Apotekarski_Glasnik_br._2
e-magazin Udruženja privatnih apotekara SPAS e-magazin Udruženja privatnih apotekara SPAS
10Organizacija apotekarske delatnostiKako je to utvrđeno nacrtom Zakona oapotekarskoj delatnosti, apotekarsku ustanovuu javnoj svojini osniva Republika odnosnoAutonomna pokrajina, dok apotekarskuustanovu u privatnoj svojini osnivafizičko ili pravno lice.Apotekarska ustanova izvan svog sedištamože formirati organizacione jedinice,ogranke čiji broj nije ograničen.Takođe, sedište i ogranak mogu u svomsastavu imati najviše 4 organizacionejedinice, na udaljenosti do 30 km rastojanjana mapi postojeće putne mreže,u skladu sa Mrežom apoteka. Limitiranjebroja organizacionih jedinica je bitno,kako bi se obezbedili uslovi za pružanjepunog obima farmaceutskezdravstvene zaštite, što pretpostavljaadekvatan prostor, opremu i kadrovepredviđene za tu namenu. Svi navedeniuslovi potpuno su u skladu sa potrebomza optimizacijom farmaceutskihusluga i za geografski utemeljenim rasporedomi dostupnošću apoteka.U isto vreme, u skladu sa Zakonom ozdravstvenoj zaštiti, sedište i ogranakmogu u svom sastavu imati organizacionejedinice na ma kojoj udaljenosti unutarokruga, što je uslov koji ne garantujei ne pogoduje optimizaciji farmaceutskihusluga.Jedinica za farmakoinformatikuUporednim isčitavanjem nacrta Zakona oapotekarskoj delatnosti i Zakona o zdravstvenojzaštiti uočava se još čitav niz elemenatakoji govore o nesumnjivim prednostimapredloženog sektorskog zakona.Tu spada i jedinica za farmakoniformatikukoja, sadašnjim rešenjem, nije predviđenadok, shodno nacrtu Zakona o apotekarskojdelatnosti, apotekarska ustanovamože u svom sastavu organizovati sedišteza farmakoinformatiku, koje obavlja informisanjeopšte i stručne javnosti o lekovimai medicinskim sredstvima, sačinjava periodičneizveštaja o potrošnji medikamenata,obavlja poslove odgovornog lica za farmakovigilancu.Nema sumnje da biformiranje jedinice za farmakoinformatikuznatno unapredilo i osavremenilo domaćiapotekarski sektor, kreirajući unutar apotekarskedelatnosti mogućnost pružanjaprofesionalnih, visokospecifičnih usluga,ujedno pozicionirajući farmaceute kao eksperteza lekove.Definicija magistralnogi galenskog lekaPredloženi sektorski nacrt zakona takođeposebnim članovima definiše pozicijei pojam magistralnog leka i galenskogleka. Međutim, pošto nije usvojen, u sadašnjemtrenutku zakonskom regulativomova oblast uređenja prepuštena jekao i prethodno Zakonu o lekovima i medicinskimsredstvima.
Asortiman predmeta opšteupotrebe u apotekamaPredmeti opšte upotrebe sačinjavajuprepoznatljiv deo asortimana savremeneapoteke, značajni su za njenu komercijalnudiferencijaciju i za likvidnost poslovanja.Uočljiva je potreba da se ukreiranju ponude proizvoda opšte upotrebekoji se smeju držati u apotekamapoštuje, pre svega, zdravstveni aspektapotekarske delatnosti, ali i profesionalniintegritet i ugled farmaceuta kaozdravstvenog profesionalca. Iz tog razloga,etički je nedopustivo u apotekamadržati i izlagati proizvode koji narušavajuugled i izjednačavaju apoteke sa drugimmaloprodajnim objektima ili supermarketima.(sredstva za higijenu doma,sportska obuća i odeća, gazirani napitcii sl.).Aktuelni Pravilnik razlikuje listu A, u kojoj suKozmetička sredstva za ličnu higijenu,negu i zaštitu lica i tela, kao i lista B – Drugasredstva za zaštitu zdravlja (PodgrupaA – oprema i pribor za dojenčad i maludecu, Podgrupa B – Sredstva koja se koristeza zaštitu zdravlja građana, PodgrupaV – Hrana i dijetetski proizvodi).Prema sadašnjem Zakonu o zdravstvenojzaštiti, Pravilnik o listi proizvoda kojise prodaju u apotekama propisuje ministarzdravlja. Prema nacrtu Zakona oapotekarskoj delatnosti, isti pravilnikpotpisuje ministar, ali na predlog Farmaceutskekomore. Međutim, ova naizgledbeznačajna pravno-formalna razlikanosi sa sobom svu težinu izazovakoji stoje pred jednom profesijom. Naime,trenutno važeći Pravilnik o listi proizvodakoji se prodaju u apotekamadonet je mimo predloga struke, čime jeapotekama ostavljena mogućnost dakreiraju asortiman koji po svojim prerogrativimane pripada civilizacijskomnormativima niti dometu apotekaevropskog ranga.Zakonska regulativaNeregulisani aspekti kao ogromnabrana modernizovanju apotekarskedelatnostiNakon što smo načinili kraću analizu i citiralibitne zakonske aspekte nacrta zakonai važećeh zakonskog rešenja, nesumnjivoimamo jasniju sliku svih mogućnosti i nemogućnostikoje stoje pred apotekarskimsektorom u Republici Srbiji danas. Prostimpoređenjem činjenica, uvidom u obuhvatzakonske terminologije, dubine pristupaproblematici i brojnosti odrednica u obazakonska dokumenta ili samo prostim uvidomu priloženu tabelu, nevosmisleno senameće zaključak da je postojećom zakonskomregulativom apotekarska delatnostu Srbiji doživela svojevrsnu eutanazijusvojih profesionalnih mogućnosti, svojihingerencija i prava. Ovo se pre svega odnosina nepotpun i defektan Plan mreže,na izostajanje geografsko-demografskihkriterijuma za otvaranje apoteka, kao ina izostajanje zabrane vertikalne i narastajućepotrebe za zabranom i horizontalneintegracije unutar sektora. Pomenutineregulisani aspekti koji su naneodređeno odloženi nedvosmisleno nasvraćaju decenijama unazad, postavljajućise kao ogromna brana modernizovanjuapotekarske delatnosti i mogućnostiharmonizacije propisa saEvropskom Unijom i sa zemljama u okruženju.Istovremeno, sve ovo dovodi do jačanjapozicije interesnih grupa i nosiocakrupnog kapitala, koji u ostvarivanju profitnihciljeva ne nailaze više na zakonskelimite. Time apotekarski sektor postajeotvoreno polje za bespoštednu komercijalnuutakmicu.S druge strane, pomenuti skup faktora usvom sumarnom delovanju vodi do daljegurušavanja pozicije farmaceuta unutarapotekarskog sektora i društva, umanjujućitime njegove profesionalne i stručnenadležnosti, njegov ekonomski status, aliništa manje sputavajući njegove kreativneslobode u ostvarivanju svih drugih oblikazdravstvenog delovanja.11
- Page 1 and 2: ApotekarskiGLASNIKe-magazin Udruže
- Page 3 and 4: Sadržaj56Reč uredniceZakon o zdra
- Page 5 and 6: Reč urednicePOŠTOVANE KOLEGINICE
- Page 7 and 8: Od mnogobrojnih sistemskih rešenja
- Page 9: stvara pobleme u pogledu obezbeđiv
- Page 13 and 14: K-Laser Blue ne zahteva održavanje
- Page 15 and 16: spekcijskom nadzoru. Naravno, farma
- Page 17 and 18: NOVODIGEBIANERFxPRIRODNO REŠENJE Z
- Page 19 and 20: Serapeptaza je proteolitički enzim
- Page 21 and 22: godina, uz razumevanje zdravstvenih
- Page 23 and 24: LivsaneMr ph Jelena NešovićŠta s
- Page 25 and 26: Integrativna medicinakome je izvor
- Page 27 and 28: 27
- Page 29 and 30: Farmaceuti i beli mantilFarmaceuti,
- Page 31 and 32: 31
Asortiman predmeta opšte
upotrebe u apotekama
Predmeti opšte upotrebe sačinjavaju
prepoznatljiv deo asortimana savremene
apoteke, značajni su za njenu komercijalnu
diferencijaciju i za likvidnost poslovanja.
Uočljiva je potreba da se u
kreiranju ponude proizvoda opšte upotrebe
koji se smeju držati u apotekama
poštuje, pre svega, zdravstveni aspekt
apotekarske delatnosti, ali i profesionalni
integritet i ugled farmaceuta kao
zdravstvenog profesionalca. Iz tog razloga,
etički je nedopustivo u apotekama
držati i izlagati proizvode koji narušavaju
ugled i izjednačavaju apoteke sa drugim
maloprodajnim objektima ili supermarketima.
(sredstva za higijenu doma,
sportska obuća i odeća, gazirani napitci
i sl.).
Aktuelni Pravilnik razlikuje listu A, u kojoj su
Kozmetička sredstva za ličnu higijenu,
negu i zaštitu lica i tela, kao i lista B – Druga
sredstva za zaštitu zdravlja (Podgrupa
A – oprema i pribor za dojenčad i malu
decu, Podgrupa B – Sredstva koja se koriste
za zaštitu zdravlja građana, Podgrupa
V – Hrana i dijetetski proizvodi).
Prema sadašnjem Zakonu o zdravstvenoj
zaštiti, Pravilnik o listi proizvoda koji
se prodaju u apotekama propisuje ministar
zdravlja. Prema nacrtu Zakona o
apotekarskoj delatnosti, isti pravilnik
potpisuje ministar, ali na predlog Farmaceutske
komore. Međutim, ova naizgled
beznačajna pravno-formalna razlika
nosi sa sobom svu težinu izazova
koji stoje pred jednom profesijom. Naime,
trenutno važeći Pravilnik o listi proizvoda
koji se prodaju u apotekama
donet je mimo predloga struke, čime je
apotekama ostavljena mogućnost da
kreiraju asortiman koji po svojim prerogrativima
ne pripada civilizacijskom
normativima niti dometu apoteka
evropskog ranga.
Zakonska regulativa
Neregulisani aspekti kao ogromna
brana modernizovanju apotekarske
delatnosti
Nakon što smo načinili kraću analizu i citirali
bitne zakonske aspekte nacrta zakona
i važećeh zakonskog rešenja, nesumnjivo
imamo jasniju sliku svih mogućnosti i nemogućnosti
koje stoje pred apotekarskim
sektorom u Republici Srbiji danas. Prostim
poređenjem činjenica, uvidom u obuhvat
zakonske terminologije, dubine pristupa
problematici i brojnosti odrednica u oba
zakonska dokumenta ili samo prostim uvidom
u priloženu tabelu, nevosmisleno se
nameće zaključak da je postojećom zakonskom
regulativom apotekarska delatnost
u Srbiji doživela svojevrsnu eutanaziju
svojih profesionalnih mogućnosti, svojih
ingerencija i prava. Ovo se pre svega odnosi
na nepotpun i defektan Plan mreže,
na izostajanje geografsko-demografskih
kriterijuma za otvaranje apoteka, kao i
na izostajanje zabrane vertikalne i narastajuće
potrebe za zabranom i horizontalne
integracije unutar sektora. Pomenuti
neregulisani aspekti koji su na
neodređeno odloženi nedvosmisleno nas
vraćaju decenijama unazad, postavljajući
se kao ogromna brana modernizovanju
apotekarske delatnosti i mogućnosti
harmonizacije propisa sa
Evropskom Unijom i sa zemljama u okruženju.
Istovremeno, sve ovo dovodi do jačanja
pozicije interesnih grupa i nosioca
krupnog kapitala, koji u ostvarivanju profitnih
ciljeva ne nailaze više na zakonske
limite. Time apotekarski sektor postaje
otvoreno polje za bespoštednu komercijalnu
utakmicu.
S druge strane, pomenuti skup faktora u
svom sumarnom delovanju vodi do daljeg
urušavanja pozicije farmaceuta unutar
apotekarskog sektora i društva, umanjujući
time njegove profesionalne i stručne
nadležnosti, njegov ekonomski status, ali
ništa manje sputavajući njegove kreativne
slobode u ostvarivanju svih drugih oblika
zdravstvenog delovanja.
11
Change language