Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

Катастрофални земљотрес, који се овдје десио 1979. године,
био је толико јак да је у Херцег Новом на једном дијелу измијењена
обала и потом географска карта.
На овом простору сријећу се двије покретне континенталне
плоче – aфричка и eвропска, гдје је aфричка дијелом подвучена
испод eвропске. Код таквих земљотреса, који су својевремено
два пута разорили Дукљу, нико не зна како би се понашала
брана ,,Андријево“, уз чињеницу да су могуће и диверзије попут
оне у Њујорку, да не рачунамо ратове (бомбардовања), у којима
се и данас заслијепљено читави народи уништавају. Уз то, познато
је да велике акумулације на осјетљивом тлу често изазивају
земљотресе, чему треба додати и садашња бројна клизишта
која угрожавају насеља и путеве.
Сва вода која би се тако на нас сручила, и за случај да у
каквој Нојевој барци преживимо, не би нас опрала од одговорности
за уништавање изузетног кањона Мораче, уништавање интиме
обала и бистрог водотока. Над тијелом убијене Мораче, низом
малигних нараслина – једне на друге наслоњених акумулација
– поткресале би се ноге кањону до кољена; у каљузи застао
би мјерач времена.
Утихне ли ова жила-куцавица, историја ће, не само наша,
остати без свједока; остаће и питање без одговора: колико је
камен, који нам је досад био изнутра и споља, наш знак, наше
сјећање, наша потпора?
Ако 300 милиона кубних метара воде не може нама да
дође до грла, може свијету који неће дозволити (одбијањем новчане
помоћи) да се потопи 120 хиљада година стари траг свог
постања; неће дозволити да нестане станиште прачовјека, откривено
у морачким пећинама...
Кости давно изумрлог бизона, пронађене ту при археолошким
ископавањима, изгледа ништа не значе при данашњим
нашим кошчатим воловима.
72