Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
Пјешачки Московски мост на Морачи, 2009.Пушкин и Наталија интересантно постављени су на пространомпиједесталу, који просто позива посјетиоце да се уздигнуи ту придруже Пушкину „дијелећи са њим његову славу“, алине и судбину у двобоју. Уз то да и наше даме сједну на клупу узНаталију, без жеље да као она коме изазову љубомору.Таратинов на овим споменицима реалистички доброостварује – ,,погађа,, ликове и пропорције човјекове грађе, дочаравајућианатомију.61
Добро представља драперију и структуру површинскихобрада у спонтаној стилизацији тих завршетака, без непотребногдотјериавања, којим биљежи у тој мјери лични израз.Ови карактери као детаљи на површини, малих су димензија,те се виде само са блиског одстојања. А са веће дистанцеза сагледавање читавог споменика – за општи утисак, онитиме не учествују, те њиховим искључивањем настаје „просијаниизглед“. Тада се у склопу цјелокупног доживљаја добија недовољнооплемењени реализам, иако то није. Детаљи, као личниспонтани изрази тиме се искључују, иако су ту.Било је потребно да се утисци са те двије крајње дистанцеповежу контактним рашчлањеним нешто крупнијим волуменима, као настављање личног израза. Тако би у представљању цјелинеучествовало више слика, а не само двије крајње.Преспајањем рашчлањеним крупнијим формама, била биприлика да се са истим унесе већи степен слободне интерпретације,као потребан отклон од толиког реализма. Тиме се остварујевећа присутност аутора у изражајном виду, већим удаљавањемод утиска подржавања.Претходно мање је присутно на Споменику Пушкину,гдје мускулатура није елемент обликовања, замијењена драперијом,која je добро ријешена уз недостатак већег степена личногизраза.На споменицима Пушкину и Висоцком постигнута је интересантнадинамичност – покрет, које адекватно прате архитектонскисадржаји, без несклада, без осјетног растављањаскулптуре и архитектуре, преливајући се једно у друго као цјелина.Започета је лијепа прича коју дају ова два споменика, којииспуњавају очекивања, значајно оплемењујући просторатипичним композицијама на мјестима која су постала стјециштеграђана.62
- Page 12 and 13: МОСТ НА ТАРИМијат Т
- Page 14 and 15: ЛАБУД-ПЛАЖА у корит
- Page 16 and 17: Као и код апстрактн
- Page 18 and 19: бало направити спо
- Page 20 and 21: КУЋА НАД ВОДОПАДОМ
- Page 22 and 23: НАШ ЗЕТФРЕНК ЛОЈД Р
- Page 24 and 25: ХОТЕЛ „ПОДГОРИЦА“
- Page 26 and 27: 25
- Page 28 and 29: Галебови - чувари К
- Page 30 and 31: ПАПИРНЕ ЛАЂЕИз књи
- Page 32 and 33: 31
- Page 34 and 35: АМБАСАДОР БЕЗ АКРЕ
- Page 36 and 37: Ко може мирно да по
- Page 38 and 39: се некад могао чути
- Page 40 and 41: НЕМАЊИН ГРАД, ушће
- Page 42 and 43: Висок стандардза о
- Page 44 and 45: НОВИ БЕДЕМИ НЕМАЊИ
- Page 46 and 47: Десно дозидани бед
- Page 48 and 49: ХИЛАНДАРИз књиге „
- Page 50 and 51: 49
- Page 52 and 53: Земљотресии земљот
- Page 54 and 55: Узиданој Гојковици
- Page 56 and 57: ПЈЕШАЧКИМ МОСКОВСК
- Page 58 and 59: 57
- Page 60 and 61: Споменик Пушкину, 20
- Page 64 and 65: ГРАД „ПРЕКО МОРАЧЕ
- Page 66 and 67: Горе лијево - Висећ
- Page 68 and 69: Срушени Висећи мос
- Page 70 and 71: Устукнуо сам од овд
- Page 72 and 73: МАНАСТИР МОРАЧАСто
- Page 74 and 75: Кањон Мораче73
- Page 76 and 77: Манастир Морача и р
- Page 78 and 79: Манастир Морача, XIII
- Page 80 and 81: МАНАСТИР МОРАЧАНас
- Page 82 and 83: МАНАСТИРСКИ КОНАЦИ
- Page 84 and 85: 83
- Page 86 and 87: Знали су да би због
- Page 88 and 89: Манитим би ме звали
- Page 90 and 91: ЧУВАЈ СЕ МЛАДИХ УМР
- Page 92 and 93: Челични мост након
- Page 94 and 95: ЧУНОМ И КЕРЕПОМУ БО
- Page 96 and 97: То је, по броју прел
- Page 98 and 99: 97
- Page 100 and 101: њу уз ограду, чиме ј
- Page 102 and 103: СТАРИ ВЕЗИРОВ МОСТ
- Page 104 and 105: Горице, гдје се брд
- Page 106 and 107: Крајем 19. и почетко
- Page 108 and 109: Везиров мост, 1929. го
- Page 110 and 111: За похвалу је свако
Пјешачки Московски мост на Морачи, 2009.
Пушкин и Наталија интересантно постављени су на пространом
пиједесталу, који просто позива посјетиоце да се уздигну
и ту придруже Пушкину „дијелећи са њим његову славу“, али
не и судбину у двобоју. Уз то да и наше даме сједну на клупу уз
Наталију, без жеље да као она коме изазову љубомору.
Таратинов на овим споменицима реалистички добро
остварује – ,,погађа,, ликове и пропорције човјекове грађе, дочаравајући
анатомију.
61