APOTEKARSKI GLASNIK BROJ 1, JUN 2020
sve apoteke i farmaceuti u njima nalaze seu nezavidnoj situaciji, što se njihovog rejtingatiče.UNAPREĐENJE IMIDŽASTRUKE KAO IMPERATIVOkruženje i priroda posla, gde se, poredizdavanja lekova na recept i savetodavnihaktivnosti, vrši i prodaja različitih artikala,dijetetskih i kozmetičkiih proizvoda isredstava opšte namene, dizajnira i pobuđujeunutar apoteka potrošački mentalitet,čini da korisnici usluga najčešćenemaju svest da se pred njima nalazefakultetski školovani ljudi, ujedno zdravstveniprofesionalcisa licencom.Da bi do buđenjasvesti kod najvećegdela javnostidošlo, neophodno jepermantno raditina unapređenjuimidža strukepreko strukovnihi profesionalnihorganizacijaunutar farmaceutskogsektora.Posebne kolumneu časopisima,televizijskiiradijski formati,gostovanja,sajtovi,zdravstvenekampanje, kao irazličite platformeunutar samihapoteka svakakomogu predstavljatipodstrek zaovakvu vrstu sistemskihnapora.Nema sumnje da je sistem i kod nas regovaočitavim skupom mera, ali da su one posvom obimu, brzini donošenja i efektimabile dinamički neusaglašene i nedovoljneu odnosu na razvoj situacije na terenu. Sdruge strane, farmaceuti se ovoga putapokazali svoju odvažnost, prisebnost ihrabrost, premda njihovi napori nisu biliu dovoljnoj meri vrednovani ni od stranesistema niti od građana.Već i sama činjenica da se u zatečenimuslovima vanrednog stanja važnost recepataautomatski produžava, pokazuje daje apotekarski sektor sposoban da, kao unekim drugim zemljama, dugoročno preuzmeteret primarnog zdravstva, odnosnoda za obnovu recepta pacijenti oboleliod hroničnih bolesti ne moraju svakiput da odlaze kod izabranog lekara, većda ovu funkciju mogu da preuzmu apoteke,čime bi se rasteretili domovi zdravlja,a apotekama omogućio novi modelfakturisanja usluga Fondu. Od ovoga binesumnjivo svi imali koristi – zdravstvenibudžet, zdravstveni sistem, apotekei sami pacijenti. Optimizacija primarnezdravstvene zaštite u savremenom svetusvakako podrazumeva raspodelu odgovornostii kompetencija između različitihzdravstvenih subjekata.Sve navedeno pokazuje da postizanjevrednovanja apotekarske delatnosti kaointegralnog dela zdravstvenog sistemaSrbije unutar sistema primarne zdravstvenezaštite i šire društvene zajednicepredstavlja dugoročni zadatak svih njenihučesnika, pre svega strukovnih udruženja,ali i svakog farmaceuta ponaosob.Takođe je potrebno kompetentno analiziratiprethodna negativna iskustva, izloženostfarmaceuta rizicima i supirmirati ih ubudućnosti odgovarajućim setom mera,kako se slična situacija ne bi ponovila.8
TRAJNO IZMENJENATOPOGRAFIJA SVETAMnogi najavjuju da nakon ove pandemijesvet neće više biti isti. Možda istovetnukonstataciju možemo primeniti i naapoteke. Da li smo u stanju da kažemo danakon ove pandemije apoteke nikada višeneće biti iste? U kojoj će meri slabosti jednogsektora biti uočene, analizirane I prevladanezavisi od svih nas. Nema sumnjeda se u zatečenoj situaciji pokazalo kolikije ogroman značaj izgradnje imidža farmaceutakao zdravstvenog autoriteta uširoj društvenoj zajednici. Isključivo i jedinou slučaju dostizanja ovog cilja odagnaobi se čitav set nesuglasica, etiketiranja,zlonamernih tumačenja i šumova u komunikacijina relaciji između apoteka i svihzainteresovanih društvenih subjekata.Drugi izazov jeste kako uspešno prevladatii amortizovati nagle turbulenacije unutarmedicinskog lanca snabdevanja a dase to ne odrazi na kvalitetno, nesmetanoi bezbedno funkcionisanje radnih procesau samim apotekama. Najzad, poslednji inajviši izazov jeste dugoročno unapreditifunkcionisanje struke u pogledu pružanjašireg opsega usluga korisnicima.Konačno, polazeći od sadašnjeg zatečenogstanja, ne bi bilo naodmet, izvandomena strogo zakonodavnih okvira, ujednoj provizornoj i hipotetičnoj sferi ekspertskogpromišljanja razraditi preventivneplanove za različite nepredviđeneincidente, kako bi farmaceuti imali svest otome na koji način da pristupaju izazovimai da se uhvate ukoštac sa novim katastrofičnimscenarijima koje bi izazovi bliskebudućnosti mogli doneti.Zbog svega navedenog, zaštitna opremaza farmaceuta sutrašnjice, osim maske savizirom, morala bi sadržati i niz drugih alatkii veština, kako bi se oni mogli uspešnonositi sa turbulentnim virovima civilizacijeu kojoj živimo.•Mr ph. Miloš Nikolin9
- Page 1 and 2: ApotekarskiGLASNIKe-magazin Udruže
- Page 4 and 5: 4
- Page 6 and 7: AKTUELNOAPOTEKENA NIŠANU COVIDA- 1
- Page 10 and 11: PREDSTAVLJAMO:FARMACEUTSKE DELATNOS
- Page 12 and 13: INICIJATIVAZA FARMACIJUPOŠTOVANEKO
- Page 14 and 15: AKTUELNOZAKONSKA REGULATIVAPRAVILNI
- Page 16 and 17: NEOPHODNA EVIDENCIJASVIH UČESNIKAU
- Page 18 and 19: 18
- Page 20 and 21: INTERVJUZLOUPOTREBA LEKOVA IMEDIKAL
- Page 22 and 23: Batut” iz 2014. godine, u periodu
- Page 24 and 25: SUPSTANCEKOJE OŠTEĆUJUENDOKRINI S
- Page 26 and 27: medicinskih procedura koje mogu pov
- Page 28 and 29: ŠTA ZNAMO O VITAMINU CAutor: Dipl.
- Page 30 and 31: IZ NAŠE PROŠLOSTIIPRVI FARMACEUTI
- Page 32: 32
sve apoteke i farmaceuti u njima nalaze se
u nezavidnoj situaciji, što se njihovog rejtinga
tiče.
UNAPREĐENJE IMIDŽA
STRUKE KAO IMPERATIV
Okruženje i priroda posla, gde se, pored
izdavanja lekova na recept i savetodavnih
aktivnosti, vrši i prodaja različitih artikala,
dijetetskih i kozmetičkiih proizvoda i
sredstava opšte namene, dizajnira i pobuđuje
unutar apoteka potrošački mentalitet,
čini da korisnici usluga najčešće
nemaju svest da se pred njima nalaze
fakultetski školovani ljudi, ujedno zdravstveni
profesionalci
sa licencom.
Da bi do buđenja
svesti kod najvećeg
dela javnosti
došlo, neophodno je
permantno raditi
na unapređenju
imidža struke
preko strukovnih
i profesionalnih
organizacija
unutar farmaceutskog
sektora.
Posebne kolumne
u časopisima,
televizijski
i
radijski formati,
gostovanja,
sajtovi,
zdravstvene
kampanje, kao i
različite platforme
unutar samih
apoteka svakako
mogu predstavljati
podstrek za
ovakvu vrstu sistemskih
napora.
Nema sumnje da je sistem i kod nas regovao
čitavim skupom mera, ali da su one po
svom obimu, brzini donošenja i efektima
bile dinamički neusaglašene i nedovoljne
u odnosu na razvoj situacije na terenu. S
druge strane, farmaceuti se ovoga puta
pokazali svoju odvažnost, prisebnost i
hrabrost, premda njihovi napori nisu bili
u dovoljnoj meri vrednovani ni od strane
sistema niti od građana.
Već i sama činjenica da se u zatečenim
uslovima vanrednog stanja važnost recepata
automatski produžava, pokazuje da
je apotekarski sektor sposoban da, kao u
nekim drugim zemljama, dugoročno preuzme
teret primarnog zdravstva, odnosno
da za obnovu recepta pacijenti oboleli
od hroničnih bolesti ne moraju svaki
put da odlaze kod izabranog lekara, već
da ovu funkciju mogu da preuzmu apoteke,
čime bi se rasteretili domovi zdravlja,
a apotekama omogućio novi model
fakturisanja usluga Fondu. Od ovoga bi
nesumnjivo svi imali koristi – zdravstveni
budžet, zdravstveni sistem, apoteke
i sami pacijenti. Optimizacija primarne
zdravstvene zaštite u savremenom svetu
svakako podrazumeva raspodelu odgovornosti
i kompetencija između različitih
zdravstvenih subjekata.
Sve navedeno pokazuje da postizanje
vrednovanja apotekarske delatnosti kao
integralnog dela zdravstvenog sistema
Srbije unutar sistema primarne zdravstvene
zaštite i šire društvene zajednice
predstavlja dugoročni zadatak svih njenih
učesnika, pre svega strukovnih udruženja,
ali i svakog farmaceuta ponaosob.
Takođe je potrebno kompetentno analizirati
prethodna negativna iskustva, izloženost
farmaceuta rizicima i supirmirati ih u
budućnosti odgovarajućim setom mera,
kako se slična situacija ne bi ponovila.
8
Change language