Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

То је једини мост на свијету који је краћи но што је ширина
ријеке, коју није ни желио да побиједи, већ да јој се додвори.
Желио је да се до њеног дна спусти, гдје се зими (у води до
највишег свог лука) копрца, као каква већа риба уплетена у мрежи
Рибнице и Мораче.
Он је био мезимче од првих својих дана, поштеђен кочија,
а послије и аутомобила, јер му точкаши нијесу могли прићи
стрмим прилазима. Преко њега, поред људи, кретали су се житом
и пшеницом натоварени коњи, кретали су се до ту изграђених
млинова.
Овај мост је са преломом на средини, издигнут као да је
Мост у скоку – у прескоку – а не ријешен да ту остане. Иако је
мален и од камена, није „камен“ – није нечемуран – но снажан
да одоли налетима воде са свих страна.
Као и сви мостови грађени тада – у вријеме Османлија –
ни он у себи нема жељеза, те је с душом коју му камен даје, а
нема је жељезо. Данас се мостови граде у комбинацији различитих
материјала, зависно од улоге што имају на мосту, на примјер:
да ли тај материјал носи главни терет, као кад је уграђен у
ободни лучни носач, или да носи нешто мањи терет кад преспаја,
или да само служи за ограду. На овом мосту све је интегрисано
у компактност како главног тако и споредног – да мост изгледа
као да је изливен од неког претходно течног камена (да је
случајем то могуће).
Данас се тако, уједно изливени са свим детаљима, не
граде ни од бетона, иако је лако остварљиво.
Код овог моста пресудила је техника рада са каменом,
техника која је тада једино била могућа, јер камен (пруж ајући
отпор каквој лакој обради) није давао да се потцијени у било којој
улози која му се додијели. То је истовремено одговарало да
мост буде трајан, као и да (пријеко потребно) буде тежак, да се
одупре води.
Временом камен је добијао лијепу патину, која је потпис
свих претходних времена, у којим је остао неокрњен, те дјелује
као побједник над пролазношћу. То доминира у утиску који
ствара, поред основног да га краси потпуна логика.
Он се од 1971. године налази у новом станишту – на
116