Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

Низводно, на другој обали, испод садашњег парка Ивана
Милутиновића, настављао се већи број обједињених ковачница,
од лима направљених, из којих су читав дан допирали удари
чекића, мијешајући се са хуком воде слапова, и често под пећинама
музиком и пјесмом веселих Подгоричана. Између њих
помијешане, налазиле су се те мале баште – филдани, који су настајали
као оно: бријег пришао човјеку (а не човјек бријегу). Нигдје
около километрима није било прилике да се земља наводњава,
јер је вода била на дубини преко 20 метара (колико су се
дубоко копали бунаре), поготову што није било никаквих пумпи.
И, умјесто да се вода из ријеке црпи горе, земља се спуштала
доље – доље у корито ријеке.
У најстарије вријеме, људи су прихватили да овај град
носи име Рибнице, иако је Рибница неупоредиво мања ријека од
Мораче у коју се ту улива, јер је Рибница имала посебан карактер
– душу.
Зими, кад огромна вода Мораче надође, савладаће воду
Рибнице на њеном ушћу у толикој мјери да ће се неколико метара
издићи изнад ње, текући узводно Рибницом док јој „не досади“
и врати се настављајући гдје је кренула. Вода Мораче, која,
са просјечних 170 м3 у секунди, доминира Скадарским језером,
давно је искористила ово искуство, на начин што као вода овог
језера тече такође узводно коритом Ријеке Црнојевића, све до
њеног извора (подизањем нивоа Језера).
Мало је рећи да је Рибница угушена стављањем јој у
корито 2006. године кост у грло пословном „Никић зградом“, а
сада 2018, са друге стране и другом зградом, да је Рибница са
обје стране убетонирана – смањена као да је нема. И са друге
стране проширено је корито Рибнице за смјештај, све до воде,
ових зградурина Сулиним примјером „брода у каменици“. Шта
значе миленијуми постојања, при тренутку оловком брисања на
цртежу ових зграда?
Бр.2. фељтон „Monitora“, 14.12.2018. А. Маркуш
132