Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

andrijamarkus
from andrijamarkus More from this publisher
07.10.2020 Views

Скалинама, то јест на уређеним обалама ушћа, које је дјело ВасилијаКнежевића, које је у садејству са овим мостом, и које јетолико успјело да је постало знак препознавања тог дијела Подгорицеиспод зидина Немањиног града.Кнежевић је посебним осјећајем за овај амбијент, сабраовриједности природе и унијетих неопходниох садржаја: стаза,ободних заштитних парапета са акцентираним мјестима за окупљања.Са свим тим он је наставио да у благом луку „тече“ каоизливена вода Рибнице у зимском периоду. Њежно се провлачиоизмеђу пећина да их не повриједи, како би дао завршну ријечприроди – Мосту и овим ријекама у лијепој конфигурацији њиховихкорита. Провлачио се поред пећина и Моста, линијом изохипси,како су и постављане уставе – канали воде за покретањеоближњих млинова. Кнежевићеве стазе су као водотоци изнадводотока, изнад којих се опет налази овај мост.Он је дио догађања у граду, посебно окупљања младих,спустио на обале ријека, чиме је истовремено представио и мост,који је често једини свједок заљубљених... и заљубљених у ријеке,које је претходно припадало само риболовцима. То је остваренокао да је ријеч о коауторском дјелу природе и човјека, накоје се, у име природе, потписао Мост.Брзо су се усталиле, једном годишње, манифестације„Прољећни уранак“, „Пионирски походи“ и једнодневне изложбе,чиме је амбијент са Мостом почео да живи на нови начин.Прије Другог свјетског рата, и двије деценије касније,овај Мост није имао само овакво друштво него и шире. У коритуРибнице, поред водотока, биле су (мало издигнуте и међама заштићене,да их вода не однесе) бројне марљиво одржаване малеобрадљиве површине, које су власници водом у посудама изРибнице заливали, јер није било пумпи да се она избаци, поготовугоре ван корита ових ријека. Ту су и жене доносило рубље напрање.У свим тим активностима, нарочито у раду око млиноваи башти, те током купања у врелим љетњим данима, ту се увијекналазило много људи. Пећине су служиле за боравак сиротиње иза збјегове током савезничког англо-америчког бомбардовањаПодгорице, на крају Другог свјетског рата.117

ДанасПочетак XX вијека118

Скалинама, то јест на уређеним обалама ушћа, које је дјело Василија

Кнежевића, које је у садејству са овим мостом, и које је

толико успјело да је постало знак препознавања тог дијела Подгорице

испод зидина Немањиног града.

Кнежевић је посебним осјећајем за овај амбијент, сабрао

вриједности природе и унијетих неопходниох садржаја: стаза,

ободних заштитних парапета са акцентираним мјестима за окупљања.

Са свим тим он је наставио да у благом луку „тече“ као

изливена вода Рибнице у зимском периоду. Њежно се провлачио

између пећина да их не повриједи, како би дао завршну ријеч

природи – Мосту и овим ријекама у лијепој конфигурацији њихових

корита. Провлачио се поред пећина и Моста, линијом изохипси,

како су и постављане уставе – канали воде за покретање

оближњих млинова. Кнежевићеве стазе су као водотоци изнад

водотока, изнад којих се опет налази овај мост.

Он је дио догађања у граду, посебно окупљања младих,

спустио на обале ријека, чиме је истовремено представио и мост,

који је често једини свједок заљубљених... и заљубљених у ријеке,

које је претходно припадало само риболовцима. То је остварено

као да је ријеч о коауторском дјелу природе и човјека, на

које се, у име природе, потписао Мост.

Брзо су се усталиле, једном годишње, манифестације

„Прољећни уранак“, „Пионирски походи“ и једнодневне изложбе,

чиме је амбијент са Мостом почео да живи на нови начин.

Прије Другог свјетског рата, и двије деценије касније,

овај Мост није имао само овакво друштво него и шире. У кориту

Рибнице, поред водотока, биле су (мало издигнуте и међама заштићене,

да их вода не однесе) бројне марљиво одржаване мале

обрадљиве површине, које су власници водом у посудама из

Рибнице заливали, јер није било пумпи да се она избаци, поготову

горе ван корита ових ријека. Ту су и жене доносило рубље на

прање.

У свим тим активностима, нарочито у раду око млинова

и башти, те током купања у врелим љетњим данима, ту се увијек

налазило много људи. Пећине су служиле за боравак сиротиње и

за збјегове током савезничког англо-америчког бомбардовања

Подгорице, на крају Другог свјетског рата.

117

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!