Knjiga OBALE UZ LJUDE MORE I RIJEKE 2020 Andrija Markuš

њу уз ограду, чиме је искључен прописни опрез. Уз то, растојање
између пречни не смије да пређе 11 сантиметара, срачунато
према глави дјетета, јер куда глава може проћи може и тијело, а
на овој огради у горњем дијелу имамо и растојање од 21 сантиметар,
премного и за човјека.
Трећи крупни недостатак је ограда дуж пута уз мост, која
је несхватљиво ниска – 69 сантиметара, што не само да није
рукохват но ни „кољенохват“, иза којег вреба амбис. Сматрали
су да је овдје довољно поставити браник за аутомобиле, не мислећи
и на пјешаке.
Није препоручиво прелазити преко овог моста, као, на
примјер, на дан његовог отварања (19. дец. 2009.), кад је била
поледица, јер се тада, без великих опасности од клизања (иако
држања за ограду), не може прећи. Газећа површина у великом
је нагибу, због сасвим беспотребно лучног облика тако малог
распона пјешачког прелаза (распона моста од 44 метра).
Никакви градитељски (конструктивни) разлози, посебно
естетски, не упућују на овакво нелогично лучно формирање окачене
(висеће) газишне платформе моста, јер луку одозго није потребна
испомоћ, као миленијумима испробаном најједноставнијем
и најсигурнијем рјешењу, поготову за овакво мале распоне.
Лук никада не може да буде инвалид да му је потребно ортопедско
помагало изнад „главе“, поготову лизијерне сајле, о које виси,
од 13 милиметара дебљине (на 275 сантиметара одстој ања).
Све што је нелогично и неоправдано, никад нема пролазну оцјену
ни у естетском погледу, кад се ради о архитектури као сврсисходном
грађењу... Горња и доња контура моста наметнуте су
као двије супротстављене полукружне линије.
Према представљеној дебљини полукружних образних
носача, закључује се да би они, за варијанту да су од
*преднапрегнутог бетона, могли за овај распон сасвим лако (са
другим допунама) да опстану као самосталан лук, без испомоћи
од сајли.
99