Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

Ко може мирно да поднесе мушицу у носу док му су помјера.
Умјесто, како народ каже, да се: „Куцнемо у главу“, а овдје
морамо и да протрљамо нос.
Хотел ,,Амбасадор,, хетерогених је елемената, као да су
узети са депоније грађевинског отпада, поређани као бижутерија
на столу бувљака у стилу демоде градње малих приватних кућа .
Колико је и кад је архитектура умјетност, можемо да размишљамо,
али јасно је да свака зграда није гарантовано архитектура,
поготову не умјетност. На свечаностима, разликују се
ријечи пјесника и послужитеља. Разликују се, на примјер, позиционирања
Рајтовe кућe над водопадом и Канин хотел „Подгорица“
уз Морачу, који су остварили природне непримјетне прелазе
– наставке, као у заједничким наступима тенора Паваротија,
Доминга и Карераса. Настављањем душе, а не тијела, сличностима
у сличностима и сличностима у разлици. Кана је својим
Хотелом „Подгорица“ препричала Морачу до мјере да се хук воде
Мораче репродукује дуж линије течења овог хотела.
Случајем да су некад Рајт и Кана добили још по један
овакав блиски сусрет са ријеком, накривили би капу. А Драган
Коматина комат више: накривио је качкету (равних страна) без
заштитника од сунца. Такав кров никад Црногорци нијесу видјли
на својим кућама. Сада је овладало такво помодарство које
је Драшко донио из Млетаках и посијао по граду.
Испод „качкете“ (обле површине ) провирују други кровови
неусаглашених рогљастих форми, планинског типа (одакле
је аутор), подешени за снијег који овдје не пада и по пет година.
Некад су у овом граду дјеца јела снијег не знајући шта је, кад ријетко
пада а они одрасту, а сада од нас се тражи да прогутамо и
зграду и снијег на њој којег нема. Све то након ауторовог „жонглирања
без лопте“.
У кориту Мораче, у простору који одише снагом стијена
које излазе из воде, овим објектом негирана је та снага на начин
да се практично ниједно зидно платно те зграде не ослања на
35