Apotekarski_Glasnik_br._2

spekcijskom nadzoru. Naravno, farmaceutima
su mnogo bolje poznati oni zakonski
propisi koji regulišu apotekarsku delatnost
kao zdravstvenu, gde svakako treba izdvojiti
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o
zdravstvenom osiguranju, Zakon o lekovima
i medicinskim sredstvima, Pravilnik o
obrascu i sadržini lekarskog recepta, načinu
izdavanja i propisivanja lekova i Zakon
o komorama zdravstvenih radnika.
Polazeći pre svega od stanovišta da je
elektronsko poslovanje razmena standardizovanih
elektronskih poruka između
fizičkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju,
kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju
sa upravom i sudovima i u svim
drugim poslovnim transakcijama, a za koje
je zakonom dozvoljena njegova primena,
postavlja se pitanje kako se definiše elektronsko
poslovanje u uslovima apotekarske
delatnosti, sa svim onim specifičnostima
koje ta delatnost nosi. Sa jedne strane
pružanje zdravstvenih usluga, a sa druge
prodaja proizvoda koji mogu biti sastavni
deo tih istih zdravstvenih usluga.
Moglo bi se reći da praksa onlajn apotekarskog
poslovanja uključuje pružanje
usluga, snabdevanje Rp i OTC proizvodima
i davanje informacija 24 časa dnevno,ali
isto tako ona podrazumeva e-mail
komunikaciju sa pacijentima, edukaciju
pacijenata, reklamiranje farmaceutskih
Aktuelno
proizvoda i usluga.
Modeli elektronskog poslovanja apoteka
mogu slediti B2B model (Business-to-Business)
model u koji su uključena pravna lica
/firme, odnosno B2C (Business-to-Consumers)
model koji uključuje maloprodaju
krajnjim korisnicima. Zanimljivo je navesti
da se regulativa za onlajn trgovinu u
Evropskoj Uniji zasniva na nizu pravnih
akata koji se stalno dopunjuju. Pre svega,
to je Direktiva o elektronskoj trgovini, zatim
Direktiva o primeni prava pacijenata u prekograničnoj
zdravstvenoj zaštiti, Direktiva
o izmeni Direktive koja se odnosi na listu
lekova za primenu kod ljudi u svrhu prevencije
unosa falsifikovanih lekova u legalni
lanac snabdevanja, Direktiva o utvrđivanju
mera za lakše priznavanje
medicinskih recepata izdatih u drugoj državi
članici, Uredba Komisije o izgledu zajedničkog
logotipa za identifikaciju sajtova
koji javnosti nude prodaju lekova na daljinu
i tehničkim, kriptografskim i elektronskim
zahtevima za proveru njihove autentičnosti,
zajednički logotip koji je obavezan
za sve zemlje članice EU i lako uočljivi i vidljiv
broj licence koju je dodelilo regulatorno
telo, pouzdan domen preko koga je dostupna
internet stranica apoteke. Takođe je
potrebno obezbediti pouzdanost za pacijente
koji kupuju lekove na daljinu.
Jedno od pitanja kojem je u ovom predavanju
posebno bila posvećena pažnja ticalo
se dileme da li onlajn apoteka može
da pruži kvalitetnu farmaceutsku zdravstvenu
zaštitu. Drugo, isto tako važno pitanje,
ticalo se bezbednosti sajtova koji se
bave snabdevanjem lekovima. Praksa iz
koje možemo da učimo je svakako praksa
onih zemalja EU, u kojima je ovo legitimno
dozvoljeno i postoji. I pored propisa, u
praksi je pacijentima vrlo teško da razlikuju
regularne i ilegalne “online” apoteke, a
pojava falsifikovanih lekova usled nepouzdane
onlajn trgovine predstavlja potencijalnu
opasnost po ljudsko zdravlje.
Neke od bitnih karakteristika i okolnosti
koje je potrebno uzeti u obzir kada se za-
15