Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš
Скалинама, то јест на уређеним обалама ушћа, које је дјело ВасилијаКнежевића, које је у садејству са овим мостом, и које јетолико успјело да је постало знак препознавања тог дијела Подгорицеиспод зидина Немањиног града.Кнежевић је посебним осјећајем за овај амбијент, сабраовриједности природе и унијетих неопходниох садржаја: стаза,ободних заштитних парапета са акцентираним мјестима за окупљања.Са свим тим он је наставио да у благом луку „тече“ каоизливена вода Рибнице у зимском периоду. Њежно се провлачиоизмеђу пећина да их не повриједи, како би дао завршну ријечприроди – Мосту и овим ријекама у лијепој конфигурацији њиховихкорита. Провлачио се поред пећина и Моста, линијом изохипси,како су и постављане уставе – канали воде за покретањеоближњих млинова. Кнежевићеве стазе су као водотоци изнадводотока, изнад којих се опет налази овај мост.Он је дио догађања у граду, посебно окупљања младих,спустио на обале ријека, чиме је истовремено представио и мост,који је често једини свједок заљубљених... и заљубљених у ријеке,које је претходно припадало само риболовцима. То је остваренокао да је ријеч о коауторском дјелу природе и човјека, накоје се, у име природе, потписао Мост.Брзо су се усталиле, једном годишње, манифестације„Прољећни уранак“, „Пионирски походи“ и једнодневне изложбе,чиме је амбијент са Мостом почео да живи на нови начин.Прије Другог свјетског рата, и двије деценије касније,овај Мост није имао само овакво друштво него и шире. У коритуРибнице, поред водотока, биле су (мало издигнуте и међама заштићене,да их вода не однесе) бројне марљиво одржаване малеобрадљиве површине, које су власници водом у посудама изРибнице заливали, јер није било пумпи да се она избаци, поготовугоре ван корита ових ријека. Ту су и жене доносило рубље напрање.У свим тим активностима, нарочито у раду око млиноваи башти, те током купања у врелим љетњим данима, ту се увијекналазило много људи. Пећине су служиле за боравак сиротиње иза збјегове током савезничког англо-америчког бомбардовањаПодгорице, на крају Другог свјетског рата.117
ДанасПочетак XX вијека118
- Page 68 and 69: Срушени Висећи мос
- Page 70 and 71: Устукнуо сам од овд
- Page 72 and 73: МАНАСТИР МОРАЧАСто
- Page 74 and 75: Кањон Мораче73
- Page 76 and 77: Манастир Морача и р
- Page 78 and 79: Манастир Морача, XIII
- Page 80 and 81: МАНАСТИР МОРАЧАНас
- Page 82 and 83: МАНАСТИРСКИ КОНАЦИ
- Page 84 and 85: 83
- Page 86 and 87: Знали су да би због
- Page 88 and 89: Манитим би ме звали
- Page 90 and 91: ЧУВАЈ СЕ МЛАДИХ УМР
- Page 92 and 93: Челични мост након
- Page 94 and 95: ЧУНОМ И КЕРЕПОМУ БО
- Page 96 and 97: То је, по броју прел
- Page 98 and 99: 97
- Page 100 and 101: њу уз ограду, чиме ј
- Page 102 and 103: СТАРИ ВЕЗИРОВ МОСТ
- Page 104 and 105: Горице, гдје се брд
- Page 106 and 107: Крајем 19. и почетко
- Page 108 and 109: Везиров мост, 1929. го
- Page 110 and 111: За похвалу је свако
- Page 112 and 113: дјелује као отелов
- Page 114 and 115: МОСТ БИГАМИСТНа Ри
- Page 116 and 117: 115
- Page 120 and 121: На приложеној слиц
- Page 122 and 123: ТУРСКО КУПАТИЛОУз
- Page 124 and 125: зничко англоамерич
- Page 126 and 127: РИБНИЦА НА РАСПЕЋУ
- Page 128 and 129: Огромно проширење
- Page 130 and 131: РИБНИЦА НА РАСПЕЋУ
- Page 132 and 133: Усељене у корито Ри
- Page 134 and 135: РИБНИЦА НА РАСПЕЋУ
- Page 136 and 137: им се придруже да с
- Page 138 and 139: ФОНТАНА „КУПАЧИЦА
- Page 140 and 141: Узалуд је Лаличић б
- Page 142 and 143: Рука коју је на Фон
- Page 144 and 145: ИЗНЕНАДАН СУСРЕТСл
- Page 146 and 147: НАТО 1999. РУШИ МОСТ Н
- Page 148 and 149: ЗИДАЊЕ ОСТРВАГОСПА
- Page 150 and 151: Фашинада149
- Page 152 and 153: Нестао нестали про
- Page 154 and 155: Не само да нијесмо
- Page 156 and 157: Насилно отворен је
- Page 158 and 159: 157
- Page 160 and 161: ХОТЕЛ „УСНУЛИ МЛИН
- Page 162 and 163: И ту на корак од мли
- Page 164 and 165: АНДРИЈА МАРКУШ рођ
- Page 166 and 167: САДРЖАЈУВОД.............
Скалинама, то јест на уређеним обалама ушћа, које је дјело Василија
Кнежевића, које је у садејству са овим мостом, и које је
толико успјело да је постало знак препознавања тог дијела Подгорице
испод зидина Немањиног града.
Кнежевић је посебним осјећајем за овај амбијент, сабрао
вриједности природе и унијетих неопходниох садржаја: стаза,
ободних заштитних парапета са акцентираним мјестима за окупљања.
Са свим тим он је наставио да у благом луку „тече“ као
изливена вода Рибнице у зимском периоду. Њежно се провлачио
између пећина да их не повриједи, како би дао завршну ријеч
природи – Мосту и овим ријекама у лијепој конфигурацији њихових
корита. Провлачио се поред пећина и Моста, линијом изохипси,
како су и постављане уставе – канали воде за покретање
оближњих млинова. Кнежевићеве стазе су као водотоци изнад
водотока, изнад којих се опет налази овај мост.
Он је дио догађања у граду, посебно окупљања младих,
спустио на обале ријека, чиме је истовремено представио и мост,
који је често једини свједок заљубљених... и заљубљених у ријеке,
које је претходно припадало само риболовцима. То је остварено
као да је ријеч о коауторском дјелу природе и човјека, на
које се, у име природе, потписао Мост.
Брзо су се усталиле, једном годишње, манифестације
„Прољећни уранак“, „Пионирски походи“ и једнодневне изложбе,
чиме је амбијент са Мостом почео да живи на нови начин.
Прије Другог свјетског рата, и двије деценије касније,
овај Мост није имао само овакво друштво него и шире. У кориту
Рибнице, поред водотока, биле су (мало издигнуте и међама заштићене,
да их вода не однесе) бројне марљиво одржаване мале
обрадљиве површине, које су власници водом у посудама из
Рибнице заливали, јер није било пумпи да се она избаци, поготову
горе ван корита ових ријека. Ту су и жене доносило рубље на
прање.
У свим тим активностима, нарочито у раду око млинова
и башти, те током купања у врелим љетњим данима, ту се увијек
налазило много људи. Пећине су служиле за боравак сиротиње и
за збјегове током савезничког англо-америчког бомбардовања
Подгорице, на крају Другог свјетског рата.
117