Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
ХОТЕЛ „ПОДГОРИЦА“ на обали Мораче, 1967.Светлана Кана Радевић (1937, Даниловград – 2000, Подгорица)(Из књиге „50 неимара Црне Горе“, 2008. А. Маркуш)Светлана–Кана Радевић најбоља своја дјела, па и Хотел„Подгорица“ на обали Мораче у Подгорици, остварила је побједамана позивним и општејугословенским конкурсима. Иноваторски јеприлазила, као режисер сцени драмским ефектима – изненађењима,као да је све са посебном бојом однекуд незнано, а не правим путем,дошло – увијек сигурним и снажним потезом.Рајтовски однос према амбијенту, примијењен на Гугенхајмовоммузеју, сличност у разлици, изразито сложних а различитихкомшија, она је на Хотелу „Подгорица“ (1967) до вела до свог врхунствау толикој мјери да би у теоријским расправама, као принципзаснован на искуству, требало да се изучава на архитектонскимфакултетима.Поред облика који на овом објекту судјелују у поменутомутиску, ту је и додатни веома значајни ефекат примијењеног материјала,камена облутка као облоге и у екстеријеру и у ентеријеру.Доследна употреба овог материјала на сваком мјесту (са кулијеромкао млађим братом по гранулацији) није довела до „очекиваног“неуспјеха због претјеривања, већ напротив, створен је посебан ужитаккоји се ријетко виђа, да се човјек налази у пријатној дилеми: дали је то увијек дјело руку или природе, да ли је право стаништеоблутка у објекту, или ријеци Морачи, одакле је узет, на чијој јеобали (ивици корита) Хотел изграђен.Хотел „Подгорицу“, као и сва друга Светланина дјела, карактерише„искуство конкурса“ – висок ниво: слободне форме, савремениматеријали, или стари у осмишљеној улози да су новији однових кроз увијек поновно доживљавање простора, не водећи рачунада се то пошто-пото свакоме свиди.Хотел је са два нивоа, изграђен на ивици корита Морачекоје је у оштром паду. Он прати терен спуштајући се једним нивоом,формирајући ниско и високо приземље, потом се каскадном терасомспушта још један ниво.У другом правцу објекат је наглашено издуженог облика– паралелно водотоку, оправдано подржавајући хоризонталу, са23
утиском комбинованог жустрог и релативно мирног течења са валовитимнаборима, препричавајући Морачу на најбољи начин. Благомзакривљеношћу затвара круг уклапања у амбијент – у сасвимдовољној мјери. Али, овдје се ишло даље.По добро осмишљеном графикону, поређани су прво – релативномали елементи на смјештајном дијелу, мали „за опкорачити“,„за дотаћи их горе руком“, који су мирноћом увертира – залетиштедо изузетно снажних поставки на дијелу са кафаном, рестораноми рецепцијом, који сада обрнуто – они доминирају над човјеком– изнад њега окамењеним скоком. А све у објекту, који чинискок у архитектури овог поднебља.Објекат је буквално свугдје (из нутра и споља) обложенкаменом, поново са скоковитим прелазом – сада у обрадама – одкулиера до обложног облутка. Уопште, на свим објектима СветланеРадевић, прелази, преломи и испади су у наглашено снажној и заобликовање искоришћеној форми.Светлана Радевић је доказ да кад треба повући снажно, нетреба рећи „повући мушки“, јер је она 1967. повукла јаче од свих,код чињенице да је то на папиру још теже: подићи, и повући потезснажно.Богат вокабулар савремене архитектуре, природно, нијени овај објекат оставио без утицаја укомпонованих гласова времена,претежно утицајем јапанске архитектуре и Ле Корбизијеовогсвођења масе. Али, од свих утицаја највише је утицао амбијент.Тешко је наћи негдје у свијету тако сјајну употребу облуткакао обложног материјала, што је права свечаност за око.Сва архитектонска дјела доживљавају се, поред осталог,са позиције времена и општег достигнутог нивоа – са неким у тимелементима постављеним реперима и распонима, али, кад је, каоовдје, ријеч о новој, неуобичајеној и још веома успјелој примјениматеријала – репери не постоје, него се траже, са утиском затеченостиу дефинисању доживљаја.Облутак као материјал за облагање први пут је успјешнопримијењен на оближњем, антологијске вриједности објекту Лабуд-плажиВукоте Тупе Вукотића; тамо се родио, а овдје проходаопотпуно искоришћеним кораком.Морача као станиште облутка, и ова два њена вриједнаобјекта, као промотери заслужују да се ова облога назове „морачкислог“.24
- Page 2 and 3: ОБАЛЕ УЗ ЉУДЕ,МОРЕ
- Page 4 and 5: АНДРИЈА МАРКУШОБАЛ
- Page 6 and 7: УВОДЖивот поред об
- Page 8 and 9: МОСТ ТА ТАРИ, 1938-1940.
- Page 10 and 11: Мијат Тројановић, М
- Page 12 and 13: МОСТ НА ТАРИМијат Т
- Page 14 and 15: ЛАБУД-ПЛАЖА у корит
- Page 16 and 17: Као и код апстрактн
- Page 18 and 19: бало направити спо
- Page 20 and 21: КУЋА НАД ВОДОПАДОМ
- Page 22 and 23: НАШ ЗЕТФРЕНК ЛОЈД Р
- Page 26 and 27: 25
- Page 28 and 29: Галебови - чувари К
- Page 30 and 31: ПАПИРНЕ ЛАЂЕИз књи
- Page 32 and 33: 31
- Page 34 and 35: АМБАСАДОР БЕЗ АКРЕ
- Page 36 and 37: Ко може мирно да по
- Page 38 and 39: се некад могао чути
- Page 40 and 41: НЕМАЊИН ГРАД, ушће
- Page 42 and 43: Висок стандардза о
- Page 44 and 45: НОВИ БЕДЕМИ НЕМАЊИ
- Page 46 and 47: Десно дозидани бед
- Page 48 and 49: ХИЛАНДАРИз књиге „
- Page 50 and 51: 49
- Page 52 and 53: Земљотресии земљот
- Page 54 and 55: Узиданој Гојковици
- Page 56 and 57: ПЈЕШАЧКИМ МОСКОВСК
- Page 58 and 59: 57
- Page 60 and 61: Споменик Пушкину, 20
- Page 62 and 63: Пјешачки Московски
- Page 64 and 65: ГРАД „ПРЕКО МОРАЧЕ
- Page 66 and 67: Горе лијево - Висећ
- Page 68 and 69: Срушени Висећи мос
- Page 70 and 71: Устукнуо сам од овд
- Page 72 and 73: МАНАСТИР МОРАЧАСто
утиском комбинованог жустрог и релативно мирног течења са валовитим
наборима, препричавајући Морачу на најбољи начин. Благом
закривљеношћу затвара круг уклапања у амбијент – у сасвим
довољној мјери. Али, овдје се ишло даље.
По добро осмишљеном графикону, поређани су прво – релативно
мали елементи на смјештајном дијелу, мали „за опкорачити“,
„за дотаћи их горе руком“, који су мирноћом увертира – залетиште
до изузетно снажних поставки на дијелу са кафаном, рестораном
и рецепцијом, који сада обрнуто – они доминирају над човјеком
– изнад њега окамењеним скоком. А све у објекту, који чини
скок у архитектури овог поднебља.
Објекат је буквално свугдје (из нутра и споља) обложен
каменом, поново са скоковитим прелазом – сада у обрадама – од
кулиера до обложног облутка. Уопште, на свим објектима Светлане
Радевић, прелази, преломи и испади су у наглашено снажној и за
обликовање искоришћеној форми.
Светлана Радевић је доказ да кад треба повући снажно, не
треба рећи „повући мушки“, јер је она 1967. повукла јаче од свих,
код чињенице да је то на папиру још теже: подићи, и повући потез
снажно.
Богат вокабулар савремене архитектуре, природно, није
ни овај објекат оставио без утицаја укомпонованих гласова времена,
претежно утицајем јапанске архитектуре и Ле Корбизијеовог
свођења масе. Али, од свих утицаја највише је утицао амбијент.
Тешко је наћи негдје у свијету тако сјајну употребу облутка
као обложног материјала, што је права свечаност за око.
Сва архитектонска дјела доживљавају се, поред осталог,
са позиције времена и општег достигнутог нивоа – са неким у тим
елементима постављеним реперима и распонима, али, кад је, као
овдје, ријеч о новој, неуобичајеној и још веома успјелој примјени
материјала – репери не постоје, него се траже, са утиском затечености
у дефинисању доживљаја.
Облутак као материјал за облагање први пут је успјешно
примијењен на оближњем, антологијске вриједности објекту Лабуд-плажи
Вукоте Тупе Вукотића; тамо се родио, а овдје проходао
потпуно искоришћеним кораком.
Морача као станиште облутка, и ова два њена вриједна
објекта, као промотери заслужују да се ова облога назове „морачки
слог“.
24
Change language