Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

тог простора враћали смо се из града до кућа у Момишићима, да
су нам ноћу те рупе, испуњене водом послије киша, изгледале
најсигуније гдје можемо да станемо ногом, уз „јао“ изненађени.
Послије оне двије зграде које су градили њемачки заробљеници,
приступило се на десној обали изградњи Зграде Војне
поште, тако назване по подјели у тадашњој Југословенској армији,
која је данас – Зграда Министарства народне одбране Црне
Горе. Такође зидана је ломљеним каменом, допреманим преко
шина градилишног колосијека вагонетима из оближњег каменолома
Малог брда на правцу садашњег Булевара Џорџа Вашингтона
у Улици 18. јула. Вагонети су кретали без вуче, у слободном
паду, због таквог нагиба терена, пуштени без икакве пратње
пустим ливадама, сада заузетим градом Преко Мораче
На правцу Зграде Војне поште војска је приступила изради
Висећег пјешачког моста преко Мораче за војне службенике,
војску и друге који користе новоизграђену зграду. Прво су на
обалама изграђени моћни армиранобетонски стубови – пилони,
са којих су спуштене двије челичне сајле угибом на средини ријеке.
О њих су доље до дашчаног пода, по којем се ходало, вертикално
окачили да га прихвате, челичну ужад. На почетку
вјетар је горе дизао мост као лаку конструкцију, док испод
моста нијесу направили контразатеге.
Мост је грађен како се и данас граде помоћни мостови
између села, без економске исплативости за градњом скупљег
моста.
Сајле које су од средине ријеке прелазиле преко пилона, а
са друге стране спуштале се према обали, биле су везане за чврсте
анкере у тлу осигуране, заштићене посебним шахтом.
Под Моста био је од попречно постављених дасака са
импровизованом оградом, да Мост није било за млађе без родитеља.
Понекад би несташни младићи, вјерујући у чврстоћу Моста,
доказивали храброст, поготову кога да уплаше, па су сложно
заљуљали Мост да се морало застати и држати за ограду, јер
је било немогуће по нагнутом поду ићи.
64