Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

Проширује се ријека да се на њој формира хернија, као
да се грло човјека проширује колико стомак.
Искуством прве „Никић зграде“, којом је порушен дио
Старе вароши, сада се са чудном скаламеријом друге „Никић
зграде“, аутора арх. Младена Ђуровића, ријешило да се побјегне
од оближњег блока зграда на Тргу Божане Вучинић, те бомбардујући
суноврати у Рибницу уз Мост Браће Златичанин, наспрам
Хотела „Црна Гора“ и малог парка испред њега са друге стране
ријеке.
Недалеко, узводно у кориту Рибнице, била је „Бања“,
зграда градског купатила, међу ријетким која је преживјела бомбардовање,
којој смо ми „главу откинули“ скидањем крова да се
у том нивоу изгради мост, а у преосталом дијелу да се окупљамо
сачувани у континуитету у умјетничким творевинама разних изложби.
Ех, да смо бар са тог мјеста у затвореној стакленој флаши
низводно послали поруку Рибници да издржи још стотинак
метара до својег ушћа.
Невиђеним скоком и доскоком према Рибници, не у
„Бањи“ да се бања, пословна „Никић зграда“, код Моста Браће
Златичанин, сјури се те 2006. године да се у њеном кориту распојаса,
знатно већа од ширине ријеке. Ријеку су због ње багерима
проширили да се формира хернија, као да се човјеку грло
прошири колико стомак.
Бр.1. фељтон „Monitora“, 7.12.2018. А. Маркуш
128