Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

ЧУНОМ И КЕРЕПОМ
У БОЉЕ СЈУТРА
Подгорица је ослобођење у Другом свјетском рату дочекала
без и једног моста, јер су их Њемци порушили на дан напуштања
Подгорице, да у одступници смање притисак и брзину
надирања ослободилаца.
Пред сам Други свјетски рат, на мјесту садашњег Моста
Блажа Јовановића, био је изграђен челични мост, који је служио
само колико је рат трајао, и потом срушен је кад и остали. На
почетку рата – 1941, талијанским бомбардовањем овај мост је
био незнатно оштећен, без сметњи за саобраћај. Бомба је у њега
отворила рупу четвртастог облика, која је по том изгледу била
свима чудновата. Брзо је даском прекривена. Она је била на дијелу
моста ка лијевој обали Мораче, уз низводно попстављену
ограду.
Потопљена конструкција овог моста до скоро видјела се
у води, кад је резањем у дјелове уклоњена. Причали су старији
(што се види и на фотографијама) да су се преко те конструкције,
преко дјелова који су провиривали из воде, у прво вријеме
кретали, пентрајући се само смјели, који су тиме много ризиковали.
Потом је војска од сложених дасака направила импровизовани
уски прелаз са оградама, који је могло да служи само код
ниског водостаја. Зими вода га је прекривала и стављала ван
функције.
93