Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

За похвалу је свако отварање према свима, па и Турској,
којој се (тако је неко желио) са овим неадекватним им еном за
неадекватан мост казује да поштујемо заједничке тековине културе.
Ако су Руси нашли за сходно да мостом, који се ових
дана завршава у Подгорици, повежу лијеву обалу Мораче, гдје је
скулптура Пушкина, и десну, гдје је скулптура Висоцког, ваљда
ће и Турска наћи разлог да повеже вјекове. Ако смо их досад
тјерали, вријеме је да их позовемо, гдје је као претходница дошао
везир. Знају они то и без ових ријечи. Они су преко своје
компаније ER –BU учествовали у обнови Мостарског моста, којег
су исти изградили у 16. вијеку.
Потребно је обезбиједити средстава за поновну изградњу
Везировог моста од камена како је био изведен на крају 18.
вијека. Извео би се на свом првобитном мјесту, за које би се порушио
садашњи мост, који би се пребацио (са средствима и за то
обезбијеђеним) на удаљеност не ближе од 300 метара, узводно
или низводно (за издвојено сагледавање, због несагласја облика).
Мост, којег је тада изградио Махмут-паша, са пријатном
је асоцијацијом на какав организам, којем је у правилном реду:
глава на десној обали Мораче, а реп на лијевој, док су му ноге у
средњем дијелу. Тај организам је у положају као да се пропиње
да прескочи Морачу, али је ухваћен – замрзнут у свом покушају
– са остављеним просторима испод да тече Морача. У зимском
периоду, кад надође вода, запљускује му предње ноге.
Средњи дио има све карактере Мостарског моста, како
по облику свода полукружног профила тако и по његовој висини
(око 23 метра од средњег водостаја), којим се мост елегантно успиње
и завршава у нит.
Овај филигрански завршетак осмишљава масивност у
доњем дијелу, чинећи конструкцију, код свега тога, лаком и логичном,
у односу који има ракета према земљи у тренутку њеног
одласка.
109