Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

ЗИДАЊЕ ОСТРВА
ГОСПА ОД ШКРПЈЕЛА
Пераштани нијесу имали потребе, код толико брда око
Бококоторског залива, да зидају неко ново брдо да на њему граде
цркву. Као врсни поморци, нијесу ни били склони таквом послу.
Могли су то једино и радо да ураде из ината, али нијесу имали коме,
рецимо – гусарима, против којих су се успјешно борили.
Ипак, они су непредвиђено нашли посебан разлог да попут
пирамида фараонски направе једно такво брдо камења, чак
подводно – у мору. И додатно: да на њему озидају цркву – на грађевини
грађевину.
Цркву су могли на пуно других мјеста да направе, да се
овог тешког посла не хватају, посебно што су на сусједном острвцету
већ цркву имали, те њу није требало ни градити. Имали су Цркву
Светог Ђорђа, тада заштитника Бокеља. Сада је заштитник Свети
Трипун.
Нову цркву су градили да придобију, то јест очарају папу
Павла III, слично причи да се бријег примакне Пророку. Већ је било
прошло 11 претешких година откад их је (1535. године) папа казнио
интердиктом над поменутом Црквом Светог Ђорђа (забраном
богослужења). То је иницирао которски бискуп Лука Бизанти, због
њиховог тешког огрешења према мјесном свештенику.
147