bio je pilot u engleskoj vojsci. Sahranjen u Lovćencu

MARKO (1904–1941). Poginuo 1941. od italijanskog bombardovanja Cetinja,

djeca:

-.- ILIJA, ima potomke u Lovćencu – tri sina i kćer

-.- ŠĆEPO, živio u Lovćencu; ima sina Ljuba

-.- ĐORĐIJE, živio u Čačku; ima dvije kćeri

MARICA-Marija, muž Dušan Krsta (Jokova) Kašćelan, Mirac, Kotor,

-.- djeca: KRSTO, žena Slavica Ljuba Vujović, Nikšić, djeca:

-.- Marko, žena Marija Martinović, Tivat,

djeca: Mojaš 2007, Nikša 2009. i Vasilije 2014.

-.- Milica, muž Kris Craven, Amerikanac,

sin Luka 2010.

-.- Melita, muž Marijuš Filo, Poljska,

djeca:Emilija 2006, Nadija 2009, Aleksandra 2012 i Jan 2018.

-.- Ana, muž Tavares Betl

sin Toye

-.- JOVO, žena Stane Đurović, Markovine, djeca:

-.- Miodrag, žena Danica Marinka Đukovića, Pljevlja

djeca: Dušan 1996. i Balša 2002.

-.- Mirjana, bez poroda

-.- LJUBO, vojno lice u Zagrebu, djeca:

-.- Marica bez bližih podataka

-.- Tihomir, živi u Australiji; bez bližih podataka


134

Бр. 11/1 са почетне табеле – од бр. 1 до бр. 18.

ЗОРА Маркуш, Момишићи

(Отац ЛУКА; дјед МИЛО; прадјед СТАНИША, од којег су


ЗОРА је била слијепа, али не од рођења, и таква пела се уз дрво.

Умрла од 16 година. Уз сјећање и поштовање,

симболично ово је замјена за њен родослов

ЗОРА

Зȍру су ти дали

без зрака да те јутром буди

за име – да те препознају,

а ти никад њу

безвидно

празних очи

пуних груди.

Дали су ти

не да имаш,

зору Зорину нејаку,

руку твојих што ишту

додир

кад вида нема,

снова

јединих

избјегли мраку.

По мраку дан да

познадеш –

ногом пред ногу постопицу,

без радости

радосницу.

Храброст је

толико несрећна да живиш

и у висине

пењеш уз стабло,

другима – страх,

очи затворених да не виде,

како се вереш,

не на земљу него

на небо да паднеш.

Тринаесто Лукино дијете,

а прва – прије параолимпијаде –

спортско-физичког стања,

загледана у небо,

пела си се уз дрво, људе

и ова сјећања.

135

Br. 11/2 sa početne tabele – od br 1 do br. 18

MILJA Vukčević (rođena Markuš)

muž Petar Vukčević, Podstrana, Lješanska nahija



DJOKO, PAVLE, STANKA i LJUBA – djeca Miljina

DJOKO, živio u Kraljevu,

kćer CICA, muž Tihomir Milojević, Kraljevo

sin Dejan, Kraljevo, drugih podataka nema

PAVLE, nema poroda

STANKA, nije se udavala

LJUBA, nije se udavala

===========================================================

Br. 11/3 sa početne tabele – od br. 1 do br. 18

ILINKA Đikanović

muž Ilija-Iljo Đikanović, Donja gorica



Njena djeca: DRAGO, MILAN, ZLATIJA i VELIKA

DRAGO – Bio student u Beogradu, poginuo na Pljevljima

MILAN– Bio student u Beogradu, ubijen u granatiranju sa Gorice

ZLATIJA muž Kosto Radović, Gornja gorica,

-.- Djeca: RAJO, žena Bosiljka Jovana Lučić, Banjani, djeca:

-.- Vlajko, žena Senka Radisava Bajović, Žabljak,

djeca: Nevena 1985. Tijana 1987. i Novak 1996.

-.- Slavko, žena Biljana Boška Mugoša, Donja gorica

djeca: Filip i Rade

-.- MILO, žena Nada Antonić, Bijela, sin:

-.- Siniša, žena Kata Lazarević, Šavnik

djeca: Anastasija i Vasilije

-.- MILEVA, muž Mirko Boljević, djeca:

-.- Budo, žena Slađana Rovčanin,

djeca: Igor i Nikola

-.- -.- Nevenka – nije udavana

VELIKA bila udata u Nikšiću


136

ĐURĐA Popović

muž RADOVAN Popović,

Momišići

Đurđa rođena Markuš; otac Milo, a djed

Staniša od kojeg su svi Markuši u Momišićima,

a dijelom i dalje

djeca: VIDO, ĐORĐIJE, MARKO i NEŠO

Br. 12/1 VIDO Radovanov Popović

žena Stefa Boljević, djeca:

Spasoje-Spaso, Dimitrije-Mitar, Danica i Novka

-------------------------------------------

Br. 12/2 ĐORĐIJE Radovanov Popović

žena Sava Ivanović, djeca:

Vukašin-Vuko, Milivoje-Miro, Mileva i Draga

--------------------------------------------

Br. 12/3 MARKO Radovanov Popović

žena Neda Božova Đurović, djeca:

Ilija, Vaso, Ika i Nasta

--------------------------------------------

Br. 12/4 NEŠO Radovanov Popović

žena Milja ........., sin

Rako

Na sljedećoj strani dolje nastaviti

na ovdje brojeve 12/1 za Vida, 12/2 za Đorđija,

12/3 za Marka i 12/4 za Neša

137

138

139

140

141

142

143

Obradio Andrija Markuš, februar 2021.

144

145

146

147

ĐURĐA Popović – muž Radovan Popović, Momišići

(Ona je rođena Markuš; otac Milo, a djed Staniša od kojeg su svi Markuši u Momišićima)

Đurđina djeca su: (12/1) Vido, (12/3) Đorđije, (12/3) Marko i (12/4) Nešo.

12/4 NEŠO Radovanov Popović

žena Milja ...........

sin RAKO

RAKO

Sin Nikola, Brčko,

živi u Sidneju


148

ANDRIJE JAKA STANIŠINA

Djeca VOJIN i ANĐA

Br. 13 sa početne tabele – od br.1 do br.18

VOJIN

žena Savica Jovanova, Spuž

(Otac Andrija; djed Jako; pradjed Staniša od kojeg su


Vojinova djeca :

VUKAŠIN, VELIŠA, IKA,

MILICA i DANICA


ANĐA Aćimić

muž Radoje Vukov Aćimić,

Donje Mrke, Podgorica

(Otac Anđin – Andrija; djed Jako; pradjed Staniša od kojeg su


Djeca:

SAVIĆ, MILIVOJE, ĐURO,

SVETOZAR i RADOSAVA

Na sljedećem listu

dolje nastaviti za Vojina br. 13.

a za Anđu br. 14

149

150

151

152

153


154


155


156


157

158

Izradila Dejana Draganova Mugoša, januar 2021.

159


160


161



162


163

164


165


166


ANĐA Aćimić

muž Radoje Vukov Aćimić,

Donje Mrke, Podgorica

(Otac Anđin – Andrija; djed Jako; pradjed Staniša od kojeg su


Djeca:

SAVIĆ, MILIVOJE, ĐURO,

SVETOZAR i RADOSAVA

Na sljedećem listu

dolje nastaviti na br. 14.

koje je oznaka za Anđa

167

168

169

Овдје po liniji Anđe udate Aćimić,

čiji je otac Andrija, djed Jako, a pradjed Staniša

Nastavak za br. 14.

Anđa Aćimić

muž Radoje Vukov Aćimić, Donje Mrke, Podgorica

Djeca i unučad Radoja i Anđe Aćimić

SAVIĆ MILIVOJE ĐURO SVETOZAR RADOSAVA

========================================================

SAVIĆ (rođ.1907), žena Danica Vuković 1916, Podgorica

Djeca njegova: JOSIF, VASO, DESANKA, JELENA, MILKA, MILEVA, VASILJKA

-.- JOSIF (rođ.1945), žena Rada-Beba Savina Saveljić 1953, Martinići

Djeca: SAŠA (1972), žena Ratka Momčila Konjević 1976, Pavino polje

Djeca: Iva 2000.

Milica 2002.

SILVANA (1975), muž Danko Slobodan Pavićević 1970, Bratonožići

djeca: - Božidar 1991 supruga Ivona Željko Rajković 1993, Podgorica

djeca: - Monika 2013.

- Relja 2018.

- Ivona 1996.

- Lana 2004.

SVETLANA (1980), muž Željko Vlado Lijević 1978, Pariz

djeca: -Elena 2006

- Lora 2008

-.- VASO (1952), supruga Mileva Mitar Marković 1960, Zagarač

kći: VANJA (1981), suprug Dejan Zvonko Fekete 1977, Beograd

Djeca: - Damjan 2009

- Danilo 2011

-.- DESANKA (1938), suprug Bratislav Mitar Đuričić 1932, Slavonija

djeca: - MILAN (1957), supruga Nevenka Blagota Raičković 1969, Gradac

djeca: -Jovana 1993.

-Desanka 1994.

-Bratislav 1996.

-Milica 1996, suprug Nemanja Kandić 1993,

djeca: Nevena 2020

-Sanja 1997

170

- ZORAN (1959), supruga Ranka Miloš Banović 1964, Piperi

djeca: - Branka 1985, suprug Igor Ranko Milačić 1984,

djeca: - Andrej 2005.

- Milena 2007.

- Matija 2011.

-Biljana 1987, suprug Danilo Pavle Medenica 1985, Kolašin,

djeca: - Luka 2010.

- Anja 2012.

-Ljiljana 1989.

- Anđela 1993.

-.- JELENA (1940), suprug Petar Blažo Radević 1940, Smokovac

djeca: - Angelina 1961, suprug Jozo Johan Loris 1956,

djeca: - Dejan 1980.

-Ljiljana 1983, suprug Scott Mansley 1983, Mančester

djeca: Leona 2009.

- Marina 1962, suprug Momir Veselin Bracović 1954,

djeca: -Slavko 1985, supruga Kristina Mladen Marković 1987

djeca: -Jovana 2007.

-Ksenija 2012.

-Boban 1986, supruga Saška Miomir Cerović 1988,

djeca: -Đorđe 2011.

-Ognjen 2012.

-Filip 2014.

- Željko 1966, supruga Kimberli Brajan Robinson 1974, Mančester,

djeca: - Dani-Aleksandar 1993.

- Demi Louis 199.8

- Gordana , suprug Majkl Edvard Horrocks 1964 Mančester,

sin: - Stefan Majkl 2003.

- Zoran 1972, supruga Slobodanka Vojislav Marković 1977, Lazarevac,

djeca: -Tijana 2000.

-Vladimir 2003.

-Rumica 1973, suprug Vladan Ljubiša Milovanović 1972, Lazarevac,

djeca: - Marko 1995.

- Marija 1996.

- Blažo 1975 – umro 1977.

- Nenad 1979, supruga Biljana Stanko Đurić 1977,

djeca: - Sara 2012.

- Staša 2013.

- Sava 2017.

-Valentina-Vanja 1981, suprug Sergej Zdravkov Obradović 1978, Žabljak,

djeca: -Nemanja 1999

-Lazar 2004.

-Ivan 2010.

171

-.- MILKA 1944, suprug Božidar Vaso Čelebić 1944, Štitari

djeca: - Ranko 1966, supruga Sanja Blagoš Leković 1970, Žabljak

djeca: - Dušan 1993, supruga Suzana Radomir Todorović 1992,

Jasenovo Polje

sin: Bogdan 2017.

- Danilo 1996.

- Darko 1973, supruga Milana Novak Đuranović 1972, Bandići

djeca: -Ivan 1995.

-Jelena 1997.

-.- MILEVA 1947, suprug Milan Đuro Brnović 1940, Bobija

djeca: - Aleksandra 1972, suprug Radovan Ćiro Vujović 1968, Novo selo

djeca: - Nikola 1994, supruga Ivana Leković 1996.

- kći: - Teodora 2020.

-Stefan 1995, supruga Leontina Saša Vukčević 1997

- kći: -Lena 2018.

- Aleksandar 1974, supruga Suada Murat Zeković 1982, Prijepolje

djeca: -Feđa 2017.

-Varija 2019.

-.- VASILJKA 1956, suprug Dragan Puro Veljović 1954, Bratonožići

djeca: - Maja 1979, suprug Čedo Radonjić 1975, Bandići,

djeca: -Petar 2004.

-Pavle 2006.

- Mirjana 1983, suprug Goran Neđeljko Gašić 1979,

djeca: -Ksenija 2008.

-Lazar 2009.

- Ivana 1984.

172

Potomci Staniše od kojeg su svi Markuši u Momišićima.



Nastavak za br. 14.

Anđa Aćimić

muž Radoje Vukov Aćimić, Mrke, Podgorica



========================================================

MILIVOJE (rođ. 1913), žena Desanka Novica Piletić 1922, Đurkovići - Piperi

Djeca njegova: VESELIN, DANILO, ANKA, SLOBODANKA, VESELINKA

-.- VESELIN 1947, supruga Hajdi ŠÖgl 1947, Beč,

sin: Dimitrije 1981.

-.- DANILO 1952, žena Vesna Ljubo Šljukić 1960, Nikšić

sin: Milena 1994, suprug Miloš Dario Remiković 1993,

sin: Isak 2018.

-.- ANKA 1943, suprug Božidar – Miki Jovan Gordijan 1943, Trebinje

djeca: -Jovan 1968.

supruga Jelena Batrić Vulićević 1968, Crmnica,

djeca: Teodora 1999.

Luka 2001.

Kalina 2007.

-Dubravka 1970

-Olja 1976, suprug Predrag Bajo Jovanović 1972, Danilovgrad

djeca: Aleksandar 2006

Klara 2011

-.- SLOBODANKA – Belja 1944, suprug Vladimir Josip Golubić 1942, Varaždin

kći : Sanja 1971, suprug Bernd Rainhard 1968, Ahen Njemačka

-.- VESELINKA 1946

173

Potomci Staniše od kojeg su svi Markuši u Momišićima po liniji Anđe udate Aćimić,


Nastavak za br. 14.

Andja Aćimić




========================================================

ĐURO (1919), žena Ljubica Djoke Kezunović 1930, Bijelo Polje

djeca : RADOVAN, MILOVAN, PREDRAG, TIHOMIR, MILICA i DARA

-.- RADOVAN 1950, žena Zorica Radivojević 1960, Niš

djeca: Ivana 1989.

Andrija 1991.

-.- MILOVAN 1952, žena Verica Uskoković 1960, Opatija

sin: Dalibor 1982.

Tatjana Cordova Mata 1985NY

druga žena Kristina Föler 1960, Frankfurt.

-.- PREDRAG 1957, žena Marina Đurović 1961, Podgorica,

djeca : - Marko 1979.

žena Slađana Vulanović, Podgorica

djeca: Sara 2006.

Matija2014.

-Luka1981.

-.- TIHOMIR 1960, žena Irena Milošević 1963. Podgorica

djeca : - Ana 1981.

suprug Jovan Perović 1982, Bar

djeca: Petar 2019.

- Jovan1986.

suprugaMilica Stijepčević 1991.

Podgorica

- Lazar 1997.

174

-.- MILICA 1947, muž Bogoljub Malešić 1942, Podgorica

Djeca: Dragan 1971.

supruga Marlen Spencer 1973, Perth,

djeca: Christopher 2005.

Anthony 2007.

David 1976.

supruga Corinne McNutt 1979, Perth,

djeca: Elliot 2011.

Georgia 2014.

-.- DARA 1948, muž Aleksandar Babović 1950. Beograd

drugi muž Živko Ristivojević 1935. Basel

175



čiji je otać Andrija, djed Jako, a pradjed Staniša

Nastavak za br. 14.

Anđa Aćimić




========================================================

SVETOZAR (1921), žena Vinka Dušan Karadžić (1938), Žabljak,

djeca: ČEDOMIR, NEBOJŠA

-.- ČEDOMIR 1955, žena Lidija Milan Femić 1959, Zaton,

djeca: - Mirko 1981.

supruga Zorica Jovan Markuš 1983, Momišići,

djeca: Anja 2008, Andrija 2012, Jovana 2014.

- Milica 1985.

suprug Dejan Dragović 1980, Bratonožići

- Ivan 1988.

supruga Lidija Vojislav Škuletić, Beograd,

djeca: Vojislav 2015, Svetozar 2017.

-.- NEBOJŠA 1960, žena Suzana Đorđija Lačković, Piperi,

sin: Pavle 2003.

176



čiji je otać Andrija, djed Jako, a pradjed Staniša

Nastavak za br. 14.

Anđa Aćimić




========================================================

RADOSAVA (1916), muž Dušan Živko Načić 1906, Bijelo Polje

Kćer:

-.- DRAGICA 1942. suprug Branko Vaso Davidović 1939, Staniseljići

djeca: -Srđan 1969

-Dragan 1971, supruga Ljiljana Vuk Kljajević 1976, Đurđevića Tara

djeca: -Predrag 1998

-Ana 1999

-Jakša 2008

-Danilo 1977

177

178

ĐOKO Jaka Stanišina.

Djeca: STANO I MARKO


STANO

(Otac Đoko; djed Jako; pradjed Staniša od kojeg su


žena Vida Mugoša, Golužba, Donja gorica

Stanova djeca

BOŠKO, ZARA, SAVO i DRAGA

=============


M A R K O



Dva puta se ženio:

Od prve žene... ... Boljević je DRAGO

Od druge – Vide Stjepović su VLADO i LJUBA

Na sljedećem listu

dolje nastaviti Stano na br. 15.

a Marko na br. 16

179

180

181


S T A N O

žena Vida Mugoša, Golužba, Donja gorica

(Stanov otac Đoko – djed Jako; pradjed Staniša

od kojeg su svi Markuši u Momišićima i dijelom dalje)

BOŠKO, ZARA, SAVO i DRAGA – Stanova djeca

=======================================================================

BOŠKO (rođ. 1905.) žena Danica (rođ. 1912) Marka Racković, Beri.

BOŠKOVA djeca su LJUBOMIR, JAKŠA, MILKA, MAGDALENA,

SENKA, ROKSANDA i PERSA.

-.- LJUBOMIR (rođ. 1933), žena Slavka Milovana Vujošević

Djeca: ŽELJKO 1957.

-.- DUŠANKA 1954.

-.- LJIBINKA (rođ. 1955) muž Živadin, Ratari, Obrenovac:

Djeca: Slobodan 1984.

-.- Zoran 1986.

-.- Zorica 1988.

-.- Zlata 1990.

-.- Miodrag 1992.

-.- Danica 1994.

-.- JAKŠA (rođ. 1946), žena Neda-Mila Petra Zlatičanin, Tološi

Djeca: SONJA Kralj, muž Predrag .... Milica 2001.

Stojana Kralj, Beograd: .... Mihailo 2004.

-.- Marko 2014.

-.- SANDRA Radonjić (rođ. 1976), muž Aleksandar Čedomira

Radonjić, Frutak, Danilovgrad: Itana 2007.

-.- Balša 2018.

-.- MILKA Kažić (rođ. 1935), muž Veselin Maša Kažić, Stara varoš, Podgorica

Djeca:

DRAGOLJUB (rođ. 1961), žena Zorica Vujošević, djeca::

-.- Igor 1992.

-.- Filip 1996.

-.- Balša 2000.

-.- LJILJANA Vujošević (rođ. 1954), muž Ratko Toka Vujošević,

selo Klikovci, Zeta. Djeca: Tatijana 1974.

-.- Sanja (r.1982), m. Radenko

Miloša Obradović, Berane,

-.- Djeca: Milka i

-.- Danilo 2017.

-.- SLAVICA Milošević (rođ.1956), Miloš Rada Milošević, Beograd.

Sin Rade 1997.

=====================================================================

182

BOŠKO MAGDALENA-Dolja Novaković (rođ. 1938),

(vidi za Boška muž Branko Milenka Novaković, Rudo, BiH

gore i dolje) Djeca: DARKO (rođ. 1961), žena Stana Vukčević, Bigor, Lj. nahija

-.- DRAGOMIR (r. 2965), ž. Nataša Marka Kažić, Brežine Lj. nahija,

-.- Boško 2003.

-.- Anđela (r. 1995), m. Drago Željka

Milić, Podhum, djeca:

-.- Radonja 2016.

-.- Vuk 2017.

-.- Miloš 2019.

-.- Tina (r.1997), m. Dragoslav Časlava

Jevrić, Konjusi, Andrijevica:

-.- David 2018.

-.- SENKA Racković (rođ. 1941), muž Janko Mitrov Racković, Kruse

Djeca. DEJAN(r. 1974) žena Zlata .... Nikelija 2014.

Pelević, Zeta .... Tadija 2017.

-.- DRAGANA (r. 1969), muž Marko .... Teodora 1993.

Dragutina Lađić, Ponari .... Leonora 2009.

-.- NELA (r. 1972), muž Dragan Đorđa

Pejović, Rijeka Crnojeviča.... Lana 2004.

-.- ROKSANDA-Rosa (rođ. 1944), muž Momčilo Petka Ilić, Klopot

Djeca: SRĐA (r. 1969), žena Dragana .... Vuk 1998.

Vlahović .... Stefan 2001.

-.- SNEŽANA (r. 1967), muž Nebojša .... Nemanja 1995.

Pantov Kojović .... Vasilija 2003.

-.- PERSA (rođ. 1931) muž Svetozar Martinović, Cetinje

========================================================================

ZARA, muž Filip Jošov Popović, Momišići (rođena Markuš, otac Stano)

Djeca: TRIPKO

-.- BOSA

-.- MILUTIN (rođ. 1917), žena Sonja, otac Vice Jurković

Djeca: GORAN 1948 ,

-.- djeca: Filip 1983. i

-.- Maša 1981.

-.- ŽAKO, žena Ina Ginter,

-.- kći Petra 1981.

-.- KOSA, muž Vaso Božov Milić, Donja gorica

Djeca: ČEDOMIR

-.- NATAŠA

-.- VERA

-.- SLOBODAN, žena Radmila Kovačević, Danilovgrad, djeca:

-.- Ivan, žena Jelena Božidarova Petrović, Zvornik, Srbija,

djeca: Filip 2006. i Andrej 2009.

-.- Irena, muž Mladen Vasilije Zagarčanin,

kći Vasilisa 2019.

-.- Jasna, muž Željko Petrov Brnović, Podgorica,

djeca: Lana 2010. i Jovan 2015.

183

SAVO žena Savka Neška Filipović, Bjelopavlići

Djeca Savova: RAKO, MIŠO, ĐOKO, ZAGORKA, CVIJETA, ZORKA-Dana, DRAGICA

-.- RAKO, žena Vjera Boža Šutulović, Stara varoš, Podgorica

Djeca: RANO, žena Mirjana Steva Đikanović, Ulcinj, djeca:

-.- Savo, žena Ivana Milenković,

djeca: Radisav-Rade i

Marija

-.- Ivana muž Boris Todorović,

kći Maša

-.- STANKO-Kiki, ž. Savica-Beka Vukomana Jovanović, Orahovica Bijelo Polje

-.- Vukašin

-.- Jadranka, m. Vukomir Vujković, Vrulja, Pljevlja,

sin Nikola 1999.

-.- Aleksandra, m. Jovica Mirkov Andjelić, Žabljak,

Sin Matija 2011.

-.- BISERKA, m. Vukosav Mirković, Lješnica, Bijelo Polje, djeca:

-.- Dejan

-.- Lidija m. Elvir Šuntić,

djeca: Viktor 1997. i

Alen 1998.

-.- Vesna m. Darko Milićević

Andrea 2010.

-.- RANKA, m. Dragan Stevana Raičković, Podgorica, djeca:

Milena, m. Staniša Rakočević, Morača,

djeca: Igor i

Janko

-.- Jelena, m. Elvis Mustafić,

djeca: Arijan i

Matija

-.- Ivana, m. Marko Milića Milošević, Lijeva Rijeka,

djeca: Lazar

Anđela

-.- Ivan, ž. Maja Vukoman Mašković, Podgorica,

184

sin:

Simon

-.- MILANKA, m. Ljubomir Božidara Zlajić, Zaton, Bijelo Polje, djeca:

-.- Jelena, m. Ljubiša Radoja Gojačanin, Dobrinje, Bijelo Polje,

djeca: Milica 2005.

Mateja 2010. i

Nađa 2011.

-.- Zana, m. Ljubomir Dragana Sošić, Ravna Rijeka, Bijelo Polje,

djeca: Luka 2004. i

Ognjen 2008.

-.- Anđela, m. Radun Milana Gajović, Negotin,

kći Una 2019.

-.- Blagoje 1995.

MIŠO, žena Dara Radovana Mašković, Morača, djeca:

-.- ZORAN (rođ. 1954), ž. Nada Jovana Đurović, Danilovgrad, djeca:

-.- Đorđe (rođ. 1979), ž. Sanja Janka Peković, sin:

Mišo 2016.

-.- Žarko 1981.

-.- ZORICA (rođ. 1957) m. Božo Blaža Pekić, Crmnica, djeca:

-.- Jovana 1996.

-.- Ivana (rođ. 1994.), m. Nikolaj Olega Lobov, Kotor

SAVO

ĐOKO, žena Slavka Bulatović, Gornja gorica, djeca:

(vidi za Sava -.- SAŠA, živi u Švedskoj, ima sina Bogdana i kćer------, ostalo nedostupno.

gore i dolje) -.- TANJA, živi u Švedskoj, ima tri sina i kćer, ostali podaci su nedostupni.

-.- ZAGORKA, muž Raco Stefana Mugoša, Donja gorica, djeca:

-.- DRAGAN, ž. Ljiljana Šoć, djeca:

-.- Goran

-.- Dijana

-.- MILAN, ž. Milena Joviše Žunjić, Srbija, djeca:

-.- Marina

-.- Milan

-.- Milica

-.-

-.- MIRJANA, m. Milutin Mitra Otašević, Nikšić, sin:

CVIJETA, muž Momir Pera Malovrazić, Prijevor, Herceg Novi, djeca:

-.- DRAGAN , ž. Danica Poleksić, Žabljak, djeca:

-.- Marko

-.- Sonja, m. Milan Kukuličić, Zeta

-.- Maja, m. Mladen Sekulić, Orja Luka, djeca:

Luka

Nataša

------

-.- MILORAD, ž. Stanka Dušana Franete, Budva, sin:

Nemanja, ž. Nataša Milutina Leković, Žabljak, sin:

Pavle

-.- NATAŠA , m. Milovan Milošević, Veruša, djeca:

-.- Jovana,

-.- Mario, ž. Ljilja Prelević, djeca: Milovan

Mia

-.- Zarija, ž. Mare Vujović, djeca: Vasilije

Matija

-.- ZORKA-Dana, muž Spasoje Nikole Radulović, Komani

Djeca:

RATKO, ž. Ljiljana Kljajević, Morača, djeca:

-.- Saša 1998.

-.- Marina 1983.

-.- Tanja (rođ. 1982), m. Blagota Dragana Sekulić, Bandići

Sin Relja 2013.

RAJKO, ž. Vesna Vukašina Uskoković, Donji Kokoti, djeca:

-.- Nikola (rođ. 1978), ž. Milena Knežević, Ljubotinj

Kći Ena 2006.

-.- Igor , 1980.

BRANKO-Brano, ž. Nevenka Veselina Popović, Momišići, djeca:

-.- Vanja, 1984.

-.- Martina 1988. m. Dušan Žarka Sekulić, Sekulići, Danilovgrad

Kći Julija 2020.

NADEŽDA muž Srboljub Đorđević, Srbija

Bojan 1983.

Dijana 1987.

-.- DRAGICA 1) Prvi brak, muž Buto Božov Đurović, Momišići, djeca:

-.- ACO, živi u Švedskoj, bliže nepoznato. Neki podaci – troje djece

2) Drugi brak, muž Vasilije Gojkov Radonjić, Kuči, djeca:

-.- OBRAD (rođ. 1957)

-.- SAŠA (rođ. 1963), ž. Stanka Bektašević, Gusinje

Sin Vasilije-Vanja 1987.

185

DRAGA, muž Vojin Vuksanović, Zmajevo, Srbija, djeca:

-.- RADOSAV, bez podataka

-.- MILISAV -.-

-.- MILICA -.-

-.- JULIJA -.-

-.- MILEVA -.-

=======================================================================


186


M A R K O



Dva puta se ženio:

Od prve žene... ... Boljević je DRAGO

Od druge – Vide Stjepović su VLADO i LJUBA

==============

Na sljedećem listu

dolje nastaviti na br. 16

koje je oznaka za Marka

187

188

189


M A R K O



Dva puta se ženio:

DRAGO je od prve žene, VLADO i LJUBA od druge

===========================================================

Od prve žene MARKOVE ... Boljević, sin:

DRAGO žena Mika... Živjeli u Beogradu. Bez djece

===================================================

Od druge žene MARKOVE – Vide Stjepović, Zeta, djeca: VLADO i LJUBA

VLADO

1. od prve VLADOVE žene Desanke Mirković, sestre Ika Mirkovića, Podgorica

-.- Djeca: BRANKA-Divna, nije udavana, živjela u Beogradu

-.- SLOBO, 1. od prve Slobove žene Ruže Šunjević su:

Djeca: Slavko, žena Seka Radovana Raičević, Tološi,

djeca: Lazar

Nikola

----------------------------------------------------------------------------------------

Srđa, žena Vesna Grba, Berane,

djeca: Sandra

Anđela

-----------------------------------------------------------------------------------------

Slavica, kćer Ana

-----------------------------------------------------------------------------------------

Desa, muž Sreten Radović, Zeta,

djeca: Ivan

Sandra

------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLOBO, 2. od druge Slobove žene Milanke Dušana Radosavovića, Kuči

Djeca: Jelena 1984. Muž Filip Branimira Jovićević, Berane,

djeca: Nikola 2010.

Petar 2012.

Ksenija 2016.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Milena 1991.

===============================================================

VLADO

2. od druge VLADOVE žene Ksenije-Senke Jovana Pejović, Vranići su:

-.- MARKO, žena Jovanka-Lola Velimira Jelušić, Bjelopavlići,

djeca: Balša 1983.

Stefan 1993.

Olga 1984.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

-.- VOJIN-Gego, žena Zora-Zorica, Blaža Radonjić

kći Ivana 1992.

=================================================================

190

LJUBA, muž Petar Radonjić, Kuči, djeca:

-.- RADMILA, muž Kosta Vojinović, Berane, djeca Snežana i Radomir:

-.- Suzana, muž Mitar-Bucko Radovanović,

djeca: Balša, koji ima Minu i Kostu

Vuk, koji ima Sunčicu

-.- Radomir-Bucko, žena Dragana Petrović, Kuči,

djeca: Filip

Ivana

-.- ROKSANDA-Beba, muž Branko Mataja, Dalmacija,

Jugoslav, živi u Malibu, Amerika,

djeca: Brendin i kći

Biri

-.- RATKO nestao u toku rata


191

192

RADE

MIJAT

I

STEVO

Na sljedećem listu – šemi

(donji lijevi ugao) data je

moguća veza

ove grane Markuša

sa ostalim

193

194

195

Obrada šeme – A. M.

196

197

198

199

200

201

202

203

204

СТЕВО РАДЕВ ПУШКАР

Обрадио Милан Божа Маркуш

205

206


207



208

209

Обрадио Милан Божов Маркуш

210

Обрадио Милан Божов Маркуш

Петар–Миро (жена Зара Луке Васова Ненезић), отац је Божа Маркуша

аутора непревазиђене књиге о старој Подгорици „Исповијест Рибници“, 1993,

значајна и за Маркуше који су живјели у Подгорици између два рата.

A.M.

211

212


213


214


BERISLAVCI,

Zeta,

Podgorica

215

216

217

Br.1

BERISLAVCI, Zeta

Markuši u Berislavcima, Golubovci (Zeta, Podgorica) ne znaju kako se rodbinski povezuju na nivou

Zete. Tvrde da su svi od istog pretka ali pamćenje je sa malim brojem generacija, te su time

izdvojeni u tri grupacije: 1. od pretka koji je po zanimanju bio kovač, često po njemu nazivani

Kovačevići, 2. od Mujka, često nazivani Mujkovići i 3. od Petra, često nazivani Petrovići.

1. Grana KOVAČA potiče od MITRA koji je imao sinove ILIJU (Šabo) i FILIPA. Od

ILIJE su ALEKSA (Leko), ZARIJE (Zako), SAVETA, JELENA i NIKO. Od FILIPA sinovi

BOŽO i VASO.

2. Grana od MUJKA, čiji je otac bio ANDRIJA, a djed ILJO.

Od MUJKA su NEŠO (sa sinovima SAVO i BOŽO), JAKO ( sin mu MIRKO), ŽIVO (sin

ĐOKO) i STEVO (sin STANO) i NIKO.

3. Grana od PETRA, MAŠO otac mu, BOŽO djed, STEVO pradjed.

Od PERTA su RISTO, DUŠAN, ANDRIJA, TOMO, DRAGO I STEVAN.

(Gore su navedeni samo neki muški potomci

a dolje svi i sa ženama)

1. Grana KOVAČA:

MITRO sa djecom ILIJOM (Ilijina djeca ALEKSA, ZARIJE, SAVETA, JELENA i NIKO) i

FIILIPOM (Filipova djeca BOŽO i VASO)

===================================================

MITRO, sa djecom ILIJA i FILIP

ILIJA (Šabo) Mitrov, žena: Jaglja Tomice Klikovca (Mahala),

djeca: 1) ALEKSA, 2) ZARIJA (Zako), 3) SAVETA, 4) JELENA i 5) NIKO.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

1) ALEKSA (Leko) Ilijin (rođ.15.jul 1903. g)

žena Jelena (rođ 1907. g), Nika Rakovića Gošići

djeca: Cvetko, Jovanka, Draga, Ljeposava, Jelena, Uroš i Milovan

-----------------------

CVETKO (rođ. 15.mart 1942. g), žena Ankica (Mila) (1949. g),

Stevanova

Maraš djeca: Miodrag i Srđan, Berislavci.

MIODRAG (rođ. 1968. g), žena Budimirka (1971.g)

Jovana Leković (Lekovina)

Djeca: Petar (2002. g), Pavle (2004. g)

SRĐAN (rođ. 1971. g), žena Danijela (1979. g) Danila

Šanovića, mjesto Gostilj

Djeca: Nađa (2003. g), Jelena (2004. g), Andrej (2009. g)

218

JOVANKA (rođ. 1930. g), muž Dušan Puljov Đuretić, Mojanovići,

D jeca: Slobodan, Spasoje i Radmila.

SLOBODAN, (1957. g)

SPASOJE, (1959. g)

RADMILA, (1953. g) muž Milenko Dragov Rašović, mjesto

Ljajkovići.

Djeca: Miodrag (1974. g) i Dragiša (1976. g)

DRAGA (rođ. 1935. g), muž Radomir Androv Maraš (1932. g),

Bijelo Polje,

LJEPOSAVA (rođ. 1938. god.), muž Đorđe Vidov Vratnica (1934. god),

mjesto Tološi, djeca: Vesna, Rajka i Ljiljana.

VESNA (1958. g), muž Toško Živaljević (1950. g),

Podgorica, djeca:

Rade (1979.g), žena Marina Rovčanin (1987.g), djeca: Tadija

(2012. g), Tena (2015. g)

Nemanja (1983. g), žena Ivona (1982. g) djeca:

Lazar (2014. g), Dimitrije (2014. g),

Simona (2010. g) i

Balša (1991. g)

RAJKA (1961. g), Vladimir Aleksandrov Stefanović (1959.g),

Beograd, djeca:

Aleksandar (1992. g), Đorđije (1994. g)

LjILJANA (1964. g), muž Slobodan Rada Bigovića (1955. g),

djeca: Radovan (1989. g)

Aleksa (1995. g), žena Jelena

JELENA (rođ. 1940. g), muž Tomo Bogojević (1929. g) Ulcinj, djeca:

GORAN ( 1965. g), žena: Albina Froku (1964. g), Albanija,

kćer: Jelena (2004. g)

ZORICA (1973. g), muž Novak Pajović (1959. g)

mjesto: Štoj, sin: Aleksandar (2003. g)

UROŠ umro od sedam godina

MILOVAN umro od dvije godine

-----------------

2) ZARIJE (ZAKO) (1878. g), žena Petrana (1890. god.) Pera Maraš, Bijelo Polje.

Djeca: BLAGO I STEFA

BLAGO (1920. g), žena Stanka (1931. g) Ilije Kneževića, Mojanovići djeca:

DRAGAN, ZORAN, KOVILJKA i BRANKA

DRAGAN (1954. g)

ZORAN (1958. g)

KOVILJKA (1953. g), muž Slobo Grbavčević, Mataguži

BRANKA (1962. g), muž Dragan Vujović, Grbavci, djeca:

Bojan (1988. g)

Bojana (1991. g)

STEFA (1918. g), muž Vido Peličić, Balabani, djeca:

PETKO (1940. g)

DIMITRIJE (1945. g)

DANA (1936. g), muž Đoko Anđušić, Balabani

ZORKA (1942. g), muž Đoko Maraš, Bijelo Polje

219

-------------------------------

3) SAVETA, muž Risto Maraš, Bijelo Polje (djeca: SIMO, VLADIMIR, GOJKO,

KOSARA, NATAŠA i STANKA), neobrađeno.

---------------------------------

---------------------------------

4) JELENA, muž Marko Vujačić, Golubovci ( ŠPIRO DUŠAN i MIRKO ),

neobrađeno.

--------------------------------

--------------------------------

5) NIKO (Šabov) djeca:

ĆIRKO (1902. g), žena Dana (1918. g) Blagova Rakčević

MARA, (1922. g), muž Stevo Poček Vranjina

VLADIMIR (1910. g), žena Rosa (1922. g) Boža Vučinića Gošići djeca:

MILORAD I VUKA

MILORAD (1952. g), žena Mirjana (1959. g) Jagoša Peličića

Balabani djeca:

ŽELJKO (1983. g), žena Bojana (1987. g) Željka Usančevića

Djeca: Vuk (2013. g) i Đorđe (2015. g)

ŽARKO (1986. g)

VUKA ( 1954. g), muž Ilija Blagov Pešukić (1954. g), djeca:

IGOR (1971. g)

GORAN (1974. g)

=====================================================

FILIP, sinovi BOŽO i VASO

1) BOŽO (1890. g), žena Zora (1894. g) Stana Kaluđerovića, djeca:

RUMA, VUKA i RAKO

RUMA (1918. g), muž Mirko Kićov Boljević djeca:

MILAN (1942. g), žena Vera Cavnić sin:

MIRKO, žena Biljana,

djeca: Isidora i Petra

VUKA (1928. g)

RAKO (1921. g)

DRAGAN (1947. g), žena Ljiljana (1955. g) djeca:

Savo (1977. g)

Vuk (1981. g), žena Ivana (1987. g) Marka Mrdaka

djeca: Vladimir (2012. g) Jakša (2017. g) i

Nemanja (1987. g)

RADMILA (1950. g), muž Branimir Đurić Podgorica

djeca: Stefan (1988. g), Marija (1990. g)

220

----------------------------

2) VASO (1894. g), žena Ikonija (1905. g) Maša Šiševića Bistrice djeca:

DUŠAN, VOJISLAV, SAVO, LJUBICA, OLGA i DESANKA

‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐

DUŠAN (1927. g), žena Draga (1938. g) Zakova Šikmanović, Ponari,

djeca: MLADEN, RATKO, DEJO, MIRA,

NJEGOSAVA, RATKA i DEJANA

MLADEN (1962. g), žena Ana (1970. g) Jovana Miličković,

Podgorica, djeca:

DUŠAN (1988. g), žena Kristina Željkova Jovovića, Bar

JOVANA (1994. g), muž Aleksandar Dabanović, Podgorica

Djeca: LUKA (2017. g), ANDREJ (2018. g)

RATKO (1963. g), žena Snežana (1944. g) Mila Žugića, Podgorica.

Djeca: Nemanja (1998. g), Danijela (1994. g) ,

Milica (2000. g)

DEJO (1965. g), žena Snežana (1971. g) Milana Gojkovića, selo

Borovo, Hrvatska

Djeca: Balša (1998. g), Milan (1999. g), Suzana (1996. g)

MIRA (1960. g), muž Ranko Grbačević Mataguži djeca:

NELA (1980. g), muž Milovan Baltić Mojkovac djeca:

Danilo, Bogdan, Anja i Milena

NJEGOSAVA (1967. g), muž Miodrag Kažić, Podgorica

Djeca: Filip , Pavle i Ivona

RATKA (1968. g), muž Luka Bulatović, Podgorica

Djeca: Stefan (1995. g) i Luka (1998 .g)

DEJANA (1970.g), muž Đorđije Raičević, Podgorica

Djeca: Dušan (1998. g), Miloš (1999. g)

VOJISLAV (1931. g), žena Milka (1934. g) Petrova Pejaković, Nikšić,

sin: ŽELJKO (1965. g), žena Saveta (1974. g) Slavka Dumnića, Nikšić,

djeca: Nađa (2000. g), Nikola (1997. g)

SAVO (1940.god), žena Julka (1947. g) Vasilija Popović, Vukovci

djeca:

DARKO (1973. g), i SLAĐANA (1972. g),

muž Vesko Gogić, Podgorica

LJUBICA (1924. g), muž Nikola Klikovac, Berislavci.

Djeca: NEĐELJKO (1953. g) i VERA (1951. g)

OLGA

DESANKA (1936. g)

221

2. Grana od MUJKA

Njegov otac je ANDRIJA, djed ILJO.

MUJKOVA djeca su: NEŠO (sinovi SAVO i BOŽO), JAKO (sin MIRKO), ŽIVO (sin ĐOKO),

STEVO (sin STANO) i NIKO (sin VOJIN). Ovdje su navedeni samo neki muški potomci a dolje

svi i sa ženama

==================================================================

NEŠO djeca: SAVO i BOŽO.

SAVO – žena Vasa (1890. g) Nika Rakovića Gošići , sin VASILIJE

1) VASILIJE, Savov, (1936. g), žena Olga (1942. g) Andrije Orlandića,

djeca: NATAŠA, ZDRAVKO, DRAGAN

NATAŠA (1964. g), muž Zlatko Čavić (1963. g), Stari aerodrom

Djeca: Boris (1988. g), Bobana (1991. g)

ZDRAVKO (1961. g), žena Lidija (1970. g) Novaka Kneževića, Dahna.

Djeca: Bojan (1991. g),

Vasilije (1992. g), žena Marina, sin: Uroš (2020. g)

DRAGAN (1968. g), žena Biljana Milorada Lukačevića, Berislavci

Djeca: Marko (2005. g),

Bojana (1993. g), muž Danilo Dragana Đuretića (1988. g),

Goričani

Jasna (1996. g)

Marijana (1997. g)

Nela (2003. g)

BOŽO (Nešov), žena Vida Knežević (Mojanovići). Djeca: Jaglja i Šako

1) JAGLJA Kračković

2) ŠAKO (1919. g) – žena Zorica Stanković (1926. g)

Djeca: SLAVKA Pajović

GORKA Vulević

VINKA

RADOVAN Rade (1954. g), žena Cvetodarka (1960. g) Milana

Radičevića, Vukovci

Djeca: SAŠA, DEJAN I SANJA

SAŠA (1976. g), žena Biljana Tešović (1983. g)

Pljevlja djeca: Milena (2003. g)

Stefan (2008. g) Bogdan (2015. g)

DEJAN (1980. g), djeca: Ksenija (2005. g)

Katarina (2008. g) Anđela (2010. g)

SANJA Vujošević (1977. g), Ulcinj

222

‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐

JAKO, sin MIRKO

MIRKO (1916. g), žena Jana (1920. g) Blaga Terzića.

Djeca: VESELIN, MILORAD i KOSARA

1) VESELIN pok. (1936. g), žena Ikonija (1942. g) Vojina Đuretić

Mojanovići,

djeca: SRETEN, V ESNA i LJEPOSAVA

SRETEN (1965. g), žena Lidija Branislava Nikčevića, Mataguži

Djeca: Veselin (1996. g)

Tijana (1995. g), muž Davor Radović Mojanovići

Djeca: Andrea, Aleksandar

Tamara 2006. g)

VESNA (1960. g), muž Dragan Bakrač, Zagreb,

kćer: Danijela (1977. g), muž Draško

Đurović, sin: Marko (2014. g)

LJEPOSAVA (1963. g), muž Miladin Šćekić Bar , kćer:

Jadranka (1989. g)

D jeca: Nemanja (2013. g)

Nataša (1991. g), muž Milan Bokovac,

Kćer: Dunja (2019. g)

2) MILORAD (1943. g), žena Ranka Barać (1946. g) Beograd, djeca :

MIRKO (1977. g), žena Ana (1975. g)

Djeca: Vuk i Jelena (2015. g)

ALEKSANDRA (1975. g), muž Milan Mirkov

Djeca: Nikola (2002. g) i Nađa (2005. g)

3)KOSARA (1941. g)

ŽIVO, sin Đoko

‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐

ŽIVO, sin ĐOKO

ĐOKO, djeca: JANICA I MARA

1) JANICA (1872. g), muž Jovo Maraš, Bijelo Polje.

Djeca: STEVAN, OLGA i SAVO

STEVAN (1924. g), žena Desa Veljka Radonjića.

Djeca:

RANKO (1950. g)

VESKO (1960. g)

ANKICA (1948. g)

ROSA (1952. g)

DENA (1954. g)

SMILJKA (1956. g)

OLGA (1920. g), muž Zako Popović

Djeca: MILAN, DUŠAN, BOLJE i MLKA

223

SAVO (1912. g) poginuo

2) MARA (1874. g), muž Risto Maraš,

Djeca:

IKA (1922. g), muž Ćirko Pera Raičevića:

LJUBO (1944. g), žena Branka Sava Kaluđerovića, Šušunja

Djeca:

PREDRAG (1975. g)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STEVO, sin STANO

STANO, žena Stana Bogdanović, djeca ŽIVKO I IVO

ŽIVKO (1934. g), žena Branka Vojina Radičevića,

Vukovci, djeca:

ŽELJKO (1967. g), žena Željka Blagote

Đukanovića, djeca:

Milica (2000. g)

Miloš (2001. g)

BILJANA (1969. g), Srbija (nedostaju

podaci)

IVO (1931. g)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NIKO (LUKIN‐PULJOV) sin VOJIN

VOJIN, žena Marija (1926. g) Mata Maraša, Bijelo Polje

Djeca: VELIMIR, ILIJA I ROSA

1) VELIMIR (1948. g), žena Anka (1956. g) Milenka Madžarovića, Berislavci,

djeca: TANJA, JELICA, ANA i VLADO

TANJA (1980. g), Aleksandar Šuškačević, Šušunja

JELICA (1978. g), Bojan Dobrić, Novi Sad

ANA (1974. g), Ilije Đuretića, Mojanovići

VLADO (1978. g)

2) ILIJA (1943. g), žena Darinka Vlada Dobrovića, Bistrice djeca:

ĐOKO, NIKOLA i KATARINA

ĐOKO (1969. g), žena Maja (1979. g) Momčila Majića, Mataguži

Djeca:

Kalina (2013. g), Ksenija (2015. g)

NIKOLA (1979. g), žena Sandra (1978. g) Slavka Kovačević, Ljajkovići, djeca:

Filip (2017. g), Viktorija (2011. g)

KATARINA (1966. g), muž Gavrilo Radulović, Komani

3) ROSA (1945. g), muž Milutin Popović, Golubovci

Djeca: Veselin, Valentina

224

3. Grana od PETRA

Petrov otac MAŠO, djed BOŽO i STEVO pradjed

Od PERTA su RISTO, DUŠAN, ANDRIJA, TOMO, DRAGO i STEVAN

(Ovdje su navedeni samo neki muški potomci a dolje svi i sa ženama)

==============================================================

RISTO (Petrov) (1900. g) – Danica (1902. g) Pekova Madžarović.

Djeca: GOJKO, VUKAŠIN i GRUJO

GOJKO (1931. g), žena Biserka (1937. g) Stevanova Vulević, Ljajkovići.

Djeca: RANKO i ČEDOMIR

1) RANKO (1957. g), žena Nataša (1965. g.) Milana Šuškačević, Šušunja,

sin: DANKO (1986. g) djeca:

Mirjana (2013. g) i Todor (2001. g)

2) ČEDOMIR (1961. g), žena Svetlana (1965. g) Milana Maraš, Bijelo Polje,

sin:

DAVOR (1991. g), žena Marija Momčilova Vukčević, djeca:

Ksenija (2021. g) i Anđela

VUKAŠIN (1934. g), žena Persa (1945. g) Sava Piperovića, Mojanovići,

djeca: ALEKSANDAR i DANICA

1) ALEKSANDAR (1971. g), žena Dragana (1973. g) Bogoljuba

Miloševića, Murtovina, Podgorica, djeca:

Vukašin (2011. g), Anastasija (2007. g) Katarina (2009. g)

2) DANICA (1970. g), muž Čedo Bečić, Balabani, djeca:

Danijel (2002. g) i Danijela (1992. g)

GRUJO (bez potomstva)

===============================

DUŠAN žena Ruža rođ. Perazić, Vukovci, sin: VASILIJE

VASILIJE, žena Nevenka Vulević, Ljaljkovići, djeca : Vitomir i Vesko

1) VESKO (1970. g), žena Lidija Nikole Maraša, Mahala, djeca:

Stefan (1994. g)

Nikolina (1998. g)

2) VITOMIR (1975. g), žena Ivana (1977. g) Milorada Krimovića, Podgorica,

djeca:

Todor (2011. g) i Mia (2012. g)

=================

DRAGO (umro) žena Gorka Kaluđerović, Golubovci

225

=================

TOMO (1906. g), žena Zorka Popović (1917. g), Vukovci, djeca: ŽARKO,

SLOBODAN, MIODRAG, PERSA i MILEVA

ŽARKO (1941. g) , žena Đina (1950. g) Savova Raković, Gošići,

djeca: NEĐELJKO, ZORAN i TANJA

1) NEĐELJKO (1973. g), žena Ana (1977, g) Velimira Maraša, Mahala,

sin: LAZAR (1996. g), žena Milica Milorada Rakovića, Mataguži,

djeca: Vuk (2019. g) i Marko (1997. g)

2) ZORAN (1980. g), žena Svetlana (1980. g) Stanka Maraša, Mahala,

djeca: Andrea (2000. g) i Jovana (2001. g)

3) TANJA (1970. g), muž Miloš Lađić, Ponari,

djeca: Niko (1992. g) i Tijana (1994. g)

SLOBODAN (1944. g), žena Nevenka (1947. g) Josova Jurić, Rupe, Šibenik,

djeca:

1) DEJAN (1974. g), žena Jasna Božić Srbija,

kći: Valentina (2004. g)

2) MIHAELA (1972. g) , muž Dejan Rašović

djeca: Viktor (2000. g), Valentina (2002. g) i Izabela (2004. g)

MIODRAG (1950. g), žena Đina (1958. g) Gavrila Kumburovića, Ljajkovići,

djeca:

1) TOMO (1992. g)

2) BOJANA (1981. g), muž Saša Šuškačević, Šušunja,

djeca: Andria i Antonio (2008. g)

3) MAJA (1985. g), muž Siniša Živanović Golubovci,

sin: Jakov (2019. g)

4) IVANA (1988. g), muž Dragan Dobrović (1987. g), Bistrice,

djeca: Katarina (2012. g), Marijana i Kristina (2017. g)

PERSA (1937. g), muž Branko Burzan, Berislavci

MILEVA (1948. g),muž Jagoš Klikovac, Mahala

==========================

ANDRIJA, žena Gospava (1928. g) Mata Maraša. Sin:

MILIVOJE (1950. g) – Ljeposava (1953. g) Sava Kaluđerovića

Djeca: RADOJICA, DRAGAN i LJILJANA

1) RADOJICA (1972. g), žena Nina (1975. g) Mira Anđušića, Golubovci, djeca:

Nikola (1996. g) i Dragan (2006. g)

2) DRAGAN (1976. g), žena Vidosava Novaka Đuranovića, kćer:

Nevena (1999. g)

3) LJILJANA (1971. g), muž Željko Stanić, Ljajkovići, djeca:

Jelena (1989. g), Milena (1995. g) i Ognjen (2008. g)

STEVAN, poginuo na Skadru

Za Berislavce obradili Božidar Velišin Markuš i Cvetko Aleksin Markuš,

bez učešća u čemu drugom, neupoznati sa ostalim sadržajem knjige. .

226

PONARI,

Zeta,

Podgorica

227

228

229

PONARI, Zeta, Podgorica

Br.1

Markuši iz Ponara one iz Berislavaca i sve ostale Markuše, smatraju rođacima ali ne znaju koji

im je predak bio zajednički. Neostvarena želja im je bila da se presele u Momišiće, Podgorica.

MAŠAN, sin Gligo

GLIGO (Mašanov), djeca: ANDRIJA I MARA

===========================

ANDRIJA /Gligov/ , žena : JELENA, njen otac Ćiro Milić , Donja Gorica.

Djeca : Nikola-Mirko , Petar , Mika, Velika i Milja.

NIKOLA-Mirko (1919.g‐1998), žena: MARIJA, njen otac Petar Maraš (1929‐2009),

Bijelo Polje, Zeta, sin: Dragan

DRAGAN (1949.‐2009), žena DESANKA (1950. g) njen otac Spaso Nikić,

Podgorica, djeca:

Nikola (1982. g), žena Sanja, njen otac Momo Roganović,

sin: Maksim (2014. g)

Maja (1973. g), udata Gurezić, suprug Zoran

Jelena (1975. g), udata Rondović, suprug Srđa

Ana (1976. g), udata Pavicevic, suprug Peđa

Irena (1979. g) neudata

PETAR (1923‐1986), žena KOSARA (1937‐2020), otac Rako, Kovačević,

selo Ljajkovići, Zeta, djeca: Željko, Ljiljana I Mirjana

ŽELJKO (1961.g), žena GORICA (1963), njen otac Velimir Jasovic Murino,.

Djeca:

Petar (1997. g)

Andrija (1998. g)

Anja (1999. g)

Balša (2001. g)

Gligor (2003. g)

LJILJANA (1956. g), udata Vukoslavović, muž Nikola , Kosor, Kuči

MIRJANA (1957. g), udata Martinović, muž Predrag, Bajice, Cetinje

MIKA, udata Boljević, suprug Labud, selo Mataguži, Zeta

VELIKA, udata Đurović, suprug Stano, selo Vukovci, Zeta

MILJA, udata Nikčević suprug Drago, selo Vranj, Zeta

==================

MARA , udata Stajovic , suprug Jokaš, selo Bistrice , Zeta

Djeca: Đoko, Vlado, Ljuba, Zora i Olga

230

Br. 2

ŠAKO, Ponari, Zeta, žena Maga rođena Dobrović, Bistrice, Zeta, sin: Simon

==============

SIMON (1922 ‐1985), žena:Đurđa/Jovan/ Kavarić ,rođ 1926 ‐1990,Skadar,Alban.

Deca: Golub, Dragan, Darinka, Božidar, Milijana, Milan i Zoran

GOLUB (1948 ‐ 1949), Ravno Selo ,

DRAGAN (1949 ‐ 1951), Ravno Selo

DARINKA (1951. g.), Ravno Selo, muž Aleksandar Glitić, Novi Sad.

Deca: Dragana i Dragan

DRAGANA (1987. g), muž Samir Arifi , Novi Sad,Vojvodina

Deca: Sara (2008. g)

Andrej (2010. g)

Anja (2013. g)

DRAGAN (1982. g), žena Aleksandra Toma Anđelić, Novi Sad,

Vojvodina. Sin: Aleksa (2016. g)

BOŽIDAR (1954. g), žena Milinka (1956. g) Slavkova Avramov, Odžaci,

Vojvodina. Djeca: Nikola, Miloš

NIKOLA (1983. g), žena Sofija Rat , Novi Sad , Vojvodina

Djeca: Simon (2015. g)

Nikolina (2018. g)

MILOŠ (1998. g), žena Sanja Duška Spasić ,

Ođžaci,Vojvodina

Sin: Sergej (2020. g)

231

MILJANA (1955 ‐ 2015), muž Milanko Tomin, Ravno Selo, Vojvodina

Djeca: Đordje, Vesna

ĐORĐE (1976. g), žena Dragana Rade Nišević, Ravno Selo,Vojvodina

VESNA (1978. g)

Djeca: Miloš (2006. g)

Danilo (2008. g)

MILAN (1958), žena Mirjana (1963. g) Dragiše Vujović, Vrbas, Vojvodina.

Djeca: Bojana, Bojan i Milana

BOJANA (1983. g), muž Miloš Janković, Vrbas, Vojvodina

Djeca: Miljana (2008.)

Maša (2009. g)

Rade (2015. g)

Bogdan (2017. g)

BOJAN (1985 ‐2017), žena Tijana Žabljac , Vrbas, Vojvodina

MILANA (1993. g)

Sin: Miljan/2008./

ZORAN (1962. g), žena Jermina (1963. g) Sadika Talovića, Novi Sad, Vojvodina

Deca: Zorana i Marko

ZORANA (1986. g), udata Miličić, muž Darko,

Novi Sad, Vojvodina.

Deca: Lazar (2009. g),

Lara (2011. g),

Luka (2012. g)

MARKO (1988‐2017), žena Jelena Đukić, Novi Sad,Vojvodina

Sin: Uglješa (2010. g)

Za Ponare obradili Božidar Velišin Markuš i Mirjana Perova, udata Martinović,

bez učešća u čemu drugom, neupoznati sa ostalim sadržajem knjige.

232

АНДРИЈА МАРКУШ рођен је 1941. године у

Подгорици, гдје и сада живи.

До јануара 2019. године објавио је сљедеће књиге

које су на сајту: www.andrijamarkus.com

:

ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми;

ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ

ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични коментари;

ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема;

ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема;

ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996 – поема;

ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу нама/, 1997 –

збирка пјесама;

МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 –

хумористичко-сатирични коментари;

ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема;

ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема;

ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001– есеји о архитектури;

АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми;

ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема;

КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури;

АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008;

50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји о архитектури;

ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I, 2010,

у електронској форми на линку

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnxsZW5

qaW5rYW9ocmlzY2FuaW58Z3g6MzhjNzZkMDVlZTE5YjgyYg&pli=1

ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– збирка пјесама;

ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША

ЕНГЛЕСКИЊА, 2013-14 – поема;

СВЕТИЊЕ, 2014 – есеји;

БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ, 2014 – збирка пјесама;

ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема;

ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема;

НЕКАД ЖЕНЕ, А ТЕК ЉУДИ, 2014 – афоризми;

О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2013–2014. електронски,

а 2015. штампано;

ГРАНИЦА ДОЗВОЉЕНЕ СЛИЧНОСТИ, 2016 – пјесме, есеји,

архитектура, перформанс;

ВЛАДИМИРОВ МИЛЕНИЈУМСКИ ВИЈЕК, 2016 – пјесме, есеји;

НА ГОЛГОТИ ИСПОД ГОЛГОТЕ, 2016, пјесме и есеј;

233

ПУШКИН, 2016 – поема;

КАНА (Светлана Радевић), 2016. и 2017 – есеји;

ВУЈАДИН. Прах симбола, 2017 – есеји о архитектури;

ПОДГОРИЦА. Немојте ми више бити пријатељи, не могу издржати, 2017 – есеји

ПУШКИНОВ РОЂЕНДАН, 2017 – поема;

СВЈЕДОЧЕЊЕ АРХИТЕКТУРЕ, 2017 – есеји;

ОБИЉЕЖЈА, 2017 – есеји;

48 АРХИТЕКТОНСКИХ ДЈЕЛА ЗА ПОСЕБНУ ЗАШТИТУ, 2017– есеји;

ОТОМАНСКО ГРАЂЕЊЕ И УТИЦАЈИ, 2017 – есеји;

СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ НОВОМУЧЕНИКА

МОМИШИЋКИХ (књига – сијамкиња од књига „Камен к небу

заплакао“ Андрије Маркуша и „Душе Христовидне“

Слободана М. Чуровића Аписа), 2017 – поеме;

МЕЂАШИ, 2017 – пјесме;

ГРАД И ГРАДИТЕЉИ, 2018 – есеји;

АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТУРА МОНТЕНЕГРИНА NO COMMENT, 2018 –

фототипски есеји;

САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА СЛОБОДАНА ДРАГОВИЋА. Капела у Старој

Пазови и Манастир Стањевићи, 2018 – есеји и поезија;

ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА. Рекорди и анатеме, 2018;

ЛИРИКА АРХИТЕКТОНИКА, 2019 – поезија о архитектури;

ЋЕЛАВА УЛИЦА ДОБИЛА ПРЕСУДУ, 2020 – есеји;

ОБИЉЕЖЈА – II, 2020 – есеји;

ОБАЛЕ УЗ ЉУДЕ, МОРЕ И РИЈЕКЕ, 2020 – есеји;

КОРОНА, ВЛАСТ И МИ, 2020 – афоризми;

СЈЕНКЕ, 2020 – пјесме;

Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ ЗНАТЕ ШТО ЧИНИТЕ, 2011,

зборник пјесама и РАДЕНКОВ ХАЈДУК МИЛУНКА САВИЋ (2013 -14,

електронски) 2016. штампано – зборник пјесама

234

САДРЖАЈ

Мјесто увода. РОДОСЛОВИ ЗАПИСИ МАРКУША И РОДБИНЕ

МУШКОМ И ЖЕНСКОМ ЛИНИЈОМ ..........................................................................5

Подаци – Forebears DMCC (о Маркушима у свијету).....................................................7

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ „Š“ И „S“ И НА СТРАТИШТУ

Маркуши и Маркуси убијени у Јасеновцу......................................................................8

Гностик Маркус (из 150. године) и епископ лионски Иринеј...............................................9

Из књиге „На Голготи испод Голготе“ (са поклоњења Светим Мјестима)..............10

ОД МОМУШЕ НА КОСОВУ... ДО МОМИШИЋА У ПОДГОРИЦИ.......................11

РОДОСЛОВНО СТАБЛО МАРКУША И РОДБИНЕ..................................................13

МАРКУШИ ИЗ ГРАЂАНА

ДОШЛИ КОД СВОЈИХ У МОМИШИЋИМА..............................................................14

ИЗ КЊИГЕ „ЗЕТА И ЉЕШКОПОЉЕ“, 1926. Андрије Јовићевића...........................16

КНЕЗ МАРКУШ ОДРЕДИО МЈЕСТО ЗА ГРАД.........................................................17

ОД ДУШАНОВЕ ПОВЕЉЕ ДО КОМУНАЛНЕ ХРОНИКЕ.......................................18

ХИЛАНДАР (пјесма).......................................................................................................19

СРПСКИ ЈЕРАРСИ (међу којима и Георгије Маркуш)...............................................21

ИЗ ДОКУМЕНТМАНТАЦИЈЕ ХИЛАНДАРА (о епископу Георгију Маркушу)....23

Додатно о епископу Георгију Маркушу ................................................................. 24

ЕПИСКОПИЈЕ И МИТРОПОЛИЈЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ

У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ....................................................................................................28

О епископу Георгију Маркушу......................................................................................31

ЗАКОНСКИ СПОМЕНИЦИ СРПСКИХ ДРЖАВА СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА

О даровању Манастиру Хиландар.................................................................................32

Цар Стефан Душан 1348 (Момушики у Зети поклања Манастиру Хиландар)..........33

Цар Стефан Душан 1355 (потврђује поклон Манастиру Хиландар)..........................33

СВЕТИ САВА (пјесма)...................................................................................................35

ОДЛОМЦИ из књиге

„Светих Четрдесет Новомученика Момишићких“

„Камен к небу заплакао“, 2007, Андрија Маркуш........................................................36

ЈЕДНО СЕЛО, ЈЕДАН ЗАБОРАВ (пише 1970. књижевник Душан Костић).............40

235

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ О МАРКУШИМА ИЗ МОМУШЕ КОД

ПРИЗРЕНА ДОСЕЉЕНИМ У МОМИШИЋЕ, ПОДГОРИЦА....................................41

Краћи избор из живота Маркуша...................................................................................42

МОМИШИЋИ (са видео-снимком)...............................................................................43

МОМИШИЋИ (сателитски снимак)..............................................................................45

МОМИШИЋИ (цртеж)...................................................................................................46

НА МОМИШИЋКОМ ГРОБЉУ (угрожено Гробље)................................................. 47

ДА МРТВЕ ЖИВЕ САЧУВАМО...................................................................................49

ТРАСИРАН ПУТ ПРЕКО ГРОБЉА (пјесма)...............................................................53

СВЕТИ ГРОБ....................................................................................................................54

Бранка Радовић брани сјене најдражих.........................................................................58

Нада за Гробље била је створена обећањем пред изборе.............................................59

Послије избора, сјени предака без избора. Видјело се невиђено................................60

ЛИСИЦЕ ЗБОГ ГРОБНИЦЕ (хапшење Андрије Маркуша,

који је бранио Гробље)....................................................................................................65

НОВООТКРИВЕНА ЦРКВА. Из неутврђеног периода. Момишићко гробље..........66

АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ СА МОМИШИЋКОГ ГРОБЉА.......................................68

Момишићко гробље........................................................................................................69

МАСОНСКИ ЗНАЦИ У ДЕТАЉНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ

КРУШЕВЦА „Б“, ПОДГОРИЦА ...................................................................................70

МАСОНСКИМ ЗНАЦИМА УПРОПАШЋЕНИ ХРАМ, ГРОБЉЕ И

КОМПЛЕТАН КРУШЕВАЦ „Б“ У ПОДГОРИЦИ......................................................73

Храм Светог Христовог Вазнесења (акварел)...............................................................76

ДВА МИЈАЈЛА МАРКУША, А САМО ЈЕДАН ЗА РОДОСЛОВ..............................77

ОБАВЈЕШТАЈЦИ ЗА БИТКУ НА КРУСИМА.............................................................78

ОТИМАЊЕМ ОСМАНЛИЈАМА

МАРКУШИ КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА.........................................................................79

ЗАХВАЛНОСТ Стефе, супруге Марка Миљанова.......................................................82

Оплакивање Марка Миљанова.......................................................................................84

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПАЛИМ БОРЦИМА, Момишићи............................................85

ОСНОВНА ШКОЛА „СУТЈЕСКА“, Подгорица..........................................................86

БЕЗВОДНИ КРАЈ.............................................................................................................87

ИЗ ЖИВОТА МАРКУША У СТАРОЈ ВАРОШИ

Из књиге „Исповијест Рибници“, 1995. Божа Маркуша.............................................89

О СТЕВУ ПУШКАРУ.....................................................................................................91

МОМИШИЋКЕ СМОКВЕ НА ЦИЈЕНИ......................................................................92

ТИПАТНИЦИ..................................................................................................................93

Није све невесело ВАЖНО ЈЕ КАКО СЕ КО ЗВАО

А НЕ КОЈЕ МУ ЈЕ ИМЕ .................................................................................................95

БЕРИСЛАВЦИ и ПОНАРИ........................................................................................100

КО СЛУША СВОЈ НАРОД ТАЈ ГА УМИЈЕ И ВОДИТИ........................................101

Цетиње даје подршку Србима са Косова....................................................................102

БРАТИМЉЕЊЕ ЦЕТИЊА И КОСТРОМЕ................................................................103

Нема смисла. Алекса–Леко Маркуш...........................................................................104

236

МОМИШИЋИ – родословне гране Станишина стабла

Лука Мила Станишина.

Дјеца:

Бр.1 са почетне табеле – од бр.1 до бр.18

ЂУРО Маркуш (1870–1917) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

жена Петрана Гиша Јолева, Бриђе, Љешанска нахија

Имао сина ВЕЛИМИРА..................................................................................стране 105 и 108

Бр.2 са почетне табеле – од бр.1 до бр.18

РИСТО Маркуш (1873–1917) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

жена ... име непознато;

послије његове смрти удала се у Комане

Нијесу имали дјеце...........................................................................................стране 105 и 110

Бр.3 са почетне табеле

МИЈАЈЛО Маркуш (1885–1944) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

жена Васиљка Томова Радовић.

Дјеца Мијајлова:

Владимир-Владо, Лука, Миленко, Олга Ивановић, Софа-Беба Бољевић,

Милева Брацановић, Вукосава-Вука Петрић...............................................стране 105 и 111

Бр.4. са почетне табеле – од бр. 1 до бр. 18

ПЕТАР Маркуш (1879–1933) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима.

Прва жена Душна Пејовић, Фармаци.

Друга жена Милена Поповић, Ново Село.

Дјеца: Арсо и Војка Лазић – од прве жене,

а Никола и Милева Пјевић – од друге жене ................................................стране 123 и 126


ЈОВАН Маркуш (1883–1945) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

жена Зора Кнежевић, Подгорица. Нијесу имали порода.............................стране 123 и 127


ИЛИЈА Маркуш Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

жена Велика Тодора Мушике Радоњић, Кучи.

Дјеца: Миливоје, Јулија Спахић, Станка Асановић, Дара Бојчевић,

Ксенија Маркуш и Софа Бакић........................................................................стране 123 и 128


ВЕЛИКА Милоњић (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су

сви у Момишићима,

муж Ристо Перов Милоњић, Спуж.

Дјеца: Саво, Петар и Митрица Радуловић по првом мужу,

а по другом Бољевић ......................................................................................стране 123 и 130

237


МАРИЈА Мугоша (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

муж Шабо Мугоша, Доња горица

Дјеца: Мило, Ћиро, Марија Бољевић, Ика Сјеклоћа и Драга ....................стране 123 и 131


МАРА Радовић (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

муж Перо Ђуров Радовић, Горња горица.

Дјеца: Стеван, Саво, Драга Гарић, Милица Стојковић и Љубица Ражић,..стране 123 и 132


ВАСА Кустудић (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

муж Драго Лазов Кустудић, Мајстори, Цетиње.

Дјеца: Крсто, Марко и Марица Кашћелан ....................................................стране 123 и 134

Бр.11/1. са почетне табеле – од бр. 1 до бр. 18

ЗОРА Маркуш Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

Није се удавала ...............................................................................................стране 123 и 135


МИЉА Вукчевић (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су сви у Момишићима,

муж Петар Вукчевић, Подстрана, Љешанска нахија.

Дјеца: Ђоко, Павле, Станка и Љуба...............................................................стране 123 и 136


ИЛИНКА Ђикановић (р. Маркуш) Луке Мила Станишина, од којег су сви у

Момишићима,

муж Илија-Иљо Ђикановић, Доња горица.

Дјеца: Драго, Милан, Златија Радовић и Велика .........................................стране 123 и 136

Ђурђа (р. Маркуш) Поповић Мила Станишина.

Дјеца:

Бр. 12/1 са почетне табеле – од бр. 1 до бр. 18

ВИДО Радованов Поповић, син Ђурђе Мила Станишина

жена Стефа Бољевић, дјеца:

Спасоје-Спасо, Димитрије-Митар, Даница Раичевић и Новка Вукчевић,....стране 137 и 141


ЂОРЂИЈЕ Радованов Поповић, син Ђурђе Мила Станишина од којег

су сви у Момишићима.

жена Сава Ивановић, дјеца:

Вукашин-Вуко, Миливоје-Миро, Милева Ђекић и

Драга удата у Враки Албанија.........................................................................стране 137 и 144

238


МАРКО Радованов Поповић, син Ђурђе Мила Станишина, од којег


жена Неда Божова Ђуровић, дјеца:

Илија, Васо, Ика Јанковић и Наста Видаковић .............................................стране 137 и 146


НЕШО Радованов Поповић, син Ђурђе Мила Станишина, од којег


жена Миља ........., син Рако (живи у Сиднеју).............................................стране 137 и 148

Андрија Јака Станишина.

Дјеца:


ВОЈИН Маркуш Андрије Јака Станишина, од којег су сви у Момишићима.

жена Савица Јованова, Спуж, дјеца:

Вукашин, Велиша, Ика Мугоша, Милица Радановић и Даница Стаматовић.......стране 149

и 152


АНЂА Аћимић (р. Маркуш) Андрије Јака Станишина,

од којег су сви у Момишићима.

муж Радоје Вуков Аћимић, Доње Мрке, Подгорица, дјеца:

Савић, Миливоје, Ђуро, Светозар и Радосава Начић ...................................стране 149 и 167

Ђоко Јака Станишина.

Дјеца:


СТАНО Маркуш Јака Станишина од којег су сви у Момишићима.

(Отац Ђоко; дјед Јако; прадјед Станиша од којег су


жена Вида Мугоша, Голужба, Доња горица, дјеца:

Бошко, Зара Поповић, Саво и Драга Вуксановић..........................................стране 179 и 182


МАРКО Маркуш Јака Станишина од којег су сви у Момишићима.

Од прве жене... ... Бољевић је син Драго

Од друге – Виде Стјеповић су Владо и Љуба Радоњић..............................стране 179 и 187

239

Мијатова грана.

Дјеца:

ПОДГОРИЦА, ЦЕТИЊЕ и др. родословне гране

стабла Мијата и Стева пушкара Радева

МАТО Мијатов Маркуш,

жена Јоке Кустудић.

Дјеца: Блажо, Алекса-Леко, Душан, Јован,

Неда Чубриловић (други брак Вујисић) и Јана Вујисић...............................стране 193 и 198

НЕШО Мијатов Маркуш.

Дјеца: Владо, Илија, Милка Вујовић и Јованка Корда..................................стране 193 и 200

МИЛИЦА Мијатова (р. Маркуш) Вујошевић,

муж Ристо Вујовић.

Дјеца: Ђуро, Анђела-Полка Шћекић, Госпава Радичевић и Софија Радовић,..стране 193 и 200

ЈЕЛЕНА Мијатова (р. Маркуш) Фатић,

муж Петар Фатић.

Дјеца: Љубомир и Јана Рашовић ....................................................................стране 193 и 201

МАЦЕЉА Мијатова (р. Маркуш) Стојић,

муж Јован Стојић.

Дјеца: Пуно, Ђоко, Миливоје, Анђе Бијелић, Љубица Секулић и

Неда Сеферовић ...............................................................................................стране 193 и 201

ЈАКО Мијатов Маркуш,

жена Стефа Ђекић.

Дјеца: Васо, Милка Вукић и Бранко ..............................................................стране 193 и 202

СИМО Мијатов Маркуш,

жена Љубица Радоњић.

Дјеца: Миладин, Стефанија Шобајић, Ружица Шутиловић и

Драгица Раичевић.............................................................................................стране 193 и 202

РИСТО Мијатов Маркуш,

жена Васиљка-Васе Дамјановић.

Дјеца: Ђорђије-Ђоко, Боса Мирановић, Зора Ивановић, Миодраг-Раде,

Боро, Здравко, Славко-Баго, Срето и Соња Раичевић ..................................стране 193 и 203

ПАВА Мијатова (р. Маркуш) Бољевић.

Дјеца: Спасо, Андро, Вељо, Лука и Јако .......................................................стране 193 и 204

240

Стево пушкар Радев

Дјеца:

ВАСА Стева Радева (р. Маркуш) Бурић,

муж Павле Бурић.

Дјеца: Јелена Чубрановић, Пава Бошковић, Стефа Антовић, Василије, Босиљка Беговић,

Даница Ђурић и Димитрије-Митар.................................................................стране 193 и 208

ЈАНА Стева Радева (р. Маркуш) Златичанин,

муж (без података).

Дјеца: Миља Радуловић, Вељо и Ђуро...........................................................стране 193 и 209

НЕДА Стева Радева (р. Маркуш) Ненезић,

муж Алекса Ненезић.

Син Митро ........................................................................................................стране 193 и 210

ПЕТАР-Миро Маркуш Стева пушкара Радева,

жена Зара Ненезић

Дјеца: Стефан, Илија, Никола, Милош, Андрија, Марко,

Милева Раичевић и Божо ...............................................................................стране 193 и 211

БЕРИСЛАВЦИ

1. Грана КОВАЧА

потиче од МИТРА који је имао синове ИЛИЈУ (Шабо) и ФИЛИПА. Од

ИЛИЈЕ су: АЛЕКСА (Леко), ЗАРИЈЕ (Зако), САВЕТА, ЈЕЛЕНА и НИКО.

Од ФИЛИПА синови БОЖО и ВАСО.

ИЛИЈА– Шабо Митров Маркуш,

жена Јагља Томице Кликовца.

Дјеца: Алекса-Леко, Зарије-Зако, Савета Мараш, Јелена Вујачић и Нико.........218

ФИЛИП Митров Маркуш

Дјеца: Божо и Васо ...........................................................................стране 218 и 220

2. Грана од МУЈКА

чији је отац био АНДРИЈА, а дјед ИЉО.

Од МУЈКА су: НЕШО (са синовима САВО и БОЖО), ЈАКО ( син му

МИРКО), ЖИВО (син ЂОКО) и СТЕВО (син СТАНО) и НИКО (син

ВОЈИН)

241

НЕШО Мујка Маркуш.

Дјеца: Саво и Божо............................................................................стране 218 и 222

ЈАКО Мујка Маркуш.

Син Мирко..........................................................................................стране 218 и 223

ЖИВО Мујка Маркуш.

Син Ђоко............................................................................................стране 218 и 223

СТЕВО Мујка Маркуш.

Син Стано...........................................................................................стране 218 и 224

НИКО Мујка Маркуш.

Син Војин,,,,,,,,,,,,,,,,...........................................................................стране 218 и 224

3. Грана од ПЕТРА,

МАШО отац му, БОЖО дјед, СТЕВО прадјед.

Од ПЕТРА су: РИСТО, ДУШАН, АНДРИЈА, ТОМО, ДРАГО И СТЕВАН.

РИСТО Петра Маркуш,

жена Даница Маџаровић.

Дјеца: Гојко, Вукашин и Грујо..................................................стране 218 и 225

ДУШАН Петра Маркуш,

жена Ружа Перазић.

Син Василије......................................................................................стране 218 и 225

ДРАГО Петра Маркуша,

Горка Калуђеровић .................................................................стране 218 и 225

АНДРИЈА Петра Маркуш,

жена Госпава Мараш.

Син Миливоје.....................................................................................стране 218 и 226

ТОМО Петра Маркуш,

жена Зорка Поповић

Дјеца: Жарко, Слободан, Миодраг, Перса Бурзан и

Милева Кликовац..............................................................................стране 218 и 226

СТЕВАН Петра Маркуш, погинуо на Скадру..........................стране 218 и 226

242

ПОНАРИ

Бр.1

Машан – отац

Глиго – син

АНДРИЈА – унук

МАРА – унука

–––––––––––––––––

АНДРИЈА Глигов Маркуш,

жена Јелена Милић,

Дјеца: Никола-Мирко, Петар, Мика Бољевић, Велика Ђуровић

и Миља Никчевић......................................................................................................230

МАРА (р. Маркуш) Стајовић,

муж Јокаш Стајовић.

Дјеца: Ђоко, Љуба и Олга.........................................................................................231

Бр.2

Шако – отац

Симон – син

–––––––––––

СИМОН Шаков Маркуш,

жена Ђурђа Каварић,

Дјеца: Голуб, Драган, Даринка Глитић, Божидар, Миљана Томин,

Милан и Зоран.............................................................................................................231

243

244

245

CIP - Kaталогизација у публикацији

Национална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-9940-695-28-6

COBISS.CG-ID 17422340

246

Rodoslovni zapisi Markuša i rodbine

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?